Hvala. Nadam se da ce ljudi pisati svoja iskustva ...
Postovani forumasi,
kod nas je predstojeceg leta na redu hidroizolacija kuce zidane 60-ih godina proslog veka. Kao i mnoge kuce iz tog vremena, imamo suteren visine jedva 2m i sprat (ili prizmelje, kako ga ko zove). Suteren je zidan kamenom, cini mi se da je tip kamena bio vucjak ako se dobro secam ocevih prica. Problem je budj i memla koji se javljaju na zidovima. Takodje se oseca miris vlage i budji. Pre nego sto postavim nekoliko pitanja priznajem da sam procitao tuce postova na temu hidroizolacije i stekao sam utisak, narocito na osnovu tenzorovih, kao i odgovora drugih clanova, da je najveci problem kapilarna vlaga, za koju verujem da je kamen manje vise idealan provodnik 
Najpre me zanima kako da znam da li je problem kapilarna vlaga a ne sub-povrsinska voda kao posledica atmosferskih padavina? Ima li nacina da se to jednostavno izmeri? Logicki gledano, temeljni zidovi unutar kuce koji nisu u kontaktu sa zemljom, nemaju vlagu, sto moze dovesti do pretpostavke da nivo podzemne vode nije toliko visok, ali ko ce ga znati.
S obzirom da je kuca stara, prilicno sam siguran da je malter izmedju kamena propao i da je put vodi potpuno otvoren. Evo jedne slike gde se vidi samo cosak kuce:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/image-0-02-05-e... [1]
Kao sto se moze videti voda iz oluka ide manje vise direktno pored kuce. Trotoari su ispucali ... Dakle prilicno sam siguran da imamo problema i sa atmosferskim vodama.
Sto se tice postavljanja same drenaza voleo bih da mineko da odgovore na sledeca pitanja.
1.) Citam i na stranim i na domacim ajtovima o drenazama oko temelja. U jednoj temi na ovom forumu receno je da ne treba kopati ispod nivoa stope temelja. Ako pocnem drenazu u nivou temelja, sa padom od 1% do kraja drenaze bicu na 36cm ispod nivoa temelja. Zanima me u cemu je problem da se pored kuce iskopa ispod nivoa temelja i ako je to nepreporucljivo kako da izvedem pad?
2.) Strani izvori kazu da drenaza ne treba biti sira od 25cm. Ukoliko je to tacno, sa cevkom od 10cm radiusa, imam jos samo 7.5cm levo i desno, sto mu dodje jako tesko da se ispostuje.
3.) Da li iznad geotekstila treba staviti neki tampon umesto zemlje i moze li sve to da zezne staticku stabilnost temelja?
4.) Planiram da kada se otkopa oko kuce da izmalterisem zidove (mozda i sa nekim aditivom kako bi se i tu zastitilo od vlage), da se prelepe kondor trake i da se uradi drenaza. Koji aditiv je optimalan za ovo?
Pitanja ima jos dosta ali neka budu ova za pocetak.
Hvala unapred svima na odgovorima.
[2]
[6]
Hvala. Nadam se da ce ljudi pisati svoja iskustva ...
[4]
Valjda će Vam se javiti Tenzor on zna šta i kako u ovakvim situacijama...
[9]
Koji aditiv je optimalan za ovo?
Ја могу да одговорим на ово питање, а одговор је Драмин. Већ сам раније писао своја одлична искуства са њим и то још из периода од пре више од 30 година док је власник Драмина своје производе правио у гаражи на Калварији у Земуну. Ако је био добар мени за зидану цистерну за воду коју сам правио испод терасе и чије три видљиве стране нису никад показале неки траг влаге, онда ће свакако бити добар и вама. А и домаћи је
п.с. Ово може да заличи на хвалоспеве којима, иначе, нисам склон али је без претеривања Драмин одлично решење и сумњам да има бољих од њега. Можда их само има у истој равни али му дајем предност јер је домаћи.
[11]
Problematika starih i nehidroizolovanih podzemennih prosotora je po pravilu jednačina sa više nepoznatih .
No da krenemo redom .
1. Vi imate problema sa kapilarnom vlagom
2 Vi imate problema sa ocednim vodama
I postoji vrlo mala verovatnoća da imate i neku procednu vodenu žilu .
Drenaža je da kažem pomoćni zahvat koji ne rašava problema ni kapilarne vlage , a ni problema sa ocednim vodama . Zašto i kako je izvodjenje drenaža "ušlo u modu " to je tek neispričana priča . Sumo suamarum drenaža vam neće pomoći osim u psihološkom smislu . A potkopavati zidane temelje je najblaže rečeno sumanuto .
Dramin ima odlične proizvode , i vrlo često ih koristim , a i ja sam pristalica "kupumo domaće " , no ovde jeproblematika bitno drugačija . Kod kapilarne vlage i podzemnih voda , najveći problem su soli kiselina i baza koje se nalaze u samom zemljišti ali i u samim gradjevinskim materijalima . Ovde je situacija još gora jer se radi o obejktu koji je zasićen tim isitim solima , pa premazi i slični postupci nisu dugotrajni .
Pravilan postupak izvodjenja HI bi bio sledeći
1 Presecanje objekta ispod kote poda te prostorije
2. Otkop spoljnih zidova i izvodjenje HI u veritikali i spajanje sa novoizvedenom HI u zidu
3. Izrada nove HI ispod celokupnog poda i spajanje sa onom u zidu .
Ovakvi zahvati nisu ni jeftini ni jednostavni ali su jedini način da se pravilno izvede HI ukopanog dela
[6]
Hvala puno na odgovoru tenzore. S obzirom na ostale teme na kojima sam citao tvoje odgovore, pretpostavljao sam kakav ce odgovor biti, tako da sam pripremio jos neka pitanja.
Tvoje resenje je naravno potpuno, horizontalna + vertikalna izolacija i nista ne moze da prodje. Medjutim, kako da znam ili da izmerim da najveca vlaga dolazi kapilarnim kretanjem kroz kameni zid? Vidjao sam suterene zidane od kamena koji nemaju izolaziju a nema vlage.
Opet bih se vratio na pitanje iskopavanja oko kuce. Ne bih naravno potkopavao temelj, ali me zanima koji je najbezbedniji nacin za to.
Moja kuca je nekada imala ter papir ali je izgleda vremenom popustio. Kuca mog dede sa suterenom nije imala ni to, cak je kamen u prvih nekoliko redova samo redjan bez maltera. Vlaga s epojavila tek pre desetak godina i nakon postavljanja vertikalne izolacije vise se nije pojavila. Pre postavljanja izolacije dve godine za redom su obijani delovi zidova i ponovo malterisani jer se odlepe tokom godine.
[11]
Pokušaću plastičmo da vam objasnim , manifestacija vlage ima bar 100-inu "lica " pa često i ja ostanem začudjen nekim novim licem . Osnovno pravilo je da objekat bez hidroizolacije ima problem sa vlagom , kapilarnom sigurno a ocednom vrlo često . Ostaje samo pitanje u kojoj meri je ta manifestacija vidljiva golim okom . Ja sam vidjao svojim očima objekte na kojima otpadadaju delovi zidova u komadima , a vlasnici su trvdili i bili ubedjeni da vlage nema .
Vi naravno možete da uradite sve po svojom namilsli i predpostavkama ali uradite li tako rezultati će biti polovični , jer su i rešenja polovična, a i uzroci . Kako bi da vam pojasnim , to je najsličnije priči o zubobolji , nje se možete rešiti na najmanje dva načina . Jedan je trajno rešenje a to je odlazak zubaru , drugo rešenje je da pijete lekove protiv bolova u nedogled . Oba rešenja će dovesti do toga da vas zub ne boli ili da se taj bol svede na pornošljivu meru . Dakle na vama je izbor o metodu sanacije i visini ulaganja .
[6]
Dobro jutro svima koji slusaju,
hvala na jos jednom odgovoru tenzore. Naravno svestan sam svih kompromisa i zelim da navedem jedan primer hidroizolacije. Ja trenutno zivim u Berlinu i prosle godine sam prolazeci do posla video kako stavljaju hidroizolaciju na jednoj kuci. Svratio sami popricao sa covekom. Znajuci da je Berlinsko porucje jako mocvarno (sto govori i koren reci Berlin na starom slovenskom jeziku) pitao sam coveka kako izvode hidroizolaciju. Rekao je samo vertikalna izolacija bez drenaze, Pitao sam ga kako zar ne bi trebalo da ceo Berlin pliva na vodi, na sta mi je on odgovorio u ovom delu to nije problem tako da nije potrebna drenaza. Na zalost nisam vise imao prilike da naidjem na takve radove ali na osnovu ovoga mogu da zkljucim da postoje nekakva ispitivanja koja mogu da utvrde koliki je nivo podzemne vode itd ...
Moze li neko da podeli neka iskustva sa postavljanjem drenazne cevi? Koliko treba da bude udaljeno od kuce, koliko siroko, i sve ono sto sam pitao na pocetku?
Pozdrav!
[20]
Drenaža je samo jedna od mera pri odbrani od vode ali nikako ne može da zameni druge, a pre svega, hidroizolacione radove. Drenažu gledam kao prvu liniju odbrane. U tom smislu mi nije jasno šta znači pitanje 'koliko treba da bude udaljena od kuće'. Usled konfiguracije terena a i drugih okolnsti glavni 'napad' procedne vode bio je sa jedne strane kuće i voda je ulazila u podrum i ugrožavala čitav objekat. Prvi krak drenaže je postavljen praktično paralelno sa ivicom objekta ali udaljen cca. 3.50 m, drugi krak je oko 30-40 cm a ima i dela gde je 1.5 m od temelja objekta - usled oblika objekta. Na uglu objekta se spajaju ta dva kraka u jedna i zajedno idu pored druge strane objekta - a i ta strana objekta je bila delimično izložena napadu procednih voda. Pri izvođenju drenažnog sistema kopani su rovovi širine od najmanje 60-70 cm oko navedene dve strane objekta, uz temelje objekta je izveden dodatni betonski zid koji je niži od temelja za cca. 20-30 cm a na dnu rovova uz objekat je izveden betonski slivnik pod odgovarajućim padom. Na betonski kanal je položen geotekstil, postavljene drenažne cevi i drenažni agregat je umotan u taj geotekstil. Preko je stavljen sloj istog drenažnog kamena tj. agregata i sloj peska od cca. 20-30 cm. Preko svega je izvedena armirana betonska ploča sa gazećom površinom od majdanskog kamena.
Na istom objektu je jedne godine izvođena rekonstrukcija krova - zamena crepa i kompletne krovne konstrukcije a sledeće opisana drenaža. Pri izvođenju drenaže je izvršen iskop od nekih 50 kubnih metara zemlje i ugrađeno je preko 40 kubnih metara drenažnog agregata. Radi poređenja troškovi izvođenja drenaže su bili dvostruki u odnosu na ukupne troškove izvođenja potpuno novog krova. Držao sam se one narodne 'Čizma glavu čuva, šubara je kvari'.
[6]
Hvala na odgovoru Astrea. Upravo su to informacij koje su mi trebale.
Pitanje "koliko treba da bude udaljena od kuce?" se odnosi upravo na to kolika je minmalna udaljenost drenazne cevi od temelja. Kod mene je situacija sledeca, kuca je kvadratne osnove, 8x8m. Ideja je da se otkopa do nivoa pocetka temelja. Da se kameni zid izmalterise i nakon toa izoluje kondor trakama. Nakon toga da se stavi drenazna cev i sve zatrpa. S ti mu vezi imam nekoliko nedoumica. Strani sajtovi kazu da je optimalna drenaza oko 25cm sirine. Ja kopam oko 70-80 cm da bi moglo da se radi u rovu, dakle u odnosu na tih 25cm ostaje jos 50cm. Iskren da budem uvek sam bio skeptican povodom tih 25cm, jer ako je cev precnika 10cm onda mi ostaje po 6cm sa leve i desne strane, no dobro. Da li ste vi punili celu tu zapreminu kamenom ili ste je stanjili malo?
Nulti nivo drenaze ce u mom slucaju biti na jednom cosku kuce odakle ce krenuti dva kraka koja ce se spojiti na dijagonalnom cosku. Sa padom od 2%, visinska razlika od coska do coska je 16cm, dakle zavrsetak drenaze ce biti 36cm ispod nivoa pocetka. Da li to sto ce u jednom delu, na recimo 10 - 20cm od kuce, biti iskopan rov ispod nivoa temelja moze da osteti stabilnost samog temelja.
Druga evlika nedoumica je sledeca. Opet strani izvori kazu da dno rova treba napuniti kamenom do visine 15-20cm na sta se stavlja cev itd. Ovo mi je jako cudno jer to znaci da ce cev odvoditi vodu tek kada nico bude veci od tih inicijelnih 15-20cm sto je poprilicno, a i ako hocu da branim kucu do nivoa temelja to znaci jos dodatnih 15-20cm kopanja.
[20]
Izvodio sam drenažu sa padom od cca. 1.5-2.5 %. Nisam nailazio na podatak o maksimalnoj širini rova a i nisam o tome vodio računa. Ćitav iskop koji je uobičajene širine sam punio drenažnim agregatoma a one rovove koji su bili ekstremno široki su punjeni, pored drenažnog agreagata i neseparisanim krupnim šljunkom.
Kako sam vodio računa o vremenu za krov još i više sam birao vreme za drenažne radove. Objekat je bio sa dva velika rova pored dve strane skoro 3 nedelje i uvek pomislim šta je moglo da se desi da je tada tresnuo zemljotres koji je bio par meseci kasnije u Kraljevu!!!
Nigde nisam u literaturo video da ispod drenažne cevi treba da bude krupni kamen. Oni kojima je to struka uvek govore da ispod drenažne cevi treba da bude sloj koji omogućava oticanje u pravcu slivanja tj. odnošenja drenažne vode a ni u kom slučaju da omogućava poniranje. Poniranje vode stvara nestabilnu sredinu i nepouzdan osmonac za temelj. Ako omogućavam poniranje koja je svrha izvođenja drenaže?
Daj da vidimo te 'strane izvore'? Nešto baš i ne priznajem ove nove 'stručnjake' koji najbolje umeju da kolju pod rep i da dolaze ovde i prodaju nam svašta za bubrege. Lokalni uslovi su nešto štoi se mora uvažiti u građevinarstvu i nije uvek moguće prenositi način gradnje bez prilagođavanja konkretnim uslovima.
[6]
Ok. Kada si izvodio te radove, koja je bila najvislja kota drenaze? Pocetak temelja?
Daj da vidimo te 'strane izvore'? Nešto baš i ne priznajem ove nove 'stručnjake' koji najbolje umeju da kolju pod rep i da dolaze ovde i prodaju nam svašta za bubrege. Lokalni uslovi su nešto štoi se mora uvažiti u građevinarstvu i nije uvek moguće prenositi način gradnje bez prilagođavanja konkretnim uslovima."
Evo par slika prikacenih i link ka OBI-jevom sajtu:
https://www.obi.de/ratgeber/bauen/haus-und-dachbau/drainage-verlegen-in-4-schritten/ [24]
Nigde nisam u literaturo video da ispod drenažne cevi treba da bude krupni kamen. Oni kojima je to struka uvek govore da ispod drenažne cevi treba da bude sloj koji omogućava oticanje u pravcu slivanja tj. odnošenja drenažne vode a ni u kom slučaju da omogućava poniranje. Poniranje vode stvara nestabilnu sredinu i nepouzdan osmonac za temelj. Ako omogućavam poniranje koja je svrha izvođenja drenaže?
Ja na zalost ne posedujem nikakvu ozbiljniju litaraturu na tu temu, tako da samo kopam po internetu. Ne bih se bas slozio sa tobom u potpunosti. Upravo je cevka ta koja treba da omoguci oticanje, inace je ne bi ni bilo. Nekada kada cevke nijsu koristili (a ni zidane vodene puteve od cigli i kamena) oni su utabavali i nabijali zemlju i imali granulat, sto je isto logicno. Zemlja ispod cevke nije propusni sloj i ne omogucava poniranje vode pa zato i predstavlja srz celog problema i zato postoje problemi sa vlagom. Kada bi zemlja upijalo beskonacno u dubinu, drenaze i izolacije nam ne bi ni trebale.
Kao prednost ovog postavljanja tolikog sloja granulata izmedju cevi i zemlje jedino mogu da vidim poboljsano filtriranje i duzi vek drenaze.
[25]
[26] [20]
Ne bih se bas slozio sa tobom u potpunosti. Upravo je cevka ta koja treba da omoguci oticanje, inace je ne bi ni bilo. Nekada kada cevke nijsu koristili (a ni zidane vodene puteve od cigli i kamena) oni su utabavali i nabijali zemlju i imali granulat, sto je isto logicno. Zemlja ispod cevke nije propusni sloj i ne omogucava poniranje vode pa zato i predstavlja srz celog problema i zato postoje problemi sa vlagom. Kada bi zemlja upijalo beskonacno u dubinu, drenaze i izolacije nam ne bi ni trebale.
Kao prednost ovog postavljanja tolikog sloja granulata izmedju cevi i zemlje jedino mogu da vidim poboljsano filtriranje i duzi vek drenaze.
Ništa mi nije jasno 'šta je pisac hteo da kaže'?
Nigde ne videh da je propisana max. šrina rova 25 cm?
Izgleda da se nismo razumeli - bitno je obezbediti da se tlo pored i ispod objekta zaštiti od preterane vlage i velikih količina vode. Ako ispod drenažne cevi (zajedno sa drenažnimn agregatom i geotekstilom bude propusni sloj određena količina vode će stalno da ponire odnosno uprošćeno stvoriće se blato. Zato sam i reako da treba po dnu rova izvesti rigolu. Drenaža je skup i obiman zahvat a blato joj je glavni i praktično jedini neprijatelj i sve treba učiniti da se spreči zapunjavanje . Dreniranje vrši cev i drenažni agregat a geotekstil, šljunak i pesak služe za filtriranje procedne vode. Kada proradi drenažni sistem proceđena voda na izlasku mora biti čista kao 'za u čašu'
[6]
Nigde ne videh da je propisana max. šrina rova 25 cm?
Poslacu kad dodjem kuci tamo sam talozio korisne linkove.
Ništa mi nije jasno 'šta je pisac hteo da kaže'?
Ovako. Ceo problem nastaje zato sto sloj zemljista oko kuce nije dovoljno vodopropustan izato je prezasicen vodom pa voda ne otice vec ostaje tu i uzrokuje vlazno zemljiste. To i jeste srz celog problema. Kada bi kuce bile zidane na granulatu probleme sa vlagom ne bi ni imali jer bi sve poniralo. Ako ti ispod cevke napravis vodonepropusni sloj, onda ti cevka i ne treba, dovoljan je samo granulat koji obezbedjuje liniju manjeg otpora, jer ce se voda slivati slobodnim padom kroz rov.
Iz istog razloga mi nije jasno zasto ljud i betoniraju i stavljaju cev. Ako izbetoniras i zatrpas granulatom voda ce ici po betonskoj "cevki" bez problema. Plus tako nesto jos nisam nasao u stranim izvorima. Priznajem, nije ni meni jasno zasto ovi preporucuju >10cm granulata ispod cevi, to samo znaci da ce voda da krene kroz cevku napolje tek kada je nivo iznad 10cm, a to je na desetinu metara u duzinu poprilicna kolicina vode. S obzirom da na ovim slikama on drenazom brani nivo vode koji je ispod nivoa poda ali vislji od nivoa temeljne stope i plus ima i horizontalnu izolaciju vrv mu nij ni bitno to sto stopa moze da pliva do visine desetak cm. Nije mi jasno sto ali potrudicu se da saznam.
Ono sto sam video pametno jeste da se ostave vertikalni otvori kako bi drenaza mogla da se cisti. Ima li gotovih delova za to (racvi i sta god) i koliki precnik tih vertikalnih vodova bi trebao da bude?
Astrea, jos jedno pitanje. Kod mene je na primer zid prav, nema ove stope. Ako bi se voda slivala niz zid koji bi bio izolovan ona bi dosla dole do prvog reda kamena i ne bi isla ka cevki dokle god ne dostigne nivo cevke. Ima li nekog nacina da se iz kucu pro dnu temelja stavi neto savijeno ka sredini tako da voda ide direkcione ka cevki?
[20]
Već sam napisao zašto se izvodi rigola.
Revizioni otvori su obavezni! Koriste se elementi od kanalizacije. Ja sam za to koristio kanalizacione elemente i cevi f 50 mm i spajao ih na drenažnu cev f100 mm. Imam dosta slika od izvođenja drenaže, ako budem dokon ovih dana poslaću ih.
Može se uzeti čepasta ili neka druga jaka i debela folija i da se stavi po dnu kanala i nasloni uza zid.
PS moram sve slike da pretvorim u drugi format da bih mogao da ih postavim na Forum ... treba mi vremena za to ... : Za početak samo jedna gde se vidi spajanje dva kraka drenažne cevi u jedan, revizioni otvor za čišćenje drenaže, čepasta folija i geotekstil. Iznad svega je išao kanalizacioni i vodovodni sistem.
[30] [6]
Hvala na slici Astrea, sad je malo, ali opet imam neka pitanja 
. Na slici koju vidimo, kako voda dodje do drenazne cevi ukoliko je ova cepasta folija nepropusna?
Sto se tice rigole, iskopao sam neki DIN 4123 gde opisuju kako se radi drenaza na objektima koji nemaju horizontalnu izolaciju. Evo seme dole. Sto se rigole tice koliko treba da bude debelo to i da li treba nekom tankom armaturom da bude povezano sa zidom koji se malterise? Moze li se slican efekat postici nekim drugim materijalom? Nekim limom ili nekom plastikom?
Edit: Evo slike tek sada.
[32] [20]
Na slici je deo gde su spojena dva kraka drenaža u jedan i ide pored objekta tj. odvodi već prikupljenu procednu vodu. Taj treći krak je opisan u postu broj 10.Folija na desnoj strani slike ima svrhu da spreči uslovno horizontalno kretanje procednih voda več da to kretanje odmakne od objekta. Folija na levcoj strani slike je uz temelj tj. podrumski zid objekta.
Rigola je u konkretnom slučaju izvedena sa nekih ca. 10cm debljine, bez armature i naravno sa odgovarajućim padom. Jasno je da je praktično nemoguće obezbediti da apsolutno sva voda uđe u drenažnu cev tako da nije problem ako i neka manja količina vode ode vanb rigole ali ta količiuna stvarno treba da bude manja ili zanemarljiva.
[6]
Tri pitanja vezana za rigolu i temelj:
Cetvrto dodatno pitanje samo za Astrea-u, u postu #10 kazes da je izveden dodadni betonski zid 20-30cm ipod temelja objekta. Jel svrha toga dodatno ojacanje temelja ili neka druga?
Jos jednom hvala na odgovorima.
[20]
1. Nisam nigde spomenuo malterisanje temeljnog zida. Malterisanje, po meni nema smisla i predstavlja gubljenje vremena i para. Treba izvršiti otkop, očistiti temelj od zemlje i slabih delova betona - to je najteća i najkomplikovanija faza, postaviti oplatu-šalung za dodatni zid debljine barem 12-15 cm sa armaturom, pripremiti aditivirani beton (aditivi za vodonepropusnost) i izliti ga u šalungu.
2. Na daljinu nema određivanja kakva je koja kuća. Moguće je da su dve susedne i vršnjakinje potpuno različite, zar ne?
3. Rigola se izvodi vrlo jednostavno. Kolica po kolica betona se ubace u rov, poravna se i onda se uzme neka pogodna metalna ceva od 80-100 cm dužine i njom se izvede udubljunje tj. zaoblkjeni usek u sredini. Pametno je rigolu izvoditi paralelno-istovremeno sa betoniranjemzida iz tačke 1.
Dodatni zid ima pre svega svrhu odbijanja procednih voda - on je napravljen od aditiviranog betona ali je premazan i hidroizolacijom ... beše da su majstori skinuli oplatu, vreme lepo i ne prete kiše, majstori nisu hteli da rade dan-dva jer je 'crveno slovo', moliću fino, hidroizolacioni premaz nije baš nešto skup u odnosu na ukupnu cenu radova a ja baš nešto i ne priznajem ta 'crvena slova' i onda premažem sve. Ne znam koliko je pomoglo ali znam da sigurno nije odmoglo u smislu odbrane od voda.
Dodatni betonski zid ima prvenstvenu svrhu odbrane od voda a sigurno nije zasmetao ukupnoj statici objekta.
[6]
1. Nisam nigde spomenuo malterisanje temeljnog zida. Malterisanje, po meni nema smisla i predstavlja gubljenje vremena i para. Treba izvršiti otkop, očistiti temelj od zemlje i slabih delova betona - to je najteća i najkomplikovanija faza, postaviti oplatu-šalung za dodatni zid debljine barem 12-15 cm sa armaturom, pripremiti aditivirani beton (aditivi za vodonepropusnost) i izliti ga u šalungu.
Znam da nisi pominjao. Ja sam . Posto je suteren kod mene zidan od kamena, na osnovu iskustava sa dedine kuce, ocekujem da, kada se otkopa okolo, nadjem solidne rupe izmedju kamena zbog maltera koji je propao, pa sam mislio taj zid da omalterisem (sa dodatkom aditiva) da bih mogao da na njega stavim kondor trake. Dakle u principu za postizanje istog efekta kao i ti sa armiranim zidom. Neam iskustva, ali pretpostavljam da u zavisnosti od stanja tog kamenog zida moze biti da bi te supljine prvo morale da se popune rucno pa tek onda da se betonira. Ne znam koliko beton moze fino da popunjava takve supljine. 15cm mi deluje kao porpilican izazov da se to lepo nabije.
2. Na daljinu nema određivanja kakva je koja kuća. Moguće je da su dve susedne i vršnjakinje potpuno različite, zar ne?
Rekoh sta znam, mozda su ljudi pratili neki trend zidanja. Tamo odakle je moj deda temelji su od liskuna diretno u zemlji, pa ako je nastavio zidarsku tradiciju posto je bio zidar onda mozda bude tako i kod mene ali u pravu si. Videti se moze samo kad se iskopa.
3. Rigola se izvodi vrlo jednostavno. Kolica po kolica betona se ubace u rov, poravna se i onda se uzme neka pogodna metalna ceva od 80-100 cm dužine i njom se izvede udubljunje tj. zaoblkjeni usek u sredini. Pametno je rigolu izvoditi paralelno-istovremeno sa betoniranjemzida iz tačke 1.
Pretpostavio sam da je tako ali deluje kao zeznuto kad se radi paralelno a narocito ako je i rigola armirana.
Sa majstorima uvek muke zato hocu prvo da se upoznam sa tehnologijom
[11]
Na vašem mestu bi iz mnogo razloga odustao od kondora kao materijala .Počevši od problema sa samom ugradnjom , pa do komlikovane ugradnje.
[6]
Da li su alternative prekrivanje zida malterom ili betonom sa dodacima aditiva koji onemogucavaju prolazak vodi?
[20]
Ovaj Forum ne može da bude zamena pregledu objekta, određivanju načina sanacije i izrade projekta za sanaciju. Upoznavanje sa tehnikama, principima izvođenja i kritičnim momentima da bi se pratili izvođači je prvenstvena svrha ovog Foruma. Takođe, nije moguće odrediti šta će da se radi a i kako će da se radi dok je sam objekat tj. njegov deo dobro prektiven slojem zemlje.
Okrenimo malo priču - na jednom zidu jednog objekta iz 1987, koji je delimično ukopan (50 cm) imam posledice vlage - tokomvelikih kiša i neko vreme posle tih kiša javlja se miris memle. Odgovorite mi da li je to posledica procednih voda ili je kapilarna vlaga i koji metod sanacije da preduzmem a da to ne bude skupo i da bude brzo i lako za izradu, unapred hvala.
[6]
Okrenimo malo priču - na jednom zidu jednog objekta iz 1987, koji je delimično ukopan (50 cm) imam posledice vlage - tokomvelikih kiša i neko vreme posle tih kiša javlja se miris memle. Odgovorite mi da li je to posledica procednih voda ili je kapilarna vlaga i koji metod sanacije da preduzmem a da to ne bude skupo i da bude brzo i lako za izradu, unapred hvala.
hehe, ako je pitanje upuceno meni kao "strucnjaku", ja bih iz perspektive moje struke rekao ne znam dok ne izmerim. Takodje se ne razumem ni u podzemne tokove voda, ali teoretski gledano najtacniji odgovor bi verovatno bio i procedne vode i kapilarna vlaga. To sto je problem povezan sa padanjem kise bi mogao da povede coveka na razmisljanje da je to neka voda koja nakon kise brzo dodje do zida i prolazi unutra pa kao mozda nije kapilarna vlaga. Iskren da budem zvuci kao trik pitanje na ispitu. Sto se tice drugog dela pitanja to nikako ne bih znao sta je brzo lako i jeftino, hehe podseca na brze jace bolje
Sto se tice mojih pitanja, sta znam, mozda ne deluju dovoljno precizna, ali iz mog ugla, sada kada bi neko mene pitao nesto iz elektrike, mislim da bih mogao da dam odgovore tako da pokrijem sve moguce probleme koji mogu da se jave. Bas razmisljam kako ova tema lici na nekog radoznalog dosadnog klinca koji gnjavi starije sto vrv i nije daleko od istine. Jos jednom vam hvala na diskusiji, da nije toga nikada ne bih dobijao inspiraciju i ne bih mogao da se uzivim u problem. Tako da jos jednom hvala na konstruktivnom razgovoru.
Ono sto se provlaci kroz par poslednjih mojih pitanje jeste kako se izvodi vertikalna izolacija na kamenom zidu. Ja priznajem da jesam sklon preteranom pojednostavljanju problema, ali meni to pitanje deluje kao jako trivijalno (naravno jer nemam iskustva i znanja) i u mojoj glavi odgovor zvuci ovako, a voleo bih da mi ukazete greske u misaonom postupku. Dakle sam sebi dajem dva potencijalna odgovora:
[11]
Kod izvodjenja naknadnih HI vi se borite protiv više problema i bavite se ispravljanjem krivih Drina . Nemojte lupati glavu koju vrstu vlage imate jer ako vam se voda i vlaga pojavljuju posle padavina vi imate problema sa ocednim vodama , a to je zato što nemate HI . Čim nemate HI onda imate i problem sa kapilarnom vlagom . Dakle treba da se bavite uzrocima problema , ne posledicama . Postavljanje bitumenskih HI i prilikom izrade novih objekata je vrlo zahtevan posao , pogotovo kod izvodjenja spojeva vertikale i horizontale . Kod starih objekata vi imate i faktor koji se zove vreme . Zidovi se moraju dobro isušiti , zatim se mora odstraniti sav malter koji je načet vlagom , da bi se uklonile soli to se sve mora olupati . Kod kamenih zidova je situacija još gora jer su takvi zidovi vrlo problematični za obradu i nanošenje HI . Kod izrade HI na bazi bitumena vi po pravilu treba da obezbedite i mehaničku zaštitu tog sloja , dakle čepasta folija , stirodur i zaštitni zid,
I koliko vidim vi ste ubedjeni da ćete drenažom postići nešto na sanaciji vlage , ali budite sigurni da nećete . Drenaža ima neku sasvim drugu ulogu , ali je zbog relativne jednostavnosti za izvodjenje masovno primenjena .
Najčešći "recept " naših "majstora " je spolja drenaža i to naravno izvedena "prilagodjena " a iznutra lepak mrežica i stiropor i gotov posao . U suštini ste samo zamaskirali posledice a uzrocima se niste ni bavili .
Ponoviću sanacija vlage je skup i komplikovan posao i drenaža je tu samo pomoćni zahvat ako uopšte ima potrebe za istom .
[6]
Zdravo svima ponovo,
Imao bih jos par sustinskih pitanja vezanih za ceo proces izvodjenja izolacije i zavrsnih radova.
Hvala jos jednom momci!
Links:
[1] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/image-0-02-05-ed41f34c6c8160ff2c283f87d91cbd37a7ae2ae07810bab85082a4b3d756b2f6-v.jpg
[2] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/image-0-02-05-ed41f34c6c8160ff2c283f87d91cbd37a7ae2ae07810bab85082a4b3d756b2f6-v.jpg
[3] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433451
[4] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/histerezis
[5] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433453
[6] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/nexysm
[7] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433456
[8] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433459
[9] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/nakamura
[10] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433466
[11] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/tenzor
[12] https://www.facebook.com/tenzor1/
[13] https://tenzorisanje.wordpress.com/
[14] https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw
[15] http://www.podsvojostreho.net/adserver/www/delivery/ck.php?n=a9b20567&cb=12354551126612312
[16] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433467
[17] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433468
[18] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433474
[19] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433476
[20] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/astrea
[21] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433478
[22] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433480
[23] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433484
[24] https://www.obi.de/ratgeber/bauen/haus-und-dachbau/drainage-verlegen-in-4-schritten/
[25] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/drainage2.jpg
[26] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/komplettaufbau.jpg
[27] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433488
[28] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433489
[29] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433491
[30] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/moto_0249.jpg
[31] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433573
[32] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/screenshot_2017-06-05_12-57-08_2.png
[33] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433574
[34] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433585
[35] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433589
[36] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433590
[37] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433597
[38] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433598
[39] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433600
[40] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433601
[41] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433602
[42] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hidroizolacija-suterena-iz-60-ih-zidanog-od-kamena#comment-433708
[43] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije
Nexy_sm, dobrodošli na forum
Savet i preporuke možete da dobijete u Rimanovom prostoru. Valjda će se javiti...