PVC stolarija - savet oko izbora

Imam neke nedoumice u vezi pvc stolarije koju u skorije vreme planiram da ugradim. Da li je bolja unutrasnja ili spoljasnja kutija za roletne.Da li su bolji integrisani rolokomarnici u kutiju za roletne ili oni spoljni rolokomarnici. Pitanje je sa aspekta otpornosti na kvar(rolokomarnik) i termicke izolacije(kutija za roletne).

Da li neko moze da mi pomogne kako da pronadjem kontakt firme u Jarkovcu koja prodaje polovnu PVC stolariju iz uvoza? Hvala unapred.

potrebno je biti vrlo pazljiv sa uvoznom posebno recikliranom PVC stolarijom. Zna biti macak u dzaku

POLOVNA STOLARIJA - UŠTEDA ILI MAČAK U DŽAKU?
Ova dilema važi za sve polovne proizvode, od automobila, preko kućnih aparata pa i do stolarije. U principu polovne stvari su jeftinije, ali su, mada i ne moraju da budu, manjeg kvalita od novih. Znači odnos cena-kvalitet je faktor koji determiniše da li nameravamo da kupimo polovnu ili novu stolariju. Na internetu je bogata ponuda, ima dosta firmi koji prodaju i uvoze polovna vrata i prozore. Kriza u državi gde ljudi imaju sve manje novca i te kako je pogodovala trgovcima polovne robe. Može da se, po naški rečeno, prođe vrlo dobro, da se plati manja cena za robu koja je vrlo dobrog kvaliteta. Ali, treba biti pažljiv. Kao i kod polovnih automobila i ovde kupac mora da razume šta kupuje.

Naravno, ne može svako da zna sve, tako da je teško običnom potrošaču, jer verovatno nema puno vremena da uđe u problematiku i da pravilno proceni vrednost robe koju kupuje. A i trgovci su poseban soj, vrlo su vešti, tako da više ne važi ono „ako ne znaš šta je dobro, kupi ono što je skuplje“, pošto ista stvar ako se prepakuje malo bolje i stavi veća cena, može da prođe kao skuplja.

Pvc polovna stolarija ušteda ili rizik?
Kada razmišljamo o polovnoj stolariji treba da znamo nekoliko stvari. Važno je od kog je materijala stolarija, da li je od aluminijuma, PVC ili se radi o drvenoj stolariji. Na neki način naš čovek može lakše da proceni drvenu stolariju, da li zbog bliskosti drveta, ili možda zbog neimarskog gena koji poseduju ljudi sa ovog područja. U svakom slučaju, drvena stolarija ne sme da bude ispucana, iskrivljena, izvijena, boja treba da bude prirodna i sjajna. To se lako prepoznaje i prevare su retke. Dobri majstori mogu da obrade drvo, da išmirglaju, ofarbaju, zategnu i prikucaju gde treba, tako da od starog prozora može da se dobije „našminkani“ skoro novi.

Stolarija od PVC materijala je malo drugačija. Ona ne gubi tako brzo svoja svojstva, ona može da ostane 30 pa i do 40 godina ista. Nema krivljenja, dihtovanje je maksimalno, farba je kao nova. Naravno, treba da bude jasno da postoji kvalitetniji i manje kvaliteniji polivinil hlorid (to je stručan naziv za PVC). Postoje nemački prozori i vrata, a postoje i kineski. Ovo ne znači da su jedni obavezno dobri, a drugi obavezno loši, ali poznat je značaj i kvalitet nemačke hemijske industrije. U javnosti se priča da se u Zapadnoj Evropi izbacuje PVC stolarija i PVC laminat, jer je ona otrovna i štetna za ljudsko zdravlje, te da ta roba završava na našem tržištu gde nema kontrole kvaliteta, dok se kod njih ugrađuje aluminijumska stolarija ili kombinacija drvo-aluminijum.

Nećemo ovde ulaziti u standard Austrijanaca i Nemaca, svakako da je to bolje i kvalitetnije, ali ne znači da ja ova druga loša i štetna po zdravlje. Jednostavno i od dobrog postoji bolje. Ovde pričamo o praznom džepu našeg čoveka koji se dovija kako da sa ovo malo para kupi nešto što poseduje neki minimum kvaliteta.

Umesto zaključka

Možda treba da se zadržimo na još jednom momentu, a to je da polovna stolarija ugrožava domaću proizvodnju (nove) stolarije. Nelojalna konkurencija je velika opasnost. U najvećoj meri trguje su u zoni sive ekonomije, kupovine se obavljaju u 4 oka, vrlo retko se plaća porez i ostale dažbine, stolariju možemo naći čak i na buvljaku. Naravno da država može i treba o tome da povede računa, i da trgovinu sa polovnom stolarijom uvede u legalne kanale, da uspostavi kontrolu, od čega će korist imati i kupci i trgovci.

http://www.mrpvcsistem.rs/pvcialustolarija-blog_Mogucnost-reciklaze-PVC-... [14]
http://pvcstolarija.blogspot.rs/2015/05/proizvodi-od-pvc-i-resavanje-nji... [15]

ovo je vise za aluminijumsku stolariju. Znacaj spojnica:

Šta su spojnice?

Spojnicama (spojevi) se nazivaju uglovi spajanja na ramovima aluminijumskih vrata i prozora. Imaju veoma važnu ulogu, bez nih prozori i vrata ne bi mogli da funkcionišu normalno.

Postoje više tipova spojnica:
ručni uglovi
veznice za Taf
uglovi od profila
uglovi (spojnice) od gvozdenog lima
spojnice izliveni odaluminijuma i zamaka, itd.

Mehanička izdržljivost materijala koji se koriste za izradu spojnica

Četiri ugla kod aluminijumskih prozora i vrata gde se postavljaju spojnice daju stabilnost celom ramu, tako da nije svejedno koji će se materijal koristiti. Za izradu spojnica se koriste nekoliko vrsta materijala. Koji će materijal da se odabere zavisi u velikoj meri od njegove mehaničke izdržljivosti.

Pravilo je da ne treba da se koriste meki materijali (nazvani još i kiseli materijali) koji imaju veću ili manju elastičnost. Ukoliko materijal ima veću elastičnost ne može da obezbedi stabilnost uglova, ukoliko je manje elastičnan spojnice mogu da puknu pod pritiskom.

Ne bi trebalo da se koriste i uglovi od gvozdenih limova na oknima i spoljnim delovima prozora. Ovi limovi imaju veliku mehaničku izdržljivost, ali nisu otporni na koroziju i povećan elektricitet.

Razdvojeni uglovi aluminijuma treba da se spajaju zaptivanjem, tako da ramovi budu potpuno kvadratni, ali na način da ne mogu da se deformišu. Ostavljaju se dva ugla koji nisu potpuno zaptiveni i spojeni i ostavlja se prostor od dva do tri milemetra kako bi se izbeglo moguće širenje ramova i njihovo opuštanje.

Ne bi trebalo da se koriste namotaji i opruge za spajanje uglova. Ove opruge ako su postavljene na aluminijumu ne mogu dugo da traju, pošto materijal vremenom omekšava.

Isto tako, ni kombinacija zavrtanj - namotaj ponekad ne daje željene rezultate, ali je svakako produktivnija od opruge.

Elektroliza

Elektroliza je hemijski proces koji ima veliki uticaj na trajsnost i izdržlivost spojnica a time i na celu aluminijumsku stolariju. Ako se posle nekog vremena desi da spojevi na stolariji popuste, u velikom broju slučajeva se radi o uticaju elektrolize.

Da bi se elektroliza pojavila potrebno je pristustvo dve stvari:
električna struja
elektrolita (voda koja sadrži rastovene u njoj soli)
Elektrolit sporovodi onoliko struje koliko sadrži soli u svom sastavu. Tako na primer, smatra se da je kišnica vrlo loš elektrolit, dok je morska voda veoma jak, sve zbog procenta soli u njima. Iz ovog razloga je elektroliza jača pored mora.

Odakle potiče struja?

U svakom metalu, atomi imaju svoj specifičan raspored koji se razlikuje od tačke do tačke i od metala do metala. Kažemo da svaki metal ima svoju specifičnu gustinu unutrašnje mase. To povlači da se u različitim metalima razlikuju i električni naboji, što za posledicu ima električna pražnjenja između tih različitih masa. Tako se proizvodi slaba električna energija koja teče od jednog pola ka drugom. U prisustvu elektrolita, molekuli (joni) od jednog metala prelaze kod drugog metala, a krajni rezultat je toplenje mase sa jednog mesta i taloženje na drugom mestu. Golim okom mi to možemo videti kao nadutost na boji stolarije.

Kako izbeći elektrolizu

Jasno je da treba izbeći pojavu elektrolize, koja je posebno izražena na spojnicama, pošto su one prve na udaru, i na tom mestu stolarija prva strada.
Najbolji način je izbegavanje upotrebe spojnica od istog materijala ili legura kao profili. Neki metali - gvožđe, bakar, bronza, legura kalaja i dr., su materijali koji se dosta razlikuju od legura aluminijuma od kojih se prave ramovi na prozorima i vratima, i između njih se stvara elektricitet. Spojnice treba da se prave od istog materijala kao i ramovi, od aluminijuma.

Svako pvc krilo je toliko "jako i ojačano " da se bez stakla uvija i savija ko glista ...

Savan - hvala na korisnim savetima.
Pretpostavljam da nema nacina da poverim da li je ojacanje postavljeno celom duzinom?

Interesuje me koji je najkvalitetniji PVC profil na nasem trzistu,tj,koja marka-proizvodjac?
Mislim da zemlja proizvodnje nije bitna,prave Kinezi i patike od 300e ali to Srbi ne mogu da kupe,,zato nam nude one od 10e.
Nazad na PVC.
Pominju se po forumu Veka,Rehau...itd.
Isto pitanje za okove.
Takodje,ako neko zna,postoje li profili sa ojacanjem vecim od 1,5mm (onaj lim po sredini profila)?Dosao sam do zakljucka da od njega zavisi cvrstina prozora.
Dosao sam i do zakljucka da je,za izolaciona svojstva prozora, najbitnije broj stakala (3) i ispuna (Argon),nego razni premazi ,u smislu cena/dobitak.
Juzna strana kuce ce imati strehu celom duzinom pa sunce nece zraciti ni zid a kamo li prozore (leti).Zato smatram premaze nepotrebnim-stetnim za moj slucaj(zimsko sunce).
Da,znam,malo sam navalio sa pitanjima ali...
Hvala.

Hvala Savan ali...to mi ne pomaze.
Zasto? Pa moze firma da bude Nemacka ali ,recimo,profile za Srbsko trziste pravi u Kini.
Ja nisam u tom poslu vise godina,npr imam firmu za proizvodnju/prodaju stolarije,pa da to znam.Ja sam obican kupac.
Zato sam i postavio svoja pitanja ovde,smatrajuci da ce se naci neko da podeli to znanje samnom/nama.

@savan He he...nemoj da mi dajes ideje...
Ali za sad...moja pitanja i dalje stoje.
Ako ima/hoce ko da odgovori.

Ja sam menjao stolariju u stanu prosle godine Trocal 5 komora Roto okovi,trebao sam da doplatim za bolja stakla.Stakla su veoma bitna.

Ako su trostruka stakla low-e, tj 4 godisnja doba kako ih zovu, onda se isplati razlika u ceni jer je staklo najveci deo prozora i na njemu su najveci toplotni gubitci. Za razliku samo u profilu 7 komora/6 komora, po meni se ne isplati ako stakla ostaju ista. Ja imam rehau profile 6komorne i 3 stakla niskoemisiona, 3 dihtung gume i prezadovoljan sam kako toplotnom izolacijom, tako i zvucnom, kad zatvorim prozor nista se skoro ne cuje od spolja. Obrati paznju i na okove, treba da budu kvalitetni zato sto su prozori sa 3 stakla dosta teski.

Skupljam ponude za spoljnu stolariju za novu kuću koju treba da završavam od proleća. Dobio sam nekoliko ponuda za PVC i par ponuda za drvo. Dok nisam došao na ovaj forum da proverim iskustva sa PVC stolarijom i proizvodjačima, bio sam ubedjen da je PVC idealno rešenje, a onda ste mi ubacili crv sumnje....
Tako sam i počeo da tražim ponude za drvo.... dobio sam jednu ponudu za drvenu stolariju koja mi je interesantna jer mi se uklapa u budžet, mada bez roletni i komarnika...
Naime ponuda je za drvenu stolariju profila 68mm od troslojno lameliranog drveta (lice i naličje iz celih komada srednjica nastavljena) sa termopan 4x16x4 argon staklima, drvo je smrčovo i ima tri diht gume...proizvodjač je Gradac stolarija iz Ivanjice
Razmišljam se da ipak možda prihvatim ovu ponudu, ali sam sumnjičav po pitanju kvaliteta zbog svih komentara ovde postavljenih u vezi drvene stolarije u Srbiji. Da li je neko imao posla sa spomenutom firmom?
Još bih zamolio za komentar vezano za kvalitet termo i zvučne izolacije kada su u pitanju ponudjeni prozori, koji bi energetski razred bili ovakvi prozori otprilike, odnosno da li je ova stolarija bar u rangu 6 komornog pvca ili bolja.
Da li je problem da roletne i komarnike stavljam kasnije a sada da uzmem samo prozore i vrata?

Da li je neko imao iskustva sa PVC prozorima profili Decco i Thermicco (proizvođač Poljska)? Kakav je kvalitet/cena...

Na kraju sam uzeo PVC, profil Aluplast, mislim. 6-komorni 85mm sa tri niskoemisiona stakla dobio za cenu za koju sam dobijao i ove drvene a i ostale 6-komorne PVC sa dva stakla. Moram priznati bilo je preko veze, ali mislim da smo dobro prošli, videćemo kad se uselimo. Jedino što razmišljam još je da ugradim onaj ventil za stalnu ventilaciju, pa tako da eventualno nadoknadim ono disanje drvene stolarije, a i smanjim potrebu za otvaranje prozora, naročito zimi.

Za taj ventil sam čitao samo, ne znam ničija iskustva, ali navodno obezbedjuje dovoljan protok vazduha da bi kvalitet istog ostao dobar i bez provetravanja. E sad tu postoji ventil koji dolazi sa stolarijom i kojem može da se reguluše protok vazduha, pa i da se otvori i zatvori, a za ovaj što se naknadno ugradjuje nisam baš skroz razumeo kakve su mu mogućnosti. Sve u svemu ideja je da se prostor što manje rashladjuje/greje zbog provetravanja, odnosno ušteda energije.
Što se rekuperatora tiče, iskren da budem, ne znam o čemu pričaš...ili možda i znam ali ne mogu sad da skontam...daj neki link ili nešto da vidim...