Podno grejanje na struju

Oznaka za tehničku jedinicu kilovatčas se piše "kWh" a ne "kwh" ili "kw/h".
Nikoga nisam spomenuo u svoijm komentarima pa ću da zamolim da i drugi ne spominju mene. A i osnovni red je da barem napišu nečije ime sa Foruma pravilno.
Zamoliću moderatore ovog Foruma da upozore pojedine članove na njihovo ponašanje.

Ne znam ko je tačno, nije ni bitno, nego deluje zbunjujuće dok se čita pa sam samo napomenuo.
Snaga je u kW, a toplotna energija i gubici su u kWh.

Nisam ništa loše mislio, već zbog kvaliteta teksta i budućih čitalaca, jer i sam sam se zbunio u prvom trenutku i da nisam unapred znao šta treba da dobijete, ko zna da li bih pohvatao račun.

Ja sam upotrebljavao kw/h kod akumulacije. @Cronnin hvala, znam da nisi nista lose mislio.

Tihi kako si izolovao tank iz segedina ako nije tajna?

I koliko dodatno dodje izolacija?

@tihi

Izvini ne sećam se toga na drugoj temi, verovatno sam propustio nepažnjom.

Ako uzmemo razumne toplotne gubitke od 5 kWh na sat, tj. 5 kWh/h, tj. 5 kW, znači da nam treba 5 kW grejne snage da se pokrijemo na taj "najhladniji" dan. Toplotni gubici su u svakom trenutku jednaki 5 kW. I tokom jedne sekunde i tokom perioda od 2 sata. Tada je ukupna količina energije koja se potroši:

energija [kWh] = snaga [kW] x vreme [h]

E(dnevno) = 5 kW (snaga svih el. grejača) x 24 h (posmatrani vremenski period) = 120 kWh
E(mesecno) = 5 kW x 24 h x 30 dana = 3600 kWh

Snaga je brzina kojom se troši energija. Ako u sobi imaš TA peć koja je tokom noći uskladištila 24 kWh energije, i ako soba ima gubitke od 3 kW, za nekih 8 sati nakon isključivanja će peć biti hladna. Toplotni gubici su u svakom trenutku 3 kW. Oni su i 3 kW na sat, i 3 kW na minut, i 3 kW na sekund. Ti možeš da napišeš i 3 kW/h ili 3 kW/min ili 3 kW/dan, samo što nema potrebe i bespotrebno komplikuje. Isto kao da pričaš: da bih se zagrejao jedan minut, treba da mi radi grejalica od 3 kW tokom tog jednog minuta. Da bih se zagrejao jedan sat treba da mi radi grejalica od 3 kW čitav sat. Koliko god vremena da uzmemo u posmatranje, za održavanje temperature u sobi uvek će ti biti potrebna uključena grejalica od 3 kW, ako je napolju istih -15°C. Možda je najjednostavnije da se kaže da, toplotni gubici predstavljaju brzinu kojom prostorija "jede" energiju[kWh], i imaju dimezniju snage[kW].

Akumulaciju izražavamo u kWh, jer je u pitanju energija. Tako piše i u brošurama. Npr, ovde ima za Magnohrom modele i snaga i akumulacija toplote:
http://www.magnohromfetp.com/index.php?option=com_content&view=article&i... [20]

Mene sad intrigira jedna stvar , a to su gubitci . Ok slažem da je gubitak na spoljnih -20 a unutrašnjih +20 nekih xy kWh , ali jel to podatak koji važi uvek , jer recimo postoji i masa zida koja se zagreva postepeno .
Zašto ovo pišem , primetio sam da je jedan pregradni zid nekih 3 m3 koji zagreva TA peć već posle nekih 2-3 nedelje stalnog rada peći ide preko 30 stepeni C . A neposredno na njega naslonjeni spoljni zid je od ćoška do prozora sve topliji kako odmiče grejna sezona
Na termoslici je taj pomenuti zid a peć je sa druge strane , peć ne radi već 3-ći dan

Zid od bilo kog materijala ima svoju inertnost. Debljina tj masa i materijal imaju velik uticaj.
TA peć kao i radijatori greju zagrevanjem vazduha i zračenjem i ti u svim pravcima pa i na leđa tj prema zidu. Uglavnom ne obraćamo pažnju na to ali ovaj Tenzorov efekat je uvek tu. Toplota se prenosi kontaktno preko zida sve dalje od izvora toplote pa je najtoplije iza TA peći a dalje od nje zid je sve hladniji. Kad bi to bio bakarni zid toplota bi išla i dalje od nekoliko metara.
Jedno od rešenja je da se iza radijatora ili TA peći stavi sjajna aluminiumska folija koja će sprečiti da se zid iza zagreva zračenjem. Sva ta energija će onda ostati u sobi jer aluminiumska folija, ako je sjajna, vraća zračenje.
Za eksperiment je dovoljno staviti ruku iza TA peći i osetiti to zračenje. Ako se uzme list novina i stavi između TA peći i ruke, odmah će se osetiti manje ili nikakvo zračenje. Tada se zid manje greje pa i ne može da isijava i rasipa energiju sa druge strane zida. Loših efekata nema jer će zid (iako postoji alu foliju ili papir između TA peći i zida) biti temperature okoline jer se greje toplotom (kontaktno toplim vazduhom - to je ono lelujanje vazduha iznad radijatora ili TA peći), a ne i zračenjem.

Pa zato jer je pod zapravo grejno telo u slucaju podnog grejanja, a zid u slucaju grejanja sa radijatorom nije. Zid je potrosac

@tihi
Da li postoji neka okvirna racunica, koliko se toplote zracenjem izgubi ka zidu?

Da slažem se da su spoljni zdovi "gubitak " zato se i dodatno izoluju . Ja imam sreću pa imam masivne zidove . u objektu gde živim a grejanje je na TA peći , i još je stan "salonac " stolarija is početka prošlog veka , pa je opet izdatak za grejanje relativno mali oko 60 e mesečno 3 TA peći i obična klima za 20 k dinara . No kako imam tri sobe spojene vratima sad se razmilšljam da u zazidam sva ta vrata i da napravim neku vrstu TA grejanja unutar tih pregradnih zidova , praktično ću izbaciti 1 TA peć .

Snimiću sve zidove al kad žena izadje iz stana , možeš zamisliti kako je reagovla kad sam sinoć u 1 pomerao nameštaj da bi bih slikao ...

@tihi, "Podno grejanje nije ništa ekonomičnije od radijatorskog. Kuća potroši isto energije koliko joj treba a kako ću ja dodati tu energiju je drugo pitanje.
Podno je mnogo inertnije i niskotemperaturno je. Ekonomičnije je i prijatnije slati u sistem što nižu temperaturu vode. Moje grejanje na radijatore nije ništa manje ekonomično od podnog jer mi je polazna voda 40*C kao i kod podnog.
Potrošač je objekat a ne tip grejanja. Ovo je sa stanovišta energije."
Prvo kazes da nije nista ekonomicnije podno a posle kazes da je ekonomicnije slati nizu temeperaturu. To mi nije jasno. Konkretno kod tebe je jasno ali kada se prica o radijatorskom grejanju ne misli se na tvoj primer 40 stepeni vec na 60-80 stepeni.

Slazem se da su gubici jednaki. Ali... za svaki stepen vise unutra ili stepen manje spolja tebi treba proporcionalno vise energije za grejanje.
Na stepen manje-vise spolja ne mozemo da uticemo ali na stepen manje-vise unutra mozemo da uticemo izborom podnog ili radijatorskog grejanja.
Znamo da temperatura u sobi gledano od poda do plafona nije jednaka vec uzimamo prosecnu temperaturu.
Kod radijatorskog se toplota spusta od plafona prema dole i veca je temperatura u gornjoj zoni koju ne koristimo.
Kod podnog grejanja kod plafona je hladnije i vise koristimo topliju zonu tako da je prosek temeprature u celoj sobi manji kod podnog grejanja za 15%.

http://sobel.rs/novosti/poredenje-radijatorskog-i-elektricnog-podnog-gre... [38]
Malo su ga preterali ali sustina je ta.
Trenutno kod mene u kuci pod je 26, na sredini 23 a plafon 20. Prosek je 23. U zoni coveka prosevno 24.5 i u kratkim rukavima smo.
U stanu gde je radijatorsko na podu je 19, sredina 21 a plafon 26, Prosek 22 ali je u stanu dosta hladnije a zoni coveka 20 i meni je hladno i u dugim rukavima i nosim papuce.
Prosecna temperatura je veoma slicna ali se u zoni u kojoj provodim vreme veoma razlikuje temperatura i da bi mi bilo isto u stanu kao u kuci moram sve temperature tj zone da podignem za 3-4 stepena.

Ne znam sta nije jasno ili logicno?
TP je ekonomicnija od smederevca jer za 1 da 3kwh dok smederevac za 1 da 0.6kwh. To je u pogledu potrosnje kwh a u pogledu novca smederevac je verovatno jeftiniji
Do sada mi je svaki majstor centralnog grejanja rekao da racunam slobodno 15% manje zbog podnog, niko nije to dovodio u sumnju i svi su mi to savetovali.

Ja ne govorim o toj razlici. Govorim o razlici za postizanje istog osecaja temperature u zoni zivljenja. To neces postici sa radijatorima vece povrsine jer opet moras da postignes vecu temperaturu u gornjoj zoni bez obzira na povrsinu i toplinu radijatora. Jednostavno taj zahtev moras da ispunis kod radijatorskog grejanja dok kod podnog ne moras. Tu je ekonomicnije.
O drugim aspektima kao sto je polazna temperatura nisam pricao. Ili npr kod radijatorskog grejes zid do radijatora i tu su ti povecani gubici. To je sve zanemarljivo u odnosu na ovih 15%.
I nisam pricao sta je prakticnije vec sta je ekonomicnije. Ekonomicnije je uvek podno u odnosu na radijatorsko a prakticnije zavisi sta ko voli. Takodje novac ne moze da utice da li je nesto manje ili vise ekonomicno ili manje ili vise prakticno vec samo novac moze da utice da li da se odlucis za sta god pozelis ili moras da pravis kompromise pa da se odlucis za manje ekonomicno ili manje praktcno. Ovo je u domenu filozofije
Znaci govorio sam o ekonomicnosti u upotrebi a ne o ekonomicnoj investiciji ili prakticnoj ili neprakticnoj upotrebi.
.

Nije naboj nego cigla , i nemam vitlove (viklove ) već drvenu medjuspratnu konstrukciiju , što se tiče kaljevih peći imam ih već 2 iz 1921 , u perfektnom stanju , ali neću da ložim . Zasad mi je struja sa TA pećima ok rešenje i ta dodatna jeftina klima koja se zasad pokazala odlično .