Renoviranje krova, pomoc oko terminologije i ostalih sitnica

MiloshUe,
eto, ja više zagovaram, da se podaska krov. Drži, mnogo napisanega na tu temu.
Moj odgovor ču ti dopisati u tvoje pitanje!

1. Skidanje crepa i letve.( pazi da ne uništiš previše crepa;nova letva nema toliko snage, da bi prevzdignula crep))

2. Podascavanje krova (tih 65 kvadrata) smrcetinom, za ovaj korak sam narucio 3m3. Znam da ide otprilike 1m3 na 40m2, ali kontam imace i otpada, a i daska uvek zatreba.( daske položi sa razmakom bar 1 cm; nemoj jih skupa nabijat; upotrebi žičnike dužine min. 6-7 cm ili one koji su kao svedri-paletniki; majstoei imaju pištopu i žičnike sa ljepilom)

3. Krovna paropropusna folija, kog proizvodjaca preporucujete? ( predlažem, da na baviš po težini 150-180 g foliju; firma ,nije toliko važna; Knauf , Wurth, Tondach, Omega 180,..... važno da ima Sd do max5; )

4. Podletva, izracunao sam da mi treba 141m, narucio 150 za svaki slucaj.

5. Letva, planiram da pazljivo skidam ovu postojecu pa je opet iskoristim, racunam da je mnogo bolje jer je vec suva i nece "raditi" kao nova koju bih kupio.

6. Crep

Sitnice oko kojih mi trebaju komentari, saveti:

1. Prva letva ide neka sira(koliko sira?), na nju se stavlja zastitna mreza za prostor za provetravanje, kao i nosaci za oluke? Ide li jos sta na taj deo krova? ( molim, šta to žnači " sira"? prva letva crijepa, se stavlja na kant; kontra letva je 8/5 cm; tu se po cijeloj dužini stavlja zaščitna mrežica)

2. Vetar lajsne,.............( tu pazi na dobru izradu odkapnoga detalja)

3. Crep za provetravanje ...........( daj sliku kikinde 272; ako može možeš napraviti dvije odprtine na stijeni; levo/desno i zaštita sa mrežicom)

5. Pretpostavljam da na vrhu krova................( grebenska traka; imaš više varianti)

GEneralno: ako imaš projekt , neka projektant dođe pogledat na hišu ili bar nadzorni. Pazi , da izradi ili bar prekontrolira, koliko je leseni deo ( šperovci) ravni i ako nisu potrebno je jih izravnati. Pazi na odkapnu pločevinu u žlijeb, na koncu strijehe( izpod konra letve).

Podaščavanje krova je nepotrebna rabota a usput i potencijalno opasna . No kod nas uvek nekako preovlada moda umesto zdravog razuma . Umesto da tih 600 e koliko košta daska čovek uloži u npr nov crep i sve prateće elemente , on će da baci te pare na dasku ??? NI veze ni logike ni mozga , no svako je gospodar svog života pa neka radi kako namisli .
A za 600 e ima 80 m2 Glinkes klasik plus crepa i ostane mu para za sve elemente , korvne šolje i ventilacone crepove. Ili ako je već emotivno vezan za 272 crep koji je u suštini vrlo loš krovni pokrivač i kad je nov a kamoli kad se preslaže polovan , onda je pametnije da tih 600 e uloži npr u kamenu vunu i propisno izoluje to potkrovlje .

Ovo nije prvi član foruma da moli tenzora da mu više ne pomaže.
Imam utisak da ga forumaši nerviraju.

Ako mogu da se ukljućim u temu i da prokomentarišem patosiranje krova, tj. patosiranje VS bez patosiranja sa aspekta nosivosti. Znači, ne sa aspekta pojave buđi, cene, vlažnih dasaka... Moj stav, a mislim da je takav i većine onih koji se bave građevinom ozbiljno, je da nema potrebe patosati krov. Do skora se patosalo samo kad su u pitanju stambena potkrovlja, a sada više praktično ni za tim nema potrebe.

Kroz nekoliko tema se provlačilo isto pitanje, jedni tvrde da krov koji je patosan daskom ili OSB pločom ima veću nosivost od onog koji nije patosan. Na žalost, komentari su često takvi da sam stekao utisak da oni koji spomenu patosanje i jaču konstrukciju odmah idu na lomaču. Odmah se poteže teško naoružanje, i meri ko ima duži "švarc" (kako to u parodiji Space Balls kažu), bez da se stvarno selo i proanaliziralo, što je bar danas mnogo jednostavnije uz pomoć raznih programa.

Patosan krov ima veću nosivost, iz prostog razloga što se menja poprečni presek roga. Bez patosanja, rog ima pravougaoni poprečni presek sa svojim geometrijskim karakteristikama. Ovo je prosta stvar mehanike, tj. otpornosti materijala, tako da ako neko tvrdi drugačije ili treba ponovo da uči otpornost materijala, ili nikad nije učio pa ne zna šta priča. Kada se dodaju daske (ili OSB ploče) sa gornje strane taj presek postaje T presek koji ima veće vrednosti statičkog i otpornog momenta inercije ( to su geometrijske karateristike poprečnog preseka) što znači da imaju i veću nosivost. U prilogu je dat uprošćena analiza dva roga, jedan pravougaoni 12/14 i jedan pravougaoni 12/14 sa daskom od 2,4cm sa gornje strane (pri čemu je uzeto da samo dužina dela daske od 12cm sa svake strane roga ulazi u analizu, a sigurno ulazi i više jer daske idu preko više rogova). Svi ostali uslovi (raspon roga, opterećenje, materijal) bili su isti.

Na slici je prikazana raspodela napona (nije me merzelo da računski pokažem) i može se videti da su u slučaju T preseka, naponi manji (takođe su i ugibi manji), što znači da T presek ima veću nosivost.

E sad, ovo je idealizovana analiza, i u stvarnom slučaju, razlike neće biti ovoliko iz prostog razloga što je pitanje kakva je veza između dasaka i roga, kao i činjenice da daske nisu široke koliko je rog dugačak već da se prekidaju, tj. da na mestima između dve daske imamo samo pravougaoni poprečni presek (sa OSB pločama je malo bolja situacija jer imamo manje prekida). Da bi daske (OSB) stvarno radile zajedno sa rogom i maksimalno povećale nosivost, mora da se radi detaljna analiza i proračun spojnih sredstava (broj, razmak, veličina) što je za svakodnevnu praksu i klasične krovove nepotrebno i neisplativo.

I šta bi na kraju bio zaključak?

Da bi bili poltički korektni, i jedni i drugi su u pravu.

Prilikom patosanja, majstori će zakucati dasku sa 2-3 eksera (ko zna koja) što sigurno neće obezbediti sprazanje daske i roga u meri u kojoj bi se obezbedila maksimalna nosivost, ali će ipak obezbediti neko malo pojačanje (koliko? to niko ne zna) na koje ne treba uopšte ni računati.

Ajd' sad opalite....

Ma slazem se, sve je to u redu. Ni ja podrzavam patosanje.

Moj komentar je bio samo zato sto neki tvrde da se dascanjem nece povecati nosivost. Hoce, samo je pitanje da li ima potrebe za tim, da li se isplati (a ne isplati se), koliki je vek takvog resenja (upravo ti problemi s ekserima) i kako odrediti koliko je to povecanje. Za sve to postoje metode da se proracuna.

Sto se matematike tice, nisu oni tada bas racunali tu i lezi jedan od najvecih problema. Sto bolje poznajemo neki materijal i metode proracuna, vise mu verujemo i konstrukcije su nam sve elegantnije i elegantnije sto na kraju, zbog gresaka tokom izvodjenja dovodi do smanjenja nosivost. Nekada nisu tako precizno racunali pa imaju znatno vece rezerve (pogledajte samo industrijske objekte od AB od pre 50-60godina i danasnje)

Vise sam "iznerviran" zbog komentara koji nekom ko kaze da je krov cvrsci odmah prilepe epitet budale (ne bas tako direktno) bez realnog pokrica.

Normalno je da krovovi stari 200 godina stoje, tada su bar znali kako se priprema i obradjuje drvena gradja i nisu bili uslovljavami masovnom proizvodnjom i uslovima ekonomije kao danas.

I jos jednom, ne treba patosati krov.