Često se postavljaju pitanja pa da malo obradimo ovu temu slikama
[2]
[3]
[4]
[5]
Vidim da ima puno zainteresovanih za postavljanje laminata, parketa i brodskog poda, pa zelim da ovim tekstovima malo pomognem...
PODOPOLAGAČKI RADOVI
Kod izvođenja završnih građevinskih radova značajno i odgovorno mesto pripada i podopolagaču. Podovi u stambenim, industrijskim, sportskim i poljoprivrednim objektima kao i podovi van objekta izloženi su mnogim spoljnim uticajima i oštećenjima. Potrebno je poznavanje i pravilna upotreba materijala, alata i pribora za rad.
U ovoj oblasti učinjen je značajan doprinos racionalnijoj gradnji zahvaljujući novim materijalima za izradu podova kao i novoj tehnologiji ugrađivanja.Potrebno je stalno praćenje svih informacija o savremenim podnim podlogama, oblogama i vezivnim materijalima.
U rpostorijama se ne postavljaju samo novi podovi. Prilikom adaptacija se postavljaju nove površine podova zbog oštećenja postojećih ili zbog modnih zahteva. Taj posao zahteva još veće umeće podopolagača.
U izvođačkom projektu u osnovama uz namenu prostorije označava se i vrsta poda. Ako se pdai na crtežu ponavljaju upotrebljavaju se skraćenice koje se naznače u legenci na istom crtežu. Tako se mogu obeležiti podovi, obloge zidova, vrste prozora itd. Za podove se upotrebljavaju skraćenice prikazane u tabeli 1.
Daščani pod D
Brodski pod B
Parket P
Lamelirani parket PL
Parketne ploče PP
Betonske ploče BP
Keramičke ploče KP
Teraco ploče TP
Asfaltne ploče AP
Teraco T
Linoleum L
Guma G
Polovinil hlorid PVC
PODOVI U GRAĐEVINSKOM OBJEKTU
Svaka prostorija jednog građevinskog objekta ima pod. Izbor podnog pokrivača zavisi od namene prostorije, njene upotrebe i održavanja kao i od konstuktorovog sklopa prostorije, tj. celog objekta.
Pod se sastoji od podne obloge, lica poda i podne podloge. Podna obloga je završni, vidljivo sloj po kome se hoda. Primenjuju se različite vrste podnih podloga što uglavnom zavisi od noseće konstrukcije. Različite podloge se primenjuju ako se izvodi pod u prostorijama prizemnje zgrade i pod u prostorijama iznad međuspratne konstrukcije.
Za izvođenje savremenih podova postoji veliki izbor prirodnih i spravljenih materijala. I jedni i drugi materijali treba da imaju sledeća svojstva:
1) malu težinu, da ne opterećuju noseću konstrukciju i tako poskupljuju troškove gradnje
2) potrebnu čvrstoću na pritisak, zatezanje i savijanje kako ne bi došlo do trajnih deformacija usled spoljnih uticaja
3) rastegljivost usled toplotnih uticaja
4) otpornost na habanje, trošenje, cepanje usled unutrašnjeg transporta, igranja i udara
5) određeni stepen upijanja tečnosti i masnoća
6) provodljivost u odnostu na elektricitet, sprečavanje prenošenja zvuka, toplote, zaštitu od korozije, zračenja itd.
Prema nameni i načinu korišćenja prostorije važno je odabrati odgovarajuću vrstu poda. Kvalitet izvedenog poda umnogome zavisi od uslova i načina izvođenja kao i od održavanja.
Mađutim ugrađeni pod mora da ispunjava sledeće zahteve:
-trajnost poda treba da odgovara trajnosti samog objekta a najmanje deset godina pri pravilnom korišćenju i održavanju.
-sigurnost pri kretanju kako po suvom tako i po vlažnom podu, bezbednost od požara i štitnih isparenja
-udobnost prilikom hodanja po podu što znači da je ravan i elestičan, da prigušuje buku i da je dobar termo i hidro izolator
-izgled i čistoća poda utiču na lepotu i prijatnost enterijera
-jednostavnost održavanja i mogućnost brže opravke oštećenih delova poda
-postojanje boje i kvaliteta
-inertan na pojavu statičkog elektriciteta
-otporan na dejstvo hemikalija
Podna konstrukcija treba da pruži i potrebnu toplotnu i zvučnu zaštitu. U savremenim uslovima stanovanja ova zaštita je neophodna. Na slici 1. prikazani su toplotni gubici jedne porodične kuće jer su kod nje znatno veći nego kod dvojnih ili kuća u nizu.
Povećanjem toplotne izolacije poda i pravilnim izborom podne konstrukcije se štedi energija.
Nastaviće se...
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[23]
Često se postavljaju pitanja pa da malo obradimo ovu temu slikama
[2] [3] [4] [5] [23]
Takođe zanimljive stvari od polaganja do lakiranja
[6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [23]
Sve o podnoj izolaciji
[13] [14] [15] [16] [17] [18]
[27]
Evo jedan koristan tekst za svakog da moze shvatiti osnovne stvari koje treba znati o podovima u obejktima,izvođenju, kvalitetima i njihovom uticaju na nas i prostor u kome boravimo bilo da je to stambeni ili poslovni.Kao posledica velike raznovrsnosti situacija u praksi i materijala za izvođenje podova, ovo shvatite samo kao preporuke.Pre izrade vašeg poda najbolje da konsultujete stručno lice, a da se o svojstvima građevinskih materijala najtačnije možete informisati kod njihovog proizvođača ili prodavca.
Podela podova
Podovi se mogu podeliti po više osnova, ali su sledeće podele najuobičajenije: U zavisnosti od provodljivosti toplote materijala podne obloge podove delimo na: tople (parket, brodski pod, laminat, tepih, itison, linoleum...) hladne (keramičke i kamene pločice, teraco, mozaik, beton, asfalt, sintetičke smole...).
Po konstrukciji na koju se oslanjaju postoje podovi na zemlji i podovi na medjuspratnim konstrukcijama.
Po položaju mogu biti spoljasni(tremovi, terase, staze) i unutrasnji podovi.
Konstrukcija poda
Svaki pod se sastoji iz dva dela - podne podloge na kojoj stoji podna obloga. Pored toga što podloga mora biti dobra potpora oblozi, ovaj deo je odgovoran i za toplotnu izolaciju poda, izolaciju od vlage kod podova na zemlji i sprečavanje rasprostiranja zvuka od koraka i drugih udara u pod. U složenijim podnim konstrukcijama u podlozi se mogu naći i instalacije za podno grejanje, ventilaciju, creva za usisavanje kod domova sa centralnim usisivačem, elektroinstalacije, sijalice za "vampirsko" osvetljenje i slično.Podna obloga je vidljivi deo poda sa kojim imamo neposredan fizički kontakt (hodanje, pomeranje nameštaja, igra dece i drugo). Stoga ona mora biti lepa i u skladu sa uređenjem enterijera prostorije, otporna na habanje i hemijska oštećenja, i da se lako održava čistom
[27]
Pravilan izbor poda
Izbor poda treba izvršiti uzimajući u obzir uslove koje pod mora da zadovolji. Kako jedan materijal podne obloge i jedna konstrukcija podne podloge zadovoljavaju samo neke (ne sve) dole navedene uslove, valja pametno odrediti koji uslovi su u konkretnoj situaciji najbitniji i prema njima uraditi pod. Mogući uslovi su:
- u estetskom pogledu: boja, tekstura, sjajnost, glatka ili hrapava površina
- u pogledu udobnosti: da je siguran za hod, nije klizav i abrazivan
- u izolacionom pogledu: dobra termička, akustička i hidroizolacija
- u fizičkom pogledu: otpornost na habanje, grebanje, udare, vatru, UV zračenje
- u hemijskom pogledu: otpornost na periodično izlaganje hemikalijama za čišćenje i atmosferilijama
- u pogledu održavanja: da ne skuplja prašinu, ne bude pogodan za razvoj bakterija i gljiva, da se jednostavno održava čistim, poseduje mogućnost zamene oštećenih delova
- u ekonomskom pogledu: da je po ceni koštanja opravdan nameni
[27]
Zvučna izolacija podova
Zvučna ili akustička izolacija poda su mere koje sprečavaju širenje takozvanog udarnog zvuka.
Šta je udarni zvuk i kako se on širi?
Udarni zvuk nastaje prilikom kontakta (udara) dva predmeta. Ova vrsta zvuka je posebno karakteristična za podove, jer se po podu stalno hoda i pomera nameštaj, na pod nam iz ruku ispadaju stvari ili se na podu nalaze mašine koje za vreme rada vibriraju i slično. Udarni zvuk (neki ga nazivaju i zvuk udara ili strukturalni zvuk) koji tada nastaje se kroz pod širi na okolne zidove, instalacije i dalje kroz konstrukciju objekta, tako da je čak moguće da u sobi čujemo udarce koji su nastali nekoliko spratova ispod ili iznad.
Radi sprečavanja takvih neprijatnosti, pod se mora konstriusati tako da se spreči širenje zvuka na okolnu konstrukciju, to jest da celokupan zvuk udara "ostane" u podu. To se principijalno postiže umetanjem sloja nekog materijala dobre zvukoizolacione moći koji prekida prisnu vezu poda i susednih elemenata zgrade, što je izloženo dalje u tekstu.
Na slici je prikazano najjeftinije i najlošije rešenje - podna obloga je direktno postavljena na betonsku konstrukciju, što je omogućilo nesmetano širenje zvuka kroz objekat i u naročito nepovoljan položaj dovelo osobe u prosotiriji direktno ispod.
[27]
Plivajući podovi kao rešenje problema zvučne izolacije
Plivajući podovi su podovi koji se na noseću konstrukciju ne oslanjaju direktno, već su od nje odvojeni mekim i elastičnim slojem koji prigušuje zvuk. Taj sloj se naziva plivajuća masa, zvučni apsorber ili prigušujući sloj.
Struktura plivajućeg poda:
1. Konstrukcija na koju se pod oslanja (međuspratna konstrukcija ili sloj betona na tlu)
2. Plivajuća masa
3. Folija
4. Nosač podne obloge
5. Podna obloga
Plivajuća masa
Plivajuća masa mora potpuno prigušiti zvuk i sprečiti njegov prodor iz poda u ostatak zgrade. Jačina zvuka najbrže opada u mekim i elastičnim materijalima sa puno međusobno povezanih pora ispunjenih vazduhom i otvorenih ka spoljašnjoj sredini, to nedvosmisleno određuje koje materijale smemo primeniti za ovaj sloj.
Postoji nekoliko podataka o materijalu na osnovu kojih možete proceniti njegovu moć izolacije. Najpre je tu poboljšanje izolacije od zvuka udara, označeno sa ΔL, koje pokazuje za koliko decibela materijal poboljšava izolaciju strukture u koju je ugrađen, u našem slučaju - poda. Ovo svojstvo zavisi od vrste materijala i njegove debljine, i što je njegova vrednost viša, to je izolaciona moć bolja. Vrednost ovog svojstva kod vrhunskih zvukoizolatora iznosi oko 25 dB.
Skoro podjednako ćete na deklaraciji materijala pronaći njegov normalizovani nivo zvuka udara, označen slovom L. Ovo svojstvo je suprotno prethodnome i pokazuje propustljivost materijala za zvuk, tako da bi trebalo da bude što niže. Kod najbojlih zvukoizolacionih materijala njegova vrednost je oko 58 dB.
U nedostatku vrednosti ovih svojstava, zvukoizolacionu moć materijala možete grublje proceniti na osnovu njegovog modula elastičnosti koji se obeležava slovom E i izražava u N/cm2 ili kN/m2. Materijali sa niskim modulom elastičnosti su stišljivi, meki i elastični, pa su time i bolji zvukoizolatori od materijala kojima je vrednost ovog svojstva visoka.
Najučinkovitiji materijali za izradu plivajuće mase su ploče od mineralnih ili organskih vlakana, kao na primer ploče od mineralne vune gustine 75-100 kg/m3 ili od pamučnih vlakana. Iako relativno stišjive, ovakve ploče bez problema podnose opterećenja od ljudi i nameštaja u kućama i stanovima, a zbog njihove dobre zvukoizolacione moći dovoljna debljina plivajuće mase od ovakvih materijala iznosi 1-2 cm, posmatrano u pritisnutom stanju.
Još jedan materijal namenjen zvučnoj izolaciji podova je elasticifirani stiropor. On se odlikuje za nijansu slabijom izolacionom moći od vlaknastih materijala, tako da je preporučena minimalna debljina plivajuće mase od ovog materijala 2 cm. Zbog svoje male stišljivosti, elastificirani stiropor je nezamenljiv kod podova koji trpe veliko opterećenje (do 1000 kg/m2, npr. podovi u industrijskim radionicama), ali se nesmetano može ugrađivati i u podove stambenih objekata.
Ekspandirani polistiren (običan stiropor) i ekstrudirani polistiren (stirodur) nisu materijali čije se korišćenje preporučuje za zaštitu od zvuka. Iako su veoma porozni, ovi materijali su kruti i samim tim loši zvukoizolatori. Oni svoju pravu primenu nalaze pri termoizolaciji objekata.
Guma jeste dobar materijal sa aspekta zvučne izolacije jer zvuk u noj putuje brzinom od samo 70 m/s i svoju primenu nalazi na mestima kontakata krutih delova podne konstrukcije. Ovako postavljena guma doprinosi ukupnoj izolacionoj moći poda, ali ni u kom slučaju nije zamena za plivajuću masu.
Bitumen kao elastični smolasti materijal doprinosi izolaciji od zvuka. Nekada se upotrebljavao za lepljenje parketa za podlogu, danas je zamenjen lepkovima koji se jednostavnije pripremaju i nanose.
[27]
Folija
Folija se u plivajuće podove ugrađuje kada je nosač podne obloge delimično ili potpuno liven na licu mesta (pogledajte sledeći pasus) i sprečava da vlaga, beton, gips i drugi materijali prodru u plivajuću masu i unište njenu izolacionu moć. Najčešće se koriste folije od polietilena (PE) i polivinil hlorida (PVC), mada će svaka vodonepropusna folija poslužiti. Ako se folija sastoji iz delova, oni se međusobno preklapaju za 10-15 cm i povezuju običnom širokom lepljivom trakom.
Nosač podne obloge
Nosač obloge ne doprinosi izolaciji poda već samo ima ulogu da oblozi pruži čvrstu, krutu i ravnu potporu i ravnomeno prenese opterećenja od ljudi i predmeta na plivajuću masu. Nosač podne obloge se može izvesti kao neprekidan ispod cele površine poda (tada se naziva estrih ili košuljica), kao sistem gredica koji podupire oblogu, ili čak kao grupa stubića i ploča na kojima će obloga stajati. Kakvu vrstu nosača ćemo izabrati zavisi od podne obloge, posebno od njene čvrstoće na savijanje.
Estrih (košuljica) može biti u liven na licu mesta - mokri estrih; ili se sastojati od gotovih ploča koje se međusobno spajaju lepljenjem ili zavrtnjevima - suvi estrih. Estrih je najčešće primenjivana vrsta nosača podne obloge u podovima zbog svojih dobrih osobina: ravan je, ravnomerno naleže na plivajuću masu, ne ugiba se i može nositi bilo koju vrstu podne obloge uključujući i one male debljine (poput laminata). Takođe, estrih se obavezno ugrađuje u podove koji trpe teži saobraćaj ili nose instalacije za podno grejanje. Osnovne mane su mu veća težina u odnosu na druge varijante nosača, i poteškoće pri provlačenju drugih instalacija kroz pod.
Mokri estrih se najčešće lije od običnog cementnog betona pri čemu njegova debljina ne sme biti manja od 4 cm, uz napomenu da debljina ovog sloja zavisi od stišljivosti plivajuće mase i opterećenja i da je radi sigurnosti najbolje konsultovati stručno lice. Ovakav estrih bi trebalo armirati - armaturnom mrežom, pletenom žicom, a poželjno je koristiti beton ojačan vlaknima (mikroarmiran beton, disperzno armiran beton, fibrobeton) jer su ovakvi betoni nekoliko puta žilaviji od običnih. Osnovna mana estriha od betona je velika težina - jedan kvadtratni metar debljine 4 cm teži oko 90 kg.
[27]
Jedan od načina za smanjenje težine je upotreba betona sa lakim agregatom. To su betoni koji se umesto sa klašičnim šljunkom spravljaju sa nekom vrstom lakog šupljikavog kamena (vermikulit, perlit...), industrijskog otpada (granulisana zgura iz visokih peći...), drobljenih opekarskih blokova ili proizvoda od drveta (strugotina, komadići plute...). Debljina estriha izrađenog od betona sa lakim agregatom ne bi trebalo da bude ispod 6 cm i tom slučaju bi masa jednog kvadratnog metra ovakvog sloja iznosila oko 60 kg. Sve napomene u vezi sa armiranjem estriha od običnih betona važe i ovde.
Još jedan materijal namenjen izvođenju estriha je estrih-gips koji se još naziva gips za košuljice i podloge. Ova vrsta gipsa se dobija posebnim pečenjem sadre (gipsnog kamena), zbog čega on vremenom postaje pet puta čvršći od ostalih vrsta gipsa.. Masa dobijena mešanjem estrih-gipsa i vode potpuno očvršćava tek nakon 30 sati (alabaster očvršćava posle 15 minuta), tako da se veća količina ovog veziva može bez žurbe propisno ugraditi. Preporučena debljina sloja od ovog materijala je 6 cm. Gips se ne sme armirati metalom jer će metal u njemu korodirati, već se za njegovo armiranje koristi plastika. Zbog neotpornosti na vlagu, nije preporučljivo njegovo korišćenje u podovima u vlažnim prostorijama.
Ploče za suvi estrih se najčešće priozvode od gipsa ili anhidridnog cementa sa armaturom od tankih vlakana koja poboljšavaju njihovu žilavost. Međusobno se povezuju lepkovima, zavrtnjevima ili na oba načina. Upotrebom gotovih ploča postižete jednostavniju i bržu izgradnju poda. Pošto se u procesu izrade suvog estriha ne pojavljuje vlaga, ispod njega se ne mora ugrađivati folija. Ukoliko gornja površina suvog estriha ne ispadne ravna, preporučljivo je izvođenje sloja za izravnanje od saglasnog materijala u debljini od 2 do 5 mm. Kako se ploče industrijski proizvode i ispituju, sve podatke o njihovoj nosivosti i savete o ugradnji je najsigurnije nabaviti od proizvođača.
[27]
Ukoliko podna obloga ne zahteva potporu ispod cele njene površine, nosač podne obloge se može izvesti od drvenih gredica. Ova vrsta konstrukcije se redovno upotrebljava kod daščanih podova (brodski pod). Njene najveće prednosti su što je izgrađena od prirodnih materijala, veoma laka i što se vazdušni prosotor između obloge i plivajuće mase ponaša kao izolator od zvuka.
Podovi kod kojih se u sastavu nosača podne obloge pojavljuju podloške - stubići su odignuti podovi. Oni se koriste kada je ispod poda potrebno vođenje velikog broja instalacija kojima bi gredice smetale. Ovakvi podovi se ređe koriste u objektima za stanovanje jer njihova mala spratna visina ne dozvoljava značajnije odizanje poda. Svoju punu primenu, ovakve konstrukcije podova, nalaze u društvenim objektima. Konstrukcije ovakvih podova nemaju plivajuću masu niti sloj za izravnanje jer njihove uloge preuzimaju elastični i podesivi po visini stubići.
Podnu oblogu izaberite prema funkciji svoje prostorije. Meke podne obloge (tepih, guma, pluta, PVC) doprinose zvučnoj zaštiti, dok tvrde (kamen, keramika, drvo) na nju nemaju uticaja.
[36]
Pozdrav svima!
Cesto citam vas forum i mogu reci da se dosta stvari moze nauciti.
Nadam se da mi neko moze pomoci. Rec je o sledecem:
Kupio sam polovan parket jer na danasnje vreme i u ovoj krizi covek mora da gleda da ustedi na neki nacin. Parket izgleda dosta dobro, jeste da ima ostecenja ali generalno gledano je u dobrom stanju.
Betonska podloga je ravna ali sam je dodatno izravnao samorazlivajucom masom, ali sam hteo da ispod parketa postavim kruti, kratkodlaki tepih (na slici koja je dosta loseg kvaliteta ali se nadam da znate o cemu pricam).
Interesuje me da li je dobra ideja da parket lepim medjusobno tj. da lepak nanosim na pera i zlebove samog parketa (parket nije idealan pa da idealno leze pera u zlebovima) ili da ga lepim za pomenuti tepih, da li je uopste dobra ideja da stavljam tepih ispod.
Tepih sam hteo da stavim samo zbog bolje toplotne izolacije. Para nemam mnogo pa da mogu da stavim neke kvalitetnije podloge ispod parketa te VAS molim da mi pomognete nekim savetom u vezi ovog mog alternativnog resenja.
Ne znam vec ni sam sta da radim! :tup
Hvala svim majstorima!!!
[19]
[38]
Taj tepih je trebao da dodje pre košuljice, a ovako ne znam koliko će lepka trebati da se zalepi prvo taj tepih pa na njega parket.U tu rabotu se ne bih mešao, a što se falca tiče on se ne lepi, lepi se parket na betonsku podlogu (to je ono kako treba), a kad se ošlajfuje (izšmirgla)onda se napravi pasta od te sitne strugotine i laka i popune se oštećenja na prketu i veće fugne ako ih ima, zatim se to ponovo šmirgla, čisti i lakira sa opet šmirglanjem izmedju slojeva.
[21]
A da li si razmisljao da tepih postavis preko parketa? Ne bih se usudio da parket postavljam na tepih. Parket zahteva cvrstu podlogu, inace ce da skripi i da se razdvaja.
[41]
Ja sebi ne bih stavljao parket na tepih a ti kako hoćeš.
Ako hoćeš da parket iole valja moraš ga zalijepiti za glazuru.A sad s čim ćeš to obaviti zavisi od starog parketa tj. sa čim je prije bio učvršćen
[36]
Kao prvo hvala na tako brzom odgovoru!
Tepih cu naravno staviti na parket; u stilu; mali tepih na sredini sobe i male staze na ulazu, odnosno izlazu iz sobe.
Tepih ispod parketa mi je bio opcija samo zbog termo izolacije, a video sam na sajru: http://www.baumax.hr/Content.Node/bauen/parkett-boden-verlegen.php [43]
Naravno da se necu odluciti za ovu opciju jer sam i ja sumnjao u tako nesto a vi ste me definitivno razresili dileme.
Uz vase savete i informacije koje sam pokupio na internetu nadam se da cu uspeti da postavim parket kako treba.
Hvala!
[45]
Cela zabuna je izgleda nastala zbog hrvatskog novogora .na tom baumax sajtu po slici i opisu i nacinu postavljanja se se u svari radi o LAMINATU .
ali se parket nikako ne moze postavljati drugojacije od onog sto je zvukoljub vec objasnio
[27]
Kod njih postoje i gotovi(prelakirani) parketi nije laminat ali su isto plivajuci podovi.
I ispod takvih se moze postavljati dodatna termo izolacija.
Postoji to i kod nas Tarket je jedan od pomenutih.
E sad nama Ivek nije rekao(slikao) parket koji namerava da postavi kod sebe,verovatno je tu doslo do zabune.
[51]
ne znam da li je odgovarajuca tema ali evo postavicu pitanje ovde.
kako se postavlja bambusov parket?
[36]
Cela zabuna je izgleda nastala zbog hrvatskog novogora .na tom baumax sajtu po slici i opisu i nacinu postavljanja se se u svari radi o LAMINATU .
ali se parket nikako ne moze postavljati drugojacije od onog sto je zvukoljub vec objasnio
Mislim da si u pravu sto se celokupne zabune tice, a sto se tice parketa koji nameravam da postavim: on je klasican, hrastov, dimenzije 32x302x21mm.
Mozda gresim sto se tice tacne dimenzije, ipak je to polovan parket a cini mi se da je i druga klasa u pitanju.
Bice izgleda muke oko polaganja, ali se nadam da cu biti uspesan.
Pozdrav svima!
[54]
Kao sto sam i obecao, evo nastavka...
Stari daščani pod se može izravnati masom za izravnjenje debljine 2-3mm ili se prekriva trakama za izolaciju tako da postaje idealna podloga za teksilne i plastične podove (sl. 36).
Slika 36
Koja masa se koristi za izravnjivanje poda od dasaka (naziv, proizvodjac)?
kako se zovu trake za izolaciju koje se stavljaju preko poda od dasaka (naziv, proizvodjac)?
U farbarama nemaju pojma da tako nesto postoji!!!
I, gde je slika 36?
[56]
Hej zar niko nezna odgovor na predhodno pitanje
[58]
Srecna Vam nova. dobri ljudi!
Na ovo pitanje jos niko nije dao odgovor :roll: .hm .cudno . . . zna li neko?
[60]
Treba mi pomoc.
Treba da radim kosuljicu u stanu. Moze li neko da mi objasni kako se stavlja kosuljica? Sta je FILC? Koliko je FILC dobar? Kako se stavlja i gde se kupuje?
Ono sto sam procitala na netu je da je FILC dobar i zvucni i toplotni izolator. Ne verujem majstoru pa bih da se informisem.
HVALA
[62]
Kosuljica (estrih) je obicno na cementnoj bazi i sluzi kao ravnajuci sloj na betonskoj ploci na koji se polaze podna obloga. Standardna cementna kosuljica je obicno debela 4 do 6cm i moze da bude vezana za podlogu ili tzv plivajuca (odvojena od betonske ploce). FILC bi trebalo da predstavlja odvajajuci sloj izmedju betona i kosuljice koji ublazava buku.
Najjevtinija (a dobra) solucija je folija od penjenog polietilena (PE) sa zatvorenim celijama - tzv Termosilent (Izoterm Plama fabrika u Indjiji). Pravi se u debljinama od 5 i 10mm. U debljini od 5mm snizava nivo prenesene buke za 20dB i kosta oko 55 din/m2. Obicno se postavlja u medjuspratnu konstrukciju za prigusenje buke koja dopire odozgo.
Postavlja se na betonsku plocu tako da su spojevi sastavljeni i podize se na zidove u visini od 6 - 7cm kako kosuljica ne bi prenosila zvuk bocno - na zidove. U tu svrhu moze da se koristi i sundjerasta traka sirine 10cm.
Kada se Termosilent ukroji moze se na njega direktno polagati estrih (bez dodatne folije). Termicka provodljivost Termosilenta je slicna stiroporu iste debljine.
Za 1m3 (kubik) cementne kosuljice (kucna opterecenja) se standardno stavlja 250 do 300kg cementa, oko 1m3 frakcije 0-4mm (ili jos bolje kombinovano 3/4 frakcije 0-4mm i 1/4 frakcije 4-8mm) i 0,6 do 0,9kg polipropilenskih (PP, fiber) vlakana. Taj "kubik" je dovoljan za oko 20m2 kosuljice debljine 5cm.
[64]
Zdravo svima, imam veliki problem u stanu sa vlagom tj. kondenzacijom , ni sama nisam sigurna sta je od ta dva u pitanju ... Pa da krenem ispocetka ...
Kuca je starija tako da ne znam kako je zidana ali je pre desetak godina radjena spoljasnja izolacija , ne znam tacno ali neki sendvic je u pitanju 
Bez obzira na to, svi spoljasnji zidovi ( koji su inace jako debeli) su bili puni budji cim dodje hladnije vreme. Zbog toga smo pre dve godine resili da stavimo i unutrasnju izolaciju , majstor je dosao , napravio haos Stavio je stiropor , mrezicu i onaj lepak , okrecio i rekao kako tih problema vise nece biti . Ipak, budj se i dalje javlja , ne u toj meri i ne bas svuda ali je ipak ima . Zimus je poceo plafon da se ljusti , namestaj i dalje budja a uz spoljne zidove u kuhinji i trpezariji lezi voda , narocito ujutro. Naravno, problem se javlja samo zimi.Tu su inace plocice na celom podu .Kada pocnem da skupljam tu vodu cim ustanem, bude oko cetvrt kofe puno... Mislila sam da rabijemo plocice i postavimo npr. laminat - ne znam da li bi bilo bolje . Pretpostavljam da bi , jer je u jednoj sobi isti problem sa zidovima ali je pod drveni i nigde nema vode po podu.
Jako mi je bitno da resimo taj problem , imamo malo dete a na putu je jos jedno tako da je stvar jako hitna ... Zamolila bih za neki savet , sta bi bilo najbolje da se uradi sa tim podom.
P.S. Zvali smo jednog poznanika koji radi parkete i njegovo misljenje je da ako se skinu plocice da je to posao od mesec dana i da se otprilike ne isplati
[38]
Ako na pločicama ima toliko vode nikakav parket niti leminat ne dolaze u obzir.Najpre treba utvrditi razloge tolikog prisustva vlage i najpre to treba sanirati, a posle razmišljati o podovima.Mislim da saveti sa foruma neće rešiti problem.Potrebno je angažovati kvalifikovanu osobu da pregleda objekat i predloži rešenje, kao i da pregleda kvalitet do sad uradjene teroizolacije.Ovako se plašim da ćete se samo uvaljivati u još veće probleme.
[64]
Hvala na brzom odgovoru !
Sto se prisustva vlage tice, mislila sam da je u toj prostoriji ima toliko bas zbog tih plocica . Doduse, i niz prozore se zimi sliva voda - verovatno je problem jos veci jer je radijator u uglu kuhinje , planiramo da ga postavimo ispod prozora pa da vidimo da li ce biti bolje... Uradicemo i ventilaciju , do sad je nije bilo - cesto provetravanje ne pomaze . Spoljasnja izolacija i renoviranje stana su pre desetak godina povereni firimi sa velikim iskustvom , mada to naravno nista ne znaci , moguce je da bas nasu nisu odradili kako treba. E sad, da angazujemo kvalifikovanu osobu da ponovo pregleda ceo objekat ... u pitanju je porodicna kuca na dva sprata i samo u prizemlju se javljaju problemi koje sam navela . A para za bacanje vise nemamo ... tako da mi se cini da cemo ipak pokusati ovog puta sami da se snadjemo , bez strucnjaka
[38]
Pa ako je prošlo 10 godina od renoviranja, a tek sada se pojavljuju problemi onda to ne bi ukazivalo na loše izvedene radove.Posle toliko vremena to više čak i ne podleže garantnim uslovima.
[69]
Pozdrav svima. Renovirao sam kucu, stavljao laminat, ispod njega stiropor dvojku i filc. Grejem sobu 2,3 dana, a pod je leden! Da li je to normalno? Cemu onda stiropor? U prostoriji je 20-ak stepeni, ali pod je mnogo, premnogo hladan. Sta mogu tu uraditi?
Links:
[1] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/postavljanje-parketa-001.jpg
[2] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/bp4.jpg
[3] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/bp3.jpg
[4] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/bp2.jpg
[5] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/bp1.jpg
[6] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa7.jpg
[7] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa6.jpg
[8] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa5.jpg
[9] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa4.jpg
[10] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa3.jpg
[11] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa2.jpg
[12] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pa1.jpg
[13] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pi6.jpg
[14] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pi5.jpg
[15] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pi4.jpg
[16] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pi3.jpg
[17] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pi2.jpg
[18] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/pi1.jpg
[19] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/dsc00032.jpg
[20] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292331
[21] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/slobodan
[22] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292332
[23] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/zlatan
[24] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292333
[25] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292334
[26] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292335
[27] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/bane
[28] http://www.podsvojostreho.net/adserver/www/delivery/ck.php?n=a9b20567&cb=12354551126612312
[29] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292336
[30] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292337
[31] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292338
[32] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292339
[33] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292340
[34] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292341
[35] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292342
[36] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/ivek7
[37] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292343
[38] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/zvukoljub
[39] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292344
[40] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292345
[41] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/sasas
[42] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292346
[43] http://www.baumax.hr/Content.Node/bauen/parkett-boden-verlegen.php
[44] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292347
[45] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/tenzor
[46] https://www.facebook.com/tenzor1/
[47] https://tenzorisanje.wordpress.com/
[48] https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw
[49] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292348
[50] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292349
[51] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/olja-ns
[52] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292350
[53] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292351
[54] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/meraklija
[55] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292352
[56] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/dona
[57] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292353
[58] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/tutu-rutu
[59] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292354
[60] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/tetra
[61] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-292355
[62] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/pronto
[63] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-359446
[64] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/ivana75
[65] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-359447
[66] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-359487
[67] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-359511
[68] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova#comment-363908
[69] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/dusansd
[70] http://www.samsvojmajstor.com/portal/print/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi/korisni-saveti-kod-podopolaga%C4%8Dkih-radova?page=1
[71] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/podopolaga%C4%8Dki-radovi
Kao sto sam i obecao, evo nastavka...
PODOVI OD DRVETA
Prodor i upotreba novih materijala nisu mogli da potisnu drvene podove koji u svetu a i u našoj zemlji imaju dugu tradiciju. Ovi podovi spadaju u grupu toplih podova i nalaze se u stambenim i javnim objektima. Preko 60% podova u stambenim prostorijama urađeno je od drveta. Poslednjih godina potisnutli su ga tafting i iglani podovi i to ne zbog lepote već iz ekonomskih razloga. Za klasičan parket potrebna je kvalitetna podloga, lepak, dugotrajan i znalački rad, struganje i lakiranje u više slojeva i na kraju tepih koji će pokriti ovaj pod. To su neki od razloga kad se u slučaju štednje i racionalnog građenja, umesto drvenog poda odluči za neku drugu oblogu.
Za izradu pokretnih daščica upotrebljavaju se hrast, bukva, jasen, orah, crni i beli bor, brest. Balkansko podneblje zauzima prvo mesto u Evropi po zalihama nizonskog pitomog hrasta od koga se proizvode drveni podovi. U našoj zemlji razvijena je drvna industrija a mnoge velike radne organizaije proizvode kvalitetne parkete.
Kod opredeljenja za drvene podove ne treba zaboraviti da drvo ''radi'', tj. Ono se isteže, skuplja, krivi. Sveže drvo sadrži do 70% vode, a suvo drvo 9 do 20%. Zato ovaj pod mora da se pravilno postavi po suvoj podlozi, u suvim prostorijama i da se pažljivo održava.
Izrada podova od drveta određena je Tehničkim uslovima i JUS-om.
1.3.1. OBIČAN DAŠČANI POD
Pod od dasaka je najstariji drveni pod. Danas se retko projektuje ali se zato još uvek nalazi u mnogim stambenim prostorijama (sl. 32). Njegovo modernije izdanje je ''brodski pod''.
Slika 32
Daščani pod se izvodi od celovnih dasaka priljubljenih jedna uz drugu i vidno zakovanih na potpatosnice. Širine dasaka su 10-15cm, a dužine oko 4m. Poželjno je da polaganje dasaka bude upravo na zid gde se nalaze prozorski otvori. Potrebno je da su daske suve i ravne. Zbog krivljenja dobre su daske sa stojećim godovima a ne sa ležećim (sl. 33). Pre ugrađivanja daske se izrendišu da bi bile ravne.
Slika 33.
Ugrađivanje drvenog poda od rendisanih asaka je pomoću eksera koji se ukucavaju ukoso prema sastavu (sl. 34).
Slika 34
Postojeći daščani pod ukoliko je dotrajao, može se popraviti i obojiti tako da i dalje služi ili se može iskortistiti kao podna podloga za novi parket, tepih pod ili jedan od sintetičkh podova.
Kod popravke daščanih podova najčešće se susreću ove pojave: ulegnuće, ispupčenja, pukotine i trule daske.
Ulegnuće je najčešće nedostatak daščanog poda. Pojavljuje se u obliku korita. Popravka se može izvršiti rendisanjem toliko dok se površina daske ne izravnja.
Veći problem predstavljaju ispupčenje daske. One se vade i prevrću. U tom slučaju postoji opasnost od pojave '' korita'' ali je ipak bolje rendisanje izvršiti na poleđini daske nego skidati samo ispupčenjem.
Pukotine su ipak najveći problem daščanog poda. Nastaju usled toga što drvo '' radi'' i tokom vremena između dasaka ostajeslobodan prostor. To se može izbeći ako se tokom ugrađivanja daske što više prijubljuju jedna uz drugu a ekseri ukucavaju pod uglom tako da se susedne daske što više povežu. Pukotine se popunjavaju masom koja se dobija mešanjem strugotine i lepka za drvo.
Pod od rendisanih dasaka ima veliku trajnost. Međutim, najveći neprijatelj ovog poda je vlaga iz podloga ili vlažnog zida. Zato dolazi do truljenja dasaka i u tom slučaju jedino rešenje je da se takve dasek izvade i zamene novim.
Posle otklanjanja bilo kod nedostatka daščanog poda i popravke, ovaj pod ne izgleda lepo. Zato ceo pod treba ujednačiti brušenjem grubim brusnim papirom, a može se bajcovati i bojiti raznim bojama.
Priliko adaptacije objekta uvek najveći problem predstavlja pod. Nije teško postaviti novu podnu oblogu ali druga obloga zahteva i nova konstruktivna rešenja podloge. Ako je to daščani pod koji je dosta truo, istrošen i sa pukotinama bolje je rešenje ako se ne uklanja već se iskoristi kao dobra podloga za novi pod. Stari daščani pod se može izravnati masom za izravnjenje debljine 2-3mm ili se prekriva trakama za izolaciju tako da postaje idealna podloga za teksilne i plastične podove (sl. 36).
Slika 36
BRODSKI PODOVI
Slike cu objaviti kasnije kada ih budem obradio. a serija tekstova na ovu temu ce se nastaviti...