Izgradnja kuce od naboja

Није ту само мајстор у питању, него квалитет земље која се намерава употребити за набој, затим вам је неопходна и плева која се меша са том земљом, а то је данас готово немогуће наћи јер нема више вршалица које су вршиле жито у двориштима и одвајале зно од класја и при томе је настајала плева која се касније користила као грађевински матњеријал.
Ја се тога сећам још као дете како су то правили у оно време, у прошлом веку.

Davno sam citao nesto na ovu temu ali evo nesto cega se secam.
Zemlja bi trebala da se odnese na analizu i na osnovu toga da se radi receptura. U sustini kao sto se i radi stabilizacija zemlje.
Temelji su betonski kao i kod modernih kuca.
Zidovi se prave tako sto se stave metalne oplate.
Pre nego sto zamesas zemlju mozes da stavis i boju.
Stavi se sloj zemlje od 15-20cm, Ako korisis boju onda sa unutrasnje strane stavis zemlju za boju sobe a sa spoljasnje strane boju za spoljasnji zid.
Tu zemlju nabijes vibro-zabom ili slicno. Pri postavljanju odredjenog sloja mozes odmah stavljati elekticne, vodovodne i druge instalacije.
Takvi zidovi se ne moraju kreciti. Izgledaju mocno, ravno kao staklo, u zeljenoj boji i vrlo cvrsti.
Mnogi danas placaju za m2 od 20 do 40e rad molera i materijal da dobiju takav efekat na zidovima.
Sto se tice izolacije zid od 60cm je kao cigla i 5-6cm kamene vune.

Moja stara kuca je bila od cerpica. To su ciglice od zute zemlje. To su radili tako sto su zutu zemlju stavljali u kalupe i cekali da se osusi.
Kada smo rusili staru kucu ostala je jedna hrpa tih cerpica. Vrlo brzo ih je kisa rastvorila i nisam nista primetio sem da je ostalo zuto blato. NIsta slame ili pleve.
Par kisa ih rastvorilo a drzali su kucu 50 godina bez problema

ako se kuća nabija treba banda
bez dobre bande nema ni dobre nabijače

banda je ekipa ljudi koja je nabijala kuću

Zašto si rešio da praviš kuću od naboja? U mom selu svi koji je imaju jedva čekaju da predju u neku od tvrdog materijala...

pa sad zdrava mikro klima otišli bi jako široko

lepa je nabijača ja je jako volem živeo sam u par jednu renovirao totalno pa kad došla poplava 99-te
ošla nabijača čim mraz popustio
pa sam onda napravio novu od cigala to mu dođe ko u onoj priči o tri praseta i vuku

ni zemlja više nije zdrava od 99-te jel bilo tu neko bombardovanje itd sve zavisi odakli bi zemlju doneo da bude zdrava
pa tu su glodari i oni vole nabijaču to opet zna ko je živeo u njoj oma ima i podstanara pogotovo u štukaturu

mada pisali smo o ovome naširoko pre par godina

pa i ekstremne temperature leti kad se ugreje teško se ladi eno u komšiluku okačili klime na nabijače da ih razlade

Kad se krene od loših predpostavki uvek su i konkluzije pogrešne . Današnje nabijače se grade na betonskik "koritastim " temeljima , a to je inače moj "patent " . Dalje upotreba prefabrikovanih ili drvenih oplata uz korištenje vibro ploča , košta mnogo manje od "klasične " gradnje . Sva nauka oko izrade nabijača se u stvari krije iza dobrog šalunga . Prosto je neverovatno da nema tesara koji umeju to da urade .
Naravno svi zanatski radovi se mogu vršiti i na zemljanim zidovima , od oblaganja GK pločama pa do klasičnog malterisanja . A metar zida od zemlje i gazdački karatavan su zakon !

Sad se prave kuće i od slame i baš lepo izgledaju. Evo jedne takve :

https://www.youtube.com/watch?v=-LDtfvaGHJU [27]

U današnje vreme su sve negativne strane objekta od naboja lako rešive . Izrada klasičnih betonskih temelja rešavaju i probleme statike a rešava i problem kapilarne vlage . Dakle dve muve jednim udarcem . Sami temelji imaju jednu modifikaciju , praktični na ivicama temelja se rade korita koja su sirine zemljanog zida , a dubine 30 do 40 cm , Ovo korite sprečava pojavu klizne ravni , dodatno ukurćuje zemljane zidove , i olakšava izradu hidroizolacije koja jeste neophodna za sve objekte , ali za zemlajne je imperativ .. Dodavanje cementa u zemljanu smesu , omogućava upotrebu i zemlje lošijeg kvaliteta . Uptreba armature je nešto što je za za sada bar kod mene samo ideja . Obzirom na veliku širinu zida i velike porpečene preseke zidova nema potrebe za armiranjem . No kako vremeprolazi kod mene se radja ideja o upotrebi čiličnih perforiranih limova kao armature . Ideja je da se od 4 trake perforiranog lima zavari konsrukcja koja bi uzdužno bila oblika krsta . I takva se ubaci u temelje i "gluimi " armaturu za VS . Kako pleve nema , možda bo dobra zamena bila fiber vlakna . Po završetku gradnje i stavljanja obejkta pod krov , opet ponavljam jesu mogući svi zanatski radovi , od malterisanja pa sve do obrade GK pločama . Kao logično rešenje mi se nameće rabiciranje zemljanih zidova i to klasika . Ekseri bar 180 mm i pocinkovana rabic mreža i mašinsko malterisanje gipsanim malterom . Spolja sam opet za za klasično rabiciranje i mašinsko malterisanje . Skoro sam imao prilike da postavljam neke teške panele na zidove od naboja i čerpića . Kao vrhusko rešenje su pokazali vijici za beton tzv turbovijci . Sile zatezanja su bil tolike da se savijala metalna cev 25x25 mm . Nažalost kod nas jeste bilo par projekata iz ove oblasti gradnje ali su manje više svi sveli , na prosto rečeno pranje i mažnjavanje para iz raznih fondova EU . I tu se uglavnom stalo .Ima još mnogo varijacija na temu zemljanie gradnje , kao što su kombinacija zemljanog zida spolja i cigle iznutra ...
Uz upotrebu lake mehanizacie i vibro ploče drastično se smanjuje potreba za radnom snagom . Recimo jedan mikrobager sa profilnom kašikom i jedna vibro ploča , dakle bagerista dva pomoćna radnika i jedan majstor i to je sve .

Upravo iz razloga skuplje ... Potrošačko društvo u začetku . Da napravim paralelu ako je ruska lada pre 40 godina primenila sistem u kome nema sudaranja klipova i ventila u slučaju pucanja zupčastgo kaiša , zašto je to u današnje vreme rešenje koje se izbegava . Pa pucanje zupčastog kaiša kod velike večine današnjih motora dovodi do automatskog tovarenja istog na otpad .
Ili još jedno prostije pitanje zašto je kotao Radijator iz ZR mogao da traje i preko 50 godina , a današnji ni 10 . Kada bi stvarno "neko " počeo ozbiljnije da gradi kuće od naboja siguran sam da bi naišao na ogroman "otpor" i ko zna šta još od strane gradjevinske industrije , velikih koncerna i monopola . Pa zar kod ne beše i protivzakonito graditi nabijače , ne znam da li je zakon još važeći . Nešto slično se i dogodilo sa gasbeton (siporex ) proizvodima negde krajem 1980-ih , čuvena afera sa "radioaktivnošću " istog , pa se i dan danas još uvek raspreda o tome.

kod nas još važi zakon o zabrani gradnje nabijače

gledano logikom najveći nepriljatelj kod nabijače je voda zavisno od područja gde kolko ima padavina poplava
na nekim bi trebali temelji biti visine od60cm pa na gore

99-te kad je kod nas bila poplava voda bila 40-50cm visine u ulici i većina nabijača se srušila čim je mraz popustio
da su imale temelj visine 60cm pa naviše ostale bi

Ево интересантани чланци, можда ће вам бити од помоћи.
http://www.mojnovisad.com/vesti/ona-je-novosadjanka-koja-zida-kuce-od-bl... [42]
http://zemljanarhitektura.com/?page_id=634&lang=sr [43]
https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/kuca-od-blata/ [44]

Pozdrav! Vidim da se nije raspravljalo na temu zemljane gradnje vec nekoliko mesei, pa se nadam da ce valjda neko videti ovu moju poruku
Planiramo da obnovimo staru kucu od nabijace u dosta dobrom stanju, necemo podzidjivati, samo treba da sredimo povrsinske pukotine za koju su nam preporucili zutu zemlju i plevu. Sad, posto je plevu tesko naci, da i neko moze da mi kaze najbolju zamenu? Vidim da se pominje slama i piljevina, da li je to dobra zamena? Ima li jos nesto?
Hvala unapred!

Molim za savet i pomoc.

Evo o cemu se radi.
Renoviram babinu stogodišnju kuću (dimenzije 10x10) u Vilovu u Backoj koja je od naboja sa plevom i zidovi su 60 i 70 cm debeli.
U gornjem delu ispod ploce koja je takodje od balta na daskama ima 5 ili 6 redova cigle kako bi se zabat drzao.

Glavni problem je sto je jedan zid od komsije ustvari počeo da tone, tj jeste prakticno poceo da se odvaja od druga dva zida , ustvari od samo jednog koji je sa strane. To smo sanirali sto smo ispod temelja na 6 mesta postavili stop e na dubini ispod zida jos 50 do 6o cm . Stope su popreko siroke 40 do 50 cm i idu ispod zida ulaze onda popreko ulaze 1 m u sobu i sa druge starne napolju isto 1 metar. Znaci stopa je popreko na zid dimenzije 2,6 m sirine 40 cm i dubine oko 50 cm. Takvih je 6 stopa ispod zida koji je oko 10 m dugaxak.

Plafoni su neravni i planiram da ih poravnam gipsanim pločama.

Ono sto me muci jeste sto se taj zid sa strane u gornjem selu prakticno dovojio 4 do 5 cm cm od zida sa strane. znaci cela strana zida se prakticno se nakrivila, zbog sleganja temelja. Pitanje je kako ovo da sanirma. Odnosno kako da povežem zid sa strane i zid prednjeg dela kuće?

Majstoi mi kazi da se napuklne tj tj supljine izmedju tog zida i zida na prednj strani kuce da se samo popune verovetno betonom i posto smo sanirali temelje da to vise nece nigde da se pomera i da nece biti vise pomeranja. To pomeranj je posledica sto komsijin objekat koji je oko 2 metra od kuce nijeimao oluk i svu vodu je prakticno usmeravao na cosak moje kuce koji se slegao zbog omeksane zemlje. Sada smo tpored saniranja temelja , tu vodu iz oluka odveli da ne ide duz zida moje kuce vec cevima za kanalizaciju smo izbacili napolje u neki kanal.

Znaci ocekivati je da nema vise takvog sleganja . Ali me muci sta jos da uradim da taj zid pricvrstim sa druga dva zida koji su stabilni i koji se nisu pomerali.

Zbog velicne file slike nemkogu da prikacim.