Invertorski aparati za zavarivanje

@Alex1975, za tog Graphite 200A sam našao ovde ;
http://www.elektronika.co.rs/Kvalitetni%20aparati%20iz%20Kine [3]
čovek ga baš hvali, ima servis za njih.

Ne znam ni sam, ja sam ove gore navedene uzeo kao primer šta sam ja našao po netu. Preporuči mi ti neki konkretno, stavi link ili napiši ime aparata.

Zar nije bolje da aparat "bude jači" tj. da radi sa manjim faktorom opterećenja? Manje će se grejati el.komponente, duže će trajati. Da li ovo pravilo važi samo za kvalitetnije aparate iz višeg cenovnog ranga, jer su kod ovih jeftinih a "nasviranih" el.komponente problematičnije što se tiče kvaliteta i potencijalno kvarljiviji su od "ne nasviranih"?

Nemojte zamjeriti, ali realno, za sta u kuci treba vise od 110-120A, Sa invertorima se vari vec od 50-80A , cijevi i plocasti materijali koje mozemo sresti u kucnoj radinosti. Na 135A 2,5mm elektrofa se bukvalno istopi i maltene izgori dok dodje do polovine. 160A je daleko od onoga sto ce bilo koji hobi majstor imati prilike da dozivi da iskoristi, a kamoli vise od toga.

možda je objašnjenje malo nejasno ,ali ovako sam ja shvatio iz mnogih razgovora sa inženjerima zavarivanja,serviserima i ljudima koji dolaze da prezentiraju aparate za zavarivanje .
aparate delimo na normalne evropske i na kineske .evropsi aparati se rade po protokolima i zakonima i daju na ispitivanje kontrolnim kućama da se sve proveri da li je u skladu sa zakonima i da li ono što je napisano tačno .i ljudi koji razumeju tehniku kupuju te aparate.
kineski aparati se ne rade po strogim pravilima koje važe u evropi , niko ne proverava da li je tačno ono što je napisano , pa oni pišu bilo šta samo da prodaju aparat . normalan čovek ne može da poveruje da je to tačno , pogotovo kada krenu sa bombastičnim 180ampera 300ampera 400ampera a na kraju ispadne jadnih 120 ili 140a u malom kućištu ukupne težine 5 kila.
proverite sami , prođite kroz podatke raznih aparata sami pa sami zaključite . Normalan aparat sa PFC monofazni REL aparat nijedan nema više od 180Ampera .to je Fronius model 180 i mislim da nema nijedan drugi na svetu takav preko 180ampera . i košta 1000 evra i težak je oko 10 kila i vuče oko 25ampera kada radi na 180a .
aparat bez pfc a da ima 180 vuče možda 35-40 ampera ,to isto može da se proveri .to je velika snaga i toplota koju ni onaj super fronius ne bi izdržao , pa su mu ugradili pfc . da bi aparat izdržao 35-40ampera trebalo bi da bude preko 20 kila i sa ogromnim hlađenjem .isto koji osigurač treba za taj aparat verovatno 32ampera a po kućama su uglavnom 16 i 20 i 25 ampera.
tako kada kineski aparat napiše da ima 180ampera a ima 5-6 kila to je više marketinški ,ili nema toliko ili možda može stvarno jako kratko da radi ili ima brzo da se pokvari . 150-160 ampera je već sasvim ok tu aparati vuku oko 30 ampera kada rade na 150ampera a to već onih 5-6 kila koliko toliko može da izdrži.

Sve je pitanje namjene alata, doduse alat za surove uslove, pogotovo beton ako se profi radi,mora biti i profi alat. Brusilica recimo velika gvozdja ce da se nasijece samo tako maltene bilo koja,ako se ne zapinje na silu, ali ako je upustis u beton tu ce da se vidi razlika kvaliteta odmah. Sa einhell tremilicom sam isjekao silu Boziju gvozdja, imam i maju veliku ali ova einhell mi je zgodnija jer je prenosna.nije ni priblizno precizna kao maja, hoce ploca malo da ukrivi rez kad se sijece recimo fi 50-60 pod 45 stepeni, ali nije strasno, ojacao sam joj sarke i kuciste pa je sad daleko preciznija i nema uvijanja plehanog kucista. Koristim je vec 10 godina i za svojih 60e koliko sam je platio isplatila se milion puta. Takodje einhellovom 2300w sam prosijecao beton ali pazljivo i polako i radi posao kad se pazi. Isjekla betonskih blokova jako puno, a komsija uzeo novu istu takvu, zakrkao da sijece trotoar na silu i crkla posle 5 min rada. Alat u klasi kvaliteta pruza mogucnost za silovanje,dok je hobi alat njezniji i trazi malo paznje. Hilti te24 mucena koju sam dobio prestala je da cekica i kad sam skinuo glavu,vidim da su perca koja pokrecu glavu jednostavnk potrosena, i remont njen je kostao preko 250e, za 50tak e uzeo sam neku kopiju boscha koja sigurno ne moze da pridje hiltiju ali radi posao za ono sto meni treba. Robusnija je i ima jaci cekic od te24, pa je koristim bas za stemanje kad treba, za busenje koristim hilti te14 i zavrsava posao za moje potrebe.

A realno, za hobi korisnike je najisplativija opcija da se nadje neki nespaljen koncar recimo od 140a sa trafoom, i ima da nadzivi svakog vlasnika. Nije tezak, vari savrseno, a polovni kostaju nesto smijesno, ispod novih kineskin invertera. Mada koliko vidim i za kineze polako krecu sevisi da rade, jer su dijelovi jeftini, a obicno izgore ili diode ili tranzistori koji kostaju nesto ranga 10tak evrica

pa treba gledati da je malo veći po dimenzijama ,da ima one aluminijumske rebraste kulere veće i gušće , bolje ventilatore itako dalje .samo po sebi veće ne znači ništa ako nije to sa smislom da bude sve veće i bolje urađeno radi izdržljivosti na toplotu

Poštovani forumaši,
Pročitah nekoliko tema po pitanju varenja i otprilike mi je jasno da za posao treba zaobići sve kineske proizvode slabijeg kvaliteta i cene.
Totalni sam laik i početnik što se tiče varenja. Nikada ranije nisam držao aparat za varenje u rukama osim kada sam ga prenosio drugima . Inače vrlo sam iskusan elektroničar i ne preterujem kada kažem da verovatno lemim bolje od 99% kolega u svom poslu, jer sam samo reči hvale imao za svoj rad do sada od kolega.
Rešio sam da se oprobam i u varenju, tu i tamo u mom poslu (popravka matičnih ploča računara, laptopova, industrijske elektronike...) zahteva i popravku druge vrste, kao što je lom šarki u plastikama panela laptopova, lom kućišta, itd. Do sad sam šarke uvek nosio kod nekog majstora - varioca na varenje. Šarke su uglavnom metalne - prohrom, čelik a vrlo retko gus. Kod starijih masivnih laptopova se koristio gus, kod novijih toga više nema...
Pošto sam do sad mnogo novca spucao u svoj alat za lemljenje, rešio sam da ne štedim ni sa alatom za varenje. Video sam da tenzor dosta puta pominje Italijanski STEL na raznim temama. Ali koga god sam pitao ovde u okolini, niko ništa o njima ne zna. Svi pominju Fronius i ESAB ali za STEL niko ne zna. Naiđem i na dobar tekst domaćeg uvoznika i rešim da pazarim jedan.
Isprva sam hteo da pazarim STEL 181H ali onda rešim da kad već hoću da kupim dobar aparat, zašto onda da ne kupim tako dobro nahvaljeni STEL TIG DP 221 HPA AC/DC. Možda ću nekad sa lemljenja preći na varenje, pa onda, kada savladam klasično varenje čelika i prohroma, preći na varenje aluminijuma, nikad se ne zna. Zato sam se i odlučio da odmah pazarim bolji aparat, sa kojim ću sve to kasnije moći da radim, a da ne moram ponovo da ulažem u alat.
Dakle, moje pitanje je sledeće: "Gde naći dobru literaturu o varenju?" Kako i sa čime krenuti? Napredne opcije i podešavanja na ovom aparatu su odlična, pa mi treba malo više informacija o tome kako ga iskoristiti do maksimuma.

Da, kod Zorana sam kupio i dobiću kratku obuku kada budem išao da preuzmem aparat. Kao što mi je Zoran već i napomenuo, bolje je da krenem sa 2 ploče normalnih debljina od 2 i 5mm, da vidim kako aparat funkcioniše i kako se šteluje pa onda kad to savladam da krenem sa mojim stvarima. Šarke su prilično tanke, ne deblje od 1mm i uglavnom su profilisane u L ali pucaju uvek na spojevima između 2 materijala obeleženih crvenim krugovima sa slike koju sam okačio. Engleski je najmanji problem, pojuriću po YT da vidim čega ima.

Jel moze neko za nas nemace pojma da u po jednoj recenici objasni tig, mig, wig, mag, ...

Kako se zove ovo sto mi radimo sa linda aparatom i elektrodom?

Rel ručno elektrolučno dakle bilo koji postupak sa obloženom elektrodom kroz koju protiče struja

Tig ,Wig ili "argon " Tungsten inerted gas , Wolfram inerted gas ,dakke zavarivanje " strujnim lukom " preko "igle " od volframa ili tungstena ,uz dodatni materijal "žicu " kroz koju ne teče struja Mođe i al i čelik i prohrom . Opcioni tig samo čelik i prohrom , što bossske kaže treba ac za al

Mig Metal inerted gas ,postupak najčešće zvan Co2 aparat vari neobloženom žicom sa kotura u zaštitnoj zoni inertnog gasa najčešć argon (i nije co2 )najčešće Al i legure Al

Mag metal aktive gas opet " co2 " aparat ,žica sa kotura ,ali sad u zoni Co2 ,ili mix gasova u nekom odnosu .
Najčešće prohrom i čelik .
Ina tu još mali milion kombinacija punjena žica sa gasom ,i bez gasa ,pa žice legure bronze sa gasom

Iz linde bi bio rel postupak i aparat

Ja jednostavno moram da nahvalim Zorana, stvarno izuzetan pre svega čovek a potom i tehnolog - varioc. Danas sam toliko informacija od njega dobio za jedno 8 sati koliko sam proveo kod njega na obuci da mi je sad u glavi sve totalno pomešano i trebaće vremena da sve sad to lepo slegne sve na svoje mesto... Stvarno izvanredno, retko ko se onoliko potrudi da objasni, da pojednostavi i uprosti što je moguće više i pokaže suštinu varenja.

Nadam se, da ću sutra stići da se poigram malo sam sa aparatom pa da eto pokažem neki moj svojeručni rad...

Nisam električar ali iz prakse ovako ide .
Prvo pada osigurač od utičnice koji je obično slabiji pa posle oni glavni limiteri.
Nikada nisam video jači osigurač od 25ampera na kućnim instalacijama , pogledaj osigurače limitere pored strujomera verovatno su i oni 25ampera . baš nema smisla da staviš nešto jače unutra ,ako su limiteri 25 ampera.
Stavi 4mm2 gde možeš što da ne ,sitna je razlika u ceni u odnosu na 2,5mm2.
ne razumeš osigurače , postoje osigurači tipa C koji se stavljaju na fazi za aparat za zavarivanje .Ako je osigurač 25ampera tipa C on može da propusti jaču struju od 25A par minuta ili i više zavisi koja je struja preko tih 25A . Na primer ako si rekao da ti je aparat od 200ampera i vuče 36ampera kada radi na tih 200 ampera , onda možeš raditi par minuta na 200ampera a osigurač od 25ampera tipa C će propuštati struju od 36ampera kroz sebe neko vreme ,možda par minuta .ali ako ti variš sa prekidima a svi vare sa prekidima , onda se tokom tih prekida hladi osigurač od 25ampera pa praktično može da ispadne da skoro svo vreme možeš da radiš sa 200 ampera i da vučeš 36ampera kroz osigurač od 25 ampera tipa C .

ne znam šta znači konverizija u invertoru bi trebalo da bude linijska ,šta to znači ?

Aparat je konkretno ovaj, manje vise standradni mig od 200 A, koji ima Synergic procesor

https://www.alatnicentar.rs/artikal/aparat-za-zavarivanje-hugong-extremi... [43]

@Alex1975 Ma za invertor sam posle vec razjasnio van foruma, tipa ako ja trosim 100 A za varenje, on ne bi smeo da povuce vise od 18 A iz mreze., tipa 50% maksimuma. Hvala na pomoci u svakom slucaju

Za obim posla koji cu ja trenutno raditi i debljine materijala ne verujem da cu ja na pocetku raditi deblje od 3 mm, ali hocu da u principu budem siguran da necu spaliti instalaciju i da cu mocu da radim barem krace i sa vecim strujama ako zatreba.

Vidim ovde poznatu ekipu stručnjaka pa da priupitam...

Deca mi kupila automatsku masku i rukavice, fali mi samo invertorski aparat. Najbliži sam nekom Womaxu od 160 ili 200A ili ako neko ima bolji predlog u toj klasi cena do 200evra. Video danas u Wobyju ISG 160 sa displejom i ISG-200 bez displeja, kao novi i stari model ali prodavac tvrdi da je manji (sa displejom) noviji model.

Ako piše da je radni ciklus 60% na 200A a 100% na 120A to znači da sa elektrodom od 2.5mm i strujom od 85A može da radi bez prekida tj dok se var ne završi?

Kada se uređaj za REL (ala sam usvojio terminologiju!) priključuje na "+" a kada na "-" ? U nekom manuelu piše "ako lepi onda promenite polaritet". Šta to znači? Da pogađam?

I da, zna li neko da li ovi Womaxi (ili neki drugi od jeftinih) ima antistick (čini mi se korisnim pošto sam teški amater, do sada potrošio 15 elektroda sa pozajmljenim aparatom).

Drug moj, za 2,5 elektrodu, nece ti u zivotu trebati ni 120A a kamoli preko toga, kao sto sam vec naveo na 135A je spali prije nego sto se stigne do pola, i usija se do tacke deformisanja tako da ne moze ni da se izvuce do kraja, maltene pocne da se otapa 2cm od vara.
A i za 6 min neprekidnog varenja moze cudo da se povari, u kucnoj izvedbi jako je tesko dostici taj nivo da od 10 min 6 varis, sem ako ne radis neku serijsku proizvodnju pa na kalup da slozis gomilu gvozdja pa krenes da popunjavas.

Sta god kuci da se radi, treba to da se namjesti pa zavari, pa opet namjesti pa okreni , pa se skrka pa podizi, pa onda na pivu, pa znas vec kako to ide. 6 od 10 min se jako rijetko kad da odraditi, a kamoli 10/10

Sto se aparata tice, opet da se ne vracamo na pocetak, ima tu misljenja svakojakih. Ja i dalje mislim da je Kzubr najbolja opcija za kucnu upotrebu, jer za 80tak evra zaista nema da se nadje nista slicno, a po iskustvima ljudi koji su ga kupili i mene koji sam ga poprilicno namucio, ponasa se odlicno. E sad znamo svi da je to kineska kopija i sve to, ali da radi posao, ja sam se uvjerio da radi. I taj antistick kod njega me odusevio, jer pukne struju na pocetku vara da je bar meni bilo skoro nemoguce zalijepiti elektrodu.

E sad, cujem da su se pojavile i neke verzije koje nemaju antistick, pa se treba raspitati kod prodavaca i u krajnjem slucaju probati.

A za dijelove vidim da se vec pojavilo na KP i ljudi koji servisiraju i koji prodaju dijelove, a u krajnjem slucaju i da se poruci iz kine, nije smak svijeta.
A ja kad bi uzimao jos koji REL aparat, uzeo bi svakako koncara od 140A sa trafoom, jer to je aparat za sve, relativno lagan, nije bas kao inverteri, ali lagan je, vari savrseno i nadzivjece ko zna koliko generacija.