Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Renoviranje krova, pomoc oko terminologije i ostalih sitnica

15 poruka / 0 new
Poslednja poruka
MiloshUe
MiloshUe's picture
Offline
Registrovan dana: 21/06/2009
Poruke:

Treba da renoviram krov na kuci, a posto svi znate kakvi su nasi majstori, volim da se unapred raspitam o svemu. Problem je sto ne poznajem dosta terminologije oko krovova, pa se snalazim kako znam i umem.

Uglavnom, mislim da sam glavne stvari vec nasao i odlucio, ali bi bilo lepo da mi jos neko potvrdi da je sve to stvarno tako Smile

Pa da pocnemo.

Kuca ima prizemlje i potkrovlje. Stanuje se u prizemlju a potkrovlje se sad adaptira. Na potkrovlju su uradjeni pregradni zidovi i to je to. Fasada je postavljena (stiropor).

Krov je pokriven sa malom kikindom 272. Trenutno idu rogovi + letva + crep i to je to. Takodje, podascan je na delovima koji vire van kuce, ako me razumete? Prvo pitanje, kako se zove taj deo krova ako ima neki naziv?

Inace, kacim model krova uz poruku, lakse je videti kako i sta kad ima vizuelna smernica Smile

Ovaj deo koji nije podascan ima 65m2.

Plan je sledeci:

1. Skidanje crepa i letve.
2. Podascavanje krova (tih 65 kvadrata) smrcetinom, za ovaj korak sam narucio 3m3. Znam da ide otprilike 1m3 na 40m2, ali kontam imace i otpada, a i daska uvek zatreba.
3. Krovna paropropusna folija, kog proizvodjaca preporucujete?
4. Podletva, izracunao sam da mi treba 141m, narucio 150 za svaki slucaj.
5. Letva, planiram da pazljivo skidam ovu postojecu pa je opet iskoristim, racunam da je mnogo bolje jer je vec suva i nece "raditi" kao nova koju bih kupio.
6. Crep

Sitnice oko kojih mi trebaju komentari, saveti:

1. Prva letva ide neka sira(koliko sira?), na nju se stavlja zastitna mreza za prostor za provetravanje, kao i nosaci za oluke? Ide li jos sta na taj deo krova?
2. Vetar lajsne, idu na zadnje rogove, i podvlace se pod crepove? Ide li neki poseban deo gore gde se rogovi sastavljaju, ili lajsne samo prekrivaju jedna drugu?
3. Crep za provetravanje koji ide na vrh krova, sta da radim za to posto ne mogu da nadjem model koji odgovara ovom mom postojecem (mala kikinda 272)?
4. Posto imam ovu "badzu" napred, imam i 2 uvale. U njih idu AL profili, ako sam dobro ispratio tematiku. Kako se oni tacno (ili majstorski) zovu?
5. Pretpostavljam da na vrhu krova, gore gde idu oni poluobli crepovi (kako se ni zovu? Laughing out loud ) ide neka posebna folija da spoji dve "strane" krova?

Osim ovih "sitnica", da li sam prevideo jos nesto sto je bitno?

Pozdrav i unapred hvala na pomoci

  • krov.png
tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

I opet se vraćamo na početak priče, šta će daska na krovu ?

MiloshUe
MiloshUe's picture
Offline
Registrovan dana: 21/06/2009
Poruke:

Procitao sam gomilu tema na forumu, sve kapiram, al eto ipak stavio bih dasku, ako nista drugo onda zbog mira u kuci Smile

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Kako hoćete , posle kad se ubudja i poplesnavi biće tajac u kući . Smile

som16
som16's picture
Offline
Registrovan dana: 20/02/2015
Poruke:

MiloshUe,
eto, ja više zagovaram, da se podaska krov. Drži, mnogo napisanega na tu temu.
Moj odgovor ču ti dopisati u tvoje pitanje!

1. Skidanje crepa i letve.( pazi da ne uništiš previše crepa;nova letva nema toliko snage, da bi prevzdignula crep))

2. Podascavanje krova (tih 65 kvadrata) smrcetinom, za ovaj korak sam narucio 3m3. Znam da ide otprilike 1m3 na 40m2, ali kontam imace i otpada, a i daska uvek zatreba.( daske položi sa razmakom bar 1 cm; nemoj jih skupa nabijat; upotrebi žičnike dužine min. 6-7 cm ili one koji su kao svedri-paletniki; majstoei imaju pištopu i žičnike sa ljepilom)

3. Krovna paropropusna folija, kog proizvodjaca preporucujete? ( predlažem, da na baviš po težini 150-180 g foliju; firma ,nije toliko važna; Knauf , Wurth, Tondach, Omega 180,..... važno da ima Sd do max5; )

4. Podletva, izracunao sam da mi treba 141m, narucio 150 za svaki slucaj.

5. Letva, planiram da pazljivo skidam ovu postojecu pa je opet iskoristim, racunam da je mnogo bolje jer je vec suva i nece "raditi" kao nova koju bih kupio.

6. Crep

Sitnice oko kojih mi trebaju komentari, saveti:

1. Prva letva ide neka sira(koliko sira?), na nju se stavlja zastitna mreza za prostor za provetravanje, kao i nosaci za oluke? Ide li jos sta na taj deo krova? ( molim, šta to žnači " sira"? prva letva crijepa, se stavlja na kant; kontra letva je 8/5 cm; tu se po cijeloj dužini stavlja zaščitna mrežica)

2. Vetar lajsne,.............( tu pazi na dobru izradu odkapnoga detalja)

3. Crep za provetravanje ...........( daj sliku kikinde 272; ako može možeš napraviti dvije odprtine na stijeni; levo/desno i zaštita sa mrežicom)

5. Pretpostavljam da na vrhu krova................( grebenska traka; imaš više varianti)

GEneralno: ako imaš projekt , neka projektant dođe pogledat na hišu ili bar nadzorni. Pazi , da izradi ili bar prekontrolira, koliko je leseni deo ( šperovci) ravni i ako nisu potrebno je jih izravnati. Pazi na odkapnu pločevinu u žlijeb, na koncu strijehe( izpod konra letve).

LP 

nsarke
nsarke's picture
Offline
Registrovan dana: 07/04/2011
Poruke:

Podrzavam vecinu primedbi koje ti je uputio Som16. Ako cete umiriti i na mojoj kuci je podascan krov od daski "colarica" sa razmakom od 1-2cm i evo posle 7 god nista nije memljivo (sever Vojvodine u pitanju). Dioduše kada je to rađeno niti sam se pitao niti sam znao ista o tome, ali za sada tom poslu nema mane.

I ja sam u poslednje 3 god adaptirao svoje potkrovlje u zivotni prostor. Puno srece u radu.

Som16 ti je rekao prva letva nije sira nego se samo stavlja na kant.

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Podaščavanje krova je nepotrebna rabota a usput i potencijalno opasna . No kod nas uvek nekako preovlada moda umesto zdravog razuma . Umesto da tih 600 e koliko košta daska čovek uloži u npr nov crep i sve prateće elemente , on će da baci te pare na dasku ??? NI veze ni logike ni mozga , no svako je gospodar svog života pa neka radi kako namisli .
A za 600 e ima 80 m2 Glinkes klasik plus crepa i ostane mu para za sve elemente , korvne šolje i ventilacone crepove. Ili ako je već emotivno vezan za 272 crep koji je u suštini vrlo loš krovni pokrivač i kad je nov a kamoli kad se preslaže polovan , onda je pametnije da tih 600 e uloži npr u kamenu vunu i propisno izoluje to potkrovlje .

MiloshUe
MiloshUe's picture
Offline
Registrovan dana: 21/06/2009
Poruke:

Okej, hajde molim vas da ne pominjemo vise podascavanje, ne brinem oko toga ama bas ni malo niti me zanima da o tome diskutujem kroz 1000 poruka. Slazem se sa som16 i nsarke oko tog dela, i mozda sam glupi balkanac ali mi varijanta sa podascavanjem mnogo vise lezi, pa neka je i pogresna.

Tenzor ocigledno je da znas mnogo, ali u apsolutno 99% tema gde se prica o krovovima, teras jednu te istu pricu sto je sa jedne strane ok, ali sa druge strane treba imati meru i granicu. Ako hocu da radim pogresno, i to kazem, okej, pusti me da radim pogresno. Nema potrebe da kroz 10 poruka provlacis svoju agendu ako sam vec rekao da je beskorisno i da necu to da radim. Apsolutno ni malo mi nisi pomogao ovde...

@som16, moracu malo detaljnije da prodjem kroz tvoju poruku, pa se javljam sa novim detaljima i fotkama crepa

@nsarke, da nisi mozda vodio evidenciju troskova, da znam okvirno koliko cu morati da se "ispruzim" Smile

Pozdrav

Dedadule
Dedadule's picture
Offline
Registrovan dana: 29/03/2013
Poruke:

Ovo nije prvi član foruma da moli tenzora da mu više ne pomaže.
Imam utisak da ga forumaši nerviraju.

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Evo sam se jako potresao zbog toga šta ko misli ili u šta veruje . To što neko hoće da patosira krov ili koristi razvod fi 20 za 3 kupatila , ili pak hoće da na kabl 5x1,5 mm2 vezuje bojler od 24 kW je nejegovo i pravo volja , kao što je moje pravo da napišem svoje mišljenje ili stav o takvim stvarima .
Nažalost kod nas je gradjevinska praksa pokazala da je gotovo 80 % adaptiranih potkrovlja u stvari težak promašaj , no kako je to trend , izgleda da takve stvari treba aminovati i podržavati ljude u takvim rabotama . Jedno je sigurno da ja to neću da uradim nikad !!!

MiloshUe
MiloshUe's picture
Offline
Registrovan dana: 21/06/2009
Poruke:

E pa eto 5 bambija za tebe sto se nisi potresao.
Naporan si covece jbt. Ako sam vec rekao da me ne zanima diskusija na tu temu, lepo se zahvalio i objasnio da sam vec odlucio sta cu da radim i kako, sta ima ti da me podrzavas ili ne? Ili si toliko sujetan i imas potrebu da isteras do kraja da se TI ne slazes sa tim i da se TO ne radi tako.

Vidis ja radim isto sa ljudima samo u drugoj sferi, i ako klijent posle razumnog objasnjenja hoce da nastavi po svom, moje je ili da se povucem, ili da radim tako kako hoce. Trece nema, i ako guram nesto trece, znas sta? Los sam majstor.. Ili bar los komunikator, al dodje mi na isto.

Ti si jos moderator na forumu, sto je jos strasnije, ako se neko ko treba da zavodi red ponasa tako kako se ti ponasas. To vise nije tvoj stav, to je stav administracije foruma!

Elem, da se vratim na temu, ukoliko uopste ima svrhe..
@som16, sve jasno, a evo kacim sliku crepa. http://imgur.com/a/1dxEo
Ako sam te dobro ukapirao za ovo: "ako može možeš napraviti dvije odprtine na stijeni; levo/desno i zaštita sa mrežicom", mislis na vrhu gde se spajaju crepovi da se ostave otvori na krajevima i zatvori mrezicom, ili? Smile

som16
som16's picture
Offline
Registrovan dana: 20/02/2015
Poruke:

MiloshUe,
u priponki je slika , kako čemo izraditi prezračivanje hladnoga podstriješja. Tu još nije gotovo; izradičemo trikut ( donja stranica 50 cm) i ugraditi mrežicu, da životinje ne uđu unutra.
Na sljemenu, se mora ugraditi " sljemenska traka"; to mar znati tvoj izvodiovac krova; na slikama , koje si priložio, je strai " Zareznik" ( bar tako se kaže kod nas); ta je imao slemenjake , ali nije imao cigle koji su bili ""zračni elemenat"". Tu se je prezračivalo preko sljemena.

** Da , prva letva se postavi na kant!!! Naopako sam se izrazio/napisao. Po njo je ugradi mrežica.

Da dodam, u vezi podaskavanja: obe variante su primerne za izvedbu; se slažem, da ako investitor ne želi ugraditi daske ( OSB, DWD - THD plošče) je mjogova odločitev!! Treba je spoštovati.

  • spalete-4-w800.jpg

LP 

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Ako mogu da se ukljućim u temu i da prokomentarišem patosiranje krova, tj. patosiranje VS bez patosiranja sa aspekta nosivosti. Znači, ne sa aspekta pojave buđi, cene, vlažnih dasaka... Moj stav, a mislim da je takav i većine onih koji se bave građevinom ozbiljno, je da nema potrebe patosati krov. Do skora se patosalo samo kad su u pitanju stambena potkrovlja, a sada više praktično ni za tim nema potrebe.

Kroz nekoliko tema se provlačilo isto pitanje, jedni tvrde da krov koji je patosan daskom ili OSB pločom ima veću nosivost od onog koji nije patosan. Na žalost, komentari su često takvi da sam stekao utisak da oni koji spomenu patosanje i jaču konstrukciju odmah idu na lomaču. Odmah se poteže teško naoružanje, i meri ko ima duži "švarc" (kako to u parodiji Space Balls kažu), bez da se stvarno selo i proanaliziralo, što je bar danas mnogo jednostavnije uz pomoć raznih programa.

Patosan krov ima veću nosivost, iz prostog razloga što se menja poprečni presek roga. Bez patosanja, rog ima pravougaoni poprečni presek sa svojim geometrijskim karakteristikama. Ovo je prosta stvar mehanike, tj. otpornosti materijala, tako da ako neko tvrdi drugačije ili treba ponovo da uči otpornost materijala, ili nikad nije učio pa ne zna šta priča. Kada se dodaju daske (ili OSB ploče) sa gornje strane taj presek postaje T presek koji ima veće vrednosti statičkog i otpornog momenta inercije ( to su geometrijske karateristike poprečnog preseka) što znači da imaju i veću nosivost. U prilogu je dat uprošćena analiza dva roga, jedan pravougaoni 12/14 i jedan pravougaoni 12/14 sa daskom od 2,4cm sa gornje strane (pri čemu je uzeto da samo dužina dela daske od 12cm sa svake strane roga ulazi u analizu, a sigurno ulazi i više jer daske idu preko više rogova). Svi ostali uslovi (raspon roga, opterećenje, materijal) bili su isti.

Na slici je prikazana raspodela napona (nije me merzelo da računski pokažem) i može se videti da su u slučaju T preseka, naponi manji (takođe su i ugibi manji), što znači da T presek ima veću nosivost.

E sad, ovo je idealizovana analiza, i u stvarnom slučaju, razlike neće biti ovoliko iz prostog razloga što je pitanje kakva je veza između dasaka i roga, kao i činjenice da daske nisu široke koliko je rog dugačak već da se prekidaju, tj. da na mestima između dve daske imamo samo pravougaoni poprečni presek (sa OSB pločama je malo bolja situacija jer imamo manje prekida). Da bi daske (OSB) stvarno radile zajedno sa rogom i maksimalno povećale nosivost, mora da se radi detaljna analiza i proračun spojnih sredstava (broj, razmak, veličina) što je za svakodnevnu praksu i klasične krovove nepotrebno i neisplativo.

I šta bi na kraju bio zaključak?

Da bi bili poltički korektni, i jedni i drugi su u pravu.

Prilikom patosanja, majstori će zakucati dasku sa 2-3 eksera (ko zna koja) što sigurno neće obezbediti sprazanje daske i roga u meri u kojoj bi se obezbedila maksimalna nosivost, ali će ipak obezbediti neko malo pojačanje (koliko? to niko ne zna) na koje ne treba uopšte ni računati.

Ajd' sad opalite....

  • document1.jpg
zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Не бих улазио у расправу и доказивање, поготову што нисам инжењер грађевинске струке. Међутим, само да дам мали доприност том фамозном питању кровова. Живео сам у кући која је грађена још за време Марије Терезије и за дивно чудо нема дасака преко рогова, а ОСБ- а онда није ни било. Све стоји и дан данас, што се дрвене конструкције тиче, једино је делимично мењан цреп. Значи цреп је мање издржао од дрвене грађе. Још један детаљ је веома битан, тамо нема ексера. Дрвене греде су спајане дрвеним клиновима, јер гвоздени ексер у дрвету, током година, стоји ко бабин зуб. Влага, које ипак има у дрвету и ексер се никако не могу усагласити, време је ето показало да кров стоји и без подашчавања, а да би се израчунала носивост и онда је требало знати математику.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Ma slazem se, sve je to u redu. Ni ja podrzavam patosanje.

Moj komentar je bio samo zato sto neki tvrde da se dascanjem nece povecati nosivost. Hoce, samo je pitanje da li ima potrebe za tim, da li se isplati (a ne isplati se), koliki je vek takvog resenja (upravo ti problemi s ekserima) i kako odrediti koliko je to povecanje. Za sve to postoje metode da se proracuna.

Sto se matematike tice, nisu oni tada bas racunali Smile tu i lezi jedan od najvecih problema. Sto bolje poznajemo neki materijal i metode proracuna, vise mu verujemo i konstrukcije su nam sve elegantnije i elegantnije sto na kraju, zbog gresaka tokom izvodjenja dovodi do smanjenja nosivost. Nekada nisu tako precizno racunali pa imaju znatno vece rezerve (pogledajte samo industrijske objekte od AB od pre 50-60godina i danasnje)

Vise sam "iznerviran" zbog komentara koji nekom ko kaze da je krov cvrsci odmah prilepe epitet budale (ne bas tako direktno) bez realnog pokrica.

Normalno je da krovovi stari 200 godina stoje, tada su bar znali kako se priprema i obradjuje drvena gradja i nisu bili uslovljavami masovnom proizvodnjom i uslovima ekonomije kao danas.

I jos jednom, ne treba patosati krov.