Koliko troši sijalica od 100W?

Dobro pitanje , a i Slobodan ti je otprilike dobro objasnio . Mogući napon je 240 V sigurno se sada pitaš zašto svi spominju 220 V , na to pitanje neznam odgovor ( kradu nam na naponu ) ili je to neki normativ . Ja samo znam da mi imamo trofaznu struju prva faza je 120 V druga 240 V a treća 360 V i iz ovoga se vidi da bi trebalo da bude 240 V . Ako pomnožiš 240 V sa ,40 A dobiješ da je tvoja sijalica 96 W ( ali i amperaža bi bila malo veća pri ovoj normalnoj voltaži ) . Što možemo zaključiti da je proizvođač sijalice u pravu .
Mislim da sam u pravu ako ima neki elektro-tehničar neka me ispravi ako nisam nešto dobro napisao.

On je merio amperažu pri 222 V i dobio je ,40 A , da je merio pri struji od 240 V sigurno bi dobio oko ,42 A što i pokazuje da je sijalica od 100W . Ali u svakom slučaju hvala epsu što nam štedi pare .

Kada se pogleda na bilo kom pakovanju sijalice vidi se da su predvidjene za nominalni napon 230V retko gde je navedena i tolerancija 5 do 10% znaci moze i do 250V (cak i 300V za kratko vreme).

Elektricna snaga nije konstantna nego je rezultat mnozenja struje i napona, a elektricnu struju odredjuje elektricni otpor potrosaca t.j. u ovom slucaju sijalice.
Znaci, P=U*I=U^2/R sledi da je R=U^2/P=(230*230)/100=529Oma

dalje znaci u ovom slucaju P=U*I=(222*222)/529=93.16W,
uzmimo da je merna metoda bila tacna i izvedena sa instrumentom klase tacnosti bar 2.5 (dvaipo podeoka na pun otklon kazaljke ili 1 digit na digitalnom instrumentu ili 2.5% greske izmerene velicine)
greska merenja je G=(93.16-88.8)/93.16 *100[%]= 5.15%
sto je izuzetno obzirom da merenje nije ispunilo ni osnovne laboratorijske uslove, a gde je jos i tolerancija proizvodjaca itd....

Sto se tice EPS-a sve sto je proslo kroz elektricno brojilo je potrosena elektricna energija, a ne snaga, razliciti potrosaci imaju razlicite karakteristike i to ne samo elektricna snaga ima tu jos koje cega.

EPS mora da brine o "transportnim troskovima" el. energije, i to naplacuje
kroz pasivnu energiju poslovnim korisnicima, a ne domacinstvima.

Elektricna brojila su merni instrumenti izvanredne tacnosti i na nominalnim vrednostima pokazuju veoma veliku tacnost, kada te vrednosti nisu nominalne, greske su vece ali svakako manje od 2% kao kod starijih modela.

Odabrati brojilo klase tacnosti 0.5 ili 1.0 je svakako pametnije nego klase 2.0, jer tolika je i greska u %. Sada mozete primenite teoriju velikih brojeva i izracunajte koliko mozete ustedeti za svoj zivotni vek.

Da rezimiram, mozda nisam bio dovoljno jasan, utrosenu elektricnu energiju i/ili el. snagu obracunavamo na osnovu nepromenljivih elektricnih t.j. fizickih velicina potrosaca. Posto je sijalica u osnovi termogeni otpor, to znaci specificna otpornost materijala (volfram), duzina i poprecni presek volframove niti odredjuje konstantan elektricni otpor. EPS isporucuje napon koji moze biti blizu transformatora 250V, a na kraju el. mreze (obicno ulice) i 180V (cak i manje). Tako da dobijena snaga moze biti razlicita samo zbog napona.

Ne radim u EPS-u, a u situaciji sam da ih branim, strujomer ocitava SAMO ono sto potrosimo, gubici prenosa se naplacuju poslovnim korisnicima kao reaktivna energija, a troskove prenosa snose iz svojih sredstava EPS, naravno od naplate svim potrosacima.

Pravo pitanje je kako smanjiti potrosnju elektricne energije, evo jedne lokacije http://www.seea.sr.gov.yu [14]
kao i neki dobri predlozi Stednja el. struje [15]

Slucaj 1.
E[Wh]=(240*240)/529 * 10h = 1088.84 [Wh] = 1.08 [kWh]

Slucaj 2.
E[Wh]=(180*180)/529 * 10h = 612.47 [Wh] = 0.612 [kWh]

Greska merenja strujomera neka je dodatnih +2%
u drugom slucaju strujomer moze pokazati najvise 0.612 * 1.02 = 0.624 [kWh], a ne 1kWh kako si mozda pomislio. :nono

Tomas Alva Edison je imao preko 2000 neuspelih pokusaja da pronadje vlakno za sijalicu. Kada su mu postavili pitanje u vezi sa tim, on je rekao: ''Pronasao sam preko 2000 nacina kako da ne pronadjem sijalicu..." Potreban je samo jedan dobar nacin da sijalica zasvetli.

Ne znam zasto sam vam ovo ispricao, ali moze da zatreba. U svakom slucaju, ne skodi. Cim ne skodi - znaci da koristi.

Elemirac, vrlo dobro! Bas sam se pitao ko ce prvi da sagleda stvar iz tog ugla...

Kupite stedljive sijalice koje trose 12-16W a isijavaju kolicinu svetlosti koju emituje sijalica sa uzarenim vlaknom od 75-100W.
Em usteda, em oci...

hehe, isprobano i dokazano u praksi, ma sta rekla matematika, fizika ili elektrotehnika... (inace sam po zanimanju elektronicar pa znam "nesto" o temi)

stvarno je mala razlika (tj neprimetna) na racunu za struju, ako koristite slabije ili jace sijalice - probajte

Pravo pitanje je kako smanjiti potrosnju elektricne energije, evo jedne lokacije http://www.seea.sr.gov.yu [14]
kao i neki dobri predlozi Stednja el. struje [15]

Bilo bi lepo kad bi ovi linkovi radili

Ajde moim te daj nam validne linkove ima nas koji se i grejemo na struju pa nam je i svaka usteda bitna bila cak i dinar po sijalici.

na racun od 15.000din usteda 5% je velika

Hvala

A da li mozes da proveris koliko stvarno trosi stedljiva sijalica od 20W (100W)

Toliko price o njima a niko se nije setio da proveri da je stvarno malo trosi ili je marketinski trik

Evropa, kontinentalni deo koristi 220V, Ostrvske zemlje Engleska, Kipar koriste napon od 240V. Napon od 230V je izmedju i obicno se uredjaji steluju na 230V bas zbog toga da se nebi morali isporucivati dva razlicita uredjaja. To je prvenstveno zbog uredjaja koji u sklopovima kasnije imaju VN transformatore. Ralika izmedju 220 i 240 je 20V al to je skoro 10% po snazi. Zamislite sta se desava sa VN trafoom u TV-u koji daje 20% vise ili nize napona od propisanog. RAdi pojednostavljenja stvari i danas se u podesavanjima u elektronici u vecini slucajeva (osim ako nisu switcherski transformatori sa auto regulacijiom) koristi 230V kao etalon.

Uh što si neki, pa kud baš sad zaključa kad je postalo "najinteresantnije" :tup :tup :nes :hh :hh :hh