Izolacija od topline

Pročitaj ova objašnjenja i kad se odlučiš za neko od rešenja,onda idemo dalje.

http://beodom.com/sr/education/entries/important-aspects-of-thermal-insu... [3]
http://beodom.com/sr/education/entries/choosing-thermal-insulation-solut... [4]

Na žalost imam iskustva samo sa veštačkim materjalima.Nadam se da će se neko kompetentniji javiti i predočiti iskustva sa postavkom trske u tom slučaju
Postavka celuloze je skup zahvat zbog toga što se ne može raditi SSM varijantom. Ostaje kamena vuna kao prilično dobar izbor.Takođe o cenama ne mogu govoriti
jer i tu postoji dosta oscilacija gde i kako nabaviti,kao i kod cena angažovanja izvođača radova.

Pa ako definitivno neces koristiti potkrovlje onda je jeftiniji i jednostavnije da izolujes samo tavanicu ,a radice svoj posao tj nece ti izlaziti toplota odozdo kada se grejes i nece ti ulaziti toplota odozgo kad ti treba svezina...

Meni je potkrovlje izolovano staklenom vunom, mada ne znam da li je neka povrsina izostavljena nisam bio prisutan ali leti je pakao... bez klime nista. Mozda je to sve delimicno i zbog nekih propusta pri postavljanju (ne mogu da vidim sve pa ne znam) ali to je moje iskustvo sa staklenom u letnjem periodu. Zimi se prostor lako i brzo zagreva

Iz tih razloga sam prvo postavio one linkove iznad po ko zna koji put.Neko kaže da je pročitao,nekome nije jasno možda a mnoge mrzi da čitaju izgleda i sve bi da dobiju na tacni.Lepo je objašnjeno koji izolacioni materjali se koriste i zašto.

Dakle za komfor u leto, bez upotrebe klima uređaja, važno je da su zidovi napravljeni od materijala sa velikom toplotnom inercijom i da je krov izolovan sa (najmanje 20cm) debelim slojem materijala koji ima veliko kašnjenje toplotnog fluksa.

U najvrelijim letnjim danima, spoljašnja temperatura je podnošljiva ujutro, dostiže vrhunac u ranim popodnevnim satima i postaje neprijatna, i onda, postaje opet podnošljiva uveče.

Da bi se unutrašnja temperatura kuće održala podnošljivom tokom celog dana, neophodno je zadržati prolazak toplote dovoljno dugo dok najvreliji deo dana ne prođe. Drugim rečima, toplotna izolacija treba da ima kašnjenje toplotnog fluksa dovoljno dugo dok ne prođu najvreliji sati.

Koliko kašnjenje toplotnog fluksa je potrebno?

Kašnjenje toplotnog fluksa od 1 do 2 sata, koje obično dobijete sa 10 cm staklene mineralne vune, neće biti dovoljno da se izbegne prolaz vrućine u kuću. Kašnjenje toplotnog fluksa od 8 do 10 sati, koje se dobije sa 20 cm celuloze ili drvenog vlakna, zaštitiće unutrašnjost kuće od velike vrućine, jer je vreme potrebno toplotnom talasu da prođe kroz materijal dovoljno dugo da će za to vreme spoljna temperatura već opasti.

Najbolju zaštitu pružiće debeli sloj (najmanje 20 cm) gustog izolacionog materijala kao što je celuloza ili drveno vlakno, materijali koji nisu veoma u upotrebi u Srbiji.

Najgoru zaštitu pružiće polistiren (stiropor): uprkos činjenici da ima najmanju toplotnu provodljivost, takođe ima i najmanju toplotnu inerciju.

Kompromis se može postići koristeći 20cm debeo sloj kamene vune visoke gustine.

Kopirao sam ovo namerno da ponovo prikažem šta kaže struka i da ljudi shvate greške prihvatanjem saveta komšiluka ili izmišljanjem tople vode.

Ovde je prikazano kako se to izvodi po preporuci proizvođača.
http://www.knaufinsulation.rs/sr/kosi-krov [19]

ovo su praktične instrukcije na primer...ima ih koliko hoćete
http://www.youtube.com/watch?v=CzzFI1g0Hwo [20]

Prvo treba da znaš gde postavljaš vunu ,na krov ili ploču,da bi se znala kombinacija folija.
Lepo je objašnjeno sve oko toplotnog fluksa u odnosu na gustinu materjala.Ponovo ti preporučujem da sa pažnjom pročitaš tekstove na ona dva linka koja sam dao s početka,a za koje si rekao da si ih pogledao.Ima i uporedna tablica....Nije isto staklena mineralna vuna i mineralna vuna (kamena vuna).Ne može se sve uklopiti u planirani minimalni budžet ako misliš da nešto napraviš kako valja.

Imam ventilaciju, izolacija debela cini mi se 20cm. Ne mogu da tvrdim da sve valja jer mogu da vidim samo izolaciju na ''plafonu'' od lamperije koji je spusten ,a staje ispod kosina ne znam... Uglavnom stoji da se zimi brzo zagreje iako je drvena stolarija i fasada bez izolacije, pa moguce da je to ispod lamperije sve ok ali zato po toplim danima ne moze da se zivi bez klime...

Taj uslov zadovljava KR SK mineralna vuna

Da li ovo važi i za izolaciju plafona?

zorancile
Da li ovo važi i za izolaciju plafona?
Proracun je radjen za kosi zid u potkrovlju, a jednako se primenjuje i na plafon u potkrovlju a isto tako moze da vazi i za plafon nekog prizemlja. Kada je potkrovlje u pitanju, bilo tavan bilo kosi zid, osim ova dva elementa (10 cm ploce od trske + 10 cm kamene vune tezine 100 kg/kubni metar) idu tu i druge stvari - pravilna ventilacija ispod crepa, paropropusna folija, parna brana ili paronepropusna folija sa unutrasnje strane, sloj vazduha bez cirkulacije, zavrsna obloga na unutrasnjoj strani. Sve to mora da se uradi vrlo pedantno, sto bas i nije svojstveno nasim ljudima a pogotovu nije nasim majstorima. Mora da se povede racuna o detaljima da npr. ne ostane neki prolaz u paronpropusnoj barijeri koji ce da bude uzrok kondenzacije vlage u izolaciji.
Sve ovo, tj izvodjenje citave konstrukcije nije uopste neki bauk. Bilo ko koji ima barem osnovnu skolu i malo hoce da misli moze da lepo nacrta i taj crtez pokaze i objasni bilo kom majstoru. Ali je od kljucnog znacaja da majstor doslovce tako i izvede - majstor nije placen da misli vec da radi!

Na link koga si dao ne moze da se pristupi, ali sam po opisu nesto shvatio. Ako imas kalkanski zid pitanje je da li je citav kalkan u stambenom potkrovlju ili je jedan deo ostavljen yz tavan. Ako je ova druga varijanta onda povedi racuna kada budes radio izolaciju je bi valjalo da se uradi sa spoljne strane kalkana, sa tavanske strane kalkana i cak po vrhu kalkanskog zida tj. onaj deo kalkana koji dohvata krov. Razmisli malo pa ce ti biti jasno zasto.

Jos ranije sam ti predlozio da uzmes neki od programa za izracunavanje parametara gradjevinske fizike i onda ces moci da sam sebi das odgovore na postavljena pitanja. Sve sto sam do sada napisao je apsolutno tacno i pouzdano ali za neke detalje ces morati ili da ih odredis sam ili ces nekom platiti a taj ce onda da snosi odgovornost za to. Ipak da ti malo odgovorim na postavljena pitanja - Lambda koeficijenat za 100-kilogramsku kamenu vunu je 0.035 a za trsku moras da racunas 0,065 ili mozda cak i vise, zavisno od stepena sabijenosti pri izradi tj. vezivanju u ploce. Time vec vidis da ne mozes da racunas da je 20 cm trske jednako 20 cm vune, a koliko je to tacno za to postoji neka matematika a priblizan rezultat daje neki od programa za gradjevinsku fiziku. Tvrda i teska kamena vuna je neuporedivo bolja za letnji period od mekanih vuna.
Osim toga, za letnji period veliku ulogu igra i vrsta materijala u zavrsnim oblogama. Faktor prigusenja amplitude oscilacije temperature zavisi od vrste upotrebljenog materijala - i opet teski materijali (beton, kamen, opekarija ...) - je mnogo vazna stvar. U tom smislu treba projektovati da teski (ili barem nesto tezi) materijali idu do unutrasnjosti potkrovlja a oni laganiji idu sa spoljne strane. Uprosceno, treba sto je moguce vise imitirati klasican sistem gradnje.
Ponavljam, tesko da mozes da ovde dobijes resenje na tacni. Ti vec spominjes neke ´hiljadarke´ i to eura, ako vec si svestan da ce te to kostati toliko nije mi jasno kako smes da ides u takvo ulaganje a da ti strucno lice ne napravi projekat?! S druge strane sigurno ces izvodjacima dati prilicnu sumu. Neke stvari mi tu ne idu u glavu bas...

Niko mi nezna reci da li treba folija?