Upravljanje sistemima grejanja automatikom i elektronikom (Arduino, Raspberry Pi i slično)

Ako ne razumes sta je pogresno, bolje se nemoj upustati u ovu pustolovinu.

Bolji savet neces dobiti.

@pedja089... Puno hvala. Ima ljudi koji ce da posavetuju dok ima ljudi koji samo zajebavaju i trose tudje zivce.
Slazem se da postoji rizik ali osoba koja ce postavitii u funkciju arduino ili Pi, sigurno ce isti obezbediti od vanrdednih mera programski (utvrdjivanjem temperaturom na dodatnim senzorima ukoliko prvi zakaze) ili mehanickim upotrebom termostata. Da budemo cisti sa ovim, i termostat moze zakazati.
Nisam siguran da je arduino pogresna stvar jer i "profesionalni" kontroleri su slicnog tipa, neka vrsta mikrokontrolera, program i teraj. Da li su i ti profi kontroleri prosli testiranje elektromagnetnog zracenja je upitno.
Nisam mislio kontrola preko PC-a vec upravo nadgledanje.
U svakom slucaju, mišljenja su razlicita. Treba diskutovati. Primera gde je arduino uspeo sa kontrolom ima a isto tako (iako mislis da je pogrešno) eto i rike ima sistem kontrole grejanja prema termostatu. Eto i korisnil bdmilos je kreirao kontroler koji radi i uvek moze da se napravi dodatna programska kontrola pre paljenja dijagnostike.

Ima, ali u poslednjih par odgovora se ne bih slozio sa tobom. Jednostavno si dobio pravi savet, bez poduzeg objasnjenja.

E tu sam te cekao. Kada se kontroler "spuca" I procesor na njemu stane, sta ce program da uradi? Nista, jer da program radi ne bi doslo do havarije. A sta ce termostat da uradi? Da da signal na neki pin pa da kontroler ode u mod za gasenje kotla? Ali program ne radi. I releji ostali u zadnjem stanju? Ventilator duva, transporter ubacuje pelet i milina? Program ce to prekinuti?
Termostat da gasi ceo kotao? Pa kako ce ga arduino pokrenuti posle? Hoce kotao raditi ko zmigavac na autu? Opet 100 problema.
Gomila stvari za resiti, bez potrebe...

Kazes termostat da zakaze, zato imaju 2 i siguronosni ventil na bojleru obicnom snage samo 2KW.

Ako postoji CE oznaka na kotlu, morao je proci EMI ispitivanja, ili je sam proizvodjac dao garanciju da zadovoljava standarde. Ukoliko nastane steta zbog toga, na sudu se jako lako resava. Jer proizvodjac imovinom garantuje da je oznaka CE u skladu sa vazecim standardima.

Nisi ti mene shvatio ni pola sta sam pricao, izgleda da sam malo nejasan. Nista licno protiv tebe nemam, niti te samaram. Savetujem te kako to sto napravis da bude kvalitetno bar kao i fabricki ili jos kvalitetnije.

Ja nisam rekao da mora fabricko, niti sam rekao da ne treba da se pravi. Ja sam rekao samo ako se pravi, da treba da se pravi na najbolji moguci nacin.

A to znaci zaobici bilokakve PC-WiFi-Internet ludorije. Samo upravljanje kotlom treba da radi nezavisno i samo da se upravlja temperaturom vode. Kao opciono moze da se upravlja temperaturom sobe. To treba da radi kotao.

Pravilna izvedba za to bi bila dobro isprojektovana plocica, sa svim potrebnim zastitama. Da li je to moguce u SSM varijanti? Vise nego moguce.
Moras da shvatis da upravljanje motorima nije naivna stvar u svakom pogledu. A lako je napraviti da nesto radi, samo je problem napraviti da radi pouzdano.
Ja se kladim u cega oces, okaci vise releja pored arduina nek prekidaju bilo koji induktivni potrosac, imaces nasumicne resete MCU-a.
A to upravo imas na upravljanju gorionika za pelet.

Jedina prica koja dolazi u obzir vezana za PC-WiFi-Internet ludorije je da se uradi kompletan nadzor kotla, i eventualno prekidanje napajanja kotlu.
Naravno sve sa odvojenim i potpuno nezavisnim senzorima od upravljanja.

Da se vratimo na arduino...

Na drugim forumu je pravljeno paljenje za dvotaktni motor sa arduinom, ne zelis da znas koliko je problema bilo oko pravilne izvedbe mase, ozicenja, i filtera na napajanju da bi se arduino plocica spasila nenadanih reseta. I da ne pricamo kolike je probleme pravio zakacen USB kabal koje je radio kao odlicna antena.

U toj aplikaciji je dobro sto posle reseta se jako brzo oporavi, jer nije bitno u kojem je stanju prethodno bilo. Samo treba da uhvati sledeci impuls.

Kod tebe imas problem, da u svakom trenutku i posle reseta moras da znas u kom se stanju nalazi kotao. Jer ne mozes napraviti program da svaki put krene otpocetka.
Nisam siguran za pitanje, ali ako su vremena, pa potpuno su individualna u zavisnosti od gorionika i peleta.
Opet pogresan pristup... Vreme ne treba da bude upisano u napred, nego parametar koji ces moci da menjas po potrebi kroz korisnicki interfejs na tvom uredjaju.

Da naglasim, nista od gore navedenog nije neizvodljivo u SSM varijanti, samo zahteva dosta truda.

A idem u krajnosti, jer znam sta mogu biti posledice. Tako bi trebalo da se radi svaki uredjaj, pa ne bi bilo gluposti kao sto se desavaju.

Aj ti meni reci kolike su sanse da 2010 god, pola sata posle punjenja kotla ugljem, nestane struje na 4 sata zbog havarije?
I naravno jos da niko kuci ne primeti da je nestalo struje?
A eto desilo se kod mojih kuci. Od njih petoro niko nije bio u kuci.
I naravno pec je eksplodirala toliko da je vrata od kotla zakucala za tresnju i ostala su da vise.
A kolika je mogucnost da je bas tada neko prolazio dvoristem i da su ga vrata obisla za manje od metra.

Odgovori na sva ova pitanja, i dobices zasto arduino sa razvlacenjem zica i slaganjem plocica na plocicu nije resenje.

Napisah odgovor u prethodnom postu:

Plocice na sprat i tako dalje su recept za probleme vezane za EMI. U SSM slucaju zracenje sa plocice nije problem, niko ga nece meriti. Ali problem nastaje sto je svaka antena dvosmerna. Tako da te plocice na sprat mase preko konektora itd, ce jako lako da prime sve okolne radio signale. A zamisli koliko se emituje radiodignala pri grmljavinama(ne udaru groma u blizinu), pa iskljucenje induktivnih potrosaca, pa releja na plocici iznad, pa zajednicke mase za 3.3V 5V i 12V, nigde masa(minus napajanja, 0V) radjena u zvezdu...
Arduino je pravljen da bude igracka za umetnike, i tome i treba da sluzi.

Upravljanje za kotao trazi kvalitetno dizajniranu plocicu, sa kvalitetno odradjenim ulazima i izlazima. A to sve arduino nema.
Ni jedan pin kontrolera ne sme izaci direktno sa ploce. A na arduinu rade SVI to.

Svaki ulazni pin mora da ima odgovarajuci filter na ulazu, koji ce signale vise frekfencije od zeljene potisnuti, ograniciti napon tranzijenata koji se javljaju pri ukljucivanju i iskljucivanju potrosaca.

Pa ako ovo nije dovoljno zasto imam nesto protiv arduina, ispisem ja jos 10-15 strana o tome.
A do softvera jos nismo ni dosli, ali ruku na srce, bar iz onoga sto sam citao, popravili su se znacajno u odnosu na nekoliko god u nazad...

Nisam video do sad. Prvo to nije lose zamisljeno i moglo bi da prodje. Ali ja tu ne vidoh arduino. Tu je srce sistema neka od esp plocica sa wifi.
Sama plocica moze biti dobro dizajnirana, pa da ne bude problema.
A znam da esp ima problema sa gubitkom mreze i zna da ne izvrsava druge delove koda po pola minuta u najgorem slucaju. Ako me pamcenje dobro sluzi.
Tako da se vracamo nazad na problem interneta.

Mreza, internet, sve ista glupost. Problem je kad zasteka, kud dalje. Ponovo kazem, na ploci nije arduino nego je ta plocica sa wifi koja moze da se koristi sa arduino IDE. I koja zna da ima problema kada se izgubi mreza. Ta plocica je odlicna za nadzor. Pa iako ne radi, nikakva steta.

Fritz ne znam sta je, Dimer modul? A sta je to? Triak i opto triak? Kako ide detekcija prolaska kroz nulu? Ili je PWM u pitanju za DC motor? Gde je dioda otpornik kondezator za zastitu tog mosfeta? To sto je plocica napravljena ne mora da znaci, jer rutiranje vodova na njoj je od kljucnog znacaja.

Secenje lima laserom? Sta je tu problem? Ja sekao stranicu i poklopac za cisternu na laseru od lima 5mm. Mislim da imaju negde nacrti na forumu.

Laser ima izmedju NS i Rumenke. Cene sam zaboravio. Ali znam da je u guzvi uvek pa kad narucis moras cekati. E sad koliko ti se isplati put ne znam. I WJ je isto ok. A zasto je bitan broj rupa kad naplacuju po miniti secenja ne znam. Protiv modula nemam nista, samo pitam o cemu se radi. Inace nemoj da te zavara pwm sto pise. Nije pwm u pitanju.
Ako nemas modul stavi 4 rupe, i jednu letvicu 4 pina.

@Pedja089... ako nije za forum zbog reklame, posalji mi na PP telefon tih sto imaju laser. Moja firma redovno ide u Novi Sad po zadatku nije problem put.
Hvala na savetima. Kada budem napravio nesto, javljam se sa informacijama.

@Jmikica... namera mi je da napravim slicno kao sto je napravio korisnik brmilos. Nemam zelju da pravim novac od ovoga, bar ne za sada.
U jednom trenutku sam mislio da napravim prostu kontrolu sa releima kao sto je moj cale napravio kod mladjeg brata. Ali ispada mi slicna cena delova i nista nisam uradio. Arduino mi se svidja jer ima mnogo mogucnosti i za sada mi je ideja da radi najprostiju kontrolu sa bar jednim nivoom bezbednosti. Kasnije moze da se doradi mnogo toga. Sta vise bas sinoc mi je sinula ideja da se umesto lambda sonde koristi kamera na arduinu koja ce eventualno prepoznati boju plamena. Naravno da je to u pocetku ogromna doza eksperimentisanja ali zarad dobrog grejanja i kontrole, vredi napraviti/probati.
Sto se tice, daljeg rada, kada budem imao nesto, javljam jer nemam zelje da ne podelim. Trenutno radim na izboru arduina koji ima iste f-je kao uno ali da bude jaci.

Pozdrav.

@TwisterMJ... mislim da nema razloga da se pokrece nova tema za svaku stavku. Mislim, moze ali nema potrebe za to.
Sto se tice modela arduina, nisam mislio na procesorsku snagu i na velicinu memorije. mislim da ce i i slozenije zahteve zadovoljiti i jedan obican uno.
Mislio sam o (mozda se nisam bas najbolje izrazio) o modelu arduina koji poseduje vecu kolicinu I/O pa sta god padne na pamet.
uno jeste najjednostavniji ali ja bih ipak nesto malo sire. Mega ili Due.

Kad si se vec javio, jel pokusavao neko da prepoznavanjem boje plamena kontrolise jacinu ventilatora? Prosto da se zameni skup lambda senzor a opet da gorionik radi u nekom optimalnom rezimu rada.

To je ono upravo sto ja pokusavam da objasnim u poslednjih par postova.
Mozda ne mora bas FRAM, ali mora neki nacin da kotao moze da prepozna koje je poslednje stanje bilo.
Stalno zaboravljam da napisem. Nije mi jasna cemu tolika potreba za modulima?
Isti taj modul moze da se napravi puno kvalitetnije, uz minimalno dodavanje pasivnih komponenti oko njega i na glavnoj PCB. I za iste pare.
Konkretno za dimer pricam.

Kad si se vec javio, jel pokusavao neko da prepoznavanjem boje plamena kontrolise jacinu ventilatora? Prosto da se zameni skup lambda senzor a opet da gorionik radi u nekom optimalnom rezimu rada.

To uopšte nije ista funkcija, nije zamenljivo na taj način. Lambda sonda meri koncentraciju kiseonika u gasovima posle gorionika u odnosu na atmosferu pa se u tom smislu proverava kvalitet sagorevanja i po potrebi dodaje ili oduzima vazduh. Merenjem temperature plamena (bilo kojom metodom) se ne može pouzdano utvrditi da li je sagorevanje optimalno ili ne, a i samo po sebi merenje temperature plamena je prilično problematično i komplikovano (a i nije jeftino).

Ako otkaze trijak, ili MOC, a znaju da otkazu, velika je sansa da ce ce otkazati u fail short modu. Znaci, potrosac ostaje stalno povezan na mrezni napon, a ESP nema pojma. Da postoji dijagnostika koja bi ovo detektovala, uredjaj bi bio mnogo sigurniji.
Kontroler nema NV memoriju, recimo FRAM, te ne moze da sacuva stanje u slucaju gubitka napona.
Eto to su prve dve stvari koje treba doraditi.

Uglavnom se slažemo ali ne potpuno, što je dobro.
Ovakvu zaštitu nemaju ugrađenu ni neki industrijski kontroleri koji koštaju više stotina € ali to se relativno lako rešava vraćanjem informacije o statusu napajanja na neki od ulaza kontrolera (ima raznih načina), pa je nema ni arduino za koji znamo da je igračka i da nije konstruisan niti namenjen za ozbiljnu upotrebu. Za to se i koriste razvojne platforme pa u ploču ubodeš otpornik i kondenzator kod svakog prekidačkog elementa i eto ga filter.
F-RAM nije masovno zastupljen ali ima i drugih vrsta memorije. UNO ima 1 kb, a MEGA 4 kb EEPROM-a u šta se može smestiti prilično informacija, međutim ako se stalno piše po njemu kontroler će brzo u smeće jer je broj upisa ograničen ali zato ima eksternih modula sa ovakvim mogućnostima (pa i sa F-RAM).
Uprkos ovome nemojte misliti da ja zagovaram primenu arduina za kontrolu gorionika ili nečeg drugog potencijalno opasnog po ljude ili okolinu, međutim nije najveći problem tu jer su MCU u njima više nego sposobni za tu kontrolu ali ne u takvom pakovanju.
Kad je pomenuti gorionik u pitanju ako nestane struja on će prosto da se ugasi kad mu dostavljena količina goriva izgori (što uglavnom i nije mnogo) i to samo po sebi i nije neki problem. Prvi problem je ako kotao ne može da prihvati tu količinu energije bez cirkulacije što može da se desi ali to nije problem koji se rešava kontrolom gorionika već konstrukcijom kotla i cirkulacionog sistema. Drugi problem je ponovni start i to jeste pitanje za kontroler koji onda mora da zna kako i zašto je stao i kako da nastavi bez posledica, a to je već do kvaliteta programa u njemu.

TwisterMJ: ali to se relativno lako rešava vraćanjem informacije o statusu napajanja na neki od ulaza kontrolera (ima raznih načina)

@TwisterMJ

Za ventilator bi bila dobra i povratna informacija o broju obrtaja. Takodje, moze se implementirati bolje upravljanje.

Sto se ostalih potrosaca tice, pomocu pracenja struje moguca je bolja dijagnostika, nego kada bi se pratio napon istih.

Npr, u visekanalnom kontroleru motora roletni, koje pravim za potrebe svog HA sistema, merim struju motora pomocu 5A Hall senzora. Jedan senzor za svih 5 kanala.
1. Galvansko odvajanje je ostvareno po dizajnu
2. Lako se vrse i obradjuju ocitavanja mikrokontrolerom.

Ako struja tece kada je prekidac otvoren, detektuje se kvar kontrolera - proboj na trijaku, kvar pobude, zalepljen kontakt relea, itd.
Ako struja naglo skoci prilikom rada, detektuje se da su se roletne zaglavile, ili da su naisle na prepreku, te se sprecava daljr ostecenje mehanike.
Ako struja padne na 0 dok je ukljucen prekidac, sklop je aktivirao jedan od krajnjih iskljucivaca (krajnji gornji i donji polozaj).

Za 24V DC potrosace koristim takodje pracenje struje, pomocu high-side shunt monitora, kao sto je recimo INA139.

Jedan 2KB I2C FRAM cip danas kosta 1eur, a oslobadja nas od koriscenja i zamene memorijskih baterija, a i stedi se prostor na stampanoj ploci.