Mala skola zavarivanja

Atest se dobija kada "prodjes" ispit, tj ti zavaris ploce ili cev u prisustvu predstavnika kuce koja je ovlascena da izdaje ateste a onda oni ispitaju to sto si zavario, i ako je sve u redu, prolazis, ako ne padas, pa mozes ponovo.
Ili malo strucnije. Polaganje se izvodi u svemu prema standardu SRPS EN 287: 2001 (a ako je u pitanju zavarivanje celika, to je EN 287-1: 2011).
Standard odredjuje tzv sustinske stvari tj "esencijalne varijable". To su:
1) Sam si izabrao REL ali isti standard se odnosi i ostale procese (TIG, MIG...).
2) Vrsta pripremka. Sam biras ploce ili cevi.
3) Vrsta spoja: suceoni ili ugaoni.
4) Grupa celika, pa izaberi sam za koju grupu zelis da se atestiras (grupe celika su podeljene kodnim oznakama od 1 do 11...). Mozda bih trebao i da ti navedem koji celici pripadaju kojoj grupi (pojednostavljeno...):
1.1 = Celici sa zateznom cvrstocom do 275 N/mm2,
1.2 = Celici sa zateznom cvrstocom od 275 do 360 N/mm2,
1.3 = Celici sa zateznom cvrstocom vecom od 360 N/mm2,
1.4 = Celici otporni na atmosfersku koroziju,
2 = Termomehanicki obradjeni sitnozrni celici (ima i ovde 2.1 i 2.2),
3 = Poboljsani celici (bilo kaljeni bilo koji tvrdocu dobijaju talozenjem nekih faza...),
4, 5 i 6 = CrMo celici sa razlicitim sadrzajima Vanadijuma i Ugljenika (ko zna o cemu se radi, zna, ko je pocetnik, ako mu bude trebalo, sam ce saznati),
7 = Feritni i Martenzitni nerdjajuci celici,
8 = Austenitni nerdjajuci celici,
9 = Celici legirani niklom,
10 = Duplex nerdjajuci celici,
11 = Celici iz grupe 1 ali sa visokim sadrzajem ugljenika...

Pa sad ima preklapanja. Ko polozi recimo na materijalu 1.1 priznaje mu se atest za 1.1, 1.2 i 1.4...
Ko polozi na recimo 1.3 materijalu priznaje mu se 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 2 i 3 grupa... ITD. Ima tablica koja to objasnjava, kada polozis na jednom materijalu, koje sve grupe materijala pokrivas tj ne pokrivas.

5) Vrsta elektrode (A, RA, RB, RC, RR = rutilna, B = Bazicna, C = celulozna)... Naveo sam samo elektrode, inace postoji podela i zica za MIG/MAG...

6) Dimenzije tj debljina pripremaka (i spoljni precnik cevi ako je cev u pitanju).
Debljine su jako bitne! Pazi na kojoj debljini ces raditi test. Evo kako idu debljine:
a) Ako polozis na debljini t< 3 mm, atest ti se priznaje za debljine t do 2 x t. Tj, ako polazes na limu 2 mm, atest ti se priznaje za debljine od 2 do 4 mm...
b) Ako polozis na debljini 3 =< t =< 12, atest ti se priznaje za debljine od 3 mm do 2 x t. Znaci ako polazes na debljini 5 mm, i prodjes, atest ti se priznaje na debljinama od 3 do 10 mm. Iz tog razloga obicno se za polaze na debljinama 6 mm. Pa ko polozi na 6 mm, ima atest za debljine 3-12 mm, sto su i najcesce debljine koje se zavaruju elektrodama.
c) ko polozi na ploci debljoj od 12 mm, tome se priznaje atest od 5 mm do neogranicene debljine.

Naveo sam samo za suceono zavarivanje ploca. Ima slicno za cevi i slicno za ugaone spojeve...

7) Polozaj zavarivanja... Oznacavaju se sa PA, PB, PC,.... PE.... i znace zavarivanje u horizontalnom polozaju, vetikalnom... nadglavnom...
Ovde takodje dolazi do preklapanja. Recimo za ploce, kralj svih polozaja za ploce je nadglavni. Polazes u nadglavnom za plocu, i ako prodjes, atestiran si za sve ostale. Polozis samo za PA (horizontalni) i priznaje ti se samo horizontalni...

detalji zavarivanja: ako je suceoni spoj u pitanju imas tri varijante: Jednostrano bez podloske (tzv "sa provarom"), jednostrano sa podloskom, obostrano. Jednostrano znaci da se zavaruje samo sa jedne strane, a obostrano znaci da zavarujes sa jedne strane, pa okrenes plocu pa obrusis koren, pa zavarujes sa druge strane... Tu takodje ima preklapanja. Ko polozi jednostrano bez podloske, priznaje mu se da je atestiran i za jednostrano bez podloske i za jednostrano sa podloskom i za dvostrano... ITD...

Jos neki detalji:
- Ako polazes na plocama, dimenzije ploca su recimo 350 mm x 150 mm x debljina koju si sam izabrao...
- Nemas bas neograniceno vreme ali te niko nece ni pozurivati.
- Moras imati bar jedan prekid i nastavak na tom prekidu i u korenu i u pokrivnom sloju. Ne smes brusiti da se ne vidi gde su nastavljanja, mora da se vidi da li znas da bez greske odradis nastavljanje. Inace recimo da 90% gresaka nastaje na pocetku ili zavrsetku gusenice. Pravilan start, narocito bazicnom elektrodom, mora neko da ti objasni i da ti pokaze. Ovo je bitno.
- Smes da brusis malo, da popravljas malo ali ne smes previse. U principu standard kaze da za svako brusenje moras imati dozvolu "supervajzera" ili kako se vec zove.
- Ispitivanje (recimo REL, suceoni spoj ploca...) se sastoji: u vizuelnom ispitivanju, radiografija ili savijanje ili kidanje (obicno radiografija)...

Inace, sve ovo mi je u glavi jer sam nedavno bas ja spremao nase zavarivace za atestaciju na sledece:
- REL postupak, bazicna elektroda, debljina ploca 13 mm, grupa materijala 1.2, nadglavni polozaj, dvostrano (zavarivanje cele debljine sa jedne strane i na kraju brusenje korena sa druge strane i zavarivanje sa te druge strane)...
- to isto ali "kombinacija", koren i prvi prolaz kao i prolaz sa druge strane sa REL, bazicnom elektrodom, a popuna sa punjenom zicom. Posto je radjeno sa punjenom zicom, ovde je ispitivanje radjeno jos i na savijanje.

Nadam se da si razumeo: Odluci se za materijal, odluci se za cev ili plocu, odluci se za tip spoja (suceoni ili ugaoni), za polozaj, za debljinu ploca...
Najprostije je poloziti za ugaoni spoj u horizontali, debljina ploca 6 mm, grupa 1.1 ili 1.2...
Nesto srednje, a dosta cenjeno je poloziti u PF polozaju, (vertikalno navise), bazicnom elektrodom, ploce debljine 6 mm ili vise, suceoni spoj, jednostrano, sa provarom.
Jako je tesko odraditi provar u nadglavnom sa bazicnom, pa zato predlazem ono sto smo mi radili: obostrano, bazicna, debljina ploca 13 mm, suceoni spoj, nadglavni polozaj... Mislim da je ovo najvise sto se moze izvuci iz jednog zavarivaca, za neko kratko vreme obuke. Inace ja bas ne volim da cujem da je neko atestiran na rutilnu elektrodu, zato svo vreme pricam o bazicnoj.
I da, predlazem da polazes kod kuca koje su stroge, tj nisu one stroge uopste nego ne mozes da platis i dobijes atest. Zna se u nasoj maloj zemlji ima nazalost i takvih kuca, pa se njihovi atesti ili gledaju sa prezirom ili se cak ne priznaju u ozboljnim firmama. Ako hoces atest, nauci-ali stvarno, idi i polozi posteno i zasluzi postovanje i svoje i kolega iz struke.

Ako te jos nesto interesuje pitaj, posto mi je oko atestacije jos sve sveze u glavi.

Ako polazes u sopstvenoj reziji, sam izaberes precnik tj precnike kako ti mislis da treba, tj kako te neko naucio, a ako radis prema nekoj WPS (specifikacija tehnologije zavarivanja) onda radis onim precnicima kako je propisano.
Tehnika vodjenja? Pa to ili znas ili te neko nauci. Ne verujem da ce te neko uciti preko interneta. Pa instruktori zavarivanja i razne firme zive od obuke zavarivaca. Ili se zaposlis u nekoj firmi pa te tu obuce, ili pratis konkurse zavoda za zaposljavanja, pa se prijavis na neki od kurseva koji oni finansiraju, ili platis sam kurs u nekoj od firmi za obuku ili platis instruktoru iz takve firme da te obucava mimo njegove firme.

Tablicu ces naci kod instruktora zavarivanja, kod ljudi koje rade u firmama za atestaciju, ili ce ti je neko od clanova foruma koji je ima skenirati i poslati ti.

A je kodna oznaka za kiselu oblogu, cisto kiselu. Nikada nisam sreo takvu elektrodu, ali eto postoji.

Pa jos i debljina cevi

Mozes procitati u gore navedenom standardu. Pojasnjavanje bi mi uzelo mnogo vremena, ipak moras nesto i sam da uradis. Najprostije, atest za ploce ne vazi za cevi, kao ni obrnuto. Atest za suceoni spoj ne vazi za ugaoni kao ni obrnuto. Zato je sve posebno navedeno za ploce, pa za cevi, i posebno za suceoni spoj i posebno za ugaoni.

Bazicna elektroda, ipak ima par mana. Jedna od njih je da pri paljenju luka ne razvija brzo gasnu zastitu rastopljenog metala. Zato je to mesto paljenja luka cesto mesto greske. Zato se luk mora paliti na poseban nacin. Ako ne znas, neko mora da ti pokaze, pa objasni, pa da te gleda kako ti radis, pa da te ispravlja i savetuje, pa da ti potvrdi da radis dobro.

Rutilna elektroda tipa E6013 je pre svega bravarska elektroda, za rad na jeftinim trafo aparatima, za ljude koji nisu profi zavarivaci. Jedna od osnovnih karakteristika metala zavara je tzv garantovana zilavost (od 47J) pri nekoj temperaturi. Rutilne elektrode tipa E6013 imaju garantovanu zilavost na 0 C. A bazicne tipa E 7018 na -40 C ili -50 C. Npr. verujem da ne bi voleo da prelazis preko mosta na -10C a da znas da je zavaren rutilnom elektrodom. A kada znas da je zavaren bazicnom onda si bezbrizan. Plus bazicne elektode daju jaci metal zavara, plus rade na + polu pa imaju vecu penetraciju tj uvarivanje. Prosto sve ozbiljne konstrukcije se rade bazicnom elektrodom (naravno ako se rade elektrodama). Ne znam zasto bi neko radio neki ozbiljniji atest rutilnom E6013 elektrodom ili zasto bi neka firma trazila zavarivace sa atestom za rutilnu E6013 elektrodu.

Da dobro si shvatio, morao bi da polazes nekoliko/puno puta. Zato se i retko desava da neko samostalno, bez cilja polaze atest. Obicno firme salju zavarivace da se atestiraju prema onome sta konkretno treba, i tako svaki put.

Lose si shvatio. U prethodnom postu nisam nista navodio o debljinama kod ugaonih spojeva. Tu ima dva opsega. Manje od 3 mm i od 3 mm pa navise. Ko polozi na 3 mm, priznaje mu se atest za sve debljine od 3 mm do neogranicene debljine (ukljucujuci debljinu 8 mm). Da bi se izbeglo progorevanje lima, narocito kod MAG-a, obicaj je da se tada polaze na 5 mm. Prema onom gore pravilu, ko polozi na 5 mm vazi mu atest za debljine od 3 do neograniceno.

Mislim da sam ti vec rekao: Za REL postupak - Celik iz grupe 1.1/1.2/1.4, ploce, debljine recimo 6 mm (ako polozis na ploci 6 mm onda pokrivas debljine 3 mm do 12 mm sto su i najcesce debljine), suceoni spoj, bazicna elektroda za sve (i provar i popuna), pozicija PF (vertikalno navise), sa provarom (jednostrano), u nekoliko slojeva (prolaza) i da polazes kod kuce koja nije kompromitovana.
Ako posedujes ovaj atest, imaces postovanje kolega i firme koja bi te eventualno zaposlila. A onda neka ti ta firma plati atestaciju ako zeli zavarivaca sa nekim drugim atestom.

Da.

Ne bih znao koliko kosta. Mogu samo orijentaciono da kazem da bi mozda neki instruktor na crno trazio 40-50 EUR dnevnicu, a rekao sam ti da moze da bude besplatno (preko zavoda za zaposljavanje ili ti firma plati).
Apsolutno nemas nikakvu prednost osim sto ti zavarivanje nece biti nepoznato kao proces i tehnologija. U tome ces biti u prednosti u odnosu na onoga ko dodje da uci TIG a nikad nije upalio luk. Uzorci su apsolutno isti kao oni za REL, jedino sto je obicaj kod celika da se TIG pre svega polaze na cevima. Opsezi precnika cevi su do 25 mm (ako je uzorak manji od 25 mm opseg pokrivanja je od precnika uzorka do 2 x precnik uzorka) i preko 25 mm (uzorak mora biti min. 25 mm, a opseg pokrivanja je 0.5 x precnik uzorka pa do neograniceno. Najcesci i jedan od najcenjenijih je atest PH-L045. Cev je postavljena pod 45 stepeni i zavaruje se odozdo nagore jednom polovinom cevi a onda i opet odozdo nagore drugom polovinom cevi.

Prvi put cujem za Esab Buddy, Esab je imao cuvenu Caddy seriju.

A na Esabovom sajtu kazu da je to Entry-Level model. Sto znaci da zele sa njima da se takmice sa jeftinim brendovima na trzistu. Kada gledam podatke iz specifikacije, primecujem mali OCV od samo 59.8 V. Dobri aparati imaju OCV preko 80 V da bi lako palili svaki tip elektrode (recimo Fronius TP 1500 ima 92 V).

Dalje, na netu kazu da je taj aparat identican sa Thermal Arc 175 SE. Ovaj Thermal Arc 175 znam, nije los ali da diplomatski kazem da nije prva liga. Nemam informacije o pouzdanosti.
http://www.rapidwelding.com/images/XL/W1002903XLG.jpg

Moras sam da odlucis, iz mog iskustva, ako neko radi ozbiljno cesto, treba kupiti profi aparat a to kosta recimo 600-700 EUR + PDV (u ovoj klasi to su Esab Caddy-serija, Fronius, Kemppi, MIller...).
Ako ces samo povremeno raditi, onda mozes da kupis sta hoces.

REL postupkom neće ići, ali može TIG ili autogeno.

Treba mi pojasnjenje. Situacija je ovakva.
materijal 6mm, obradjuje se za V horizontalni
- koja je debljina "zuba"
- ostavlja li se razmak izmedju ploca i koliki
- sa podloskom ili bez
Hvala

Pozdrav svima!
Bio mi je danas kolega koji je zavarivač, i zavarivao mi neke stvari.
Nešto mi mnogo pršti sa strane, i lepi po materijalu kapljice...
Jel to problem do aparata, ili nešto drugo? U zavarivača nesumnjam, jer ima atest, i zna svoj posao...
Kaže on da je zbog aparata, i da je to normalno i uobičajeno kod zavarivanja!
Evo slika jedna

Ja sam primetio da ovako puno kapljica sa strane prave Jadran S elektrode, a ako varim sa Rutilen 2000 onda toga nema.

Licno se uzasavam Jadrana,sto sa npr zutim Lotus elektrodama odradim zmurecki sa Jadranom bukvalno rasturim materijal koji varim,jednostavno ne znam sa njim da radim i takodje i meni prsti na sve strane ili lepi,nikako da nabodem kako kod podesio aparat...
Naravno i tu je stvar aparata,varioca itd itd... Probaj sa drugim elektrodama,verujem da sa malo prakse i boljim elektrodama i tim aparatom mozes i sam da varis ovakve stvari,ne treba ti atest za ovakvo nesto...

Btw,drugar ti je bez obzira na prstanje odradio lep var...

Zorane imam 2 pitanja

1. Zavarivao sam dve ploce od 10 mm u nula kvalitetu pod pravim uglom bazicnom elektrodom 3,25 EVB Mo jesenice ., vertikalno na gore,inverter aparat ,dc +, al nisam bio zadovoljan esteskim izgledom šava pa sam preko njega zavarivao rutilnom Jadran S 3,25 al sad vertikalno na dole i dobio sam estetiku. Da li sam time izgubio mehaničke osobine šava koje je prvobitno imao ? Elektrode su prethodno sušene a zavarivao sam priključne mašine poljoprivredne mehanizacije.Nisam stigao da slikam pošto je čovek žurio i .....

2. Naprsla daska od pluga, debljine je oko 7 mm , materijal je jako tvrd ali ne znam koji je to čelik ,verovatno je "otporan" na abraziju .Da li bih mogao da ga zavarim elektrodama za tvrdo navarivanje, ili već kojim treba tako da taj šav bude takodje otporan na abraziju ?

Hvala....

Imam još jedan problem.Danas doneo čovek raonik koji se polomio popreko , od sečiva pa na gore do polovine.Treba ga zavariti , al kojom sad elektrodom posto se taj deo iskiva.Ako je elektroda meksa od materijala raonika on se onda brze trosi na zavarivanom mestu , sto mi nikako ne odgovara.

Imam sledeći problem pri radi sa elektrodama Rutilen 2000:

Koristim Varex-ov trafo koji daje max. 120A. Kada zavarujem horizontalno bez obaranja ivica onda nema problema.
Medjutim, često mi se dešava kada spajam deblje ploče na kojima se prethodno obore ivice nastaju problemi. Šljaka se podvlači ispod vara i ulazi u procep i onda var ništa ne valja.
Ako koristim Jadran S elektrode onda nemam ovih problema.
Da li može biti problem u slaboj amperaži?

Za te pare vec moze da se kupi dobar aparat. Mi smo platili 600 EUR + PDV, ali da ne reklamiram. Mislim da Iskra nazalost cesto lepi etiketu na aparate sa dalekog istoka, cija je osnovna karakteristika da su losi i nepouzdani

Radi se kod tebe o pocetnickoj nespretnosti taj problem je poznat, mnogi postave takvo pitanje.
Ne bih da licitiram, ali kazu da se 80% gresaka u zavarenim spojevima koji se snimaju desava na pocetku ili zavrsetku. Zato se, pored ostalog, pomenuti pocetci a pogotovo zavrsetci bruse. Pa je iskusnim zavarivacima milije kada su elektrode duze, jer sa jednom naprave duzi sav, manje koriste brusilicu, imaju manje kriticnih tacaka itd, manje gube vreme na promenu elektroda sto je bitno ako radi na normu.... Dalje, jedan deo elektrode, recimo zadnjih 40 mm se baca, tih zadnjih 40 mm je svo vreme bilo izlozeno visokoj temperaturi i kada dodje red na njih da se pretope, deo materija iz obloge u tih zadnjih 40 mm je verovatno ispario. Pa sad ako se baca 40 mm a elektroda je 250 mm, znaci baca se 16% kao pikavac, a ako je duzina 350 mm, baca se 11.5%. Ta razlika od 5 % su pare.
Ako se budes duze bavio zavarivanjem, prevazici ces to. Inace, ponekad, kada je neko kriticno a precizno zavarivanje, recimo neke ivice, ili neke rupice, i iskusni zavarivaci potrose pola elektrode u prazno (na nekom bezveznom limu) pa onda krenu da rade sa onom preostalom polovinom ili trecinom.