Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Iskoriščenost ogreva u kotlu ali realno

17 poruka / 0 new
Poslednja poruka
homerruma
homerruma's picture
Offline
Registrovan dana: 09/09/2009
Poruke:

Pozdrav
Prožitao sam na netu podatak da:
---- Tvrdo drvo (hrast, bukva) ispod 20% vlage imaju 4 kwh/kg toplotne energije
---- Briket od tvrdog drveta ispod 10% vlage ima 4,7 kwh/kg toplotne energije

Znam da iskorištenost zavisi od kotla do kotla i od načina na koji se loži ali predpostavljam da razlika može biti 10-15%.

Pitanje je koliki procenat ode u sistem grejanja a koliko se izgubi kroz dimnjak i ostalo?
Ima li neko podatke?
Hvala na odgovorima.

srkster
srkster's picture
Offline
Registrovan dana: 25/12/2016
Poruke:

Kod svi peci pa i kotlova na cvrsto gorivo max iskoriscenost ogreva je do 70% u najidealnijem slucaju. Kod peleta je situacija malo bolja zbog konstrukcije peci ide i do 90% fabricki podatci, izdvojio bi jos i kaljeve peci sto se tice iskoricenja goriva.

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Ovo je i meni interesantna tema. Beše je Tihi2 na par mesta kačio link ka pdf fajlu testiranja stepena iskorišćenja raznih peći i kotlova na čvrsto gorivo u realnim uslovima. Rezultati su stvarno poražavajući i što se tiče kvaliteta sagorevanja i što se tiče predaje toplotne energije vodi. Ali svakako da postoji prostor za unapređenje iskorišćenja. Zavisi od jako puno stvari. tipa kotla, vrste izmenjivača, "higijene", načina pripreme ogreva, načina loženja, doziranja primarnog i sekundarnog vazduha,... Čak i ovi peletaši pa nisu zadovoljni: Beše jedno vreme su ubacivali šamotne ploče u ložište da podignu temperaturu plamena... Mladen je najavio da će da pravi ekonomajzer. Ne znam šta je napravio. Grejač ga je to odavno napravio koliko se sećam... Ja kad sam ugradio AT neverovatno sam poboljšao iskorišćenje. Sad trenutno po malo eksperimentišem. Goran Tosic i on koliko se sećam po nešto majstoriše...

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Kačio sam i ja taj link u pdf-u sa sve realnim merenjima ali više ne mogu da pronadjem . Sećam se da je kod najporstijih peći taj stepen išao do 40-50 % .

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 01/05/2009
Poruke:

A kod super dobrih 70%. Samo kod integrisanih kotlova na pelet sa automatskim podešavanjem se može očekivati obećanih 90% ali samo u idealnim uslovima sa idealnim namenskim peletetom (koji mi ne možemo da kupimo).

labudn
labudn's picture
Offline
Registrovan dana: 15/04/2017
Poruke:

mislim da iskorišćenost kotla koja piše na papiru može da se postigne i možda prestigne pravilnim "podešavanjem" kotla.Pod "podešavanjem" smatram regulator promaje , sekundarni , tercijalni vazduh ako ima i klapna na dimnjači koja je jako važna. Iz sopstvenog iskustva sam se uverio da loše podešeni prethodno navedeni parametri mogu da dovedu do toga da iskorišćenost ne bude ni tih 50% i mislim da je to čest slučaj. Slučajno sam nabavio digitalni termometar koji ima dve decimale i senzor sam stavio u čauru koja je predviđena za termomanometar kotla tako da se može lako videti tendencija temperature da li raste , stagnira ili pada (i to može da se desi) da skratim priču, svelo se to da bukvalno pola santimetra na ovu ili na onu stranu klapne dimnjače zavisi hoće li temp rasti ili neće (na kraju kada se sav ogrev zapali ona će porasti) ali u međuvremenu sve bacamo kroz odžak (gubici) ili ne gori dovoljno jako i to su gubici.

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

labudn wrote:
mislim da iskorišćenost kotla koja piše na papiru može da se postigne i možda prestigne pravilnim "podešavanjem" kotla.Pod "podešavanjem" smatram regulator promaje , sekundarni , tercijalni vazduh ako ima i klapna na dimnjači koja je jako važna. Iz sopstvenog iskustva sam se uverio da loše podešeni prethodno navedeni parametri mogu da dovedu do toga da iskorišćenost ne bude ni tih 50% i mislim da je to čest slučaj
Ovo je jako bitno!!! Ja sam kod mene varirao primarni i sekundarni vazdih i neverovatno je koliko može da se utiče na kvalitet sagorevanja. Ja sam to procenjivao samo onako odokativno prema izgledu i količini nesagorelog ostatka i prema izgledu ložišta. Temperatura vode u kotlu je u svim slučajevima preko 80C ali ako je manjak primarnog vazduha napravi se klasična ćumurana. U pepelu su veliki komadi ugljenisanog drveta a na zidu kotla se bez obzira na visoku temperaturu ipak nahvataju katranske smole. Klasičan slučaj kada ljudi uveče napune kotao pred spavanje i zatvore cug i klapnu na dimnjači da ih ujutro dočeka žar. A onda u medijima osvane podatak da su u gradu Nišu "Oko 23 sata od dozvoljene granice, koja iznosi 50 mg/m3, PM10 čestice bile skoro 7 puta prisutnije u vazduhu i dostigle 324 mg/m3". I tako u Skopju, Sarajevu, Užicu,...
Sa druge strane kada se "parametri" dobro podese i na osrednjem kotlu može da se istera relativno dobro sagorevanje. Predaja te i tako oslobođene toplote na radni fluid i stepen iskoršćenja izmenjivača je druga stvar...

  • sagorevanje_1.jpg
  • sagorevanje_2.jpg
labudn
labudn's picture
Offline
Registrovan dana: 15/04/2017
Poruke:

Slažem se .. i upravo je tu "kvaka" a to je da proizvođači kotlova pod tim stepenom iskorišćenja računaju koliko je kotao preuzeo toplote u odnosu na prizvedenu toplotu odnosno energiju . Jedan drugar mi je pričao kojim metodama to mere itd ali ne bih sada o tome i to je sve rekla kazala.Kupite ogrev (drva, ugalj ...) sa određenim megadžulima od kojih zavisi i cena istog, a ne stvorite mu uslove sagorevanja gore pomenutim "podešavanjem" i tako ste u najmanju ruku ili bacili te megadžule koje ste kupili kroz dimnjak ili ih niste ni prozveli. Jer na kraju krajeva iskorišćenost se laički najlakše vidi tako što znate koliko ste ogreva stavili a šta ste dobili zauzvrat u smislu temperature u objektu koji grejete.Velika jako bitna stvar u grejanju na čvrsta goriva je dimnjak ali je isto tako i najnestabilnija, jer promaja u njemu stalno varira i to može se slobodno reći iz minuta u minut i zavisi od mnogo faktora (dimenzije ,razni atmosferski uslovi , temperatura na dimnjači ... itd) tako da nije uopšte jednostavno postići najoptimalnije sagorevanje sve vreme trajanja jednog ciklusa loženja. Beo kotao (ako je to pokazatelj dobrog sagorevanja) kao što je na slici kod Histerezisa lakše postižem kada dižem temperaturu na 70 stepeni ali kada podesim na 60 onda samo nekada bude takav. Nabavio sam i treba da mi stigne barometrijski stabilizator vuče dimnjaka jer mi je dimnjak malo jači nego što treba tako da ima prostora (u smislu promaje dimnjaka) za to da se ugradi. Ne bi li stabilizovao promaju bez obzira na sve faktore koji utiču na nju i na taj način smanjim nepoznate tj. promenjlive u "podešavanju" sagorevanja koje je samo da naglasim uvek različito u odnosu na vrstu ogreva. Pa ću napisati neko slovo po tom pitanju kada montiram i saberem utiske posle nekoliko loženja ...

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Podešavanjem parametara koji su dostupni na kotlu se postiže ispravan i optimalan rad a ne stepen iskorištena istog . Onaj ko bude poboljšao stepen iskorištenja bilo kog grejnog načinom loženja je na dobrom putu da stvori perpetuum mobile . Nažalost proizvodjači grejnih tela na cvrsta goriva su veći magovi marketinga i od proizvodjača putničkih automobila . Kvalitetno sagoravanje u samom kotlu se može poboljšati upravljanjem istim ali samo do odredjene granice . A i to je vrlo diskutabilno jer je kvalitet goriva vrlo loš i neujednačen , a u gotovo 80 % slučajeva su kotlovi predimenzionirani , ovo se sve odnosi na da kažem "obične " kotlove na ugalj i drva . Neko može da kaže da pravilnim izborom stepena prenosa i umerenim gasom može da smanji potrošnju goriva čak i ispod fabrički "merene " potrošnje , a da pri tome u to isto vozilo jednom sipa mazut , jednom benzin , jednom plin ,jednom naftu ... Inače jedan bitan podatak je da je rad kotl na temperaturi od 55 ili niže tačka u kojoj počinje niskotemperaturna korozija i kondenzacija . I još jedno zapažanje kad god sam ložio drvo koje je sušeno bar 3 godine i ugalj koji je separisan i sušen , polovina štelovanja nije bila potrebna , kad se uporedi sa upotrebom vlažnog drveta i lošeg prljavog uglja . Po mom skromnom mišljenu idealnu kombinaciju za dobro i prijatno grejanje se može postići sa dve krajnosti , a to je izuzetna "termička tromost" objekta koji se greje i izuzetna "elastičnost " kotla .

labudn
labudn's picture
Offline
Registrovan dana: 15/04/2017
Poruke:

Ja bih vožnju automobila pre uporedio sa nekom automatikom ili akumulatorom toplote tj. raspolaganjem proizvedene tople vode , a samo sagorevanje ogreva uporedio sa sagorevanjem u cilindru kome je potrebna određena količina vazduha, određena količina goriva i naravno izbacivanje gasova kroz auspuh tj.dimnjak. Kod automobila se ti procesi kontrolišu automatski pa mi ne moramo da mislimo o tim "podešavanjima" osim da redovno menjamo filltere posebno za vazduh , popravljamo auspuh , štelujemo ventile jer ako nešto od toga nije u redu duplo gubimo jer se povećava potrošnja a smanjuje snaga. Normalno je da u kontrolisanim uslovima dobijamo maksimum ali sam utiska da kod grejanja i kotlova na čvrsto gorivo imamo nekontrolisane uslove sagorevanja koje moramo mi ručno kontrolisati. Tako da mogu slobodno reći da je u mom komšiluku 70% kotlova onda opasno raštelovano niti dobijaju dovoljno vazduha, niti imaju potrebnu promaju niti imaju optimalnu količinu ogreva jer im kroz dimnjak izlazi kao da lože mokro lišće a ljudi znam kupili i drva i ugalj.Naravno da se ne može povećati iskorišćenje kotla ali se pravilnim sagorevanjem može maksimalno iskoristiti ogrev tako što ćemo iz njega izvući maksimum i zadržati ga u kotlu što duže, a šta će od toga kotao preuzeti ne zavisi od nas . Utiska sam da mnogi greše prilikom loženja i to nesvesno misleći da tu nema ništa, da sve zavisi samo od vrste i kvaliteta ogreva i da su te otvore na kotlu i klapne stavili proizvođači iz marketinških razloga. I takođe sam mišljenja da bi mnoga "curenja" kotla (ne sva) na koja se ljudi žale bila otklonjena ili popravkom dimnjaka ili količinom goriva ili "podešavanjima" ili od svega po malo. U to sam se uverio jer i sam imam predimenzionisan kotao 29kw na 130 kvadrata sa ne tako lošom stolarijom i izolacijom. Načinom loženja , "podešavanjima" i količinom ogreva sam se rešio "curenja" i sjajno garavog kotla iznutra čak naprotiv sada je prilično često beo i mislim da to može još bolje … pa sad videćemo možda i ne može bolje od ovoga.

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 01/05/2009
Poruke:

Prva i osnovna stvar, koju malo ko radi, je drvo sušeno najmaje 6 meseci a poželjno godinu dana.
Od drveta gde je juče ševa pevala nema grejanja.

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

tihi2 wrote:
Prva i osnovna stvar, koju malo ko radi, je drvo sušeno najmaje 6 meseci a poželjno godinu dana.

Slikano danas...Ja sam primetio da većina ljudi nabavlja ogrev tek od 1 oktobra pa na dalje...

  • nabavka_ogreva_30_decembra_1.jpg
  • nabavka_ogreva_30_decembra_2.jpg
  • nabavka_ogreva_30_decembra_3.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Druga jako bitna stvar je da se taj ogrev adekvatno skladišti tokom budućeg perioda sušenja... Neverovatno je da je toliko rasprostranjena navika da se ogrev čuva napolju na vlažnoj zemlji ispod najlona ili po nekim zatvorenim šupama... Pa čak i velike kotlarnice koje smlate više stotina kubika ogrevnog drveta ga čuvaju neadekvatno.

  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_1.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_2.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_3.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_4.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_5.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_6.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_7.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_8.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_9.jpg
  • skladistenje_ogreva_pod_najlonom_10.jpg
  • cuvanje_ogreva_1.jpg
  • cuvanje_ogreva_2.jpg
Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Staro narodno pravilo (ali u Švedskoj) je da se drvo obara u šumi do 25.12 a da se do kraja marta pripremi i složi u pokriven ali prostor izložen promaji.
Nemci se drže pravila da se bukva, bagrem, jasen i slično suše 24 meseci a hrast, cer i grab barem 30 meseci pre upootrebe
U Srbiji se narod trudi da nabavi drvo što kasnije pred sezonu grejanja jer tako bolje 'drži vatru' a ako je suvo 'za čas progori'.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 01/05/2009
Poruke:

Pirolitički kotao dobro radi samo sa drvima koja imaju manje od 10% vlage u sebi a to je u prirodnim uslovima 1.5-2 godine. Zato i može da ima iskoristivost 90%.

Isto je i sa peletom. I on ima 10-12% vlage pa može da ima iskoristivost 90% u specijalizovanim kotlovima.

Tu možda još uđe i ugalj sušeni Vreoci. Zato 1 tona sušeni Vreoci ima istu zapreminu kao 3-4 tone nekog drugog uglja.

Sve ostalo je piši propalo

boree
boree's picture
Offline
Registrovan dana: 12/11/2012
Poruke:

Pelet sa 10-12% vlage je loš pelet, jest da je po enplus-u max 10% al to je granica. Ja sam uvek merio kad bi mi došao i bilo je uvek ispod 10% .

Parametri raznih korisnika toby kotlova : https://goo.gl/Qphrli by: koyote®

pzec
pzec's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2019
Poruke:

Drvo sa 20% vlage može dati 4 kWh energije, sa 10% 4,2, apsolutno suho 4,4 kWh.
Ako piše iskoristivost za kotlove na drva sa gornjim izgaranjem 78% onda je to najviše 4 X 78% = 3,12 kWh od 1 kg drveta.
Da bi dobili maksimalno energije od drveta osim uvjeta da treba biti u granicama vlage oko 20%, bitan detalj je potpala, buktinja i daljnje izgaranje.
Da bi postigli isto u kotao treba složiti drva na stranice kotla od najkrupnijeg dolje i manji komadi prema gore, sredina mora biti prazna.
U sredini se u donju zonu stavljaju sasvim mali komadi u obliku logorske vatre i na iste malo veći ali krupni. Otvor dovoda zraka treba biti oko 7 cm.
Nakon potpale može se i sa dodatnim ventilatorom dovoditi više zraka nego što je potrebno da se razvije buktinja, od napajanja računala ili slično. Zrak mora biti vanjski.
Kod mogućnosti dovođenja sekundarnog zraka kroz gornja vrata, ulaz istog treba otvoriti potpuno.
Kad se stvori dobra buktinja nakon 10-15 minuta treba porušiti desnu i lijevu stranu drva prema unutra i dodati ostala drva u ložište.
Plamen koji se vidi može biti svjetlo žut, bijel i plav.
Kad se postigne temperatura vode u kotlu od 80-85°C, dovod primarnog zraka treba zatvoriti na 3-4 mm, sekundarni na 1 cm, ako se koristi ventilator isti treba isključiti.
Tako ostaviti do kraja izgaranja, ne otvarati niti jedna vrata. Kod ovakvog načina izgaranja drvo daje preko 80% energije od tih 4kWh za drvo od 20% vlage.
Takav način se može koristiti kod kotlova koji su povezani na AT koji preuzima proizvedeni višak.
Za kotlove bez AT ovakav način izgaranja se ne smije koristiti.
Izgaranje 15 kg drva u kotlu Viadrus U 22 od 5 članaka traje 2,5 sata i daje oko 50 kWh energije.
Za sezonu grijanja od 6 mjeseci potrošnja 8 m3 za 100 m2 grijanog prostora i oko 200 litara tople vode u bojleru dnevno.
potpala i nakon 2 sata.

  • 20181205-091810.jpg
  • 20181206-104813.jpg