Podno grejanje bez kosuljice

U planu je da se na novosagradjenoj kuci uradi podno grejanje koje ce biti u vidu pomocnog grejanja i sluzice da ugreje pod do temperature od 21 stepen. Glavni vid grejanja bice putem radijatora. E sad zanima me da li je moguce da se na ravnu betonsku podlogu postavi stirodur u dva sloja, s tim sto bi u drugom sloju bili iseceni kanali za prolaz cevi. Nakon toga bih stavio aluminijumsku foliju da bolje rasporedi toplotu i prenese je na laminat.

Na ovaj nacin zeleo bih da izbegnem ponovo postavljanje kosuljice iznad cevi za podno grejanje, da omogucim brze zagrevanje poda i da nedaj boze skidanjem laminata moze da se pristupi cevima u slucaju nekog kvara.

Mon, 20/11/2023 - 15:53

Pa prije valjda može pući

#32 [1]

StevanHN

[2]

Offline

Registrovan dana: 28/06/2015

Poruke:

Pa prije valjda može pući estrih/košuljica nego beton.

Mon, 20/11/2023 - 18:07

Не знам шта пре може пући,

#33 [3]

zvukoljub

[4]

Offline

Registrovan dana: 05/09/2007

Poruke:

Не знам шта пре може пући, али да је добра варијанта бетон, сви би то радили преко подног грејања, нико се не би петљао око естриха.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Mon, 20/11/2023 - 22:37

Pa i košuljica je beton.

#34 [5]

boleeve

[6]

Offline

Registrovan dana: 25/04/2010

Poruke:

Pa i košuljica je beton.

______________________________________________________________________________

Tue, 21/11/2023 - 00:11

nece da smeta

#35 [7]

Histerezis

[8]

Offline

Registrovan dana: 21/08/2015

Poruke:

Specifični toplotni kapacitet betona i estriha je približno isti. Znači količina toplote koja je potrebna da se dovede jedinici mase i betona i estriha da bi im povećali temperaturu za 1C je skoro ista ali povoljno je to što je betoh gušći pa u istoj zapremini imaće veću masu pa samim tim može da akumulira veću količinu energije.
Koeficijenat linearnog toplotnog širanja betona i estriha je takođe približno isti i iznosi oko 1x10^-5 [1/C] a od njega zavisi kolika će biti relativna promena dimenzija pri jediničnoj promeni teperature. Tako da za isti temperaturni režim zagrevanja/hlađenja biće isto širenje/skupljanje jednog segmenta poda. Inače na grubo red veličine te promene za neke uobičajene radne temeprature podnog grejanja iznosi do +/-1mm a to se obezbedi obodnim trakama koje daleko nadmašuju ovu vrednost.
Čisto baciti pogled na članke:
https://www.podovi.org/beton-kao-akumulator-energije-termicka-aktivacija... [9]
https://www.gradnja.rs/podno-grejanje-terasa-rampi-i-javnih-povrsina/ [10]

Tue, 21/11/2023 - 10:33

Ako je velika površina

#36 [11]

boleeve

[6]

Offline

Registrovan dana: 25/04/2010

Poruke:

Ako je velika površina napravi se dilatacija, kao uostalom i u svakom betonu.

______________________________________________________________________________

Tue, 21/11/2023 - 20:36

Grba, Kod mene je leta 2015.

#37 [13]

1.ssm

[14]

Offline

Registrovan dana: 05/07/2014

Poruke:

Grba,

Kod mene je leta 2015. godine upravo tako odrađeno podno grejanje.
U beton (kome je dodato bilo sredstvo za plastifikaciju) je zalivena Blansol Ø16mm pex-al-pex cev u dužini od 150m fiksirana za armaturu Ø5mm 15x15cm u prostoriji od 25m2. Ova ploča je pri livenju skoro pa idealno izravnata i posle mesec dana lepkom CM-16 su nalepljene pločice.
Problema nije bilo...

Thu, 30/11/2023 - 13:56

Razmisljam neku nivelisucu

#38 [15]

som16

[16]

Offline

Registrovan dana: 20/02/2015

Poruke:

Grba,
tu je zabrinotost " zvukoljuba " na mijestu. Može se kompenzirat unutranje napetosti sa " rabic mrežicom ( Histerezis dali sam primjerno napisao ili slično).
Brine me kakvu granulaciju agregata češ dobiti; na gradilišču je ponekad 0-16 a ponekad 0-32 mm. Mikroarmirani betonski estrih je 0-4 mm granulacije.
Sama izravnava - nivelisanje če ti biti veliko problem, jer češ morat četat neko vreme da beton počinje vezati , a druga težava je, da če biti mek beton ( ne kao estrih - čvrsti = može se izraditi kepa - kao iz snjega) i pucače na mnogo mestama.