Grejanje, ventilacija, klimatizacija, potreban savet

Šta izabrati zavisi od strategije i para: obično se bira ekonomski model (računa se dužina ekonomske isplativost investicije tj povraćaj uloženog novca kroz uštede energenata),može biti ekološki model (biraju se zeleni načini grejanja, obnovljiva energija itd) i još neki.
Za sebe sam računao isplativost TP i došao do zaključka da je donja granica isplativosti TP kada su gubici objekta negde oko 10-12kw/h na -20*C. Sa sadašnjim standardima (znači da objekat ima izolaciju od 10cm, PVC ili slične prozore itd) ukupna površina bi bila oko 300-350m2. Manji objekti od toga imaju povraćaj investicije preko 10 godina. Razlog je logičan: manji objekat troši manje energenata pa je i ušteda prelaskom na TP manja. TP u neizolovanom objektu je čisto bacanje para.
Takođe sam (kao i Grejač) zagovornik TP vazduh/voda jer TP voda/voda nema nikakve prednosti (čak ni COP nije bitno veći ako se pošteno računa, cena bunara je velika a posebno glavobolje oko kvaliteta vode i izdašnosti bunara). TP sa sondama je značajno veća investicija, a za ove granične vrednosti površina (300-400m2) presudna je cena direktne investicije.
To što si video da pored TP ima gasni ili neki drugi kotao pomaže da se prebrode temperature ispod -10*C (jer se TP projektuju da budu jedino grejanje do oko -10*C). Dobra vest je da su takvi dani (bar u NS) retki, prešle zime nijedan, prethodne 2 dana, pre te 1 dan. To može da se pokrije i grejalicama.
Kad hladi, fan coil duva kao klima na low brzini ventilatora. Kome ne smeta ok. Kome smeta ne bira tu opciju.
Hlađenje podnim grejanjem meni ne odgovara jer je temperatura pločica oko 15-17*C a to je mojim nogama hladno. Znači, samo u čarapama, i papučama. A leto je. zaboravi da ti dete sedne leti na pločice da se igra.
Vazdušno grejanje imaju tržni centri i hoteli. Može sve da se reguliše, ali je to za kuću još opet malo veća investicija. I ostaje problem čišćenja kanala da ne bi bilo ... i naravno, duva skoro kao klima.
Kako Grejač kaže, prva stvar ti je izolacija. Uvedeno grejanje pa posle godinu-dve-tri izolacija je promašaj i teško se može posle uskladiti sa podnim grejanjem.

Zidni fan coil. Neces imati problem sa instalacijim, i sa instalacijom kondezacije. Plafonske jedinice su da kazem lepse, ali nekako mi je bzv da u kuci vidim plafonsku jedinicu, to mi vise lici na kancelarije ili poslovni prostor. Drugo, lakse ih je odrzavati, a ujedno i potrebna visina tavanice je manja. One rade na principu konvekcije toplote, znaci prinudno strujanje vazduha.
Cevcnu instalaciju mozes raditi sa bakarnim ili al pex cevima. Dobro ih izolovati, zbog pojave kondezacije kada sistem hladi. Kondezaciju mozes raditi sa PPR cevima ili tanje kanalizacione (32mm). Imas mnogo lepih zidnih fan coil jedinica....sa i bez daljinskog upravljaca....Totalno uzidne, ili nazidne...
Sto se tice postavke spoljne jedinice, pozeljno je da bude na istocnoj strani, mada nema to toliko znacaja...izbegavaj samo da bude blizu ulice ili dvorista sa listopadnim drvecem. Svasta zna da se nakaci na izmenjivac.
Sto se tice podnog grejanja, njega ne koristis za hladjenje prostora, samo za grejanje. Postoji zidno i plafonsko hladjenje, ali to mnogo poskupljuje investiciju, zbog same ugradnje, materijala. odvlazivaca vazduha.....
Solarne ploce postavis na krov u pravcu Juga...par stepeni ka Istoku. Iz samog razloga zato sto je sunce u po podnevnim casovima dosta jace. (Na par mesta sam video kolektore montirane istocno) pa zato kazem.

Ako nećeš raditi ventilacioni sistem, pogledaj prozorske ventilacione elemente.
http://www.duco.rs/products.php?kat=0 [13]
Pošto tek gradiš objekat, jedinstvena prilika da odradiš ventilacioni sistem, pošto je to kasnije znatno teže odraditi.
U početnoj fazi možeš odraditi samo sistem cevi i ventila, a najskuplji deo investicije (rekuperator) kasnije.
Pored ovih cevi koji si spominjao za podni razvod, postoje rešenja sa PVC (da ne tražim tačnu oznaku materijala) gde se više cevi manjeg prečnika vodi paralelno i na kraju sa odgovarajućim elementima spajaju u jedan ulaz-izlaz, odnosno ventil. I veći prečnici sa odgovarajućim spojnim delovima pojednostavljuju montažu.
Ne znam kako je sa održavanjem takvih sistema, a i nema ih da se kupe kod nas. Čini mi se da su klasični spiro kanali i dalje najbolje rešenje.
Ovim se donekle anuliraju nedostaci pocinkovanih cevi (prostor za kružne cevi, njihova montaža i sl.) i sistem je relativno jednostavan za montažu.
Po mom mišljenju su ventilacioni sistem i rekuperator jedna od najboljih stvari koja se može preuzeti od pasivnih kuća i ugraditi u objekat koji to nije. Pored smanjenja troškova grejanja-hlađenja gde se gleda isplativost sistema, dobitak je i u kvalitetu životnog prostora koji se manifestuje u više elemenata. U kompletnom objektu je non stop svež vazduh. Anuliraju se nedostaci savremene stolarije (PVC) koja zadihtuje unutrašnjost objekta u kome živimo, pojava vlage i sl.
Ja u objektu ugrađujem ventilacione kanale i za njih je vezana još jedna odluka o načinu izgradnje objekta, a to je da ne radim klasično malterisanje, već gipsarske radove. Lakše mi je da odradim građevinske radove oko cevi, a hteo sam da izbegnem mešanje malterisanih zidova i gipsa.
Takođe je u fazi izgradnje objekta lakše odraditi instalacije na koje ćeš priključiti fancoile. Pored treće cevi kod izvođenja grejanja koja služi za odvod kondenzata, bolje izolovanje cevi za toplu-hladnu vodu, potrebno je uraditi i električne instalacije za svaku jedinicu. Ovo će ti poskupiti izvođenje, a kasnije možeš da doneseš odluku da li klasične radijatore ili fancoile i neku od izvedbi toplotnih pumpi.
Kod klasične izvedbe radijatori-klasični klima uređaji u prostoru u kome živiš imaš dosta elemenata koji se dizajnom teško uklapaju. Plus spoljne jedinice po fasadi objekta.
Fancoil je dizajnerski znato bolje odrađen u odnosu na radijatore. Takođe u svakoj prostoriji jedan od uređaja manje.

Rekuperacija vazduha u kombinaciji sa povrsinskim grejanjem i hladjenjem. Eventualno kanalski fan coili i zonska regulacija.

Hlađenje ne znam, ne bih podno hlađenje da ne bih morao u vunenm čarapama leti po podu kako je to već neko napomenuo ranije .
Kanalski ventilokonvektori i kanalska ventilacija otpada, nemam mogućnost spuštanja plafona, nikakvi kanali.

Kako rešiti ventilaciju i hlađenje za jedan tako zaptiven objekat gde bi toplotni gubici bili minimalni?
Interesuje me i da li ventilacija, hlađenje i grejanje treba da budu po nečemu kompatibilni jedni s drugima ili se svaki sistem proračunava i ugrađuje posebno?

Ево ја ћу мало да пробам да помогнем, обзиром да имам кућу у којој ради све што је овде поменуто. Додуше код мене је вентилација изведена цевима.
Кренућу од позади, вентилација, хлађење и грејање у принципу не морају да буду компатибилни али то води у низ разних проблема са усклађивањем рада. По мом мишљењу минимум компатибилности мора да постоји бар на нивоу управљања системом који би морао да ради као целина.
Код мене је уграђено и функционише следеће:
- Примарни извор топлотне енергије (хлађење и грејање) је ТП вода-ваздух, помоћни-допунски електрични котао и соларни панели за грејање воде, бафер од 1000л и развод у 4 гране (за фенкојле, подно грејање, грејање базена и грејање санитарне воде
- Подно грејање (420 квадрата, 12 зона, регулише се полазна температура воде и температура по зонама) и 11 плафонских и 2 каналска фенкоила, сви могу да греју и хладе, регулише се брзина вентилатора и улазна температура воде
- два сегмената вентилације - посебно за базен и остатак куће са по једним рекуператором, базични услов вентилације је концентрација угљендиоксида, кућни део може да уради 1 измену на сат уз одржање влажности и рекуперацију око 55% енергије, а базенски део може 4 измене на сат уз регулисано одвлаживање и може да достигне ефикасност до 70% у рекуперацији, све је урађено у спуштеном плафону (у старту је планирано да све инсталације иду кроз плафон и за то је испланирано 40-50 цм). Део инсталације је урађен поцинчаним каналима који ће првом прилико напоље, а већина пластичним који се врло лако чисте. Сви вентилациони отвори имају заштине мреже, периве механичке филтре (по потреби и филтер за полен) и моторне жалузинске затвараче.
- комбиновани бојлер за санитарну воду, 500л са два измењивача и електричним грејачем

Рађен је пројекат целог система али је на моју иницијативу доста измењен (кућа је у ствари кћекина) и додата је пре свега вентилација, рекуперација и обједињено управљање па је иницијални извођач радова на пола одустао па смо нашли другог који такође није довршио посао (први нису хтели да раде пластичне канале за вентилацију, а други је понудио безобразну цену за контролу и управљање) па сам тај финални део урадио сам. Топлотна пумпа је вода-ваздух коју нисам ја изабрао и купљена је унапред тако да је то била готова ствар, да сам ја бирао била би примењена вода-вода. Овде се често помињао такав систем као скуп и лош за одржавање са чим се у принципу слажем али сем отвореног система (са узимањем и враћањем воде из бунара) превиђа се да постоји и затворени систем са затвореним геотермалним сондама (површински, плитки и дубоки систем). Овакав систем по мом мишљењу даје најбоље ефекте (чак и цена бушотине не мора да буде толико велика) али треба мало више простора за детаљније објашњење.
Што се хлађења кроз под тиче то сте потпуно у праву, биле би само ледене ноге а ефекат расхлађивања се неби постигао
Код мене је заптивеност одлична кад се све затвори - измерено је да пушта мање од 4% запремине за 24 сата и вентилација је нужна.Без рекуперације ћеш имати веће губитке због вентилације која је реално потребна и ту је за сад вероватно једино решење неки од зидних вентилатора - рекуператора који нису баш најсрећније решење.
Циљ код нас није била пасивна кућа, што је по мом мишљењу врло тешко постићи већ пре свега ефикасан систем и комфоран за употребу. Потрошња енергије је нешто преко 30 kWh по квадратном метру годишње што нас смешта у класу Б што је одлично јер ја трошим скоро исту укупну количину енергије у стану који је скоро четири пута мањи (али нажалост не могу да утичем на то).

Пројекат без даљњег треба да постоји и то по могућству што приближнији оном што треба да се направи. Ако је добро пројектовано током изведбе има мало или нимало одступања. Ја баш нисам школовани експерт за КГХ, али јесам неки инжињер из неких других али и блиских области (аеродинамика,информатика и термодинамика) укључујући и аутоматизацију упављања свим и свачим, али је један од синова сад 3. год. на мешинском.
Ове пројектанте и извођаче могу да препоручим само непријатељу па не бих губио време са њима, они су у сваком погеду у далекој прошлости. Овим пројектантима који раде "велике" системе а не умеју једну кућу није то проблем него најчешће не могу да ураде копирање готових елемената пројекта него морају да се помуче и да све нацртају и израчунају од почетка, па им се онда не исплати, а неки су још увек на нивоу знања из школе, ништа ново нису прочитали. иначе само пројектовање вентилације није баш много компликовано, све норме које теба испоштовати су познате и лако применљиве.
Што се тиче вентилације у кућама и становима тај проблем полако ескалира већ више година, а примарни разлог томе је столарија (пластична и алуминијумска ап и квалитетна дрвена) која је постала практично херметична и не омогућава више никакву циркулацију у затвореном стању. Људи углавном тек почињу да озбиљније обраћају пажњу на то, а ту није само проблем у термичким губицима и добицима већ и у квалитету ваздуха за дисање и влажности - проблемима са влагом који на први поглед неби требало да постоје. Вентилација каква год она била, мора да узме у обзир сва ова три разлога. Ти што кажу да у тако "малој" кући не треба вентилација, нек пробају да објасне како да у кући (без обзира која је квадратура) која је скоро херметична, обезбедиш потребну измену ваздуха да CO2 не пређе 500-600 ппм а влажност буде у оквиру 50-60%. Ако је све затворено кисеоник се троши а влажност расте и што је најинтересантније проблем је већи у објектима мање запремине - брже се примети.
Пластични канали код мене су пречника од 120 до 300 мм (не сећам се фирме из Осечине) у зависности на ком су месту и цена им је била нешто већа него канализационим. Чишћење није никакав посебан проблем, буквално се оперу изнутра (то су деца радила са неком фирмом одавде, било је готово за пар сати све, а нису чак ни под упрљали).
У иницијалном пројекту сам променио прилично тога - додао вентилацију у остатак куће (била само у базену), додао рекуператоре и жалузине за затварање и усмеравање тока ваздуха, променио позицију улаза ваздуха у простор базена (решетке за свеж ваздух и за избацивање су биле на мање од метар размака - размакнуте на супротне стране до зидова), додао зонске контроле у подно грејање и сензоре температуре у под у сваки сегмент, упростио систем соларног грејања топле воде и променио начин управљања и интегрисао цео систем грејања, хлађења и вентилације у јединствен.
Ако још ниси почео са градњом онда имаш прилику да све припремиш пре него што почнеш. Као што рекох малопре контролисана вентилација је ту првенствено да би се обезбедила коректна микроклима у кући (кисеоник, влажност) и то кошта извесне енергетске трошкове (што зависи од температурне разлике споља-унутра), а ти трошкови се онда смањују рекуперацијом. То што неко мисли да ако не угради неку вентилацију неће имати топлотне губитке је заблуда, имаће их само на други начин - отвараће прозоре понекад кад треба а понекад и не.
грађевински пројекат се у принципу не бави прорачуном исплативости, то се у принципу цени у фази разраде идеје и кад се према одабраним критеријумима изабере нека од опција онда се испројектује и то је то. Таквим упоредним анализама и математиком ћеш нажалост највише морати сам да се бавиш и то најбоље унапред.
Децентарлизовани систем са рекуперацијом није најсрећнији зато што треба да користи рекуператоре који су мали како по габаритима тако и по снази, а такви су скупљи и мање ефикасни (не значи да не ваљају и нису применљиви). Кад смо куповали ове за нас није било могуће наћи рекуператор са ефикацношћу већом од 65%, а једва сам нашао модел који може да се смести у плафонски простор (није да нема него нема код нас), а ових малих за на зид није ни било. Сада је могуће наћи и јефтиније и ефикасније. Не знам никог ко има неки мали рекуператор али чини ми се да се неко овде на форуму припремао да направи један.

Sa kupovinom nove klime freon se nalazi u spoljnoj jedinici, i to u kolicini koja je dovoljna za odredjenu metrazu instalacija.
Majstori koriste visak tog freona da istisnu vazduh i vodu iz sistema. Pri tome, niko ne garantuje da ce se sva voda i vazduh odstraniti u dovoljnoj kolicini.
Ukoliko se ne uradi vakumiranje, postoji sansa da se skrati zivotni vek klime, zbog kiselina koje se formiraju u sistemu.
Retko ko od 'majstora' radi vakumiranje. Neznanje, bahatost, nedostatak potrebnog alata, nemanje strpljenja da se saceka 15 minuta, su glavni uzroci.
Vakumiranjem se ujedno potvrdjuje i zaptivenost sistema, odnosno, da nema curenja.
Jedan od razloga zasto sam kupio klimu sa instalacijom od firme koja je udaljena 100km, pre par nedelja, je to sto niko od lokalaca ne radi vakumiranje.

Sta mozete da uradite, ako zelite da se uradi vakumiranje? Trazite od gazde firme da rekuperiraju freon, vakumiraju sistem, i ubace nov freon. Ako nece, obratite se uvozniku.
Ako ni oni nece da pomognu, obratite se evropskom prestavniku.