Nulta ploča od "Fert"-a ili Puna (beton) ploča

Da, upravi si. Bolja kamena vuna 1 t/m2, stiropor 3 t/m2, stirodur 13t/m2.
Na spratu imam 4cm stiropora. Dovoljna je zvucna izolacija od udarne buke. Ne treba kamena.

Kazes da ti je potrebno 20cm izolacije. Super sto hoces sto deblje ali pozabavi se racunicom.
Na godisnjem nivou razlika izmedju 15 i 20 cm na 100m2 poda predstavlja razliku od 250kwh. To je 20e prepracunato u struju, 7e preracunatu u drva ili 7e u toplotna pumpa. Dodatno ulaganje je od 400-500e. Ulozeno ce da ti se vrati od 25 do 60 godina u zavisnosti na sta se grejes.
Negde treba odrediti granicu.
Neko ne razmilslja da napravi ustedu i bas ga briga, ima plan za danas ali ne i za sutra.
Nekome je bitno manje ulaganje ali i brze vreme povracaja investicije od 3-4-5 godina sa tim da su kasnije ustede manje.
Neko vise ulozi pa ceka 10 godina ali kasnije ima vece ustede.
A nekome to uopste nije bitno. Hoce maksimalno da ulozi iako se nece isplatiti za njegovog zivota ili veka trajanja materijala.

Meni je ok 15 godina da se vrati investicija jer onda planiram da odem dosta ranije u neku polupenziju i da uzivam vise. Manje cu zaradjivati ali cu imati i manje troskove. Mozda cu vise zaradjivati a mozda mnogo manje. a mozda me nece biti ali imam vise planova za vise okolnosti.
Sada radim, planiram, investiram na 5 strana ali ako sve to propadne i jednog dana budem morao da zivim od 500e ja cu moju kucu od 155m2 ugrejati sa prosecno 40e mesecno.
Sada sam usao malo u privatnost, neku filozofiju itd ali poenta cele prica je da pazljivo razmislis i izracunas ulaganje, ustede, komplikacije , planove i napravis razliku izmedju 10- 12-15-20cm a da se ne vodis time da "preporucuju 10cm a ja cu onda duplo...".

@milan978 Jasno. Mislio sam da radis potkrovlje. 20cm je ok ali opet svakih 5cm kosta manje od 1e/m2. Nije neki novac. 200e na 100m2 za jos 10cm. Ali ok je i 20cm.
Inace zivim u Ytong kuci. Veruj mi uopste nije sarena laza vec je tako kako kazu 100%. Dobio sam totalno ocekivanu potrosnju za grejanje sa obzirom na karakteristike.
A leti je Ytong premasio moja ocekivanja. Nemam termoizolaciju na zidovima. Nije spolja ni omalterisano. Go Ytong i to samo 25cm koji nema pobojlsane karakteristiek sto se tice izolacije jer je vise predvidjen za unutrasnje nosece zidove.
Racun za grejanje cele sezone 30.000 din. Da imam dvotarifno bilo bi manje od 20.000 dinara. Da li mi vredi stavljati izoalciju? NEEE, NIKAKO.
Moram uloziti 4000e u fasadu pa i da se ne placam nista grejanje tek za 20 godina ce da mi se isplati. Znaci stavljanje fasade mi je totalno neisplativo.

Fasadu cu staviti iz razloga da bi kuca mogla da prodje tehnicki prijem i da mogu da je upisem a kasnije ako zatreba onda je mogu lakse i prodati.
Drugi razlog je estetski razlog, izdvojicu novac za tako nesto i opet cu je mocu lakse prodati a i volim da uzivam u necemu sto napravim lepo.
Treci razlog je to sto ako mi se pokvari TP, ako se dese velike lose promene na trzistu energije i slicno na kraju dvorista imam mali bagrenjak i moci cu da ugrejem besplatno sa vrlo malo drva.

E sada da li su bacene pare ili ne... Mene je Ytong zid ispao 5e skuplje po m2 nego da sam radio sa ciglom. Malterisanje me je ispalo 2e jeftinije i dodje da sam prosao skuplje za jedno 400e.
Mislim da cu vec sledece grejne sezone nadomestiti tu razliku kroz grejanje. Trenutno nisam finansijski u mogucnosti da stavim fasadu i znao sam da necu moci barem 2 sezone i da ce
skuplji Ytong da mi se isplati kroz 2 grejne sezone. A takodje ce se nesto isplacivati i kada stavim izolaciju.
Ali da imam novac na gomili zidao bih ciglom i odmah stavio izolaciju u to kamenu vunu u sendvic zid.
Ja sam krenuo u ovu avanturu od kupovine placa pre 4-5 godina bez 100e u dzepu pa sam i takve planove i pravio. Da je Ytong los sacekao bih sa gradnjom godinu dana i radio bih sa ciglom i obavezno fasada.

Inace sa autom nisam hteo da uvredim nikoga, ja vozim 15 godina star auto i nemam zelju da vozim niti bolji niti noviji. Hteo sam da kazem ako neko daje garanciju na auto 4 godina a ti racunas da ces 10 godina da ga koristis, onda ako daje 10 godina garanciju na fasadu nema smisla racunarti da ce fasada da traje 10 godina.
I svako voli sebe da naziva realistom i da je siguran u sebe da ne moze biti prevaren ali to nije uvek tako. Svako je realista iz svog ugla i ja sam za sebe realista i npr za mene Ytong uopste nije sarena laza.

Ne sme da se uradi temelj a da između temeljnih traka ostane vazduh. Time se smanjuje dubina fundiranja koja se više ne računa u odnosu na okolno tlo nego u odnosu na najnižu kotu između temeljnih zidova. Znači moglo bi ali da se ide na veću dubinu fundiranja ili da se zatrpa ali samo do postojećeg nivoa tla.
Što se tiče poboljšanja termike to je utopija i već je taj deo elaboriran i nema šta da se doda jer nema dobitka.
Inače ovakav način izvođenja nulte ploče se radi ali ne zbog poboljšanja termike već da bi se ostvarilo provetravanje stambenih objekata od radona. Fert bi morao da se radi tako što bi se binori obesili da vise o nosače koji bi bili iznad ploče a mestimično oslonjeni na stubce koji bi se betonirali nad temeljnim zidovima (morali bi čelični profili da se koriste). Treba reći da je to potpuno neracionalno i da se radi na individualnom stambenom objektu. Inače ovakav se princip primenjuje kod betoniranja mostova gde to ima smisla. Još jedno ograničenje je da fert ne sme da se primenjuje na mestu gde može da bude izložen vlazi i mrazu.
Ako bi se radila puna ploča onda se na isti način vešaju nosači sistema "omnia" ili se gornja šipka u binoru proračuna da može da izdrži određenu silu pritiska a da ne dođe do izvijanja i tada se nosači samo polože bez vešanja. Ima smisla kod industrijskih objekta ali ovde ne. Krstio bi se narod da vidi kako bi to izgledalo dok se montira. Sve može da se napravi ali ne ptreba praviti cirkus i koristiti neproverena rešanja...
Treba praviti razliku između nulte ploče koja je u stvari podna ploča prizemlja, suterena ili podruma i nije sastavni deo osnovnog konstruktivnog sistema.
I temeljne ploče koja to jeste.
Nultu ploču moćete sutra da rešite da polupate skroz i nikom ništa ali ako bi temeljnu ploču razlomili napravili bi veliku štetu i potencijalna oštećenja. Retko se kod individualnih kuća projektuje temeljna ploča jer je neracionalno. Ona mora da bude bar 20-tak cm debljine, dvostruko armirana a H.I. se obično radi ispod ploče a ne iznad. Do sada na forumu nisam video da je neko to radio...
Povoljnije je uraditi nultu ploču izjedna ali zato treba armaturu HS precizno odraditi jer se HS delom betonira sa temeljnim zidovima a delom sa nultom pločom.

Ne. Valjda je sa skice jasnije.

Retko ko radi individualnu kuću tako što temelji na temeljnoj ploči (varijanta C). Skuplje je, treba veći iskop, komplikovanija je armatura, treba znatno više armature, obavezno je dvostruko armiranje, i primenljivo je samo ako se ukopava na primer cela podrumska etaža a tlo je loše, traži veće debljine temeljne ploče. Ukoliko je tlo dobro i velike krutosti i nosivosti temeljna ploča nema smisla. Jer i ako bi je napravili nosilo bi tlo samo ispod zida i malo sa strane a polja nebi ponela gotovo ništa osim od opterećenja onoga što je na samoj temeljnoj ploči. Sa druge strane dobro je jer HI može da se izvede odjedanput bez prekida (napravi se kada i u njoj ceo objekata) može da se siđe i nekoliko metra u podzemnu vodu ali to nema smisla za kuću više je za zgrade primenljivije je kod zgrada veće spratnosti sa podzemnim etažama. Kod kuća ima smisla kada ima susednih objekata da se lepe zid uz zid a silazi se u dubinu sa podrumom tada temeljna ploča preuzima i horizontalno opterećenje od bočnoh pritiska tla i uticaj temelja susednih objekata.

Ja bih reko da je histerezeis bar gradjevinski ing ! :)

Razumem šta pitaš ali koliko god je armirao i napravio debelu podna ploča iz slučaja a) neće moći da ponese značajniji deo opterećenja jer je tlo ispod nje deformabilno. Drugim rečima prebacimo temeljnu ploču iz slučaja c) sa kote fundiranja i popnemo je na kotu poda iz slučaja a) i ta ista ploča neće više moći da ponese isto opterećenje (mislim na reaktivno opterećenje od tla tj. pritisak odozdo) jer se sada nalazi ne preko samoniklog tla i preko šljunčanog tampona nego preko tla koje je naknadno nasipano i zbijeno do nepoznatog koeficijenta stišljivosti. Može da se desi da je između temeljnih zidova nabacano tlo iz iskopa temeljnih traka i da je loše zbijeno, kasnije dođe do njegove konsolidacije (tlo se slegne) pa nulta ploča ostane da visi. U starijim kućama koje imaju veoma izdignuto prizemlje kod kojih je visok sloj nasute zemlje često imaju problem da se pod tokom vremena slegao i da se po ivicama odvojio od zidova ili je ostao vezan po obodu a unutar prostorija je dobio ulegnuće.
Generalno nije jedina ispravna varijanta da se podna ploča (slučaj a) uradi izjedna sa HS može i odvojeno ranije je sve rađeno odvojeno i čak podna ploča (prva do zemlje) nije armirana. Podna ploča tj. taj sloj betona služi samo kao podloga za H.I. i da se na nju osloni podna podloga kod podova na tlu. Podna ploča (koja je do tla) se ranije radila u debljinama 5-10cm i sa slabijim betonom 15-20MPa bez obzira na veličinu opterećenja (da li je hodanje ili teži saobraćaj) nije armirana a preko se radila druga ploča koja je u stvari estrih tj. košuljica. Da li je neko sreo podnu ploču prizemlja prilikom rekonstrukcije starije kuće a da je armirana a da je kuća rađena pre par desetina godina. To bi bio baš redak slučaj da se nađe. Danas su materijali dostupni i relativno jeftiniji nego nekada tako da podnu ploču danas svi armiraju i rade 10-12cm. Pa kad je veća armiramo što da je ne kontinuiramo i izjedna izlijemo sa HS jer time možemo delimično da korigujemo neke propuste u zbijanju tla i tampona ispod poda (ovim postupkom umanjujemo negativne efekte).
Danas i kušuljicu svi armiraju bilo mrežom ili vlaknima dodaju aditive i nema u tome ničeg lošeg. I ja sam kod sebe to radio je se time smanji skupljanje, izbegnu su pukotine, sutra dan može i neki lakši pregradni zid da ponese takva ploča i dr. Inače košuljica za težak saobraćaj može da bude i 10-15cm da se armira (ako idu preko viljuškari npr. kod hladnjača) za ovu diskujiju nema značaja..

Ukoliko se između temeljnih zidova ukloni sav iskop i humusni sloj, naspe nekoherentno tlo (šljunak ili iberlauf) u slojevima i dobro zbije sasvim je dovoljno i nearmirati podnu ploču i uraditi je odvojeno od zidova. Neće kuća biti jača ili slabija jer ponavljam podna ploča nije deo osnovnog konstruktivnog sistema.
Generalno ovo pitanje nije vezano za konstruktivni sistem kuće nego za podove. Googlajte: građevinske konstrukcije, podovi, konstrukcije poda i sl.

Sad sam potrazio slike da vidim kako je kod mene radjeno, nadam se da pomaze.

.