Jes, al' nisam dobio onaj novi svinjski, riblji ili koji vec grip. 
Kablove sam mislio da malo produzim ne da vucem dalekovod.
Mala skola zavarivanja
Pozdrav svim clanovima foruma!
Kao prvo velike pohvale za temu, a pitao bih nesto sto nije usko vezano za temu, ali posto ne znam gde postaviti pitanje, moram ovde.
Posto su na ovoj temi ljudi iz ove profesije, zna li mozda neke preduzetnike
,posrednike ili firme koje traze varioce i bravare za rad u Rusiji.
Hvala!
Pazario sam neki aparat od 160A i vezbam na konstrukciji za pokrivanje terase. U pitanju su profili 40x2mm i imam problema pri spajanju u obliku slova T. Naime posto profili imaju odredjen radijus, pojavljuje mi se razmak izmedju povrsina (na dve od cetiri, jelte) koje treba zavariti i tu nikako ne uspevam da spojim, vec obicno progorim stranicu koja se svojim zavrsetkom zavaruje na poprecnu stranicu i tako jos vise povecam "rupu". Uz aparat sam kupio i neke "francuske" elektrode debljine 3.2 i sa njima radim. Luk sam uspeo koliko toliko da savladam i da ga odrzavam.
Molim za neki savet.
Zule wrote:
Pazario sam neki aparat od 160A i vezbam na konstrukciji za pokrivanje terase. U pitanju su profili 40x2mm i imam problema pri spajanju u obliku slova T. Naime posto profili imaju odredjen radijus, pojavljuje mi se razmak izmedju povrsina (na dve od cetiri, jelte) koje treba zavariti i tu nikako ne uspevam da spojim, vec obicno progorim stranicu koja se svojim zavrsetkom zavaruje na poprecnu stranicu i tako jos vise povecam "rupu". Uz aparat sam kupio i neke "francuske" elektrode debljine 3.2 i sa njima radim. Luk sam uspeo koliko toliko da savladam i da ga odrzavam.
Molim za neki savet.
Ta di ces sa tim elektrodama na tankozidne cevi :nono ,cak su i 2.5 prejake!
Kad varis,spajas dva materijala,da ne bi progorevao,gledaj da ti teziste vara uvek bude na debljem,u tvom slucaju na radijusu,boku profila.Prosto,deblji materijal brze odvodi toplotu!
Predebele su ti elektrode za to struja za njih treba preko 115A a to je promnogo za te cevi 
najidealnije je da uzmes 2-jku elektrodu i vezbaj njom na takve i slicne cevi
pozdrav
Marko
Najbolje je da cevi seces tremilicom(majom),ili da na napravis slicnu stvar na koju ces da zasrafis veliku brusilicu,tako da cevi seces pod preciznim uglom i automatski ce ti se smanjiti zazor izmedju profila koje varis,a brusilicom iz ruke tesko mozes precizno da iseces.
Za popunjavanje rupa i varenje tankozidnih cevi odlican je hobi CO2 aparat 140/160 ampera,a ako varis elektrolucnim aparatom mora biti jaca struja da bi elektroda imala pobudu,pa dolazi do pregorevanja tankog lima,a bravarske cevi se prave od lima 1.2mm pa navise,zavisno od debljine cevi,ali ove klasicni kutijasti profili su od lima 1,2 ili 1,5,postoje i debelozidne,ali se one moraju naglasiti pri kupovini.Za ove tankozidne kupi elektrode fi 2mm,a postoje i fi 1.6mm samo ih je teze naci,na pakovanju pise kojim se amperazama vare,pa kada imas pocetne parametre fino nasteluj.Smisao je u tome da kada je tanja elektroda,potrebna je i manja struja za pobudu,pa je i verovatnoca od progorevanja manja.Nevalja ni preslaba amperaza,je tada nece doci do uvarivanja,pa kada obrusis bice mnogo slabo.
Najbolje je malo da vezbas na limu priblizne debljine sa razlicitim amperazama,a sa druge strane gledaj kakav je provar,nema tu puno mudrolije ,vec samo vezbom stices rutinu .
Hvala na odgovorima, uzecu tanje elektrode. Sto se tice zavarivanja, da li je izvodljivo spajati delove izmedju kojih je razmak 1mm (u slucaju pomenutog zavarivanja kutijastih profila u T)?
Ognjeni da li bi mogao da kazes malo vise o "tezistu vara"?
Kada hoces da zavaris dve cevi,prvo zaheftas sa svih strana da ostane u pravcu,a zatim popunis punim varom,ako je negde veci razmak,tada mestimicno zaheftas krajeve i sredinu,pa obijes trosku i popunis punim varom.
Zavarivacko kupatilo kontrolises tako da ti najveci unos toplote bude na debljem kraju,a to izvodis njihanjem elektrode u cik-cak,tako da se duze zadrzavas na debjem delu(u tvom slucaju na radijusu),a preko tanjeg dela samo brzo premostis kapljicu.Ako si desnjak,elektroda ti je nageta za 30 stepeni udesno,u odnosu na vertikalu,tako da ti troska ostaje sa leve strane,a elektrodu vuces udesno sa njihanjem.
I luk nemoj da ti bude predugacak, za elektrodu 2-jku max. 2.5 mm sto je veci luk veci je unos topline a i pregorevanje
pozzz
Kako vam se cini ovaj TIG?
јеси ли га трговао?
Vidi se da "ne znaš" šta valja.Sva čast majstore.Vrhunska sprava.Spada medju najbolje kao što su Esab, Fronius itd.
maradona wrote:
јеси ли га трговао?
Tu je na probi al sve su prilike da nece zadovoljiti moje neskromne zahteve :nono
To je DC-tig,za taj model imam uputstvo za stelovanje.
Hvala "kemppi",treba da nabavim polikabel pa ce ga probamo!
ognjeni_zmaj wrote:
Tu je na probi al sve su prilike da nece zadovoljiti moje neskromne zahteve :nono
Koji su to tvoji neskromni zahtevi?
Ja licno preporucujem minimum 200 A kod TIG aparata, pozeljno 220 A i da bude AC/DC, i da ima AC balans barem do 80% (-) / 20% (+), i da ima AC frekvenciju barem do 120Hz, i da postoji pouzdan servis u Srbiji, i da su potrosni delovi za TIG-brener iz nekog opsteg sistema (npr Binzel), i da aparat ima "intuitivnu" logiku podesavanja parametara...
zoran_i wrote:
Ja licno preporucujem minimum 200 A kod TIG aparata, pozeljno 220 A i da bude AC/DC, i da ima AC balans barem do 80% (-) / 20% (+), i da ima AC frekvenciju barem do 120Hz, i da postoji pouzdan servis u Srbiji, i da su potrosni delovi za TIG-brener iz nekog opsteg sistema (npr Binzel), i da aparat ima "intuitivnu" logiku podesavanja parametara...
Apsolutno podrzavam.
Mala komparacija:
Mi imamo tzv REL/ "DC-TIG" aparat. Znaci prebacivanjem prekidaca, voltaza je primerena TIG-u, kao i na slici za plocicu ovog aparata . Luk se pali samo kresanjem, nema HF beskontaktno paljenje...
Posto sa tim aparatom ne radimo spojeve koji se snimaju, bas nas briga za eventualne ukljucke woframa u spoju... Min ameraza koju sa njim mozemo da postignemo je 10A... Sa njim smo bez problema radili prohromske cevi u jednoj fabrici, svi spojevi su izdrzali hidro test od 40 bara, i vec par godina cevovod je u funkciji bez ikakvog curenja na bilo kom spoju... Takodje smo radili nekoliko ograda od prohroma, sa tankim zidovima cevi i "flahova". Za te tankozidne delove nam nije trebao TIG-puls jer su i spojevi bili i estetski lepi... Deblje prohromske delove i crne celike takodje radi bez problema... Takodje i tanke bakarne ploce...
Iz tog razloga, licno mislim da samo AC/DC TIG aparat opravdava investiciju u TIG tehnologiju... Moje iskustvo je da se TIG-om mogu zaraditi pare u pre svega u aluminijumu, tankom prohromu, magnezijumu i titanijumu... A vec rekoh tanak prohrom se moze raditi uspesno i estetski lepo klasicnim jeftinim REL/TIG invertorom... Titanijum je redak... znaci ostaju aluminijum i magnezijum a za njih mora AC struja... i zato mislim da je tek AC/DC TIG jedini izbor... Ali ako neko dobija DC TIG/REL po dobroj ceni... onda OK...
A aparati sa manje od 200A, po meni nisu dovoljni za iole deblje materijale ako treba raditi manlo duze
zoran_i wrote:
Pa i ja cu sacekati da mi iskrsne neki AC/DC TIG Po dobroj ceni a dotle cu da se koristim ovim Kemppijem(na revers-drugarski)
. i zato mislim da je tek AC/DC TIG jedini izbor... Ali ako neko dobija DC TIG/REL po dobroj ceni... onda OK...
POZDRAV LJUDI
da vas pitam nesto, sticajem cudnih okolosti dosao sam u posed aparata kemppi minarc 150, sa svom opremom koja moze doci uz njega. interesuje me da li je neko imao kakvog iskustva sa ovim aparatom, kako se pokazao u tig varenju, i kakav je u sustini ovaj aparat.
hvala unapred
mi ga imali, cak i prodavali...
u svoje doba je bio jedan od najboljih REL aparata... A danas je jedan medju nekoliko odlicnih... U to doba su mnogi REL invertori imali tzv MOS-FET-ove a ovaj je jos tada imao IGBT module (ko je razumeo, shvatice). Prostije, pouzdanost aparata sa IGBT modulima je bila veca nego ovih drugih i "kvalitet" el. luka je bio vrhunski... Pad napona iz mreze nije uticao na njega, mogao je provereno da se napaja kablom dugackim 50 m...
A sto se tice TIG-a, samo DC struja, klasicno kresanje, sasvim korektno za tanak prohrom, crni celik i bakar... Aluminijum ne moze da radi... Servis korektan, imaju rezervne delove za njega u Srbiji... Recimo da je odlican profi REL aparat i dobar hobby TIG DC aparat...
zahvaljujem na informacijama.
Ima l' neko iskustva sa ovim "zmajem",LORCH SH 200(240 A)sa dodavačem?
Dobar aparat, izgleda kao da ima 350 A po velicini aparata moj otac radi u firmi sa nekim lorchom od 290 A bez dodavaca zice , kosto oko 1500 eura, samo na ovu seriju izgleda da nisu uradili dobro transport zice jer zeza, posle je video i kod drugog coveka isti takav aparat i isto oce ponekad da zeza zica , (verovatno serija sa tom greskom)
pozdrav
Probao sam ga,prži kao lud.Ima zavidne performanse,na 200A-100% a na 240A 60%.Juče sam probao sa 1.2 mm žicom i prezadovoljan sam.Ima 18 stepeni štelovanja.Merio sam izlazne napone(od 14.3-33 Volta).Lepo spaja i tanke limove.Kačio sam i moje dodatke za aluminijum na njega i odlično podržava!Švabo je švabo!
Lorch je jedan od vodecih svetskih brendova u oblasti aparata za zavarivanje,pogotovo su neunistivi ti stari klasicni transformatori,nemaju puno elektronike,delovi su im standardni i svaki iskusan elektricar moze da ih popravi.
Hvala"kemppi" što hvališ konkurenciju :hh .Zaboravih kasti,dodavač je"pismeno"odrađen,i estetski kao što se vidi,i u njemu je smešten veoma moćan motorić za pogon žice,tako da ona Markova opaska ne stoji,bar što se tiče konkretno ovog aparata.Dodavač je povezan sa bazom sa 10 metara dugačkim kablovima(zamenio sam onaj ofucani bužir sa slike a unutra je licnasti kabl + od 75 kvadrata),znači može da opsluži krug od 20 metara,radionicu i oko radionice :hh
U bre zmaje pa ti ćeš moći i po komšiluku da variš, bez da iznosiš aparat iz radionice.Hehehehehe :hh
Celu pijacu pokrivam :hh
@nenad022
Spram slike na tvom avataru,Ognjeni zmaj ti je poslao adekvatan odgovor.
Od kada si se pojavio sa tim gacama na glavi,blokirao si nam temu :tup