troslojni,pasivni prozori?!

Argon spada u grupu "plemenitih " ili "inertnih " gasova i spada u elemnete koji imaju vrlo bilo kakvu rekaciju sa bilo cim drugim na ovoj planeti .
Primena argonskih gasova je najcesca za stvaranje inertne zone zavarivanja .....

ako je kuća odrađena kako treba izolacija itd
odrade posao i dvoslojna

troslojna su se pokazala efikasna da se ne čuju zvukovi spolja kolko kod dvoslojnih
opet tu ima više faktora kako stoji kuća u prostoru veličina prozora položaji svaki objekat je priča za sebe

ja na dnevnom boravku imam oko 10-11m2 stakla dvoslojnih i dok nisam uradio izolaciju grejanje me koštalo ihaj

ako imas para ti stavi nekazem da nije bolje
samo kazem kako je kod mene sad

Kad budemo imali prosečna primanja kao Nemci, verovatno ćemo i mi onda primenjivati najsavremenija rešenja u gradnji, termoizolaciji, grejanju itd.Ovako bez tog uslova

svako je pametan za svoje novce
meni je samo malko čudno stavljati 30cm izolacije, što je na nivou pasivne gradnje, čak i po Nemačkim standardima a sa druge strane dovoditi u pitanje upotrebu argona ili troslojnog stakla.
nekako mi ne ide u paru
naravno da će i obični prozori "završiti posao" ali ako pričamo o tome šta je bolje, tu nema dileme.

Troslojno staklo ne smanjuje značajno buku. Da bi se smanjila buka mora se povećati masa stakla, odnosno debljina. Ubacivanjem jednog stakla od 6 ili 8 mm u panel ili kod konstrukcija kod kojih se lepe dva stakla sa folijom između se dobija značajnije na smanjenju buke.
Po katalozima proizvođača prozora:
- dvoslojni panel 4/14/4 ima faktor Rw=30 dB
- troslojni panel 4/12/4/12/4 ima faktor Rw=33 dB
- dvoslojni panel 6/16/4 ima faktor Rw=36 dB
- dvoslojni panel 8/16/4 ima faktor Rw=37 dB
Kod troslojnih stakala je ovaj podatak za razmake između od 12 mm. Tražio sam ponude od naših proizvođača prozora i za troslojno staklo se ovaj razmak smanjuje na 8-9 mm što verovatno negativno utiče na ovaj faktor smanjenja buke i na toplotne gubitke. Nisam uspeo da zaključim zašto ne koriste za troslojni paket standardan razmak stakala, dali zbog alata za drveni deo, ako su u pitanju drveni prozori ili posebnih profila kod PVC koji prihvataju deblje panele.
Troslojni panel se upravo i uzima zbog smanjenja toplotnih gubitaka i nivoa buke.
Kod svih proizvođača prozora ćeš naći tabele iz kojih možeš da zaključiš kakvo staklo da uzmeš, ako imaš sredstava.
Pogledaj na ovom linku, pored više stakala poboljšanja dobijaš i LOWe staklima, punjenjem međuprostora nekim od gasova.
http://www.m-sora.si/hr/programi/prozoriivrata/staklo.aspx [33]
U zadnje vreme se koriste i drugačiji distanceri za stakla.
Ako detaljnije pogledaš materijal od Troha dila koji si dao, treba da obratiš pažnju i na konstrukciju prozora.
Jedan od uslova za "pasivne prozore" je i kako je urađen projekat kuće, odnosno da je što više staklenih površina na južnoj strani, a manje na severnoj.
Još jedan aspekt vezan za ove prozore jeste način ugradnje po RAL preporukama.
Jedan od proizvođača traka za izolaciju pri ugradnji prozora po RAL preporukama je:
http://www.tremco-illbruck.de/ [34]
Ima dosta filmića na YouTube pa ih pogledaj.
Najveći efekat smanjenja gubitaka se dobija ugradnjom panela sa bar jednim Low-e staklom.
Dvostruki panel bez Low-e stakla ima faktor Ug=2.7, a ako je jedno od stakala Low-e , Ug=1.4.
Punjenje nekim gasom poboljšava karakteristike prozora. Nakon 5 god. se mora ponoviti punjenje, a ne može se obaviti na licu mesta.

Ja na mom objektu imam velike staklene površine pa sam uvek zainteresovan za slične teme, tražim informacije kao i ti. Nisam još došao do ugradnje prozora.
Dobro je da si dobio standardnu širinu trostrukog panela. To kod PVC očito nije problem, pošto proizvođač u cenu ukalkuliše odgovarajući profil koji prihvata deblji panel.
Jedini problem je cena.

Jel to neki kotao koji proizvodi gas pa tako zaradjujes il je nesto drugo u pitanju ....?

Nazalost ne proizvodi se nista , vec se ostvaruje neka relativna usteda .... Najcesce se ta relativna usteda projektuje kao prediktabilna u poredjenju sa nekom drugom potrosnjom , pa se stvara privid zaradjivanja ili nesto slicno ...Otprilike se cela prica svodi na to da je ekonomska isplativost nekog poboljsanja taman tolika koliko je porasla cena ulazen sirovine . Na primer ako se poredi kondezacioni kotao i recimo kotao na cvrsto gorivo koji je preradjen na gas . Ili kada bi se posmatrala debljina izolacije uvek postoji grancia kada se vise usteda ne moze ostvariti ili ta usteda drasticno opada naspram ulozenih sredstava .Uzmimo na primer zid o bloka debljine 20 cm i svi se salzemo da 15-25 cm izolacije ima mnogo veci ucinak od golog zida ili izolacije debljine 5 cm . Ali niko se jos nije pozabavio time koliko sa usteda ostvaruje recimo debljinom izolacije od 100 cm ili debljom na tom istom zidu od bloka debljine 20 cm .
Po hiljaditi put pokusavam da objasnim da su svi energenti u sustini jeftini , zasto u strukturi cene 1 m3 kubnog gasa 70-80 % cene cine porezi i akcize .... A kako stvari stoje akcize i porezi ce se samo povecavati i to do granice kada ni vlasnici super kotlova i usper izolovanih kuca nece biti u stanju da plate cak ni te "izuzetno male racune " iako njihovi kotlovi i izolacije "prave pare "
Samo u enrgetici i samo kod nas postoje apsurdi tipa da prozivodjac idistributer recimo struje non stop apeluje na stednju .... Zamislite jednog pekara koji pokrenuo kampanju da ljudi kod njega kupuju sto manje hleba i da ce od toga on imati koristi ..... Jos je cudnije kada se saberu svi prozivodjacki kapaciteti EPS-a i kada se sracuna proizvodnja struje po jednom satu , a sa druge strane se pogledaju tzv pikovi tj rekordna potrosnja struje po satu ..... Gruba racunica pokazuje ogromnu razliku u korist proizvodnje
Ajd pa tako ...

Tako je , a zamislite srecnu okolnost , da taj isti pekar za tu razilku u ceni , omoguci seljanima jos jeftiniji hleb , pa makar i dalje apelovao na stednju ......
Doduse bio jedan takav "pekar " pre par meseci su mu razbucali drzavu tj , uveli demokratiju a njega "oslobodili " zemaljskih muka ...
Slava pekaru ....