Podno grejanje - Uradi Sam sa PRIJATELJIMA !!!

Pravo računanje je kalorimetrom ali za mene je preskup a nije toliko ni važno.
Za detaljniji COP trebao bih svaki sat da čitam struju, temperature 3 puta u satu imam i tek onda mogu da sračunam COP u tom satu. Ali to bi bilo malo veće preterivanje. Meni je dosta da uprosečim temperaturu za 24 sata i očitam koliko je struje potrošeno.
2.8 je takođe dobar rezultat. I sam COP mi nije glavni cilj već najmanji račun. To znači da grejanje počinje u 5 ujutru, da se kuća zagreje do 7 i da u 7 ujutru bude u akomulatoru 45*C. Tada se TP ne pali do podne. Smanji se cop ali više se smanji račun.
Sve dok mi je račun 2.5 puta manji od računa za gas ja sam zadovoljan.

Postovanje svima, procitao sam veci deo posta vezanog za podno grejanje i kombinaciji sa peletom. Mada i dalje imam nedoumica nekih - imam novu kucu sa izolacijom 8cm, kompletno odranjeno podno grejanje (radijator imam samo na stepenistu prema gornjem spratu i u kupatilu - susac). Grejna povrsina je oko 120-130m2. Kotao je centrometal i grejem ga do minimalne temperature koja moze da se podesi a to je 65stepeni. Na vodu koji izlazi iz kotla ide mesajuci ventil (sa termo glavom) gde je temperatura podesena na 45stepeni. Takodje na strujnim krugovima imam ventile gde moze da se regulise protok vode kroz krugove.
Moje pitanje je da li treba uzeti akumulator toplote, koji ce se grejati npr preko noci peletom, a preko dana da se greje kuca toplom vodom iz akumulatora?
Ja trenutno palim kotao u proseku dva puta dnevnom, jednom oko podneva na 2-3 sata, i jednom popodne isto na 2-3 sata. Kada je hladnije oko 0, ili ispod nule, onda kotao radi 6-7 sati u kontinuitetu. Naravno, kada kotao dostigne temperaturu od 65 stepeni, on se ugasi, ali temperatura u kotlu brzo opadne zbog povratne vode i kotao se ponovo pali posle 7-10min. Dok se gorionik ponovo potpali, temperatura vode je vec pala na 40-50stepeni. Pa onda kotao ponovo mora da dogreva. Pretpostavljam da se na ovaj nacin dosta trosi pelet, i da se akumulatorom toplote moze malo smanjiti potrosnja.
Dodatno pitanje, ako neko zna - trenutno na strujnim krugovima sam podesio protok vode razlicito za razlicite prostorije. Npr najveci protok je za kupatilo da bude sto toplije, onda u spavacoj sobi manji protok, da ne bude previse vruce itd. Da li je to ok, ili da ostavim maximalni protok na svim krugovima?
Takodje, da je pritisak oko 1.5bara dovoljan u tom slucaju?

Hvala puno unpared na odgovoru.

Strucnjaci imam jednu nedoumicu odnosno zanima me vase misljenje oko jedne stvari koja se odnosi na podno grijanje. U kuci imam podno grijanje u prizemlju i dvije sobe koje su iznad garaze posto je kuca zidana na poluetaze svaki sprat da tako kazem je visi od drugog za metar i po koliko je ukopana garaza cijelom duzinom kuce. I drugi sprat ce isto biti podno ali to cu praviti sledece godine.Grijem se preko elektro kotla i imam digitalni termostat u dnevnoj sobi sa funkcijom podesavanja i programiranja za 7 dana. U sobama iznad garaze je uvijek hladnije nego u dnevnoj sobi. te sobe su po 11 m2 i predpostavljam da je hladnije jer je tu postavljen po jedan krug od 80 do 90 m cijevi. Posto hocu da pređem na peć na pelet uzecu jednu pumpu za donji dio a kontao sam da uzmem drugu pumpu za te dvije sobe. Pec bi grijala vodu na 65 stepeni i u sistem treba da puštam vodu do 45 stepeni. Kako da napravim regulaciju sa ovim jednim termostatom i dvije pumpe. Svaki sprat ima svoju vertikalu i razvodni ormar. Donji ima 6 krugova a na spratu 2 kruga. Dodatno bi grijao i kombinovani bojler od 120 litara. Peć na pelet u sebi ima 90 litara vode. Isped svake pumpe bi trebao da bude troputi ventil ako se ne varam. pa sam mislio da jedan podesim da pusta nesto topliju vodu za ova dva kruga na spratu da kompezujem duzinu cijevi sa vecom temperaturom vode jer do sada sam iz elekto kotla imao samo jednu pumpu koja je gurala vodu u citav sistem. Kuca nije izolovana bice ako bog da na proljece ali treba prvo zimu prezimiti. SAmo sam kontao da izolujem ploce iznad te dvije sobe sa vunom debljine 10 cm a mozda i 20 cm. Ono sto mene muci da li da termostat podesim da vrsi ukljucivanje peci na pelet ili pumpi . Ako namjestim da ukljucuje pumpe moze li jedan termostat da podesava obe pumpe ili bi trebao da imam poseban za sprat. Isto tako kako da krug koji ide u radijator u kupatilu (susac peskira) koji je spojen u razvodnoj kutiji na istoj temperaturi kao i ostali krugovi podnog da izdvojim da kroz njega ide 65 stepeni. Dosta napisah i nadam se da sam jasam sto se tice nedoumice. Zelim da izbjegnem da se pec stalno pali i gasi jer ce potrosnja biti veca. U svakom slucaju bice jeftinije nego na struju. Nemam bafer i nemam sada trenutno namjeru da ga kupujem da li treba jos nesto osim same peci na pelet. Pozdrav

Ta " alu folija " je totalno nepotrebna stvar a samim tim i nebitna , ali je 2 cm stirodura premalo ...

A čemu bi služila parna brana u vašem slučaju .
Da napravim paralelu , vama je parna brana potrebna kao i frau Šilovički cipele Loubotin sa štikolm od 17 cm
Postavka tehničkih najlona /folija je u tome da spreče kontakt izmedju stirenskih proizvoda i relativno garesivnog cementa , i da spreče proucrivanje cementnog mleka u spojeve stirenski tabli .
Ukoliko se kao hidroizolacija poda nalazi kondor i bitumen , onda se i ispod strienskih izolacija postavlja tehnička folija /najlon da spreči delovanje rastvrarača iz butmena i stirena ...
Mada nisam siguran kakva je to "alu folija " sa licem i naličjem ?

Sad samo polako ...
Vi kažete da NEMATE hidroizolaciju u objektu !!?????
Parna brana služi da spreči difuziju i prolaz vodene pare , a ne toplote

Auuuuu bre čoveče .
Tog majstora za uvo pa napolje , ja ne mogu da verujem šta čitam !!!! Niti mogu da verujem da ima takvih ljudi
Prvo i osnovno svaki objekat MORA imati hidroizolaciju . U vašem konkretnom slučaju hidroizolacija podova mora biti spojena sa onom ispod zidova , i tako da čini jedan neprekinut sloj koji će sprečiti prodor kapilarne vlage u objekat . Hidroizolacja se nalazi na nultoj ploči i prostire se i ispod zidova i prekos svih podova .
Hidroizolacija kupatila je posebna tema .
Ako je tačno ovo što ste napisali onda ste se večeras spasili od štete koja se meru u hiljadama evra . !!!
Ponovoviću pitanje odnosno 2
1 Imate li hidroizolaciju ispod zidova i preko 0 ploče ?
2 I dali su te dve izolacije spojene ?

Ahahahahahahahah
Pa što odma ne napisa da je reč o spratu !!!!!
Na spratu nema i ne treba da bude hidroizolacije , ali u prizemlju mora . Nadam se da je u prizemlju uradjena hidroizolacija .na spratu osim u kupatilu , korisno je i u kuhinji uraditi hidroizolaciju ali i ne mora
Ja vas lepo pitah da li imate hodroziolaciju 0 ploče , a mi ovde pričamo o PRVOJ ploči .
E nasmejaste me dobro . osećam se sad ko Boškić ili ČIka Žika

Stirodur 2 cm je ok za sprat , parna brana vam nikako ne treba u podnom grejanju . A ta folija što ste je postavili će svakako završiti posao i sprečiti eventualni prodor cementnog mleka .
Usput rečeno samo se šišam ko majstor . A inače sam pre oko 10 dana bio u objektu gde je uradjeno podno grejanje bez hidroizolacije podova , prizemna kuća je u pitanju , vlaga je urnisala objekat i sve stvari za manje od dve godine . Nisam čak imao srca ni da slikam prostor , toliko je strašno , a šteta je ogromna

To je tako dobra i dovoljna hidroizolacija , da bi ste za par meseci lupali komplet košuljicu sa ugradjenim podnim grejanjem . Pa sad ko voli nek izvoli ...

Posto je folija okrenuta na gore verovatno greskom/nepaznjom/neznanjem, da li bi trebalo to okretati ili nema tolike potrebe za tim? I da li da kupujem distancere kojim cu odvojiti armaturu od folije kako bi sama armatura imala i efekat armiranja kod kosuljice ili da bacim sulc zicu preko toga (sto bi mi bilo jednostavnije). Ovako mi mreza izgleda sluzi samo za drzanje cevi.

Sta da vam kazem . Ako ste stvarno tako uradili kako ste napisali , kajacete se pre ili kasnije .

Kad se vlaga vidi - to je propast. Kad se ne vidi ne znači da je nema. Meni su u kuhinji 4-5 pločica na zidu u 4 reda promenule nijansu. Nisu ni jedna do druge već jedna pa oko nje sve normalne pa opet jedna menja boju. Ja kažem od starosti a baba kaže vlaga. I tako se mi prepiremo, zovemo majstora a on kaže vlaga. Ne verujem ja. I dok sam ja bio na poslu baba razbije pločicu, kad ono vlaga. Epilog: sve pločice skinute, stavljene nove jer su pocinkovane cevi iz 1960. polako puštale vodu. Rekonstrukcija kuhinje a sa njom i kupatila jer je s druge strane zida a cevi su iste prava sitnica. Sto novaca.
Hoću reći da su pločice bile suve, na dodir iste temperature, samo malo promenule nijansu. Nikad ne bi rekao da je od vlage.
Ako zid ima vlagu, nemoguće je da pod nema. Još pre. Sve bi to merač vlage lepo pokazao.

Kontaktirao sam par majstora (kontakt nasao na forumu) koji masinski rade ravnajuci. Njima je manje vise svejedno, neki stavljaju aditive i vlakna za podno, neki ne.
Mene sad zanima da li da stavim sulc zicu bez obzira da li idu aditivi ili ne? Majstor mi kaze da su sama vlakna i aditivi dovoljni da ne bacam pare na zicu, ali opet nisam siguran koliko je to pouzdano.

Za armaturu mi vecinom svi kazu da sluzi samo da se cevi vezu za nju (bez armirackog svojstva), dakle pitanje da li staviti sulc preko ili su aditvi i vlakna dovoljni.

S obzirom da planiram da stavim lamelni parket kao podnu oblogu preko podnog grejanja. (ne zamerite ako je terminologija neispravna).

Poznanik ima parket na podnom 17 godina - stavljao stiropor 2x3cm preko toga najlon i do danas nikakav problem sa parketom nema. Mnogi me ubedjuju da na podno ne ide parket zato napisah i ovo.

Poz

Kao prvo, mnogo bolje da ste stavili deblji stiropor dvadesetogramski nego tanji stirodur. Nije mi jasno, radite podno grejanje, a stedite na osnovnom izolacionom materijalu podnog grejanja, dok istovremeno kupujete nepotrebnu aluminijumsku foliju. Obican najlon je sasvim dovoljan i potreban.
Sto se tice fiber vlakna koja se ubacuju u ravnjajuci sloj, sasvim su dovoljna za armiraciju plivajuceg poda, nemate potrebe da stavljate dodatno zicu, isprobano u praksi mnogo puta do sada bez problema. Lamelni parket moze za podno grejanje bez problema, obican parket ne moze, mada su plocice bolji izbor. Konkretno moj stric ima u kuci lamelni parket i podno grejanje vec 20 godina i nigde se nije rasusio, izgleda i dalje kao prvog dana.

Ono sto treba da znate da temperatura u prostoriji gde je lamelni parket ili laminat nije ista kao temperatura u prostoriji gde su plocice (gde su plocice je visa za stepen, dva pri istoj temperaturi vode), cisto da znate ako planirate da kombinujete parket i plocice u razlicitim sobama. Ako svuda stavljate parket, onda nije problem.