Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Još jedno potkrovlje, ali naopako :)

16 poruka / 0 new
Poslednja poruka
pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Za početak pozdrav iz Istočnog Sarajeva za sve forumaše!

Već neko vrijeme skoro redovno čitam SSM forum i moram reći da sam mnogo stvari naučio upravo iz ovih rasprava. Mislim da sam pročitao skoro sve teme vezane za potkrovlja i termoizolacije uključujući i Banetovu sjajnu temu o osnovama termoizolacije, ali ipak moram da postavim konkretno pitanje: Koja je najidealnija izolacija za potkrovlje sa slika?

Zgrada je pokrivena limom i jedino što znam je da je iznad daske koja se vidi terpapir i lim. Ne znam da li između ima vazdušnog prostora, letvi, kontraletvi itd. Najveću dilemu imam oko postavljanja parnih brana i paropropusnih folija pošto se radi o lučnom krovu gdje su "rogovi" postavljeni poprijeko. Koliko sam shvatio paropropusna folija bi trebala omogućiti pari da izlazi napolje, a istovremeno ukoliko krov "procuri" odvesti vodu dalje od izolacije. U mom slučaju, nisam siguran da ima smisla postavljati tu foliju između rogova pošto voda u svakom slučaju ne bi imala otići nigdje dalje od prvog nižeg roga.

Molim sve koji imaju iskustva sa ovakvim krovovima da mi daju neki savjet, prvo u vezi folija, a poslije ćemo komentarisati izolacije Smile

Hvala

  • blok_7_medium.jpg
  • 2013-02-09_14.14.41.jpg
  • 2013-02-16_15.03.44.jpg
tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Не грешиш , код тебе хидрозолација кровишта нема смисла из випш разлога , поготово што је идеја о хироизолацији кровишта одоздо у ствари само хидроизолација савести .
Ти имаш вероватно имаш огроман проблем а то је непостојање тзв проветреног кровишта , а још је кровни покривач лим .
Једина фолија која теби треба у суштини је парна брана која ће спречити продор влаге из животног простора у слој термоизолације ...

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Mala je debljina lepka koji ide preko stiropora (6-8 mm) tako da je to mala masa materijala za akumulativnost i toplotnu inerciju. A stiropor se i inace vrlo tesko postavlja u kosine potkrovlja radi ukrajanja. Varijanta koja mi se cini interesantnom je kamena vuna -tarolit-malter. Upravo to Knauf /u inostrantsvu i kod nas/ preporucuje ali nigde da procitam kako se ponasa malter na spojevima tarolit ploca...Osnovna dilema, za mene, je u tome sto bi se tarolit pricvrscivao za drvene grede koje sui ipak podlozne nekom 'disanju'...Malter se svakako radi sa rabic pletivom.
Predlozio sam ti da malo potrazis objekte u zivotu od ZOI 1984 po celom Sarajevu i Jahorini i da vidis kako se ponasao tarolit tokom vremena. To bi i mene mnogo interesovalo.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Kvarissha
Kvarissha's picture
Offline
Registrovan dana: 14/12/2011
Poruke:

Zgrada izgleda vrlo lepo.
Vec ti rekose da se hidroizolacija ne postavlja iznutra ali ako te tesi - verujem da sa limenim krovom i nemas potrebe za tim. Verovatno nije od bakra ( samo crkva i mafija imaju pare za to Smile ) ali i obicni pocinkovani limovi traju veoma dugo , mnogo duze od nekad modernih ravnih krovova a i oni su trajali po 15-20 godina. I kad zatreba popravka, mnogo je brza i jeftinija nego kod ravnih ploca i tegola krovova.

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Astrea wrote:
Varijanta koja mi se cini interesantnom je kamena vuna -tarolit-malter. Upravo to Knauf /u inostrantsvu i kod nas/ preporucuje ali nigde da procitam kako se ponasa malter na spojevima tarolit ploca...Osnovna dilema, za mene, je u tome sto bi se tarolit pricvrscivao za drvene grede koje sui ipak podlozne nekom 'disanju'...

А кад би се преко свега поставила рабиц мрежа, па тако малтерисало?Не знам, само размишљам "гласно".

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Hvala svima na odgovorima.

Juče sam otkrio da ipak postoji provjetreno krovište, tj. iznad daske i terpapira postoji nekakav međuprostor do lima. Da li to mijenja situaciju na bolje? Nadam se da da Smile
Sljedeća dilema je termoizolacija. U glavi imam dvije opcije:

1.: 5cm staklene vune - 10cm kamene vune - rigips sa potkonstrukcijom

2.: 10cm staklene vune - 5cm kamene vune - 5 ili 8cm stiropora sa rabic mrežicom i malterom

Cjenovno, ove dvije opcije su tu negdje, ali me zanima šta mislite o varijanti sa stiroporom pošto za skoro iste pare dobijam 5cm izolacije više, a što se tiče paropropusnosti, mislim da stiropor ima iste karakteristike kao i parna brana. Još jedna dilema je između staklene i kamene vune - da lli je kamena vuna baš toliko bolja koliko je i skuplja?

Hvala još jednom,
Pozdrav

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Mora da postoji provetravanje ispod lima, tako da to što postoji porstor između hidroizolacije (terpapira) i lima je korektno.

Najveća prednost kamene vune je:

1. veća otpornost na požar
2. veća čvrstoća na na pritisak
3. veća toplotna inercija

Sposobnost izolacije toplote je ista za oba materijala.

A sta je od toga tebi bitno?

1. Veća otpornost na požar te ne zanima. Zašto? Oba materijala su negoriva ali kamena može da izdži 1000 stepeni dok staklena moze 700. U trenutku kada se krov zagreje na 700 stepeni stana odavno više neće biti. To je korisno samo ako recimo hoces da izdvojiš dva objekta ili zaštitiš međuspratnu ploču ako u stanu dole izbije požar pa da se ne proširi na ostatak zgrade.

2. Veća čvrstoća na pritisak je apsurdna u krovu. To se koristi opet za izolovanje poda, jer preko toga možeš da izliješ betonsku košuljicu.

3. Veća toplotna inercija je jedino što te zanima. Ona je proporcionalna sa gustinom materijala, i imaju je svi materijali. Kamena vuna je 3 puta guća od staklene pa je toplotna inercija tri puta veća. Po mom mišljenju neku razliku bi eventualno mogao da vidiš kada bi uporedio 15cm staklene sa 15cm kamene vune, u smislu toplotne inercije, i to ne bi bila razlika 3 puta zbog, ostale konstrukcije krova koja je teža, već samo nekih 50%.

Suma sumarum, kamenu vunu zbog velike razlike u ceni ja ne bih nigde koristio gde mi ne trebaju osobine 1. i 2.

rotoks
rotoks's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2010
Poruke:

@pecko057
stiropor nije parna brana!
u ostalom se slažem sa rott-om
dakle: od unutra ka spolja
1. završna obloga npr rigips.
2. parna brana (folija)
3. staklena vuna, što deblji sloj, tim bolje.

Beshla
Beshla's picture
Offline
Registrovan dana: 02/03/2009
Poruke:

Ako imas para, onda kamena vuna! Kad su letnje vrucine, kamena vuna jako sporo provodi toplotu ka unutrasnjosti prostorije. I kad toplota '' prodje'' , napolju je vec svezije i mozes da otvoris prozore. Kod staklene vune (iste debljine) moras da ukljucujes klimu znatno ranije. Da imam para, ja se ne bih dvoumio... Stiropor nikako.

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Hvala svima na odgovorima,

Rijesili smo mnoge dileme:
Odozgo prema dole idemo sa paropropusnom folijom, kamenom vunom (nadam se 15cm) i parnom branom.

Ostaje mi jos dilema između rigipsa i stiropora. Ja navijam za stiropor pošto za iste pare dobijam dodatnih 5-8cm izolacije.
Pošto vidim da ste većinom protiv tog stiropora, molim vas da mi obrazložite zašto navijate za rigips.

Hvala

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

I dalje ostajem pri prvobitnom predlogu ato je (od spolja ka unutrasnjosti) - kamena vuna / parna brana / tarolit ploca minimum 25 mm / malter sa rabic pletivom . Prema svim dostupnim informacijama sa foruma iz inostranstva gde su ljudi radili ovako imaju vrlo dobru toplotnu stabilnost zimi a leti ne koriste klima uredjaj. Jeste to u nesto hladnijim podrucjima od nasih /Nemacka i Svajcarska/ ali i oni imaju klimatskih ekstrema itekako.
Izgleda da u nasim krajevima nema bas nikoga ko je koristio tarolit za unutrasnja oblaganja jer sam cekao takvu informaciju duze od 2 godine. Koriscenjem tarolita kao nosaca maltera i samog maltera dobija se prilicno masivna ploca od cca. 4-5 cm koja itetako moze da primi pristojnu kolicinu toplotu zimi i da zadrzava prolaz vreline leti.
GK ploce su neuporedivo tanje i nemaju povrsinsku masu. Neko im daje prednost sto su lake a to je upravoi mana u slucaju o kome govorimo. Valjalo bi shvatiti da su ljudi stekli odredjena iskustva sa GK plocama i da pokusavaju da otklone uocene nedostatke.
Svaki korak kojim se ubuduce stedi energija /bilo za grejanje bilo za hladjenje/ se isplati cak i kratkorocno. Siguran sam da su prosla vremena kada smo ovakve stvari resavali time sto su klima uredjaji postali jeftini ili zato sto ima svakakvih grejalica i peci za dogrevanje . Ti uredjaji su postali relativno jeftini ali stalno trose sve skuplju struju, gas, drva.. Moj licni cilj je da se samo zimi koristi grejanje a leti da eventualno koristim prirodnu promaju i nista vise. Nismo ipak u Sahari ...
Planirao si 15 cm vune, pokusaj da ides na 20. Sigurno se neces pokajati!

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Jedva sam u Sarajevu uspio naći čisti heraklit. Svuda ima onih kombo ploča sa stiroporom, ali čistog heraklita vrlo rijetko.
Na jednom mjestu sam uspio naći heraklit debljine 35mm i cijena mu je otprilike kao i stiropora od 8cm.
Da li i dalje mislite da je ovo bolja varijanta?

Hvala!

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Je li ima neko komentar na prethodno pitanje?

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Nema ovde takvih koji znaju odgovor. Zato sam ti i savetovao da pogledas po Sarajevu starije objekte koji su radjeni sa tarolitom tj. heraklitom kako se ponasaju. S druge strane ni u prici sa inzinjerima nisam nasao ni jednog koji bi mi garantovao bilo koje resenje kao najbolje jer prosto nemaju iskustva a to je nesto sto je u gradjevini mozda presudno. Ipak, nekako verujem vise onima /D, A + CH/ koji imaju vise iskustva od nas, a oni upravo i predlazu heraklit kao najbolje / i najskuplje/ resenje za potkrovlja.
Ako ti nesto znaci, ja cu upravo tako da svoje potkrovlje izvedem ove godine.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Pitanje za Astrea ili nekog ko se razumije u navedenu problematiku:

Našao sam heraklit debljine 10cm, polovan doduše, ali po bagatelnoj cijeni.
Malo sam surfao i ostalo i došao do podatka da je gustina heraklita od 200-800kg/m3.
Ako uzmemo prosjek od 500kg/m3, na mojih 60m2 dobijemo tezinu od 3 tone.
Pitanje glasi: da li je to preteško za konstrukciju koja se vidi na slikama u prvom postu. Grede su 16x16, a neke i 14x16.

Hvala svima i pozdrav!

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

50kg/m2 nije opasno, ali me čudi da je tolika sopstvena težina tog materijala. Nisam se susretao sa njim ali je recimo 500kg/m3 je teže od punog drveta, a 800 kg/m3 mi je stvarno preterano...