Hidroizolacija poda

Старо је правило да се не комбинују производи различитих произвођача. Најбоље је узети све производе од исте фирме, због компатибилности, а друго правило је да од јефтиног меса ни чорба не ваља. На таквим, капиталним радовима се не штеди, јер се увек плаћа дупло, бар тако пракса показује.

Да, форуми су, иначе, позати као места окупљања високо стручних и лиценцираних кадрова који једва чекају да бесплатно деле савете. Ако сматрате да ми је досадно онда радите по својим назорима.

Радио сам те послове и написао сам своје искуство, а то је да се не мешају производи различитих произвођача. Коме то није јасно, ја не умем другачије да објасним, а такође сам се и, не једном, опеко са јефтиним производом. Ко не верује нека проба сам. За мене је ова тема готова. Даље ће упутства дати Ђура месар.

Nije problem u savetu ..
Problematika kapilarne vlage ne spada u poslove koji se obavljaju po principu '' sac metode''
S druge strane pojava kapilarne vlage nema veze ni sa mocvarama ni sa sa pustinjima , i pojavice se u svakom objektu koji nema hidroizolaciju , bio on amazonskoj mocvari ili u Luksoru .
A predpostavka je majka svih z...a. Pocevsi od toga koja je to kooicina kapilarne vlage pa do toga da je dovoljan jedan premaz.
Sumo sumarum .Prvo se mora proveriti da li postoji hidroizolacija zida , ako postoji ona mora biti spojena sa onom na podu . Pod mora minimum biti premazan
dva puta uz predpremazivanje odgovarajucim prajmerom .
Sve ostalo spada u domen improvizacije , a kako je parket osetljiv na vlagu , bice '' dzaba smo krecili ''
U slucaju da nema hidroizolacije u zidovima onda bi preporuka bila da izbegnete bilo koju podnu oblogu koja je osetljiva na vlagu ...
Ako i ovo nijedovoljno onda je i moja preporuka za Djuru mesara kao savetodavca..
Usput receno i Kema i Hgp su po mom misljenju u dnu liste po kvalitetu ...

Ti si vec sada zamislio da ti treba tzv. podoliv i hidroizolacija. U redu, tvoja stvar. Ali cu ja da se vratim na sami pocetak tvoje price gde kazes "da su ispod tepiha poslagani kartoni koji su tek-tek bili vlazni". Karton je dobro paropropustan, tepih takodje, za vazduh se podrazumeva - to znaci da se vlaga iz postojeceg poda tj. betona isusivala jer nije bila zatvorena i to je dobro. Po nekada kada si tu prostorije slabije provetravao vlaga je ostajala u kartonu i ti si to konstatovao kao "tek-tek vlazni karton". Onog trenutka kada budes stavio hidroizolacioni premaz preko betona vlaga ce poceti da se gomila u tom betonu i trazice novi put da izadje napolje. Treba da shvatis da je to nezaustavljiv proces - gasovi (a vlaga jke vrsta gasa) teze da izjednace pritisak i krecu se uvek od veceg ka manjem pritisku. Uostalom, nadam se da si zavrsio osnovnu skolu a ovo smo svi ucili na casovima fizike fizike i hemije u osnovnoj skoli. Ako budes i dalje istrajavbo u svojoj zamisli d azarobius vlagu ona ce naci neki put, bilo kroz zidove bilo kroz spoj te novopostavljene hidroizolacije i zidova, bilo kroz samu hidroizolaciju.
I dobro, sta je onda ciniti sada a da to ne bude bacanje para - jedino pravo resenje je spreciti da vlaga dolazi u postojeci pod time sto ces da uradis zastitu citave kuce tj. temelja ali sa spoljne strane i onda, ako ni to ne bude eventualno dovoljno, razbiti postojece i izraditi nove osnovne betone tj. kosuljice ali propisno izolovane. Verovatno ce se ovo nekome uciniti kao preterano, ali postavlja se pitanje da li hocemo trajno resenje ili nesto sto ce da povrsi posao za godinu-dve pa onda da bude jos gore.
Uostalom valja reci kako treba, a svako neka radi kako hoce i moze.

@астреа
Не спорећи твоју добронамерност, и не спорећи чињеницу да би идеално решење било полупати постојеће кошуљице и урадити хидроизолацију, па наново урадити кошуљицу....
Али феномен капиларне влаге је доста сличан ''тежњи гасова да изједначе притисак '' али и доста различит од тог принципа. Феномен капиларе влаге капиларне влаге се састоји из два феномена , први је најсличнији осмози и ''тургору'' , а дрги феномен је ''зона евапорације'' Простије речено осмоза је узрок ,а зона евапорације (испаравања) је видљива последица дејства осмозе. Оба ова феномена чине заједно нешто што ми зовемо појавом капиларне влаге . Од почетка људске цивилизације овај проблем је присутан ,као и техничка решења за исти. Феномен капиларне влаге нема везе са поднебљем или тереном на коме се налази објекат. Разорно дејство влаге се појављује и на мочварном тлу ,али и пустињи . И једна од великих заблуда је да вода тј влага чини штете и разарања на објектима. Највећа разарања чине растворене соли која води осмозом ''пење'' у грађевинске материјале, а те соли доноси из подлоге на коме је објекат изграђен . Расторене соли које стигну до зоне евапорације приликом испаравања повећавају своју густину до постизања ,, супер раствора'' и онда буквално '' експлодирају'' и разарају грађеински материјал . Када бисмо замислили да је један молекул раствора воде соли зрно кокичара док путује кроз капиларе , а кад дође до зоне евапорације то зрно се раскока у кокицу. Управо та ''кокица'' физички разара материјал а соли касније разједају тај исти материјал.
Да не дужим више у конкретним случајевима где постоје проблеми са бетонским подовима а постоји хоризонтална изолација зидова врло су применљива техничка решења са употребом полимерцементних премаза. Физичка баријера коју ти премази праве стварају физичку баријеру и пресецају капиларе , а са друге стране спречавају и појаву зоне евапорације.
Сумо сумарум уз правилну уградњу у овом конкретном случају век трајања те изолације биће истоветан веку трајања објекта.

Ne bih rekao da je u pitanju toliko jak pritisak koji ce uvek da nadje put. U pitanju je kapilarna vlaga a ne podzemne vode. Pritisak postoji ali je zanemarljiv i ne uzima se u obzir jer je tom pritisku lakse proci nazad kroz beton. Ali sve to je mizerno. I kada kuvas i poklopis lonac smanjio si izlazak pare za 99% a tamo je mnogo ozbiljniji pritisak a dihtovanja skoro i da nema a veci deo pare se vraca nazad kao voda.
Koliko znam ako na jednom mestu kapilarna vlaga ima prolaz ona sa dalje siri pod odredjenim uglom tako da i ako na jednom delu vlaga nadje prolaz ona se nece rasiriti po celoj sobi vec na jednom malom delu. Ako stavis najlon preko mokrog betona beton oko najlona ce se osusiti sutra a ispod najlona bice vlazan jos nedelju dana. Ako voda nadire iz pukotine betona onda ce beton biti uvek svuda mokar.
Kao sto se radi presecanje zidova kod starih kuca i uvlacenje hidorizolacije i na taj nacin se vrlo lako resi problem vlage u zidovima i nema nikakvog pritiska tako ce biti i sa podom.
Ako se kod izolacije zidova preskoci jedan deo opet nece biti vlazni svi zidovi u kuci vec jedani deo koji nije puno siri od prolaza.
Ovo je moje misljenje i smatram da nema pritiska kod kapilarne vlage.

Ako bi na svako pitanje bio odgovor "uzmi profesionalca" onda moze da se ugasi ovaj forum. Smorim se sa takvim odgovorima.
Napali ste covek a lepo je pitao za savet. Slazem se da ce tesko dobiti kvalitetan odgovor jer na formu retko kada se pojavi neki hidroizolater.
Treba mu reci kako i sta da odradi i skrenuti paznju da vrlo lako moze iz hiljadu razloge da ne dobije ocekivani rezultat.
Kontam da ocekuje odgovor tipa kao sto je Tenzor reko: obavezno spojiti hidroizolaciju poda i zida i uraditi dva premaza.

Ja bih stavio i termoizolaciju.
Cuo sam za Izomet koji kosta oko 250 din/m2 i debeo je 1cm a zamenjuje 5cm sitropora i pri tome sluzi i za hidroizolaciju poda.
Ne znam nikoga da je to ugradjivao niti sam nasao na internetu nekakva iskustva. Razmisljao sam o tome ali mi je rizik. Mozda ga stavim kao dodatni izolator
mada zvuci kao na teleshop reklami pa im je i "kvalitet" verovatno takav i verovatno reklama nema veze sa realnoscu

Davano bese ali sam u jednoj knjizi citao da se kapilarna vlaga siri pod uglom od 45 stepeni do odredjene visine a onda se smanjuje pod tim uglom. Naravno, da je otpor vlazi podjednak. Mozda gresim i mozda se lose secam ali sam siguran da kapilarna vlaga ne stvara pritisak koji treba uzimati u obzir.
Voleo bih da cujem neko trajno resenje jer i meni treba.

Kod mene je nova kuca izdignuta 40cm i ispod ploce (u kojoj imam dodatak za vodonepropusnost) imam 15cm ispranog krupnog sljunka i naobicniju foliju.
Na prolece stavljam prozore, malterisem i radim podove i dolazim u fazu kao i Giska s tom razlikom da idem 15cm stirodura, folija i kosuljica.
Po projektu treba da stavim kondor V4 pa materijal izadje oko 300-350din/m2 i sva resenja sto sam gledao to je najjeftinije.
Pratim ovaj forum i svuda spominju da je to prevazidjeno resenje. Ne znam nikoga ko je stavio kondor i da je imao problem.
Na drugim forumima forsiraju kondor.
Drugo resenje je neki hidropremaz kao sto je Giska predlozio a za hidropremaz ne znam nikoga ko ima licno iskustvo i plus je duplo skuplje.
Tako da se moj problem sveo na Giskov problem s tim da ja imam vec odradjene neke predradnje.

Mozda je glupo pitanje. Zasto nije dovoljna neka paronepropusna folija iz jednog komada s tim da ima spoj sa hidroizolacijom zidova?
Ja jos idem stirodur i to iz dva puta gde bih smicao preklapanje za 50% i kada stavim kosuljicu deluje mi kao da ce se kosuljica mnogo brze susiti nego sto ce vuci vlagu iz betona ako je uopste bude vukla.
Da li neko ima iskustva sa izometom?
Posto postoje razlicita resenja voleo bih kada bi neko na forumu predlozio vise resenja i rekao cenu, mane i prednosti za svako resenje.

Кондор јесте превазиђено решење за многе послове , али не за све . И ти на срећу немаш проблем који захтева санацију капиларне влаге . Оно што је код тебе предвиђено пројектом јесте добро и трајно решење, само још и да буде урађено како треба и немаш бриге ... У твом случају си двоструко обезбеђен прво плочом од Вдп бетона а затим и кондором као физичком баријером . Гишка има сасим други проблем .
Кондор има огромну предност од било какве фолије и то пре свега због тога што је физички издржљивији . Замисли шта се дешава кад би фолију развукао по бетону и онда преко тога вршио радове. Та фолија би била избушена ко сито .

Драмин-ови материјали су одлични , као и њихова техничка подршка. Затим Исомат , Сика...

Taj Sika materijal je malter
A tebi treba nesto ovako http://www.dramin.eu/cms/sr/proizvodi/hidroizolacije/izolit-penetrat [34]
ili http://www.dramin.eu/cms/sr/proizvodi/hidroizolacije/izolit-flex-1k [35]

О како је то фина ситуација преадставник Сика-е преноси аброве неких " мајстора" о квалитету производа конкуренције... Па било би чудно да је другачије...
Да то имало одговара истини , Драмин би одавно био затворен . А уз неоспоран квалите Драмина , ја ћу увек дати предност домаћем произвођачу ...

Slican problem.

Dolaskom zime i pocetkom grejanja dolazi do kondenzacije vode na plocicama lociranim ispod stepenica za tavan sto uzrokuje pojavu budji i ovom delu. Stepenice su betonske na koje sam zalepio stirodur 2cm i to je uspesno dovelo do izostanka budji ove grejne sezone, ali samo na tom delu. Zidovi sa strane uredno budjaju i cim vreme dozvoli i na njih cu zalepiti stirodur 2cm u nadi da sprecim pojavu budji. Ovaj prostor ispod stepenista se ne greje, sastavni je deo kuhinje i trpezarije i jasno mi je da tu po pravilu mora doci do kondenzacije. U ovom delu su zalepljene plocice direkt na beton i osetno je hladniji pod nego onaj 15cm dalje gde pocinje laminat.

Posto je ovaj deo nalik na neku kadicu razmisljam se da ovaj deo na neki nacin iznivelisem sa ostatkom hodnika ali ne bih da radim posao dzaba i da mmi se opet javlja kondenz. Razmisljao sam da u tu "kadicu" prvo stavim stirodur (dole i sa strane gde je cokla) pa da celu stvar zalijem betonom na koji posle lepio plocice. Da li ce 2cm ili 4cm stirodura odraditi posao ispod tog betona pa da on bude malo "topliji" i da ne dolazi do stvaranja kondenza na samim plocicama?

Sta bi vi uradili, svaki predlog je dobrodosao.

Razmisljam i da samo poredjam 2cm stirodura na pod pa da preko toga stavim parce tepiha ili itisona. Kontam to bi sprecio direktan dodir vlage iz vazduha sa hladnim plocicama.

Zeleni zid koji se vidi tik ispod stepenista izolovan je sa spoljne strane stiroporom 5cm (spoljna fasada). Ovaj beli deo stepenista je stirodur 2 cm. Most koji navodis je spoj betonske stepenice i unutrasnjeg dela zida koji budjavi. To nameravam da resim tako sto cu ovaj zeleni zid izolovati stirodurom 2cm i spojiti ga sa belim delom stepenica cime cu zatvoriti most.

I dalje mi ostaju hladne stepenice koje ce kondenzovati vlagu iz vazduha u dodiru sa njima. Mada, po vadjenju komode koja je bila ispod stepenista znatno se smanjila kolicina vode koja se kondenzuje. Kontam da je doslo do boljeg strujanja vazduha i samim tim do manjeg kondenza.