Dilema oko tipa kotla za centralno grejanje

Dobro je da neko razmišlja o nabavci kvalitetnijeg kotla jer trajnožareći su prevaziđeni pre 25 godina, pre svega zbog prevelike potrošnje.

Mi smo u svemu izmišljali toplu vodu pa i u tehnici grejanja.
Još u vremenima kada se čitava zapadna Evropa grejala na ugalj i drvo postojao je standard - pravilo iz 1951 godine-
hrastovina se suši pre upotrebe minimum 30 meseci
bukovina minimum 24 meseca

Ko to danas u Srbiji radi?

Eto, rekoh da mi znamo sve bolje - u tehnici su 2 i 2 uvek 4.
Podatak o procentu vlažnosti je tačan, i u praksi kroz mnogo generacija i proveren.
Drugo je pitanje da li mi imamo para da finansiramo sve to. Ako ne platiš na mostu platićeš na ćupriji, kaže stara izreka.
Kupujemo kotlove napravljene od ko zna kakvih materijala, zavarenih ili odlivenih, dimnjaci svakojaki, neizolavani, ogrev vlažan, prekjuče odsečen u šumi, prošlogodišnja smola iz kotla se čisti ove godine neposrednu pred novu grejnu sezonu, preko leta kotao stoji zatvoren i prljav i onda hoćemo da takav kotao traje 15-20 godina. Bilo bi lepo i dobro, samo nešto ne znam da li je i moguće

Drvo se mora sušiti na promaji najmanje godinu dana ( najbolje u samo natkrivenim drvarnicama, a nikako u zatvorenim prostorijama ili nedaj bože u podrumu ), a poželjno je i dvije godine, kako za obične kotlove još više za pirolitičke. Drva koja su u istoj godini posjećena i ložena nisu odgovarajuće kvalitete. Povećana vlažnost, osim što rezultira manjom raspoloživom toplinom, ima za posljedicu i stvaranje manjih količina drvnog plina tijekom postupka pirolize, a time se smanjuje stupanj iskoristivosti kotla. Pirolitički kotao počinje se "ponašati" kao standardni, a tada postaje i upitna rentabilnost njegove investicije. Za pirolizu nevalja previše usitniti drvo cjepanjem i rezanjem.

Добро Бориславе Ђ што се буниш човече! Па негде сам нашао податак да се у Немачкој огревно дрво продаје пошто три (3) године одлежи на депоу. Толико треба да се осуши и .
Дрво које се обично код нас ложи се још "осећа" на птице које су биле на њему. Такво дрво - које има 50-60% влаге даје 2-2,5 KWh по килограму док дрво са мање од 20% влаге да и 5 KWh. Сад од тебе зависи колико хоћеш да бациш а колико да уштедиш.
Гледао сам на нету да амери праве коморе за пиролизу у дворишту подалеко од куће, пуне их једном дневно и само гас доводе до куће па тамо сагорева и греје и кува и...

Moj komšija je vozač u međunarodnom transportu i često vozi za Italiju bukovo ogrevno drvo, uredno iscepano i složeno u visoke ramove, poreklom iz okoline Raške-sa Golije. Svojim sopstvenim očima je gledao spisak porudžbina kupaca-Italijana tamo gde istovara drvo. Kaže da kupci čekaju po nekoliko meseci na isporuku. INače tamo se drvo prodaje na kilogram-što je drvo lakše viša mu je cena.
Ma mi smo najpametniji, što da kupujemo lagano i skupo drvo kada možemo puni masivno, teško a voda će inače da ispari čim ga stavimo na žar :hh

Nema nam spasa, propasti ne možemo.
/reče jedan čo ek/

Ne znam za druge, a ja nisam imao nameru da te ubeđujem već samo da prenesem ono što znam. Tehničko rešenje je takvo kakvo jeste i njega treba znati ne uzimajući u obzir pri razmatranju tehnike ostale /finansijska i druga pitanja/. Kada se utvrdi stanje tehnike onda gledam šta je moguće i prihvatljivo, tako barem ja mislim da treba činiti

Akumulator toplote - puffer, treba da ima najmanje 50 litara zapremine za svaki kilovat snage kotla. Znaći za kotao od 30 kw treba puffer od najmanje 1500 litara. Tehnički se mogu ugraditi električni grijaći koji bi dogrijavali vodu kada ti ne ložiš ( noć , odlazak od kuće na par dana ) što u stvari nije uopće loše, ali ne znam samo koliko je takvo dogrijavanje rentabilno. Možda je bolje pararelno sa pirolitičkim kotlom ugraditi električni protočni kotao koji bi se uključivao tek kad se u pufferu ohladi voda.

Uveli smo grejanje u kuću davne 1982 godine, u moje momačko vreme. Dok smo grejali samo kuću od 150 kvadrata išlo je bez problema. Kada sam 1986 napravio još jednu zgradu od 130 kvadrata postalo je gusto jer je neko morao da bude dežurni u kotlarnici. 1988 sam prešao na naftu i to je bilo rešenje. Onda dolaze problemi sa cenom i nabavkom pa se dodaje i el-kotao. Pa onda opet na naftu jer je loženje na drva i ugalj takvo kakvo je, to svi znaju dobro. Na mojoj koži sam dokazao da je mnogo povoljnije da ulažem u izolaciju nego u grejanje i energente.
Prema mom saznanju pirolitički sistemi su nešto što je trenutno najbolje, pogotovu u našim uslovima. Uradiću neku računicu kolika će mi biti vrednost ulaganja u pirolitički sistem i u sistem sa kondenzacionim kotlom na naftu. Moje potrebe za energijom su se drastično smanjile posle izvođenja izolacije, tako da - u mom slučaju - ni skupi energent nije preskup. Sasvim bi bilo drugačije da imam neizolovane objekte

Ako bi tih 900 kw platio samo 15 eura mjesečno tj. 50 centi na noć, onda je to i više nego rentanbilno i svakako bi se isplatilo, barem dok se cijena struje ne promjeni. Ako napraviš pristojnu automatiku , tih 30 kw utrošene energije preko noći bi moglo biti i dovoljno da ti se kuća ne ohladi ali pod uvjetom da se voda u pufferu ne ohladi previše do vremena kad bi ti se uključili grijaći. Znaći kad je vani jako hladno ložio bi peć naprimjer svakih 8 sati, kad je oko nule svakih 12 sati, a u prelaznom razdoblju svakih 24 sata ( naravno to opet ovisi o snazi peći i veličini puffera , jer se može sistem uraditi i da se loži samo jednom dnevno, ali bi to bilo preskupo ). Kako god gledaš za takav sistem je dosta veliki početni ulog. Koliki bi prostor grijao, kakva ti je stolarija i izolacija .

Pa što kaže kum, koju kombinaciju predlaže, jer ako je profesionalac a i vjerojatno je upoznat sa konkretnim prostorom koji treba grijati tako da smatram da bi njegov prjedlog mogao biti i najtočniji.