Mala skola zavarivanja

Ne mozes raditi u TIG-u bez zastite inertnog gasa (argon koji je najjeftiniji, helijum itd). Wolfram ce se raspasti ako nije zasticen od kiseonika.

Vrlo je lako koristiti elektrodu. Potrebno je za ucenje da uzmes neku dobru koja se lepo razliva..., zatim masku sa pravilnim zatamnjenjem gde neces optereti oci ali ces sve lepo videti... Dovoljno je samo malo vezbe. Nemoj da odustanes, gasno plameno zavarivanje ima svoju primenu ali je ipak prevazidjeno.

Sto se tice TIG-a, on je stvarno skup i neekonomican za debljine preko 2 mm...
Ali neki REL invertori imaju preklopnik za TIG, pa se u - pol ubaci prikljucak za TIG brener, a na bocu se nakaci crevo za gas. Takav TIG brener nema prekidac vec ima samo ventil za gas, luk se pali kresanjem, i eto TIG-a za vrlo malo para... Jedino sto takav TIG radi samo na jednosmernoj struji tj ne moze raditi alumiijum.

U struci se autogenim zavarivanjem naziva zavarivanje bez dodavanja dodatnog materijala i osim gasno-plamenim moze biti i TIG-om. Osim kod obicnih nelegiranih celika malih debljina, obicno se izbegava zbog toga sto je cesto takav sav problematican.
Kod nas je pogresno usvojeno da se autogenim zavarivanjem naziva gasno-plameno zavarivanje bilo sa bilo bez dodatnog materijala.

Kolovodja,
Kod DC invertera nema nikakvih prepravki,samo treba uzeti TIG polikabl koji na sebi ima mehanički ventil.Polikabl se priključi na -(minus pol).Klešta za masu na + (plus pol),crevo za gas na reducir ventil koji se montira na Argonsku bocu.Na ovaj način zavaruješ sve materijale u TIG-u sem AL.
Ako hoćeš da zavaruješ AL istim aparatom kao dodatni materijal koristiš oplaštenu AL elektrodu.
Evo ti shema kako se prepravlja trafo aparat u AC tig.nemože baš svaki, mora da ima dovoljan napon praznog hoda i dobro rasipanje, kao i regulaciju pomoću magnetnog shenta.
Shema prepravke Končar transformatora u AC tig
da bi var bio lepši može da se doda kondenzatorska baterija.
Kondenzatorska baterija

pozdrav Kolovodja,

Sve što je u šemi dato je minimum da bi mogao da zavaruješ u tig postupku.
Bez HF generatora ovo nemože da radi.Čini mi se da si spomenuo da si po struci električar.Naizmenična stuje na 50Hz prolazi kroz 0 (nulu) i u tom momentu bi ti se luk ugasio.Hf generator svojom visokom učestalošću popunjava te rupe i održava luk.
Problem kod zavarivanja AL je što se njegov oksid topi na 2400 stepeni a osnovni materijal na znatno nižim temperaturama, a aksidira momentalno.
Balansni kondenzatori nisu obavezni ako je trafo dobro konstruisan.
Var u bez njih je kvalitetan samo nije onako estetski lep (mogu da se pojave sitne crne tačkice) ako se radi sa "običnim" Argonom).

Što se tiče pregrevanja malih komada to ti je problem kod svih postupaka, ako nisu pravilno podešeni parametri i dok ne stekneš rutinu.

Inače i DC tigom (recimo iverterom) možeš zavarivati Aluminijum TIG postupkom sa dodatkom obične TIG žice, ako obrneš polaritet pištolja i mase.
U ovom slučaju elektroni idu od materijala ka wolfram elektrodi a kao posledica je veliko zagrevanje wolframa i pištolja.U ovom slučaju wolfram treba da bude min. 3.2mm.
Ovaj postupak se koristi u krajnjoj nuždi i to za kratka zavarivanja.
I mora aparat da bude malo kvalitetniji (dobar trofazni ispravljač ili kvalitetniji inverter).Ekstra jeftini inverteri nemogu da rade u TIG-u ni Inox
jer imaju zaštitu od kratkog spoja pa nemogu da ostvare luk.A ako se i uspe ostvariti luk on je nestabilan.

Hvala zvukoljub,
Trudim se da ono što sam iz prakse naučio iznesem na što je moguće
prizemniji način.
Mislim da netreba baš od svega i po svaku cenu,praviti filozofiju i famu.
Neke stvari su se zaboravile od poplave novih uređaja i tehnologije, a i pre 50god. se zavarivalo i u Migu i u Tig-u itd. a majstori su morali da se dovijaju sa onim čime su raspolagali .Nisu mogli kada im se pojavi problem otići u dućan i kupiti aparat za 100€.
evo sheme za HF generator.
LINDE HF generator originalna shema

hvala zorane na brzom i konkretnom objasnjenju. Dok sam procitao ovu skolu zavarivanjanaucio sam vise nego par godina unazad.

Jeste zivim u Australiji, grad Adelaide.
Ovde je jako veliki problem naci dobar alat, jer su kineski alati preplavili trziste koji su jako loseg kvaliteta, a prodaju ih po ceni kao da su 1. klase. Tako da se nekad desi da p[ojma nemas sta si kupio, a prodavac me ubedjuje da je to odlican alat, a na kraju kad ga malo preispitam vidim da on tek nema pojma. Smejali bi ste se kad vam dodju prodavci ili prodavacice a ja ih pitam u cemu je razlika izmedju dva slicna proizvoda. Evo samo jedan primer da se nasmejete ( ja i zena otisli da kupimo ves masinu, dodje prodavacica da nas usluzi, i stoje dve BOSCH masine jedna kraj druge, na jednoj pise 600 a na drugoj 1300 cena, ovaskuplja ima displej, i ja je pitam u cemu je razlika , a ona mi ko iz topa pokaze na taj displej i kaze da je u tome razlika. Pitam "samo to", kaze ona " pa to, vidis sta si ukljucio". tad kad je nisam gadjao necim. POzovem ja lepo menadzera, kazem joj da ona ocigledno nema pojma jer ne bi placao 700 za glupi displej. MEnadzer nakon pola sata citanja uputstva i napokon zvanja dobavljaca i servisa, kaze da je ova jeftinija iz kine i pokaze mi bas to "made in Chine"a ova skuplja je "made in Germany" i pise to od pozadi, i jos ima neki "steam cleaner" za koje kaze da pojma nema sta je.) Eto toliko o strucnosti ovlastenog osoblja.

A o obuci da ti neko pokaze kako se varipa i kad bi kupio onaj aparat za varenje od 2000, mozete komotno da sanjate, nema ko to da tipokaze uprodavnici

Mozda je ipak problem u tome sto zavarivanje nije za samoucenje. Neuk covek bi ipak morao da dobije neku poduku od nekog ko stvarno zna da radi...
Samouk ipak ne zna koju elektrodu izabrati, jer vec i kod "obicnih" rutilnih elektorda ima nekoliko vrsta koje se razlicito ponasaju i kupi prvu na koju naleti, ne zna koju struju da izabere u zavisnosti od precnika elektrode i debljine materijala, koji ugao vodjenja elektrode, koju duzinu luka, kako da njise, kojom brzinom da vodi...
Dalje pocetnik kupi prvi aparat na koji naidje, obicno najjeftiniji i onda mu se on pregreva jer ima jako lose intermitence ili nema dovoljnu amperazu ili lose se luk pali ili je luk nestabilan ili vec nesto drugo.
Pocetnik obicno ne zna nista i o osnovnoj bezbednosti pri zavarivanju, rukavice, dugi rukavi, zakopcan okovratnik, sklanjanje glave od dimova i gasova i rad u prostoriji koja ima cirkulaciju svezeg vazduha, koje zatamnjenje na maski da izabere pa najcesce je ili presvetlo pa ga posle bole oci ili pretamno pa se opet oci naprezu...
Prosto neko minimalno predznanje i obuka i teoretska i prakticna je neophodna, da bi se dalje stvar razvijala u smislu razvoja vestine praksom tokom vremena.

Jos uvek postoje pedale za amperazu kod TIG aparata.
Drugi metod je potenciometar na pistolju.
Treci je dugme (ili 2 dugmeta) na pistolju.
Cetvrti je (kod nekih aparata) da se brzim klikom na taster brenera struja smanjuje za podesenu vrednost recimo svaki klik smanji za 5 A, a podize se sa dva brza klika opet za neku podesenu vrednost, recimo 10A.
Mi imamo TIG aparat kojim se klikovima na taster struja obara na neku zadatu ili vraca na onu pocetnu, i za sada to funkcionise OK, nemamo jos potrebu za kontinualno obaranje ili spustanje struje.

Pitanje kako da se ne istopi kraj lima. Najcesce je da se stave "produzne" plocice i da se predje na njih, pa se taj zavareni visak brusilicom odstrani.

T-I-G znaci Tungsten INERT Gas. (Na engleskom je Tungsten a na nemackom Wolfram). Znaci samo inertni gasovi mogu da se koriste (argon, helijum... a cuo sam da se negde za nesto koristili ksenon...). Ne smeju se koristiti reaktivni gasovi kao CO2 ili O2. CO2 ili O2 ce reagovati sa woframom i unistice ga, a takodje ce degradirati i rastopljeni metal. Postoji izuzetak a to je koriscenje mesavine argona i vodonika kod zavarivanja nerdjajucih celika pri cemu H2 ima za cilj "povecanje energije" luka kao i vezivanje kiseonika koji je "stetocina", uz moguc malo nestabilniji luk.

Znaci mozes koristiti u TIG-u samo inertne gasove. Ako uzmes da je helijum extra skup, pretpostavljam oko 10-15 puta skuplji od argona, ostaje ti samo jedan jedini izbor a to je Argon. Postoje i par kvaliteta argona na trzistu (4.8 i 5.0-ovaj je kao najvece cistoce). Razlika u ceni je minimalna, pa mi uvek kupujemo Argon 5.0 i koristimo ga i za TIG i za MIG.

Ne treba ti tabela, prosto je, u TIG-u (u zastiti argona) se zavaruju svi metali: crni celici, nerdjajuci celik, aluminijum i legure, bakar i legure, nikl i legure, titanijum, magnezijum, legure kobalta-steliti...

evo za tig kalkulator

http://www.millerwelds.com/resources/calculators/tig_amperage_calculator...

Dobar dan narode. Potrebno mi je vaše mišljenje i/ili iskustva. I to pogotovo što se tiče Walter Atom aparata za REL zavarivanje.
Naime, radimo u građevinskoj firmi tipa "Ključ u ruke". I crkava nam sve češće stari Varex 160/210 koji je već deo porodice.... Razmišljamo o zameni sa nekim invertorom. Potreban je za građevinsku bravariju, znači ograde, gelenderi, terase, razne popravke, ali povremeno i za povezivanje armatura.

Uslovi rada nisu najlakši, i treba nam nešto izdržljivo. Naravno prva ideja je bila nabavka Varin 1705. Tražeči uokolo po netu naišao sam na ovog Waltera... Kakvo je vaše mišljenje?

Unapred zahvalan!

A skoro da sam se zaleteo za Varina... Samo igrom slučaja nije ništa pazareno. Hvala za informacije! Zabrinjavalo me, a pomalo i dalje me zabrinjava servis. Kod starih trafoa i nije neka svemirska tehnologija. Radi - ne radi. I ja sa ovo malo znanja iz elektrike sam popravljao starog Varexa.

Ali ovo sa elektronikom.... Čisto informativno, šta im najčešće crkava? I generalno a i Varinu? Pogotovo u smislu ozbiljnosti kvara, tj vremenu potrebnom da se kvar otkloni.
Hvala još jednom!

Hvala za brz odgovor! Više nemam dilema. Mada me čudi to za Varstroj. Svuda su oko nas još od praistorije, kao jugići i kečevi na putevima, a da je tako loša situacija sa servisom...

Imao sam bolje mišljenje o njima.