Ovog proleca planiram da uvedem centralno grejenje u kucu. naravno love nikad dosta. malo sam se raspitivao, malo ucio, konsultovao se sa ljudima i odlucio da se upustim sam u izradu.
Situacija je ovakva:
grejanje bi bilo na cvrsto gorivo, termomontov kotao 23 kw. Kotlarnica je u podrumu i imam sidel dimnjak ozidan. Instalaciju kotlarnice sam zamislio sa crnim cevima i pocinkovanim fitingom. Posto ne znam da varim a nareznica kudelja i fiting mi idu od ruke, odluke je tako pala.
Radijatore bih povezao alupleks cevima do sabirnice. Instalacija prizemlja bi mi bila u podrumu, a sprata u spustenom plafunu prizemlja ciji prostor mi je lako dostupan. Cevi se nebi videle. Kompresioni fiting za aluplast mi se cini lako izvodivim.
Takodje zelim da implementiram i podno grejanje pestan cevi koje su vec postavljene u tri prostorije.
Busenje rupa u zidovima i plafonu mi takodje nisu problem.
Da li postoji iskusan strucnjak na ovom forumu koji bi mogao da mi pomogne i posavetuje u vezi ovog posla.
centralno grejanje-uradi sam
- Login or register to post comments
- 174419 prikaza
Za printanje
Odlicno, hvala na odgovoru.
Imam nekoliko nedumica za sada, pa mozda znas da me uputis.
Najpre pumpa. U svim tehnickim uputstvima (za kotao, za pumpe) sam video preporuku da se pumpa ubacuje u topli vod, a opet u svim realizacijama je pumpa stavljena u hladni vod. Zbog cega se odstupa od tehnickih preporuka?
Drugo-ekspanziona posuda. Video sam izvedbe gde je posuda postavljena prema gore (spoj sa instalacijom je odozdo) i prema dole. Meni je logicnije prema dole jer posuda nema svoju ozraku, pa se pitam kako se ozracuje kad je postavljena prema gore?
I trece: proizvodjac kotla koji imam (termomont tkk23) u preporuci za ugradnju ne spominje mesni ventil, drugi prizvodjaci ga opet zahtevaju pod obavezno. Da li da ga stavim ili ne, nije bas jeftin pa mi se ne bacaju pare ako nije neophodno.
Toliko u ovoj fazi, hvala unapred.
1) Ima izreka "sto sela sto obicaja" pa je tako i ovde. Naime radi se o sled
ecem. Postavljanjem pumpe na hladni vod se ista cuva jer bolje da kroz
nju protice prohladjena voda nego topla zbog manjeg zagrevanja. Pump
a ima manje opterecenje kad vuce vodu iz instalacije nego kad gura u n
ju. Ako nema bajpasa i dodje do nestanka struje gravitacija lakse probij
e jer je pumpa usko grlo. U nekim slucajevima zbog lakse izvedbe jer n
ema dovoljno mesta staviti je na topli vod. Zbog estetike da se ne bi vid
ela narocito ako je u pitanju kamin ili sporet koji su u sobi ili kuhinji.
To su razlozi koji majstori koriste, osim ako se linija grejanja deli za sva
ki sprat posebno, tada se postavlja razdelnik i pumpe su skoro uvek na
topli vod.
2) Ranije su posude pravljenje za montazu da se prikjucak nalazi na gornj
oj strani zbog ozracivanja. Sada se prave sa prikljuckom na dole jer ne
mora da se ozracuje. Kada se voda zagreva ona se siri i povecava pritis
ak u instilaciji, te posuda prima taj visak. Kad se voda prohladi visak se
vraca u sistem. I posudu majstori rado stavljaju na hladni vod.
3) Mislim da mesni ventil nije neophodan jer nema odlucujucu ulogu u funk
cionisanju sistema sto znaci da moze i bez njega. Mesni ventil vodu iz hl
adnog voda vraca u sistem ako se ona nije dovoljno prohladila, te se ti
me stedi u energentu.
Da ponovim da nisam skolovan za grejanje, pa mozda nisam bio sasvim merodavan za savete.
POZDRAV!
Hvala lepo
Tvoj odgovor u vezi pumpe mi otvara novo pitanje.
S obzirom da mi je kotlarnica u podrumu na -2m, a vrhovi radijatora na spratu su +4m, znaci visinska razlika je 6m. Da li je dovoljna jedna pumpa grundfos 32-60 ili na glavni ka spratu moram dodati jos jednu pumpu.
Da li za svaku etazu mora ici poseban vod iz kotlarnice ili je moguce izvesti grananje sa jednog glavnog voda
Sve zavisi od toga sta zelis.
Ako razdvajas po etazama u kotlarnici se formira razdelnik. Iz razdelnika prva pumpa je za prvu etazu i od nje vod ide na prvu etazu i razvodi se do grejnih tela (radijatora). Od druge pumpe vod ide za drugu etazu, stim sto samo prolazi kroz prvu etazu pa se na drugoj grana.
Ako ne razdvajaz etaze iz kotlarnice ide samo jedna pumpa, stim sto se formira bajpas ako nestane struja da ima prorodnu gravitaciju bar na nekoliko radijatora.
Izbor jacine pumpe zavisi od ukupne snage radijatora i velicine instalacije (vod).
Mesacki ventil se postavlja da bi se sprecila kondenzacija na kotlu,to visestruko produzuje vek kotlu(nema korozije).Jedna pumpa je dovoljna u vecini slucajeva bez obzira na visinu,jer se ona postavlja na povratni vod-tkzv riklaf,a topla voda na polaznom vodu vec ima inerciju zbog temperature.Dobro je na polaznom vodu postaviti nalegajuci termostat koji bi komandovao pumpom tako da pumpa krene s radom tek kad kotao ugreje vodu u sebi.Pametno je i obezbediti nuzno napajanje pumpe strujom u vidu pretvaracha napona iz akumulatora.Slavinu za dipunu sistema postaviti na povratnom vodu blize kotlu da se ne bi direktno mesala hladna i vrela voda.Izbor cevi je vec prema mogucnosti ali crne cevi su "prevazidjene".U izbor kotla ne zelim da se petljam,a sto se tiche grejnih tela,preporucujem podno grejanje.Nadam se da sam bar malo bio od pomoci!
Evo moram da se pohvlim da sam zavrsio instalaciju centralnog grejanja, da sam uradio nekoliko proba, ozracio, izbalansirao grejna tela i da sve radi. 
Ostalo je jos samo da povezem razdelnik za tri kruga podnog grejanja, medjutim, nemam aparat za varenje pestan cevi koje su u podnom grejanju, pa cekam prijatelja koji ima varilicu da i to zavrsimo.
Znam da mis ventil montiran odmah do kotla stvara dva kruga tople vode u kome vladaju dve temperature. Prvi je krug kroz kotao cija je temperatura stalno oko 80C i koja sprecava kondenzaciju, a drugi je u instalaciji cija temperatura zavisi od spoljne temperature i trenutne potrebe za snagom, medjutim......
Proizvodjac mog kotla (termomont TKK23) u svom tehnickom uputstvu, odnosno preporukama za ugradnju NIGDE (???) ne spominje niti zahteva ugradnju mis ventila. Pa kad oni ne smatraju da treba.......mozda im se isplati da sto cesce kupujem kotlove kod njih.
Jos jedna stvar me je odvratila od mis ventila. Moj komsija ga skroz zatvori, pa kad se voda brzo zagreje na 80C on ga polako otvara i pusta u instalaciju. E sad on nije bio kod kuce a njegova zena pripalila vatricu a za mis ventil ni ne zna sta je, pa me zvala: "komsija pec bubnja, a radijatori hladni". Brzo sam otvorio mis ventil i rashladio kotao. Sigurnosni ventil nije proradio, a manometar i termometar su iza ventila pa nemam predstavu ni koliki je pritisak i temperatura bila tada. Dobro smo zivi ostali.
Sto se crnih cevi tice njih sam upotrebio samo u kotlarnici zato sto sa njima jedino znam da radim (crne cevi + pocinkovani fiting + kudelja + firnajs) a ostalo sam radio pex-al-pex cevima i tako sam ih sakrio da se nigde u kuci ne vidi instalacija, a i lako se montiraju-potreban alat samo klesta.
Eto tako je moja opercija grejanja dobila epilog, ostalo je jos da povezem podno grejanje, da vidim kako ce raditi ovaj dodatni krug podnog grejanja sa sopstvenom pumpom i trokrakim mis ventilom.
Eh da, da ne zaboravim, elektronski termostati i elektronski pretvaraci, to je moj fah i tu zime nema, napravio sam ih na desetine......
Interesuju me vasa iskustva sa centralnim grejanjem. Nama danas bio majstor i dao odredjene informacije u vezi izbora kotla na cvrsto gorivo i drugih elemenata... Pa sad ako neko od vas moze reci svoja iskustva bilo bi mi od pomoci...Da li uzeti kotao trajnozareci ili klasican (gusani ili celicni), graditi dimnjak od pune cigle ili uzeti gotovu ciglu za dimnjak zbog kondenzacije...i sve sitnice koje mnogo znace???????????
:bye :tup :tup :tup
uskoro i nas ocekuje ugradnja sistema za centralno grejanje.I mi se razmisljamo koji kotao uzeti.U Kuci imamo gas,tako da razmisljamo o kotlu na gas,naravno.Razmisljamo o tome koji i ciji kotao uzeti.Domace ili strane proizvodnje?
Sloki reci kakve informacije ti je majstor dao u vezi izbora kotla...
Bogdanovm kakvi su kotlovi Termomont?Kakva su iskustva?
Koje radijatore uzeti celicne ili aluminujumske?
I koliko bi po vasem misljenju moglo da izadje okvirno grejanje za 100m2
Ja licno ne preporucujem domaci kotao...Sto se tiche gasnih kotlova preporucujem"vaillant" "junkers" ili "beretta"...od italijanskih bih izdvojio jedan solidan kondenzacioni kota immergas" victrix"...i ostali imaju kondenzacije,vrlo kvalitetne,ali skupe...Preporuku oko kotla prepustite izvodjachu radova tj.monteru,a nikako ne preporuku trgovaca!
Lela nas majstor je preporucio neki italijanski SIME- gusani je, pumpu Grunfos, ako se ne varam. Za Termomont nije cuo-kaze ne radi sa njima.
SCARY mozes preporuciti neki koji je za cvrsta goriva-drva-ugalj-kombinacija. Povrsina kuce je 110 m2.
Moze misljenje i oko radijatora panel ili alum. Koju vrstu ventila i sl. i ako moze nesto oko gradnje dimnjaka...
neznam ništa o centralnom grijanju ali ima jedan novi tip cijevi nisu bakar nisu plastika, služe i za vodu i za centralno. mi smo sebi pre mjesec dana stavili takve u apartman. uglavnom one se ugrađuju u zid ili pod - nisu vidljive nigdje osim kod samih radijatora. nema klasičnih koljena već se cijev savija pa ako te slučajno zanima nešto više o tim cjevima javi pa ću se ja malo više raspitati. uglavnom cjena tih cjevi je jeftinija od bakrenih.
TAM STADLER....serije hs,na cvrsto gorivo....recimo,mada sam kompetentniji za gasne kotlove....izbor radijatora je diskutabilan...ja bih za sebe izabrao aluminijumske,najvise zbog odrzavanja...panelni su nocna mora za ciscenje a ochas se napune prasinom...probaj da se raspitas i za kataliticke kotlove-za sagorevanje alternativnih goriva,drvenog otpada,briketa tkzv...dimnjak shidel-sta drugo?...Nadam se da sam pomogao...i raspitaj se malo vise,ne zuri...pozz!
Hvala SCARY!
Uvodjenje centralnog grejanja nije nimalo jednostavno i pre pocetka izvodjenja bilo kojih radova postoji niz proracuna , kao sto su koliko je energije (wati) potrebno da se zagreje odredjeni prostor , koliki treba da bude kapacitet pumpe , kotla , koliko rebara radijatora , krugova podnog grejanja i drugo . Nazalost "stariji" majstori vecinu ovih proracuna rade odokativno i bitno im je da grejanje "radi" , a to koliko goriva potrosis ili da li ti je ista temperatura u svakoj prostoriji postaje manje bitno . Osnovno je znati da nije zdravo a ni ekonomicno imati prevelku temperaturu a opet ni premalu u kuci- stanu . Po meni prva stvar je odrediti koliko energije ti treba za grejanje zeljenog prostora , ovo direktno zavisi od debljine zidova , izolacije , polozaja ( sever, istok..) , koliko spoljnih zidova , koliko otvora i jos dosta faktora ...
Sto se tice grejnih tela ( radijatora ) svi proizvodjaci u prospektima daju kolika je grejna snaga po rebru za aluminijumske ili celog bloka za celicne panelne radijatora , ovo su podaci za temperaturu vode deklarisanu u prospektu . Celicni panelni radijatori brze se zagreju ali i brze ohlade , takodje postoji problem ako neki vremenom procuri mora se menjati ceo blok , sa druge strane jeftiniji su i laksa je montaza . Aluminijumski radijatori su dugotrajniji i imaju vece iskoriscenje , imaju mogucnost kombinovanja , sastavljanja , popravka je laksa -menja se samo rebro koje procuri .
Sto se tice cevne mreze bakar je najdugotrajnije resenje , kod obakarne instalacije treba voditi racuna kako se vrsi spajanje , zavarivanje , meko lemljenje -kalajem ili tvrdo lemljenje koje trpi mnogo vece pritiske .
Naravno alternativa bakru su plasticne ili alupleks cevi , odlicno resenje pod uslovom da postoji precizna regulacija kotla odnosno da kotao ne moze da prokljuca ( alpex trpi 90 stepeni posle toga dolazi do raznih problema )isto tako plastika je odlicna za jednocevne sisteme gde se cevi vode kroz pod do grejnog tela .
Kotlovi su opet prica za sebe , ako nekog nesto zanima neka pita
poz.
ps. Po meni najidealnije resenje je podno grejanje ako se pravilno odradi i pravilno koristi .
mihajlod hvala, ali niko od majstora ne radi tako, nazalost izgleda da se svi sluze vise odokativnom metodom...znaci pre svega u potragu za kvalitetnim majstorom...
Kada projekat grejanja uradi projektant-inzenjer a izvodjach ispostuje projekat ,greske ne mogu da postoje...Znaci postavis projekat ispred majstora izvodjacha i kazes mu da tako uradi i to je to!Kvalitet majstora onda zavisi samo od kvaliteta varova i estetskih resenja...Tip cevi,prorachun velichine zrachecih tela,materijal...-se nabavlja po specifikaciji projektanta!
Ajde bacite neku formulu pomocu koje se izracunava koliko treba kw za grejanje po m3.
Sve u cilju da bi sami mogli racunati koliko nam radijatora treba za odredjenu prostoriju.
djurdija pogledaj na sledecem linku:
http://www.kspromet.hr/izracun.asp?P=0
a strucnjaci neka daju svoje misljenje, dali pravilno izracunava potrebne kw za grejanje. :R
Sloki...onaj link je smeshan...prorachun grejanja se radi uzimajuci jos mnogo faktora kao sto su otvori-prozori i vrata,materijal od koga je sazidan objekat itd...a proracunava se toplotni dobitak,odnosno gubitak, racunajuci najnepovoljniji dan za odredjeno podrucje u decembru...za Beograd je to,koliko se secam,dvadeset i neki decembar...ono sto je na onom linku...je tek nesto malo vise od"odokativnog"...
Znam da zavisi od mnogo cega, jer nije isti zid sa punom ciglom i sa blokovima, a zavisi i od velicine prozora tj. otvora a i kvaliteta istih...ma ima milion faktora... ali nema majstora da sve to izracunaju...
Dobro je to da podjemo od neke osnove a kasnije cemo ubaciti proracun za debljinu zidova,stepen izolacije ,prozore i ostale stvari
Imam problem sa grejanjem,non -stop se u radijatorima pojavljuje veca kolicina vazduha tako da prestaju da greju
,Probao sam i otvoreni i zatvoreni sistem i isto.Sumnjam na ekspanzionu posudu,pumpu sam menjao .Molim za vase misljenjeDa li je obavezan ulaz u ekspanzionu bocu sa donje strane
P.S. Ima li negde da se kupi neka knjiga o centralnom grejanju
Obavezno sa donje strane...A vazduh moze da nastane kod velikih temperatura ukoliko grejna tela nisu dobro dimenzionisana pa visoka temperatura to nadoknadjuje tj.vodena para se ponasa kao svaki gas...kod sistema koji se stalno dopunjuju moze da udje vazduh preko dopune iz gradske vodovodne mreze...kod grejanja na struju dolazi do nastanka gasova usled razlike potencijala izmedju grejaca pa se vrsi elektroliza tj oslobadja se vodonik i kiseonik...prelazak s bakarnih cevi na crne,raliciti materijali pravi gasove(ovo je malo diskutabilno he he)...zamena pumpe ne resava vazduh u instalaciji,a ekspanziona posuda moze da unese vazduh ukoliko joj je gumena membrana pocepana...ima primera da je odvazdusivanje radijatora reseno postavljanjem automatskih ozraka umesto ozraka s shrafom...
imao sam problem da mi je u jednom radijatoru stalno bio vazduh odzracim ga,neko vreme ja sve u redu a posle 3-4 dana opet ista prica.Elem majstor koji je radio je na cevima koje idu u taj radijator stavio kontra pad. :tup
Nije mi sasvim jasno to sa ekspanzionom posudom. Logika je da se montira tako da cev ide od gore. Ako cev ide od dole u njoj se zarobi vazduh, kako se onda posuda ozracuje? Gledao sam i na sajtu proizvidjaca i tamo svugde posude vise na cevi, a i kada gledas nalepnicu, ona je okrenuta da se cita kada je posuda u polozaju cev odozgo.
U ekspanzionoj posudi ima vazduha...na polovini eksp.posude je membrana...pri montazi,vazdusni ventil je gore i preko njega se upumpa 1,5 bari vazduha....posuda sluzi da se amortizuje povecanje kolichine vode usled povecanja temperature,znaci da voda potiskuje tu membranu na gore i odrzava pritisak u sistemu stabilnim tj. uvek u granicama normale bez obzira na temperaturu...kada se izvede cev za eksp. posudu,to se odradi s donje strane cevi pa vazduha ne moze da bude..a i ako bude,nista ne znachi....kada bi se eksp.posuda montirala naopako tj.vazdusni ventil dole a cev gore,ekspandiranje ne bi bilo uspesno...u stvari manje uspesno...ne kazem da proizvodjachi grese,ali praksa je drugachija...
Mislim da je praksa pogresna i protiv pravila koja daje proizvodjac.
Naime sa temperaturom, voda povecava volumen tj dolazi do dilatacije po volumenu. S obzirom da je voda za razliku od vazduha vrlo tesko stisljiv fluid, u zatvorenoj posudi bi pri porastu temperature doslo do naglog porasta pritiska i zato se u sistem ugradjuju ekspanzione posude. U njima se nalazi membrana sa vazduhom koja ima zadatak da prihvati porast volumena vode na ustrb volumena vazduha (koji je mnogo stisljiviji) te spreci nagli porast pritiska u sistemu.
Tu se slazemo.
Dalje, ako dovod vode postavimo odozdo, kada pri prvom punjenju sistema voda prodire u ekspanzionu posudu, ona neminovno sabija vazduh iznad sebe i cuva ga zarobljenog u posudi. Sada se u posudi pored vazduha u mehuru nalazi i dodatni vazduh koga je nemoguce izluftirati. To znaci da se u posudi nalazi vise vazduha nego sto je to propisano, te da ovakva ekspanziona posuda ima izmenjene (i nestabilne) karakteristike u odnosu na one koje su projektovane.
Pozicija meha i ventila je nebitna za njenu funkciju (na kolima se ventil na gumama stalno vrti pa obavlja svoju funkciju) vec je bitno da voda kompletno prodre u prostor koji je za to predvidjen bez dodatnog vazduha.
Ove cinjenice podkrepljujem i slikom sa preporukama montaze iz proizvodjackog kataloga....
Radim grejanje, i nisam bas strucnjak jer se nisam skolovao za montera centralnog grerjanja. Ovo mi je nuzna prekvalifikacija da bi opstao u ovom vremenu. Koliko umem ja cu da pomognem, pa sad napred.