Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

PLac - početak,ideje,predlozi,saveti

128 poruka / 0 new
Poslednja poruka
mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Da ne bih otvarao temu u delu "Izolacije", pitaću ovde.

Da li neko može da mi kaže da li je u ovoj fazi rada neophodna hidroizolacija i na kojim mestima?

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

U projektu ti pise. Meni ide kondor ispod zidova kada se zida a onda pre postavljanje termoizolacije na pod ide na celoj nultoj ploci. Znaci cela kuca mi je presecena kondorom na visini nulte ploce.

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

To mi je jasno.
Nego, ne znam da li sam propustio nešto u zemlji. Tačnije da li je trebalo premazati coklu iznutra (spolja mogu još uvek) pre nego što je napunjena zemljom i tamponom i izlivena ploča?
Vlado, video sam da si ti pre izlivanja ploče stavio foliju. Ja to nisam radio. Takođe sam primetio da si spolja premazao sa bitumenom verovatno?

dgajic
dgajic's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2011
Poruke:

Ako je za utehu, ni kod mene nista nisu radili dodatno - niti je u projektu navedeno da treba. Koliko sam ja razumeo tampon je zbog kapilarne vlage, na samu plocu ide hidroizolacija, prvo zidovi a posle ceo pod. Spolja se takodje temelj hidro-izoluje 20-30 cm u zemlju i ide preko termoizolacija (kod mene u projektu pise heraklit ali cu verovatno staviti stirodur).

Ja sam za ovu godinu zavrsio, na prolece nastavljam:

  • 20150926_135043_hdr.jpg
vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Najlon sam stavio jer sam izostavio mrsavi beton. Mrsavi beton ide da ne bi armatura virila iz betona i rdjala. Najlon sam stavio da bolje razdvojim tampon sloj i beton.
Coklu i spolja i iznutra jer sam ima viska materijala sa cime da mazem pa da se ne baci Smile

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Ovih dana gledam crep. Bio sam na korak od odluke da uzmem kanjižin Continental + braon engoba, ali sam ipak odlučio da čujem još nečije mišljenje.
Vrlo interesantant mi je Perumil crep. Video sam na forumu da je neko već planirao/stavio Perumil crep,pa me interesuje kakva je situacija posle par godina.
Konkretno, ne bih uzimao resist, nekako mnogo sljašti Smile
U obzir dolazi i Terran, ali Vlado, na osnovu tvojih komentara, vidim da se malo teže uklapa kada su u pitanju krovovi na 4 vode.
Bramac mi je malo dalji zbog cene.

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Svaki crep koji je talasast se malo teze uklapa sa poklopcima na grebenjaci jer sve zavisi kako dodje taj talas, vrh ili dno talasa.

Na ravnije crepove, npr biber, poklopci mnogo lepse nalezu.

To mi je zapalo za oko dok sam stavljao crep pa je majstor malo ispravljao i opet su mi grebenjace ostale malo talasaste ali to uopste vise ne primecujem.
Svaki proizvodjac ima vise tipova crepova i bez obzira za kojeg se odlucujes preporucujem ti da uzmes manje talasaste mada neces puno pogresiti i ako me ne poslusas
Mada, mozda tebi nesto smeta sto meni ne i obrnuto pa eto vidi na ovoj slici da li tebi ovako nesto odgovara (moze to jos bolje da se napravi i sa ovim crepovima)
sredina leve grebenjace je na ovoj slici uocljivija

  • cam00948.jpg
mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Evo još jedne naizgled banalne stvari. Zidanje je u toku, i sada dolazim do pitanja koliko treba da odignem prozore od poda?
Imajući u vidu da će pod biti oko 12cm visok (hidroizolacija, stirodur 3cm,folija,cementni estrih 5cm, parket 2cm) i da zidanje ide na 13bloka (260cm).
Projektom je predviđeno da stavljam stirodur od 10cm,što bi praktično značilo da moram da dižem prozore za jedan blok. Odustao sam od te debljine stirodura, i odlučio da idem sa 3cm.

Sada sam stavio prozore u sobi i dnevnom boravku na visini od 80cm, i deluje prilično nisko. Inače dimenzije prozora su 140x120
U kuhinji sam zbog elemenata koji će se montirati stavio visinu od 100cm.
Pošto su prozori visine 140cm gledam da izbegne da mi u gornjem delu ostane samo jedan blok,jer praktično će doći malo niže od plafona.

Želim da postigne da mi prozori budu koliko je moguće u ravni, a da pritom budu dovoljni veliki zbog svetlosti.

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

To sve trebao si da resis jos u projektu.
Ispod zida si stavio hidroizolaciju i ako visinu zida racunas od hidroizolacije onda i pod racunaj od hidroizolacije a ne sa hidroizolacijom. Hidroizolacija nije 2cm debela vec od 1 do 5 mm.

Ako je projektom predvidjeno na pod 10cm stirodura ti stavi jer misljenja sam da mozda jeste skupo ali je isplativo staviti 10cm,
Po nekom mom proracunu ako se grejes na struju 80m2 tebi ce godisnje 20.000 dinara biti veci racun za grejanje na struju ako ti je 3cm stirodur u ne 10. Za 3-4 grejne sezone ce da ti se isplati ulozeno. (proracun podrazumeva da imas ok ostatak izolacije i prozore i da se grejes na elektricni kotao i jos da naglasim da mozda gresim malo a mozda puno ali eto to je neki moj proracun). Na zidove jos mozes da stavis izolacije ali pod tesko da ces razbijati a to moze da ti bude slaba tacka na kuci. Nemoj ovaj moj savet da uzimas kao neki tacan proracun vec vise kao nacin razmisljanja koju debljinu da stavis a za tacniji proracun se raspitaj. Mozda sam omasio 15.000 din vise ili manje a mozda nista.

80cm visina do prozora je neka standardna. Ja sam stavio 90. Pazi u kuhinji ako su ti elemeni ispod prozora da mogu da se prozori otvaraju jer elementi najcesce idu na 80-90cm. Bitno je sada kada vec menjas te visine da menjas i visinu gornje ivice prozora da i ne ide cik cak jer nece lepo izgledati kuca . Izjednaci sto vise sa ostalim otvorima tj prozorima i vratima. Gledaj da izjednacis ili gornje ili donje ivice ali najcesce idu gornje da bi se izjednacilo sa otvorima kao sto su balkonaska vrata itd..
Ako se plasis da ces imati manjka svetlosti zbog smanjene visine prozora ti ga prosiri.

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Evo još nekoliko fotografija http://1drv.ms/1FVZYfe

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Opet ja sa još jednom nedoumicom, a radi se o pregradnim zidovima u potkrovlju. Da li da zidam sa pregradnim blokom 12cm ili sa blokom od 20cm?
Generalno,nemam problem sa prostorom,tako da to pitanje nije toliko bitno. Više me interesuje sa aspekta nosivosti, izolacije, itd.

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Pregradni zidovi su retko nosivi zidovi pa ne treba da te brine nosivost a ako su ipak nosivi to resis betonskim serklazima. Sto se tice izolacije ako mislis na termoizolaciju za pregradne zidove najcesce to nije potrebno jer su pregradni zidovi obicno izmedju dva grejana prostora. Ako je do negrejanog prostor onda je deblji blok nedovoljan za termoizolacoju pa moras staviti neku konkretnju termoizolaciju. Deblji blok uglavnom predstavlja dodatno opterecenje. Ako mislis na zvucnu izolaciju to je kompleksniji problem. Na kraju krajeva ne bi ti trebao o tome da brines vec projektant.

buksi
buksi's picture
Offline
Registrovan dana: 11/03/2011
Poruke:

Serklaž iznad prozora ne postoji,dali je to novi sistem gradnje?

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Serklaz postoji samo sto je unutar blokova.

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Radovi idu po planu. Zida se potkrovlje, 5 blokova spolja + greda, i pregradni zidovi. Još malo pa stiže na red krov.
Projektom je predviđena drvena krovna konstrukcija.

U razgovoru sa majstorima, oni predlažu da radimo betonsku stolicu? Koje su prednosti (da l ih uopšte ima) ovakve izrade stolice?
U potkrovlju izvodim stambeni prostor, 3 sobe, ostava i kupatilo . Ako je potrebno i ako znači nešto, mogu postaviti skicu krovne konstrukcije.

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Da li su serklaži zaista neophodni na svim prozorima i vratima?

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Betonska stolica je bolja jer je tebi stolica u zidu i mozes da je uzidas bolje nego drvenu stolicu. Drvena stolica ce vise da "radi" u zidovima.
Serklazi su neophodni jer kako bi inace popunio prostor iznad otvora?

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Kao što je već rekao Vlado betonska stolica je kruća tj. ima manja pomeranja u odnosu na drvenu. Drvena ima pomeranja i prilikom promene vlažnosti. Rezult je da se sa vremenom mestimično javljaju prsline u pregradnim zidovima. Betonsku stolicu možete lakše da uklopite u postojeće arhitektonsko rešenje. Jedino bi morali da radite jednostruku betonsku stolicu. AB grede bi se sigurno videle ali bi izbegli stubove u sred sobe ne bi morali da imate pajante. U nivou ravnog plafona potkrovlja bi ustvari trebali da napravite AB roštilj tj. da imate dva poprečna rama sa po jednim stubom (da se gađaju sa donjim zidom ali je problem što su vertikalni serklaži nepovoljno raspoređeni pa se sa njima baš ne gađaju) i asimetrični bi bili rasponi dva polja. U podužnom pravcu bi morali isdpod rožnjača da napravite podužne AB grede ali sa prepustima do mesta oslanjanja grebenjača (ili samo da prepustite drvene rožnjače pa na nju da kačite grebenjaču). Neznam koliko je pametno da sad to na brzinu prelomite štaćete i kako će te.
U podužnom preseku ne vidim ni za postojeću dvostruku drvenu stolicu da je predviđeno nešto u poljima u međuspratnoj konstrukciji da je prihvati. Ne znam na šta bi tek AB stolicu oslanjali ako bi je pravili kao dvostruku.

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Vlado, pogledaj poslednju sliku u albumu http://1drv.ms/1FVZYfe Iznad prozora je red od 2 bloka. Ispod se nalazi relativno tanak sloj betona. Nekako su na podupiračima stavili dasku i zidali blokom.

Izrada betonske stolice sa sobom nosi i niz drugih izmena u odnosu na projekta drvene konstrukcije. To sam razumeo iz Histerezisovog odgovora, a tako su mi i majstori rekli.
Iskreno, meni je sada iz priče teško da zamislim sliku kako će to izgledati. Znam da se pajante gube, ali stubovi će mi ostati baš kao što je ucrtano u projektu. Tačnije jedan stub bi se javio u prostoru sobe, ostali bi bili nevidljivi. Zato što ne poštujemo do kraja pravilio 1/3, 2/3 (ovo je statičar odobrio Smile ) možda će biti potrebno neko dodatno ojačanje u tom delu gde stolica treba da služi kao potporna tačka za rogove.
U slučaju drvene stolice to bi bila klješta, a u slučaju betonske ne znam da li to važi.

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

mm a zar Vam majstori nisu izdubili blok i u njemu sakrili nadprozornike? Koliko sam Vas razumem samo su položili horizontalnu armaturu po dasci zalili par santima malterom i nastavili da zidaju...

mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Nisam siguran da su tako radili. Proveriću ovo u svakom slučaju sa njima,a možda i pronađem neke slike na kojima će biti jasnije kako je rađeno.

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Ja se nadam da su izdubili blok i onda tamo postavili aramturu i zalili betonom .... Sta ti pise u projektu?

Mislim da nije komplikovano sada odraditi betonsku stolicu ili barem kombinaciju.
Ovako kako Histerezis prica deluje kao da treba prvo da zavrsis gradjevinski fakultet ali mislim da ce tesaru biti savrseno jasno.
I meni je u projektu drvena stolica do ploce ali je majstor odradio drugacije na njegovu preporuku.
Mozes da radis totalno isto kao i sa drvenim stubovima za stolicu samo sto ces betonske stubove staviti tamo gde su stubovi u zidu a drvene stubove gde su stubovi slobodni na sred sobe.

  • cam00878.jpg
mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Histerezis,baš su tako radili. Ovo su izveli za prozore, dok su za vrata radili serklaž. Šta je mana ovakvog izvođenja?
Gde mogu naći kolika je nosivost pregradnog giter bloka od 12 cm? Sa tim blokom sa uradio sve pregradne zidove u potkrovlju. Sad kad pogledam,mislim da sam pogrešio.

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Vlado, upotrebio si nenoseći itong 12cm debeo pregradni blok da uradiš noseće zidove. To nisi smeo! To tako ima da stoji i nije neki problem ali prvi zemljotres ima čudo da ti napravi... Nije problem gravitaciono opterećenje već kolika je nosivost takvog zida na smicanje i kose napone zatezanja i koliko je stabilan van svoje ravni.
Pregradni zidovi se rade tek nakon završetka osnovnog konstruktivnog sistema i ostvarenje inicijalne deformacije međuspratnih tavanica ili krova u ovom slučaju (puste se da naprave početni ugib). Tek nakon toga se zidaju pregradni zidovi i ako su od siporeksa obično se dilatiraju od nosećih,i veznih zidova i tavanica. Pričvršćuju se za njih namenskim L-profilima i spojnice popunjavaju purpenom.
Pregradni zidovi po pravilu pretrpe veća oštećenja za vreme zemljotresa nego noseći. Slika u prilogu je iz Kraljeva 2010 pregradni zid od trokanalke. Zid je nosio samo sebe a šta bi bilo da je nešto na njega bilo natovareno?
Olakšavajuća okolnost ti je sto su tu svi zidovi upravni i zbijeni i jedan drugog bočno ukrućuju. Relativno je mala masa tavanice i krova tako da i eventualne inercijalne sile neće biti velike.
Za slučaj kod mm. Iz fert međuspratne konstrukcije ne sme da krene ni VS a kamoli AB stub a da nema gredu ispod sebe (najčešće skrivenu u debljini međuspratne konstrukcije). Ako je stub drven a opterećenje od njega baš malo moglo bi da prođe i sa udvajanjem binora. Da se uradi stolica od AB a da se ne redukuje broj stubova nema smisla jer sada sem jednog ni jedan stub ne smeta. A kod AB stolice bi se videle grede u prostorijama u kojima se do sada nisu videle drvene rožnjače. Estetski bi čak bilo lošije.

  • pregradni_zid.jpg
mm
mm's picture
Offline
Registrovan dana: 19/06/2014
Poruke:

Ovo je skica potkrovlja. Zaokruženi su stubovi koji bi trebalo da formirajustolicu. Ti zidovi su od pregradnog bloka započeti.

  • potkrovlje.png
Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Mm pregradni blok ma kakav bio i ma od čega bio koristiš isključivo za pregradne zidove a ne za noseće niti za vezne. Pretpostavljam da ćete preko ovog donjeg podužnog od 12cm (u polju iznad ferta) da stavite mali AB serklaž i preko rožnjaču pa na nju rogove i grebenjaču. To nebi smelo. Znači isto važi kao i za Vladin slučaj.
Što se tiče nadprozornika i nadvratnika oni su uvek zastoj u tehnološkom procesu izrade zidova. Mora da se zašaluju armiraju izbetoniraju i da se čeka do sutra da se nastavi sa još jednim ili dva reda blokova. Stoje nekoliko dana na podupiračima... To je odavno rešeno namenskim elementima tzv. koritnicama koje imaju ulogu izgubljene oplate (ima ih i od siporeksa i od keramike) a može i gotovim elementima da se radi. Odavno majstori to improvizuju tako što izdube giter blok i u njemu izliju nadvratnik ili nadprozornik. Ima hiljade objekata tako urađenih i to je ok. Ovo što su kod Vas uradili je baš improvizacija i nije dobro... E sad će oni da Vam kažu a kako stoji na ne znam koliko mesta su to tako već uradili... To stoji iz razloga formiranja tzv. nosećeg svoda u zidu iznad otvora i kupe rasterećenja ispod njega. Te šipke koje su ostavili su preuzele ulogu zatege i formiraju "trougao" sa dve pritisnute dijagonale od blokova. Isti je efekat zašto stoje naknadno otvoreni otvori za vrata i prozore u već postojećem zidu. (par puta je bila tema na ovom forumu i tu se javlja sasvim drugi problem u nosivosti i mehanizmu loma zida kod seizmike a ne ono što je bilo predlagano kao rešenje nekad ću to u okviru te teme da objasnim).

  • zona_rasterecenja.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Jasno mi je bilo čemu služe zaokruženi stubovi jer je logično da formiraju stolicu. Ne znam da li ste Vi ili neko sa foruma bio u krovu za vreme letnjeg nevremena kada su naleti vetra baš jaki, ilii na primorju za vreme bure ili u Vojvodini za vreme naleta košave. Drveni krovovi su relativno pomerljive konstrukcije i tad gotovo golim okom možete da vidite kako se uglavnom rogovi deformišu i čuje se karakteristično krckanje u drvetu i vezama. Kada je za takvu konstrukciju vezan prgradni zid on je krut i ne može da prati tu deformaciju ima krutost ali nema nosivost i počinju da se javljaju prsline. To ne znači da će tu nešto da padne naprotiv samo estetski može da Vam pravi problem. Zato se po pravilu u potkrovljima i primenjuju elastični materijali GK ploče i slično...da može da prati rad konstrukcije

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

@Histerezis Upravu si da pregradni zidovi ne bi smeli biti noseci i da nisu otporni na smicanje ali pogledaj ovu sliku kako sam uvezao pregradne zidove u potrkovlju.
Nemam celu sliku kako je uvezano. Uvezao sam preko 40 metara pregradnog zida kao jednu celinu, kao dva smaknuta plusa i tako smaknuta da je u sredini kvadrat koji nosi stolicu. Pored toga tih 40metara horizontalnog serklaza spojeno je sa dva noseca zida koji u sebi imaju stubove betonirane iz temelja. Betonski deo stolice i svi pregrani zidovi su uvezani sa ova dva betonska stuba na slici i jos na jednom mestu.
U projektu mi pise da tako izvedem horizontalne serklaze u pregradnim zidovima bas zbog zemljotresa a ja sam ih dodatno duplirao i povezao sa stubovima stolice i stubovima iz temelja.
Ne verujem da ce biti smicanja kod pregradnog zida koji ide u krst ojacanog betonskim serklazom pa jos ako je krst dupliran i smaknut. Prosto ne mogu da zakljucim na koji stranu zid moze da se mrda.

  • cam00878.jpg
  • cam00850.jpg
  • cam00934.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Vlado pogledao sam slike Vaših pregradnih zidova u potkrovlju i lepo ste odradili i vidi se da ste se trudili da to ispadne ok. Opasivali ste serklažima (čija je namena da štite sam pregradni zid i ništa više), izukrštali ste pregradne zidove i sve je to u redu. Jedino što uporno ponavljam ne smete krovnu konstrukciju da oslanjate na njih. Ta dva AB stuba će donekle pomoći samo i isključivo pregradnim zidovima koji su direktno bočno oslonjeni na neki od stubova. Ovaj kalkanski zid u prilogu ima jednu veliku manu a to je da nije po obodu oivičen serklažem zato su i oštećenja tolika inače lepa je zbog lepo uočljivog mehanizma loma smicanjem.

  • lom_zida_smicanjem.jpg
vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Imam 4 AB stuba koji su zamenili drvene stubove stolice. Na slici se vide samo 2 pa to mozda malo zbunjuje pa sam na brzinu nacrato i stavio crtez u prilog. Tezina krova je na 4 betonska stuba a ne na pregradnim zidovima. Pregradni zidovi su samo vezani za betonsku stolicu. Nisam odstupao od projekta sem sto sam drvo zamenio betonom i dodatno ojacao pregradne zidove.
Ovo sto ste stavili sliku posledica zemljotresa je sasvim jasno kako je moguce doci do smicanja ali u mom slucaju ne vidim.
Da bi doslo do smicanja u bilo kom pravcu morala bi betonska stolica da se nagne na jednu stranu a za to treba da budu ispunjeni sledeci uslovi:
1. Da se jedan stub odigne tj iscupa iz grede koja se nalazi u betonskoj ploci potrkovlja. Moraju i ostala 2 ali manje. ( Da je drveni izdizanje bi bilo mnogo lakse i ne bi bio tako dobro vezan za gredu u ploci.)
2. Naspramni stub koji se iscupao mora da pukne. Moraju i ostala 2 ali manje. (Da je drveni pucanje bi bilo mnogo lakse.)
3. Mora da pukne horizontalna betonska veza izmedju stolice i cetiri stuba na ivici kuce koji idu iz temelja. Da je drvo ova veza bi bila mnogo slabija i tesko izvodljiva. (nisam nacrtao vezu sa tim stubovima)

Pored ovoga sto je tesko moguce u mom slucaju moraju i da popucaju dupli horizontalni serklazi pa onda i pregradni zidovi.
Da bi doslo do pucanja pregradnih zidova mora stolica dobro da se pomeri.
Po mom misljenju i mojoj logici visestruko sam se obezbedio u odnosu na projekat.

  • stolica.jpg