Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Mala skola zavarivanja

2128 poruka / 0 new
Poslednja poruka
zorannis
zorannis's picture
Offline
Registrovan dana: 28/06/2009
Poruke:

moze li neko da mi objasni od kakvog su znacaja podesavanja parametara TIG-a s obzirom da su u velikom rasponu.Na primer za pred gas od 0-25s,vreme uspostavljanja radne struje od 0-10s,vreme pulsiranja od 0,001-5,0s,pulsirajuca struja donja od 3-160A,vremenska pauza donje struje od 0,001-5.0s,vreme padajuce struje od 0-10s,zavrsni gas od 0-25s.
Konkretno to je za Esabov Aristotig 200 DC i kako bi trebalo postaviti parametre za zavarivanje austenitnih prohrom limova debljine 1mm.Puno hvala,...aparat sam ukljucio i sad cekam na vas.

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Pa zorane, od sustinskog su znacaja!!! Parametre podesavas u zaisnosti od vrste materijala, debljine, pozicije zavarivanja itd

E sad ja da postavim pitanje tebi: Taj aparat nije jeftin? Zasto nisi trazio obuku besplatno uz taj aparat? Makar osnovnu, da ti objasne sustinu TIG zavarivanja, da te provedu kroz komande i da objasne ovo sto sad pitas. To traje samo max 2 sata...

Jasno ti je da je nemoguce u nekoliko recenica objasniti sav spektar TIG zavarivanja nekom ko je neuk.

TIG zavarivanje je slozeno i tesko, vestina zavarivaca je od presudne vaznosti, potrebna je praksa od par godina da napravis "koordinaciju znanja, vestine, pameti, ociju i obe ruke" jer je sve to ukljuceno tokom zavarivanja, ali kad naucis izuzetno je profitabilno bilo da radis kod nekog bilo da naplacujes reparaturu.

Za sad, za prohrom, debljine 1 mm, podesi "pred-gas" na 1 s, struju stavi na 35A, iskljuci puls i ne ukljucuj ga dok si neuk, "zavrsni gas" 3 s, i po gasenju luka drzi pistolj nad zavrsetkom sava tih 3 sekunde dok gas istice, nemoj da ga odmices cim se luk ugasi inace ti "zavrsni gas" nema smisla.

zorannis
zorannis's picture
Offline
Registrovan dana: 28/06/2009
Poruke:

Hvala za odgovor.Aparat sam kupio polovan preko oglasa od coveka koji nije znao nista o njemo.Od "Galeba"sam saznao nesto o apratu ali ne o podesavanju parametara za tig zavarivanje.Prosao sam obuku za zavarivace preko biroa za zaposljavanje,ali nije bilo prakticnog dela za Tig vise godina unazad.Treba da izvarim burad za vino.Lim za "dance"je 1.2mm.Dali se treba da vari na preklop ili suceono sa ili bez dodatog materijala.Treba li da se podmetne bakarna ploca ispod.Treba li da se "prodje"obostrano.Da li je protok gasa 4l/m.Sta jos treba da se zna za ovaj poduhvat makar teorijski.Pozdrav

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Zorannis
Da ne me ne shvatis pogresno imas li ti ikakvog iskustva sa TIG zavarivanjem .
Posto za zavarivanje sudova treba poprilicnog iskustva a lim od 1,2 mm debljine nije bas za vezbanje . Predpostavljama da je u pitanju inox ili prpohrom ,a nadam se da nije aluminijum
I da tepitam kakva bakarna ploca da se podmece , vino ne trpi ni bakar ni aluminijum . Oism ako ne ti ta bakarna ploca ne bi sluzila ko hladnjak prilikom zavarivanja

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Tu debljinu mozes da radis bez dodatnog materijala. Mislim da ce ti lakse biti raditi preklopni spoj. A kako bilo moras lepo da ukrojis i stegnes jedan lim prema drugom. Uradi dosta "heftova" tj pripoja. Ako radis preklop, moras malo da pojacas struju, recimo pocni sa 55A a onda posle probe doteraj fino amperazu. Ako radis preklop ima smisla raditi sa obe strane radi sigurnosti. Ako budes radio suceono, narocito sa dodatnim materijalom, desice ti se rascvetavanje korena na suprotnoj strani zbog oxidacije prohroma na viskoj temperuturi nastaloj zavarivanjem. Da bi se to izbeglo, potrebno je "duvanje" argona sa suprotne strane sto je za amatersko zavarivanje vrlo skupo i komplikovano. Zato ako radio suceono, obavezno pordji sa druge strane. Ne bih stavljao bakarnu plocicu, odvodjenje toplote mozes da kontrolises prekidnim zavarivanjem, povratnim korakom, ili malo zavarujes ovde, pa onda tamo itd... Protok gasa od 6l/m je Ok, za tu amperazu, wolfram fi 1.6 mm, zasilji dobro.
Za ovaj poduhvat treba da se zna sledece (karikiracu pa cak cu i biti malo netacan):
- Prohrom je u stvari crni celik sa prozirnom opnom hrom/oxida oko sebe i atomima hroma i nikla u sebi i ta opna ne dozvoljava vazduhu da korodira zrno ispod opne. Kada ostetis opnu, iz zrna izlaze novi atomi hroma i opet sa kiseonikom iz vazduha prave hrom oxid koji opet cini celik nerdjajucim. Ovaj prozirni sloj hrom oxida se stvara na niskim temperaturama, recimo do 300C. Ali zavarivanjem se razvijaju mnogo vece temperature, i oxid koji se stvara oko mesta zavarivanja je crne, braon, plavakaste zuckaste sive i sl boje ili cak ima od svioh ovih boja po neka zona. Ovo se strucno zove "oxidaciono obojenje". Problem je sto je ovo oxidaciono obojenje idealno kao leglo bakterija u prehrambenoj industriji. Zato je potrebno otkloniti ga. Najgore je brusenjem a bolje je "bajcovanjem" (skidanje kiselinom) ili elektro postupkom (u Srbiji tek tu i tamo zastupljeno). Dakle, obavezno kupi tu kiselinu (zvanu beiz pasta ili pickling pasta/gel) i posle zavarivanja vodeci racuna o uputstvu za upotrebu nanesi kiselinu i otkloni obojenje.

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

tenzor wrote:
... vino ne trpi ni bakar ni aluminijum .

Nisam znao za aluminijum. Pre 4-5 godina je neko za potrebe plantaza 13.Jul iz Crne Gore kupio od mene 10-tak kg zice Al99.5 (aluminjum cistoce 99.5%) i usput mi rekao da hoce da popravljaju burad i cevi za vino...

Bilo bi lepo ako bi neki "vinadzija" strucno iskomentarisao (ne)podesnost upotrebe aluminijuma u vinarstvu!

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

A sad sam se setio, radili smo u Vinariji Podrum Palic ... i sve je od prohroma, nema aluminijuma

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Pa Enolog nisam ,al vinadzija jesam .
Aluminijum se ne koristi u vinarstvu nigde jer hemijski reaguje sa vinom kao i bakar . Dolazi do neke vrste oksidacije samih materijala . Dolazi do promena ukusa i boje vina cak ako se dobro secam nastaju i neka stetna jedinjenja .

A evo i nekih analiza za AL posudje :"Aluminijumsko posudje je izuzetno tosicno:utice na centralni nervni sistem i bubrege a talozi se
u kostima "
ovo je citat od Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

zorannis
zorannis's picture
Offline
Registrovan dana: 28/06/2009
Poruke:

Da,u vinu se nalaze u tragovima kiseline kojima sve skupa mogu da se odupru jedino kiselootporni prohrom,kiselootporne dvokomponentne smole,staklo i drvo(najbolje hrast)
Hvala za podatak o baiz pasti.Da li se ona koristi i za poliranje preostale povrsine suda.
Moram da se vratim na pitanje iz prvog pisma to jest,bez obzira sto za ovaj posao (meni) nije preporuceno koriscenje pulsirajuce struje,trebalo bi da znam vise o koriscenju iste.Moze na jednom ili dva karakteristicna primera.Pozdrav svima,da ne lepi!

Jumper
Jumper's picture
Offline
Registrovan dana: 12/07/2009
Poruke:

Pozdrav svim clanovima Smile
drago mi je da postoje ljudi koji zhele razmeniti svoje dugogodisnje iskustvo sa drugima, posebno nekima koji tek pocinju.
Ja sam do sada uglavnom vario REL, imao sam mali einhel aparat 150A, mogao je da vari samo tanje stvari, elektrode 1.6 - 2, cevi 2-6mm bez problema, sad od pre par dana imam CO2 CERSO 270A - italijanski i za sad je dobro (vezbam se Laughing out loud ) .
Najvise me zanima varenje aluminijumskih cevi, ali sam ovde i po drugim forumima procitao da sa klasicnim MIG-om aluminijum moze da se zavaruje samo u spreju, i to preko 3mm, i da su problemi i deformacije veliki.

Pa imam pitanje za one koji imaju malo vese iskustva sa lauminijumom i varenjem:

1. Da li mogu da preradim moj REL aparat (koncar 150A) u TIG da bih sa njim vario do 2-3mm max, i koliko je to komplikovano.
2. Da li sa postojecim MIG aparatom, (uz zamene dizne, Al zhica, stavljanje teflona, pogon su mi dva tockica uzubljena sa velikim motorom itd..) da varim alumijumske cevi sa debljinom zida 2-3mm
3. Takodje sam na netu video, varijanu sa brenerom, (ili sta vec) i zhicom, gde tim lemi cevi i konzervu kokakole itd... sta sve treba za taj nacin, koliko je to dobro, i gde bi kod nas eventualno mogla da se nadje operema, i normalno cena Smile ?

HVALA UNAPRED, i svaka chast za forum

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Jumper
Najpre dobrodošao na forum, a zatim na tvom primeru da objasnim i drugima.Primećujem, u poslednje vreme, da ljudi uopšte ne čitaju šta je već pisano na forumu u konkretnoj temi, već odmah postavljaju pitanje.Da su se samo malo potrudili i pročitali predhodne postove našli bi veliki broj odgovora koji su tu, samo treba neko da ih pročita.

Jumper wrote:
Pozdrav svim clanovima Smile

koliko je to dobro, i gde bi kod nas eventualno mogla da se nadje operema, i normalno cena Smile ?

HVALA UNAPRED, i svaka chast za forum
Na strani 9 se pominje naš član sunda, a da je Jumper pažljivo sve pročitao znao bi da sunda proizvodi aparate za zavarivanje i veoma je kooperativan, da ne pominjem i druge članove koji su pokazali svojim tekstiovima da zaista imaju veliko znanje iz ove oblasti.Znači savet:čitati, čitati i samo čitati, a pitanja tek na kraju kad se sve lekcije savladaju. Laughing out loud

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Jumper
Jumper's picture
Offline
Registrovan dana: 12/07/2009
Poruke:

Izvini, mozda sam se pogresno odrazio u prethodnom postu.

Veruj mi da sam procitao svih 10 strana iz male skole zavarivanje, i sve strane kako napraviti MIG/MAG aparat, i jos mnogo drugih strana na drugim forumima, tipa varenje aluminijuma.
Posto nisam profi varioc, a ni inzenjer, dosta stvari su mi cak i strane, elem cela prica se svodi na to, da za varenje tanjeg aluminijuma ti treba MIG/MAG puls, ili dobar TIG, posto je to van mog budzeta i potreba trazio sam po forumima alternativno - jeftinije resenje, ne za profi upotrebu, za varenje cevi recimo 4x4cm sa zidom 1,50 - 3 mm, .

Citat:
Za AL u Tig postupku najjeftinije je preraditi Končar trafo (sa pokretnim šentom u AC tig aparat)

Samo sto ja nemam pojima kako da preradim REL u TIG. Sta mi sve treba, na sta da obratim paznju, itd...

Mozda sam trebao samo da otvorim novu temu "PREPRAVKA REL U TIG aparat" ili tako nesto

veljko
veljko's picture
Offline
Registrovan dana: 29/08/2008
Poruke:

varstroj 1605 mig mag ( sa plasticnom maskom - nije na punjenu zicu)

evo samo da podelim iskustvo pa da se zna

kupljen u merkuru na popustu pre jedno 2-3 meseca, jeftniji od 1600 u nekim drugim radnjama za nekih 3-4.000 din, placen oko 23.500

kupjena zica,boca nabavljena i radi se

vario sam neke cevi, 2 i 3 mm
i jednom kolegi sam vario patos na autu

i u jednom momentu izbije osigurac kod strujomera ( tako je i bio ukopcan , ima uticnica)

promenim osigurac
stisnem brener
opet rikne osigurac

dakle

CRKO TRAFO

nisam potrosio ni ceo bunt zice
sva sreca pa u petrovaradinu ima ovlasceni servis

reseno za par dana,

sva sreca pa sam jos nesto morao da radim, pa je bilo malo urnisanja bez nekog odmaranja i stednje
i nije crkao
al videcemo jos kad nastavim onaj uto

neznam koji bi mogao biti razlog za crkavanje, da li je moguce da preko sobe ili tokom neuravnotezenog rada da pregori trafo

i
nije se nijednm upalila lampica za pregrevanje ili sta vec znaci ona lampica
novi trafo ( da sam morao da platim) kosta oko 110 eura i 20 eura ruke


savet - dok je pod garancijom - krljaj dok ne crkne

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Proveri napon na primaru, ako je predugačak kabl ili ako je motalica u pitanju mogući su problemi o kojima si pisao.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Jaguarp
Jaguarp's picture
Offline
Registrovan dana: 09/08/2009
Poruke:

Pozdrav svima od novajlije i teškog početnika!
Nabavio sam kineski invertor ORION 130A i učim od nule. U nekom od prvih postova sam pročitao da pri REL zavarivanju ako elektroda zalepi treba je baciti i uzeti drugu. Moji su svi dosadašnji varovi podjednako odvratni bez obzira na to da li je elektroda prethodno zalepila ili nije. Zašto treba promeniti elektrodu?

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Pri lepljenju se odvali deo obloge, pa ostane gola zica u duzini od jedno 5-6 mm. A obloga, pored ostalog, daje stabilnost luka. Zato se uzme parce otpadnog celika, i prelazi sa tom ostecenom elektrodom, onako bezveze, cisto da se potrosi goli metal tj tih 5-6 mm, dok se ne dodje do obloge. A onda se jos malo pretopi, dok se ne uveri da je sve u redu. Dalje sa tom elektrodom mozes da nastavis gde si stao. Ali ako ti se zuri, to odnosi vreme, pa kad se desi da se elektroda zalepi, odmah se otpustaju kljesta, zalepljena elektroda se odvaljuje, stavlja na stranu, obrusi se to mesto, uzima druga, nastavlja posao, a ova ostecena se kasnije, kao sto je opisano, dovede u red.

Mozda dok ucis, da kupis kutiju elektroda tipa E7024, masovno koriscene u brodogradnji. One imaju veoma debelu oblogu, i mislim da je nemoguce zalepiti ih ako je malo iskosis. Obloga kod njih slobodno moze da dira metal. Ali one su samo za horizontalu.

Jaguarp
Jaguarp's picture
Offline
Registrovan dana: 09/08/2009
Poruke:

Zahvaljujem na objašnjenju. Iz nekog razloga se sa ovih elektroda sa kojima se učim ne odvaljuje obloga (1,6mm i 2,5mm nepoznatog ali različitog porekla), bez obzira na kojoj jačini struje zalepe. Inače, zalepljenu elektrodu vrlo lako skinem, samo malo zakrivim i ona otpadne. Obloga otpadne najviše 1mm. Možda je do toga što aparat nije transformatorski nego elektronski?

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Mozda. TI novi REL invertori uglavnom imaju funkciju anti-stick, tj protiv lepljenja, sto ce reci u praksi je tesko zalepiti elektrodu, a struja za 1.6 mm je oko 40 A a za 2.5 mm je oko 60 A sto i nisu neke struje. Mislim da kod anti-stick funkcije, kada aparat detektuje pad napona (tj duzinu luka) on malo poveca sam struju da se vrh brze otopi i vrati duzinu luka na neku normalu. U svakom slucaju mozes tu elektrodu da nastavis da koristis ili odmah ili da joj zicu dovedes do nivoa obloge

bsamardzija
bsamardzija's picture
Offline
Registrovan dana: 14/07/2009
Poruke:

Imam jedno pitanje vezano za ovu oblast, pitacu ga ovde da neotvaram novu temu.

Da li postoji neki drugi nacin spajanja metalnih cevi sem varenja :? ??? da li se, recimo, profilne cevi mogu spajati drugojako ili je varenje jedini nacin da to bude stabilno i cvrsto.

Imam nesto cevi i gomilu ideja, ali nemam aparat i iskustvo u varenju. Vario sam malo dok sam bio u srednjoj na praksi, ali to bese pre 100 godina. Kad trazim od nekog da mi pozajmi aparat, sto inace nerado radim, njemu bas tad treba. Drugim recima, aparat nije jeftin i niko nece da mi ga uzajmi pa da se ja ucim na njemu. Da kupim nov aparat mi se ne isplati jer ga ne bi koristio cesto. A da se dogovorim sa nekim da dodje i da mi povari to sto mi treba, to traje nedeljama, mesecima i samo se inerviram.

Jos jedna glupost, kad treba da mi dodje neko da mi nesto zavari obavezno ocekuje da popije nesto, da kupim elektrode, trosi moju struju, ja mu sve iseckam i jos da mu platim. Evil Recite mi kolika je cena rada i koliko covek moze da zavari za 1h da nestane sa radom.

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Pa, prvo padnu na pamet busenje rupa, vijci i navrtke... Drugo padaju na pamet Loctite super lepkovi...

Cena rada REL zavarivaca sa atestom, pri zavarivanju kriticnih spojeva (koji se snimaju) je do 2.5-5 EUR/h. Mi cesto koristimo usluge raznih zavarivaca, pa recimo da placamo oko3 EUR/h.

Elektrode moras da kupis, struja je tvoja naravno. Ako bih ja priznao amortizaciju REL aparata za tvoj nivo posla, bilo bi to 0- 0.2 EUR/h. Plus moras ti da mu iseckas i sve pripremis ili moras da se pomiris da ce on i to da naplati dodatno.

Normu koju ja koristim za REL zavarivanje obicnim elektrodama precnika 2.5 mm je 0.2-0.25 kg/h depozita, a za elektrode 3.2 mm je oko 0.4 kg/h depozita. Pri tome racunam da u 1 satu luk gori oko 20-tak minuta a ostalo su pomocne radnje za samo zavarivanje (npr promena elektorde, pozicije...) i odmor, WC... Nikakvi bravarsko montazni radovi nisu ukjluceni u taj 1 sat. Norma je uzeta sa zapada i ima za cilj da zastiti zavarivaca od premora ali i kupca da ga ovaj ne zabusava.

Kada mi pogadjamo posao, sami kupujemo hranu i ocekujemo i od majstora koje angazujemo da sam uracuna hranu u cenu. A cascavanje je druga stvar. Naravno ako je majstor dobar covek i vredan da ces ga pocastiti ali mislim da ne sme nista da trazi, barem je nasim majstorima to strogo zabranjeno.

v.madzar
v.madzar's picture
Offline
Registrovan dana: 10/07/2009
Poruke:

Pozdrav svima!Nisam se do sad javljao ali odnedavno pratim ovu i slicne teme pa koristim priliku da prekinem visenedeljno zatisje i trgnem zavarivace iz letnje letargije pre nego sto covek pocne da lepi ,nituje, zakiva...Inace,tema je odlicna i nepresusna kao uostalom i ceo sajt.Mene konkretno zanima zavarivanje aluminijuma mig-mag aparatom a imam i neka iskustva.P.S.Cak je i moja supruga uciteljica prosle nedelje pocela da radi ha-ha...

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Nemoj da te cudi sto je Uciteljica pocela da radi MIG/MAG zavarivanje. Bitno je samo da se savlada strah od vatre tj struje... Sto je zanimljivo, najbolji MIG/MAG zavarivaci na svetu su roboti i automati.
Dobar aparat, pravilno podeseni parametri, pravilno izabrana zica, gas... i pouzdan manipulant pistoljem (bilo robot bilo covek) i dobijamo perfektno zavarivanje...
Vestina zavarivaca je bitna kod REL i TIG postupka, a kod MIG/MAG je bitno poznavanje i podesavanje samog procesa.

v.madzar
v.madzar's picture
Offline
Registrovan dana: 10/07/2009
Poruke:

Ha-ha,ovo sa uciteljicom je trebalo da bude mala sala vezano za "letnji raspust"zavarivaca i zatisje na forumu ali i ovako ide u prilog temi.Sustina je u tome da je iluzorno razmisljati o alternativi zavarivanju kada su hoby REL-aparati bagatela.Prosecan pusac "popusi"jedan aparatic mesecno! Cak i CO2 aparati manje amperaze mogu da se kupe za par stotina evra.Ja sam sa Varmigom 1600 radio tri godine pa,moze se reci i ozbiljne stvari i na kraju krajeva s njim zaradio ovog "zmaja"od 320A o kom cu nekom drugom prilikom.Taj Varmig 1600 mi je jos u funkciji,posto je monofazni i lak za transport zadrzao sam ga zbog terena.Imao sam problema zbog pregrejavanja(ipak je to hoby-aparat)pa mi se desavalo u zestokom rezimu da posle nekoliko aktiviranja termicke zastite u toku dana strada jedna ili vise dioda.Cetiri diodne ploce sa po dve diode povezane su i spakovane na najkomplikovaniji nacin i na najnedostupnije mesto.Doduse postoji sema u uputstvu ali nije komplikovana sema nego montazni sklop.POsle dva nerviranja ja sam to sve zaukao i ubacio dve deblje AL-ploce(zbog hladjenja)pristupacno pod gornji lim(naravno izolovano)u koje sam ugradi duplo veci broj dioda koje sam nasao bagatelno na Najlon-pijaci kod Rusa(ugradjuju se u traktorske alternatore).Tako to stoji do dan danas i fercera,iako je sad sve pristupacno nisam imao zadovoljstvo da ga ponovo rasturam ha-ha.Zaboravih kasti,odmah sam ugradio elektro-ventil za gas posto je mehanicki upustao od starta i sam po sebi je nevidjena glupost.Elektro-ventil nije skupli od one skalamerije u rucki a pouzdaniji je i prakticniji.I to bi bilo uglavnom sve.Dakle taj aparatic zadovoljava potrebe zavarivanja ogradica ,kapijica ,heftanja limova te nema potrebe izmisljati toplu vodu,u smislu alternativnog spajanja metalnih profila u hoby svrhe.

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

Daj predstavi malo tog zmaja od 320A.

v.madzar
v.madzar's picture
Offline
Registrovan dana: 10/07/2009
Poruke:

Ha-ha,kad moze divlji"mustang" sto da ne i ognjeni"zmaj".Bice predstavljen,ali to je sve usko povezano sa zavarivanjem aluminijuma a ja nemam puno vremena i slabo se snalazim sa tastaturom-bolje i brze varim nego sto slazem i kucam recenice.

v.madzar
v.madzar's picture
Offline
Registrovan dana: 10/07/2009
Poruke:

"Ognjeni zmaj"je potpuno u skladu s ovim sajtom.Osnova je rucni rad proverenog majstora a sva dodatna oprema uglavnom vezana za zavarivanje aluminijuma je SSM varijanta,sve je popravljivo,pristupacno i nema puno elektronike.Posto je pulsni aparat za mene a bogami i moj dzep misaona imenica,a i posao mi nije baziran samo na aluminijum trazio sam solomonsko resenje u okviru svojih mogucnosti i vec postojeceg aparata sa zavidnim performansama koji sam vec podrobno isprobao na gvozdju i evoo resenjaaa:
Uocio sam odmah dva velika problema kod zavarivanja aluminijuma MIG-MAG aparatom.
Prvi je transport zice,koji je neko divno uporedio sa transportom tankog konca izmedju dva valjka kroz buzir od nekoliko metara.Moje je,(sa mnogo zivaca placeno) iskustvo ,da je transport zice najveci problem i najveca nedoumica kod zavarivanja aluminijuma i kada bi se stavio na jedan tas vage sva ostala mudrovanja o procentima ,legurama,cistoci i predgrejanosti materijala,protoku gasa i "vremenskoj prognozi",ne bi pretegla.
Moj drugi veliki problem je bio prelazak sa gvozdja na aluminijum i obratno.Bukvalno za sitnicu se nije isplatilo prepakivati svu tu skalameriju(koturove,tockice,buzire ,dizne,parametre i opet) a moji su poslovi uglavnom sitnice koje se lako naplacuju solarnim nacinom placanja-pare na sunce.Ima jos...

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

v.madzar wrote:
Ha-ha,kad moze divlji"mustang" sto da ne i ognjeni"zmaj".Bice predstavljen,ali to je sve usko povezano sa zavarivanjem aluminijuma a ja nemam puno vremena i slabo se snalazim sa tastaturom-bolje i brze varim nego sto slazem i kucam recenice.

Nemoj da odustanes, pisi, takvi nam trebaju! Smile

v.madzar
v.madzar's picture
Offline
Registrovan dana: 10/07/2009
Poruke:

...Kada sam posle dosta lutanja i eksperimentisanja konacno nasao resenje prvog problema odjednom sam shvatio da mi se u sklopu njega otvara i resenje drugog,to jest da ubijem dve muve.Ukljucio sam mastu i uz dosta truda i vremena namestio sam:
Da aparat nosi dve razlicite boce gasa(CO2 i ARGON) ,uvek prikopcane ,
da aluminijum zavarujem i sa 0.8 "mekanom" zicom bez guzvanja,
a da problem prelaska sa gvozdja na aluminijum i obratno prakticno i bukvalno eliminisem.
U sklopu svega toga sada mi je naravno olaksano i navarivanje tvrdjim legiranim celicnim zicama(za pod lezajeve) i prelazak na zavarivanje a i samo zavarivanje prohroma.
Ali da bi se bolje shvatilo kako ustvari "ognjeni zmaj" fercera,sledeci put cu vam opisati jednu situaciju iz radionice,odnosno ispricacu vam PRICU O TARUPU I KARTERU.
P.S.Zorane,sve vise mi se svidja ova nasa kovanica"ognjeni zmaj"pa se ozbiljno razmisljam da je iskoristim kao "username"?

zoran_i
zoran_i's picture
Offline
Registrovan dana: 01/12/2008
Poruke:

"Ognjeni zmaj" je mocan "username". Sto pre ga uzmi, da ti ga neko ne ukrade, pa posle da moras da ga otkupljujes!

A jedva cekamo Pricu o Tarupu i Karteru!!! Znam ko je Karter ali ko je Tarup ne znam.

I da rekao si da si resio problem ali nisi rekao kako.
I kazes da koristis 0.8 al. zicu. Koju? AlMg5 ili AlSi5. I zasto 0.8? Ako ti je aparat 320A, tu moze i 1.0 mm i 1.2 mm... Jos nisam sreo da neko koristi 0.8 mm AlSi5, dok AlMg5, 0.8 mm jos i koriste ljudi. Inace, AlMg5 je skoro pa duplo cvrsca od AlSi5.

A od 13-19 Septembra sam u Essenu, na Sajmu Zavarivanja koji je najveci sajam te vrste u svetu i odrzava se svake 4. godine. Koliko znam, bice i oko 30-tak ljudi iz Srbije, a cak ce i jedna firma iz Srbije biti i izlagac.

v.madzar
v.madzar's picture
Offline
Registrovan dana: 10/07/2009
Poruke:

Namerno sam rekao 0.8 "meksu' zicu da bude jasno da sa transportom nemam problema.Inace to je AlSi5 0.8 ESAB,ali imam ja i koristim i ostale debljine pa i ovu AlMg5 koja je duplo cvrsca i trgovci se ubise pricajuci kako je to ona "prava"zica za aluminijum sto je opet sve usko povezano sa transportom ali kompaktnost i neporoznost vara sa "meksom"je neuporediva,sto opet ponesto zavisi i od materijala koji se zavaruje,i mada ne preferiram ,ja sam najvise para zaradio sa AlMg5 1.2 zavarujuci cevi zalivnih sistema.
Od 13-19 septembra u mom selu je jek sezone berbe kukuruza,sto je i moja svojevrsna berba a sto je opet sve povezano sa onim TARUPOM.
Pozdrav za sve koji idu na sajam!