IZRADA SOLARNOG KOLEKTORA

Valja.

Takav sistem se koristi bar 30 godina, francuska firma je nudila kit na takvom principu jos 70tih godina.

Ideja se pokazala kao neefikasna energetski, preskupa za dobijene rezultate.
Napustena odavno.

Postoji i varijanta gde je crevo integrisano u sam crep, u strukturu crepa je postavljena bakarna cev pa je crep zapravo kolektor. Crepovi se spajaju po principu lego kockica.

A ima i jos jedan prost a dobar princip
Uzme se kazan npr 60 L i napravi se kuciste da bude diht kazan se oboji u neku tamnu mat boju i ladna vode se prikljuci u taj kolektror a vruca voda ulazi u bojler elektricni koji je samo dogreje ako treba, znaci kada pustite vrucu vodu na slavinu ladna voda ulazi u kolektror i potiskuje vrucu vodu da ulazi u el bojler< prosto i solidno iskoriscenje

pozzzz

Koliko sam ja nekad pročitao, važno je koliko slojeva stakla ima. Po tome koliko se sećam, bilo je da jednostruko staklo zadržava 70% sunčevog zračenja, dvostruko 85%, a trostruko 92%. To je važilo za direktno + indirektno sunčevo zračenje.
To je bilo uputstvo (možda baš iz SAMa?) za samogradnju solarnog kolektora.
Nisam baš zagledao, imaju li ovi sadašnji kolektori više slojeva stakla?

Jel ste ovo vi radili, sto su kolektori postaljeni kao piramida a ne svi okrenuti ka jugu ? ima li neki razlog ili ovako

pozz

pozz
Ima, Tri kolektora so odlicno pozicionirana. A cetvrti je dodat po zelji vlasnika kuce. Da bi mu piramida bila simetricna i da bi bila kao estetski lepsa. Cetvrti panel nema nikakvu funkciju osim estetske .
Vezi magare gde gazda kaze, pa makar i crklo.

Slazem se sa tihi-jem. Ok da je dva konektora zakrenuo malo za par stepeni pa da hvataju ujutru i uvece ono malo. Al ovako postavljen ne hvata nista Ako idemo tom logikom zasto nije i u ove praznine dodao po par rebara imao bi vise sa tom prazninom nego sa celim kolektorom naopako okrenutim. AL dobro... Vezi konja gde ti gazda kaze...

3 Kolektora su pozicionirana E, SE. Ovaj poslednji i ne iskorisceni je okrenut, SW.
Ako mislis da 1.5 kolektor ima funkciju, objasni mi kako onda uspeva da zagreje sanitarni bojler na 80C.
Ne vidis da je nagib malo veci, tako da su 3 kolektora od nekih 10h do 17h stalno pod suncevim zracenjem.
Moja ideja je bila da ih postavim kao pola oktagona, ali konstrukcijski nije bilo moguce.
I ja sam bio skeptik sto se tice funkcionisanja, ali veruj mi da bolje rade od mojih koji su postavljeni na krov sa vecim nagibom.
Ja imam 2 indenticna kolektora koja zagrevaju bojler od 250l i u toku leta ne mogu da postignu 80C.

Vazi. U pravu si.

Koliko ja znam za nase podneblje,kolektori se okrecu ka juznoj strani 35-55 stepeni zavisi od godisnjeg doba,a ovo nema veze sa naukom ni praksom?

@energija,
svaka cast!
Ma meni se Rehau i Guzer dali onako sertifikat. cisto da se nadje.

Podaci meni dostupni (izvor NASA meteo) obradjeni u SAH softveru (deo paketa Ret screen) ovako izgledaju:
kolektor pozicioniran strogo na jug, nagib 90 o (vertikalan)/ nagib 0 o (horizontalan)

januar prosecna dnevna insolacija po 1m2 2,82kWh /1,49
juli (isti uslovi) 2,88/6,27
septembar (isti uslovi) 3,55/ 4,26

kolektor pozicioniran 30 stepeni na zapad, nagib 90 o/ 0 o

januar prosecna dnevna insolacija 2,51/ 1,49
juli 3,29/6,27
septembar 3,61/4,26

kolektor pozicioniran 90 stepeni, cist zapad 90 o/ 0 o
januar 1,23/1,49
juli 4,08/6,27 (obratiti paznju, zapadni polozaj daje vise energije nego jugozapad usred leta)
septembar 3,05/4,26

Sunce ima razlicit ugao obasjavanja po sezonama, Zemlja menja blago deklinaciju takodje, tako da ono sto mi mislimo da je ocigledno na osnovu przenja Sunca koje osecamo ne mora da znaci da je i optimalno za transfer energije u korisnu za akumulaciju.

Drugi deo poredjenja
kolektor strogo na jug azimut, nagib kolektora 35 o (tipican krov kod nas)/ 0 o (horizontalan)

januar 1,52/1,49
juli 5,9/6,27
septembar 4,13/4,26

itd
Imam podatke u excelu za razne nagibe, azimute, mesece no da ne sirim pricu.

Iz gornjeg se vidi da mnogo vise utice povoljan odabir nagiba kolektora nego umereno okretanje od cistog juga.

Sa druge strane, zavisi i sta nam je cilj.

Nekada nije zgodno da leti imamo najvise prikupljene energije (ionako je dug dan pa se puno sakupi) po m2 i satu osuncanosti vec zimi kada je Sunca jako malo.

Tada optimizujemo sistem za zimsko prikupljanje energije.
U tom slucaju imamo vrlo slicne dobitke recimo u februaru i u avgustu.

Solarnim kolektorima se moze grejati cak i kuca tokom zime, uz optimalni proracun i dovoljno veliku povrsinu kolektora.

Gore je vidljivo da se u januaru moze prikupiti PROSECNO DNEVNO oko 1,5kWh po 1m2.

To znaci da recimo 20 kvadrata kolektora prikupi prosecno 30kWh energije.

To znaci da recimo 100 kvadrata (toliko ima bar krov bilo koje kuce) kolektora prikupi oko 150 kWh energije.

To je ekvivalent oko 15 kubika zemnog gasa dnevno, odnosno oko 450 kubika gasa meseno.

E sad, tih 100 kvadrata kolektora i pocetna investicija i ono sto najvise smeta a to je nestalnost intenziteta suncevog zracenja usled magle i ostaloga kvari pouzdanost upotrebe.

U proseku na papiru je sasvim ok, a u praksi zna da bude sareno.
Cesce je problem ali ima solarnih instalacija gde se zaista kuca greje samo na ili pretezno na Suncevo zracenje preko kolektora.

Sunce je zimi dosta nisko pa je jako bitno da nema u blizini kuce prema horizontu zimzelenog drveca, visokih zgada ili drugih optickih prepreka koje bi zaklonile direktno suncevo zracenje.

Ono sto je interesantno je da na strogo severnoj strani u januaru (najgori mesec po tom pitanju) po 1m2 moze da se prikupi cisto difuznim zracenjem Sunca oko 0,5kWh dnevno.

Napravljeni su kolektori -prozori koji uspesno koriste tu osobinu difuznog dnevnog svetla.

(potraziti KD Fenster, a ja sam vec ostavljao linkove).

Ideja je patentirana, dobila silne nagrade po Nemackoj, prezentuje se po sajmovima i popularnim TV programima..

Kako god Sunce nam salje toliko veliku kolicinu energije svaki dan da je prosti smesno da smo kao civilizacija u stanju energetske krize godinama a ne umemo da se posluzimo ponudom prirode.
i jos besplatno a tu je zez, ne moze se naplatiti drzavni porezi ostale novcane transakcije kao sa naftom, gasom, strujom i slicno.

Cela priča jeste tačna ako se zadržimo na energiji i ne ulazimo u ekonomiju.
Kolektor na severnoj strani daje 5 puta manje enegije neko onaj okrenut ka južnoj strani. To znači i da je 5 puta manje isplativ. U našim uslovima investicija se isplati za oko 15 godina, a sa kolektorima okrenutim na sever za 75 godina! Ispalti se?
Ova ušteda od 500 evra godišnje je nemoguća ako nemaš neki bazen ili trošiš ogrooomne količine vode.
Za 500evra se dobija 28500kw struje, a to je 2380kw mesečno samo za grejanje tople vode?! To je 34m3 tople vode mesečno. Dovoljno za bar dvadesetoro. U mojoj kući živi šestoro odraslih i trošimo ukupno 15 m3 vode mesečno za sve potrebe.
Ja bih voleo da me neko računom ubedi da se solarna instalacija može isplatiti za manje od 20 godina (u našim uslovima bez subvencija).