Iskoriščenost ogreva u kotlu ali realno

Kod svi peci pa i kotlova na cvrsto gorivo max iskoriscenost ogreva je do 70% u najidealnijem slucaju. Kod peleta je situacija malo bolja zbog konstrukcije peci ide i do 90% fabricki podatci, izdvojio bi jos i kaljeve peci sto se tice iskoricenja goriva.

Kačio sam i ja taj link u pdf-u sa sve realnim merenjima ali više ne mogu da pronadjem . Sećam se da je kod najporstijih peći taj stepen išao do 40-50 % .

mislim da iskorišćenost kotla koja piše na papiru može da se postigne i možda prestigne pravilnim "podešavanjem" kotla.Pod "podešavanjem" smatram regulator promaje , sekundarni , tercijalni vazduh ako ima i klapna na dimnjači koja je jako važna. Iz sopstvenog iskustva sam se uverio da loše podešeni prethodno navedeni parametri mogu da dovedu do toga da iskorišćenost ne bude ni tih 50% i mislim da je to čest slučaj. Slučajno sam nabavio digitalni termometar koji ima dve decimale i senzor sam stavio u čauru koja je predviđena za termomanometar kotla tako da se može lako videti tendencija temperature da li raste , stagnira ili pada (i to može da se desi) da skratim priču, svelo se to da bukvalno pola santimetra na ovu ili na onu stranu klapne dimnjače zavisi hoće li temp rasti ili neće (na kraju kada se sav ogrev zapali ona će porasti) ali u međuvremenu sve bacamo kroz odžak (gubici) ili ne gori dovoljno jako i to su gubici.

Slažem se .. i upravo je tu "kvaka" a to je da proizvođači kotlova pod tim stepenom iskorišćenja računaju koliko je kotao preuzeo toplote u odnosu na prizvedenu toplotu odnosno energiju . Jedan drugar mi je pričao kojim metodama to mere itd ali ne bih sada o tome i to je sve rekla kazala.Kupite ogrev (drva, ugalj ...) sa određenim megadžulima od kojih zavisi i cena istog, a ne stvorite mu uslove sagorevanja gore pomenutim "podešavanjem" i tako ste u najmanju ruku ili bacili te megadžule koje ste kupili kroz dimnjak ili ih niste ni prozveli. Jer na kraju krajeva iskorišćenost se laički najlakše vidi tako što znate koliko ste ogreva stavili a šta ste dobili zauzvrat u smislu temperature u objektu koji grejete.Velika jako bitna stvar u grejanju na čvrsta goriva je dimnjak ali je isto tako i najnestabilnija, jer promaja u njemu stalno varira i to može se slobodno reći iz minuta u minut i zavisi od mnogo faktora (dimenzije ,razni atmosferski uslovi , temperatura na dimnjači ... itd) tako da nije uopšte jednostavno postići najoptimalnije sagorevanje sve vreme trajanja jednog ciklusa loženja. Beo kotao (ako je to pokazatelj dobrog sagorevanja) kao što je na slici kod Histerezisa lakše postižem kada dižem temperaturu na 70 stepeni ali kada podesim na 60 onda samo nekada bude takav. Nabavio sam i treba da mi stigne barometrijski stabilizator vuče dimnjaka jer mi je dimnjak malo jači nego što treba tako da ima prostora (u smislu promaje dimnjaka) za to da se ugradi. Ne bi li stabilizovao promaju bez obzira na sve faktore koji utiču na nju i na taj način smanjim nepoznate tj. promenjlive u "podešavanju" sagorevanja koje je samo da naglasim uvek različito u odnosu na vrstu ogreva. Pa ću napisati neko slovo po tom pitanju kada montiram i saberem utiske posle nekoliko loženja ...

Ja bih vožnju automobila pre uporedio sa nekom automatikom ili akumulatorom toplote tj. raspolaganjem proizvedene tople vode , a samo sagorevanje ogreva uporedio sa sagorevanjem u cilindru kome je potrebna određena količina vazduha, određena količina goriva i naravno izbacivanje gasova kroz auspuh tj.dimnjak. Kod automobila se ti procesi kontrolišu automatski pa mi ne moramo da mislimo o tim "podešavanjima" osim da redovno menjamo filltere posebno za vazduh , popravljamo auspuh , štelujemo ventile jer ako nešto od toga nije u redu duplo gubimo jer se povećava potrošnja a smanjuje snaga. Normalno je da u kontrolisanim uslovima dobijamo maksimum ali sam utiska da kod grejanja i kotlova na čvrsto gorivo imamo nekontrolisane uslove sagorevanja koje moramo mi ručno kontrolisati. Tako da mogu slobodno reći da je u mom komšiluku 70% kotlova onda opasno raštelovano niti dobijaju dovoljno vazduha, niti imaju potrebnu promaju niti imaju optimalnu količinu ogreva jer im kroz dimnjak izlazi kao da lože mokro lišće a ljudi znam kupili i drva i ugalj.Naravno da se ne može povećati iskorišćenje kotla ali se pravilnim sagorevanjem može maksimalno iskoristiti ogrev tako što ćemo iz njega izvući maksimum i zadržati ga u kotlu što duže, a šta će od toga kotao preuzeti ne zavisi od nas . Utiska sam da mnogi greše prilikom loženja i to nesvesno misleći da tu nema ništa, da sve zavisi samo od vrste i kvaliteta ogreva i da su te otvore na kotlu i klapne stavili proizvođači iz marketinških razloga. I takođe sam mišljenja da bi mnoga "curenja" kotla (ne sva) na koja se ljudi žale bila otklonjena ili popravkom dimnjaka ili količinom goriva ili "podešavanjima" ili od svega po malo. U to sam se uverio jer i sam imam predimenzionisan kotao 29kw na 130 kvadrata sa ne tako lošom stolarijom i izolacijom. Načinom loženja , "podešavanjima" i količinom ogreva sam se rešio "curenja" i sjajno garavog kotla iznutra čak naprotiv sada je prilično često beo i mislim da to može još bolje … pa sad videćemo možda i ne može bolje od ovoga.

Staro narodno pravilo (ali u Švedskoj) je da se drvo obara u šumi do 25.12 a da se do kraja marta pripremi i složi u pokriven ali prostor izložen promaji.
Nemci se drže pravila da se bukva, bagrem, jasen i slično suše 24 meseci a hrast, cer i grab barem 30 meseci pre upootrebe
U Srbiji se narod trudi da nabavi drvo što kasnije pred sezonu grejanja jer tako bolje 'drži vatru' a ako je suvo 'za čas progori'.

Pelet sa 10-12% vlage je loš pelet, jest da je po enplus-u max 10% al to je granica. Ja sam uvek merio kad bi mi došao i bilo je uvek ispod 10% .