Celicna krovna konstrukcija

Razumem, Vama treba nešto kao na ovoj slici ali da bandere budu stubovi i da duža strana bude slobodna. Kakve će rešetke da budu i koji HOP profili za pojasne štapove a koji za ispunu nemogu napamet da kažem. Moralo bi da se računa. E sad to zavisi od mnogo stvari i svašta tu utiče al dobro sad. Pomerljivost može da se spreči ali vam trebaju baš jake temeljne stope (susedni objekat ne pomaže). Ako imam narednih dana vremena da sračunam rećiću vam konkretnije šta i kako. Ja bih vam savetovao da krov napravite na jednu vodu. Sa strane na kojoj je otvor od 13m treba visoka rešetka da ponese glavne krovne nosače a ujedno i da daje podužnu krutost sistemu... Ne može bez crtanja da se to objasni... Treba mi vreme da to odradim...
Detalji veza nisu dobri koko ste ih vi zamislili i nije dobro da radite u fazama ali može da se reši. Razumeo sam koje su bandere u pitanju čim sam pročitao da su od dalekovoda a ne za ulučnu niskonaponsku mrežu.

Željkorikverc, pojasni štapovi portalne rešetke moraju biti 80.80.5 a ispuna 40.40.3. Za poprečne rešetke (glavne nosače) bilo da je krov na jednu ili dve vode pojasevi bi bili od 80.60.3 a ispuna 40.40.3. Ovo shvatite okvirno jer bi sve ovo detaljno trebalo da se sračuna. Kutije koje ste nabavili neće moći da Vam završe posao.Otprilike bi otišlo oko1250kg čelika za krov (13.6kg/m2). Ali treba da znate da ovakva dispozicija koju ste zamislili ima puno nedostataka. Ako je portalna rešetka slobodna na donjem pojasu onda na nju ne možete da kačitei oslanjate vrata koja planirate kasnije. Može ali treba još jedan horizontalan spreg u nivou donjeg pojasa. Uz oslonce nagib dijagonala ispune je mali pa bi trebalo bočnim limovima spojiti pojaseve (sprečiti lokalan lom),.... Ima puno stvari koje treba osmisliti zato skice koje sam dao shvatiti uslovno (jer nije sve ko što treba). Rožnjače bi bile od drveta 10x12cm od četinara II klase. I za listare bi trebala ista dimenzija (za malo ne prolazi 10x10cm).
Generalno hala nije najbolje koncipirana. A nije ni mali objekat. Kao što su Vam i drugi na forumu savetovali trebalo bi ipak uzeti nekoga ko bi to stavio pod jemstvenik i lupio pečat.
Ni rešetke nisu baš male i bilo bi poželjno da obratite pažnji na redosled zavarivanja. Usled unosa toplot hoće rešetka da se izvitoperi i iskrivi van svoje ravni.
Biće Vam problem da to napravite sa banderama a da bude dobro. Dali ste razmišljali kako da postavite banderu da stoji baš u santimetar tačno o da tako ostane. Obično se temelji rade da metalnom cevkom u koju upadne bolcni ostavljen u stubu. Stub se šteluje i kajluje u čašici. Kad su svi stubovi i ostala konstrukcija ili jedan njen deo napontirani tek na kraju se zaliva spojnica. Plašim se da če stubovi da Vam se raštrkaju. Iako ih postavite napravite idealno sa temeljom koji ste planirali može doći do malih roacija a to na vrhu stuba se manifestuje kroz horizontalni pomak!!! Kad se bandera tako fundira kablovima ništa ne smeta ali rešetci bogamo može da zasmeta. Ovo što bauštelac reče da napravite stubove poratala takođe od čelika i da bi oni poneli deo opterećenja uz drugačiju raspodelu sila je tačno ali nije dobro za vaš slučaj. To traži dobru temeljnu konstrukciju a u vašem slučaju može da pravi parazitne uticaje i da bude veća šteta nego korist. Kad god se rade hale i ako se stubovi temelje na samcima oni se obavezno povezuju horizontalnim serklažima ili temeljni gredama koje se koriste da se na njima zidaju obodni zidovi ) ako nisu od panela.

Baustelac99, razumem šta ste mislili (ono za portal) i u pravu ste. To bi bilo dobro rešenje. Jedino što se sve više udaljavamo od SSM varijante nadstrešnice. Kao što ste lepo rekli u prethodnom postu sve ovo se ne radi bez proračuna i "može da padne na kamion i glavu". Ovu temu treba u tom smislu i shvatiti. Kao preporuke, smernice, šta bi moglo a šta ne, o čemu treba voditi računa, naći optimalno rešenje koje finansijski odgovara mogućnostima Zeljkarikverca i dr.

Tenzor je u pravu što se tiče materijala. HOP (šavne cevi i kutije) se najčešće prave od “običnog” čeličnog lima u kvalitetu Č0361 (po starom SRPS C.B0.500 ili S 235 JR po novom SRPS EN 10025). Osim utvrđenih mehaničkih karakteristika i ograničenja sadržaja sumpora i fosfora nemaju neke posebne osobine. Zatezna čvrstoća ovog čelika je od 360 do 380MPa i relativno je mala. Ali je ovaj čelik za građevinske konstrukcije pogodan i masovno se primenjuju.
Iz prethodnih postova se može zaključiti da Željkorikverc nije “kućni majstor” (čovek ima svoju strugaru, svoj kamion, već postojeću betonsku halu pored, sasvim dovoljan MIG aparat za zavarivanje kutija i limova debljine nekoliko milimetra, bavi se mehanikom,… Ako planira da postavi bandere koje imaju masu preko 1tone onda sigurno ima čime da podigne i glavnu rešetku koja je 360kg. Pretpostavljam da će to raditi kamion sa dizalicom.
Na slikama Tenzorove hale je manje više školski slučaj kako bi šta trebalo da se uradi na manjoj hali. Najbolje je projektovati nešto kada može sve da se usvaja prema potrebi. Dok Željko ima specifične zahteve u koncepciji hale a dosta ograničenja po pitanju primene materijala za određene pozicije. To mu dođe kao da date ženi 5000din i kažete da spremi gala ručak ili u drugoj varijanti da spremi ručak sa onim što ima u frižideru i što može da ubere u bašti.
Dosta je sve ovo specifično. Ali je dobro da se pomene što više fenomena čija je pojava moguća a svaki fenomen je budući problem u najavi. Verovatno će značiti drugim forumašima kada nekada budu planirali da rade neke slične konstrukcije. Na primer Željko planira da zazida samo jedan podužni zid hale time će pored sišućeg dejstva vetra na krov da napravi i efekat naduvavanja krova iznutra. Sišuće dejstvo vetra je značajno u odnosu na sopstvenu težinu konstrukcije i stalno opterećenje. Tako da postoji opasnost od izvijanja donjeg pojasa i/ili od odvajanja krovnog pokrivača. Drugim rečima ne razmatra se samo slučaj da krov ne “padne na kamion i glavu” nego da se nekim sličajem ne vine u nebo.

Baustelac99, i u Srbiji se podrazumeva da za sve objekte mora da postoji građevinska projekat, sve saglasnosti, dozvola, da geomear obeleži temelje, ..., i na kraju upotrebna dozvola i da se objekat uknjiži. Čak i da se pravi nadstrešnica za fiću ako je preko 10-tak metara kvadratnih u osnovi opet se moraju imati svi papiri (u Hrvatskoj je ta granica valjda 15m2). Oko toga se svi sležemo i ovde na forumu to nikada nije dovedeno u pitanje. Niti je iko ikoga savetovao da radi i gradi suprotno zakonu. Stvar je ličnog izbora i odgovornosti svakog pojedinca kako će postupiti.

Temu treba voditi ka stručnim i majstorskim pitanjima jer ponavljam sigurno će značiti i drugim učesnicima foruma koji imaju nameru da prave manje nadstrešnice. Već su nekoliko puta otvarane teme sa sličnom problematikom (nadstrešnica za razne svrhe: radionica, senilo za auto, garaža,...) ali teme nažalost nisu zaživele.

kad god se prave čelične konstrukcije uvek se trudimo da što veći elementi budu formirani u radionici jer je tako najjeftinije (ograničavajući element je gabarit transporta). Ukrupnjavanje konstrukcije na gradilištu se takođe radi do što većih elemenata uglavnom u zavarenoj izradi (ograničenje je nosivost krana). I krajnja montaža se najčešće radi zavrtnjima mada nije problem i zavarivanjem. Ovo važi za mostove i pitanje je cene i zavarivača koji su sposobni to da izvedu! na mostovima se obično rade šavovi u B+ kvalitetu (najviši za EXC4) što znači 100% vizuelni+100 ultrazvučni+20% penetranti (otprilike je tako ovo nisam baš siguran) ovo ne može da uradi svako. Tzv. novi Žeželjev most je ceo ukrupnjen MAG postupkom rutilno punjenom ţicom u zaštiti aktivnog gasa CO2. Svi sučeoni šavovu su sa potpunim provarom i spajani su limovi do 50mm. Meni je bilo fascinantno kako ljudi iz Mostogradnje to rade. Od predgrevanja (što gasno što indukciono), montaže keramičkih podložnih pločica, popunjavanja šava u velikom broju prolaza, obrade lica i naličja, korkcije provara u naglavnom PE položaju E postupkom bazičnim elektrodama,... Ali kad god se to radi obično se na licu mesta pravi inprovizovano sklonište, kućica ili slično. Sećam se 2003 kad je GOŠA ukrupnjavala most slobode dole u Golubcu u brodogradilištu Oni su na segmentima mosta kranom penjali celu malu halu i unutra je zavarivana kolovozna ploča EPP postupkom . Sve može da se uradi i da šavovi budu B+ kvalitet ali je jako veliki problem naći ljude koji će to da rade. U razgovoru sa inženjerima mostogradnje su mi rekli da su jedva par desetina zavarivača skupili iz cele bivše SFRJ koji su mogli da prođu obuku i ateste (i sve neki matori zavarivači)... Kod mostova su svi nastavci statički pokriveni (u spoju mora da bude nosivost kao i u osnovnom preseku).
Na halama su montažni šavovi C i D kvaliteta i to može da radi veliki broj zavarivača. Kod hala položaji montažnih spojeva se biraju prema statički najpovoljnijem mestu i dimenzionišu se prema silama u tom preseku (izaberu se najneopterećenija mesta pa ispada da može da zadovolji i šav najlošijeg kvaliteta). Dali će hala biti ukrupnjena u zakovanoj izradi (zavrtnjima) ili zavarivanjem zavisi od projektanta i od tehnologije izvođača (nigde ne piše mora ovako ili onako). I jednoi drugo ima svoje prednosti i nedostatke. Ako se spaja zavrtnjevima mora mnogo veća preciznost u geometriji da bude da bi sve pasovalo. Ranije dok su bile ozbiljne firme, radila se probna montaža u krugu fabrike ili napolju na platou (MIN mont, GOŠA, Đuro Đaković, ISKRA Kumanovo,... to su bile ozbilne firme). Sad je Konstruktor iz Rakovice na putu da to nekad postane. Kad se zavaruje moguće su korekcije geometrije na licu mesta ali je problem antikorozivna zaštita. Nikada neće biti ista četkom kao ona urađena u radioici u komori, kompresorim na ispeskarene elemente. Drugo majstori obično imaju muke da se vijaju po rešetkama gore a kamoli da zavaruju (ne može svugde da priđe korpa krana) a i neprijatan je osećaj u korpi barem meni ( na platformama je OK).
Dali će konstrukcija biti elegantna ili masivna zavisi od mnogo faktra i to ne može napamet da se kaže. Merilo je bruto težina konstrukcije kroz bruto površina hale. Mada i tu ima finesa npr. u poslednje vreme se sve više rade "stress skin" hale gde uopšte nema spregova već je fasadni i krovni paneli ukrućuju (pa je manji utrošak čelika).
Inače mašinski inženjer bez ikakvih problema može da sračuna halu (možda jedino opterećenje od vetra mu bude problem kako da ga odredi i donekle oblikovanje).