Sistem kap po kap

A šta hoćeš da zalivaš?

Imas vec gotova creva recimo "Gardena" itd.

Pogledaj www.aquaduct.rs [29] ili www.vocarstvo.org [30] Tamo mozes da nadjes dosta clanaka na tu temu. Narocito bih ti preporucio da procitas Zablude i istine o navodnjavanju na www.aquaduct.rs [29]

Nema registracije, koliko ja znam. Mislim da bi trebalo da ih kontaktiras.

Malo pisanija o navodnjavanju kap po kap. Video sam dosta razlicitih komentara, prilicno laickih, pa da razjasnimo nedoumice. Navodnjavanje kap po kap moze da se realizuje na vise nacina.

Prvi je, kao sto je neko spomenuo, ubodnim kapaljkama, koje omogucavaju sa samo regulisemo gde cemo i koliko vode dati. Kapaljke se utiskuju u okiten creva posebnim alatom. Svaka kapaljka ima svoje karakteristike, tj. koliko vode daje u jedinici vremena po jednoj kapaljki (to je reda velicina 1, 2 ili 4 lit/h), a sve to za odgovarajuci pritisak.
Pogodno je za zalivanje stabala kada je veliki medjusobni razmak. Takodje, omogucava da se voda koncentrise na odredjene povrsine neposredno oko stabala, a da se ne zalivaju medjuprostori.

Drugi nacin je koriscenjem laterala sa fabricni utisnutim kapljacima. Medjusobna rastojanja variraju i mogu biti (najcesce) 30, 50, 60, 75 i 100cm. Oni takodje imaju svoje karakteristike, mada su najrasprostranjeniji od 2lit/h. Ovi laterali se prouzvode u dve varijante, sa obicnim kapljacima i sa kapljacima sa kompenzatorima pritiska. Prva varijanta, sa obicnim kapljacima su podesniji za krace redove koji se zalivaju. Stvar je u tome da svaki kapljac daje odredjenu kolicinu vode u zavisnosti od pritiska, sto je duze crevo, veci su gubici, a sto su veci gubici, manji je pritisak, samim tim i kolicina vode koja izadje iz svakog kapljaca. Druga varijanta, sa kompenzatorima, su skuplji, ali omogucavaju koriscenje na vecim duzinama (i preko 200m kada je teren ravan). Za oba tipa, najcesci precnici su 16, 17 i 20mm, u zavisnosti od proizvodjaca. Za vek trajanja se obicno uzima 5-8 godina, u zavisnosti od vremenskih uslova. Uglavnom se proizvode od materijala otpornih na UV zracenja, mada im to ne obezbedjuje neogranicen vek trajanja. Montiraju se ili na zicu (na 20-50cm od zemlje) ili se postavljaju na zemlju. Zgodnije je postavljanje na zicu, ako se obradjuje medjuprostor izmedju stabala. Cene se krecu od oko 20-25 din/m’ za obicne laterale do 30-60 dinara za laterale sa kompenzatorima pritiska. Sto je vise kapaljki po jedinici duzine, to je veca cena, najjeftiniji su oni sa medjurazmakom od 1m.

Treci nacin su tzv. Queen Gil trake, slicne su kao laterali sa utisnutim kapljacima, stim sto su im medjusobna rastojanja manja, reda velicina 10-20 cm. Zgodne su za jagode, cvece, odgovaraju im manji pritisci, mada ne znam tacno koliko. Caka je da moraju biti ispravljeni, nije dopusteno savijanje. Vek trajanja je 3 godine, mogu svake godine da se sklone i sledece ponovo da se postave.

Sto se dubine vlazenja tice, neophodno je dovoljnu kolicinu vode dati korenu biljke, a koliko duboko dolazi ta voda, u zavisnosti od date kolicine vode, zavisi od zemljista. Ako je u pitanju peskovito zemljiste, “fleka” ce biti manja na povrsini a vece dubine, a ako je u potanju neko od glinovitih, “teskih” zemljista, na povrsini ce biti velika okvasena povrsina, a dubina ce biti manja.

Sto se kolicine vode tice, lako je sracunati. Ako imamo medjusobno rastojanje kapaljki 100cm, kapacitet svake kapaljke 2 l/h, a duzinu creva ili laterala recimo 50m, neophodna kolicina vode je: 1.0m x 50m x 2l/h = 100 l/h po jednom redu. Naravno ako imamo kapaljke na 50cm, bice neophodna duplo veca kolicina vode. Isto vazi i za ubodne kapaljke.

Neko je spomenuo koriscenje bureta. Prvo, kolicina vode je isuvise mala. Drugo, cak i laterali sa kompenzatorima pritiska normalno funkcionisu sa pritiscima od 0.5 – 4 bara. Ja sam do sada uvek radio sa pritiscima od 1-3,5 bara i nisam imao problema. Svakako treba napomenuti da svaki proizvodjac preporucuje optimalne pritiske za svoje kapljace. Sto se bureta tice, pitanje je da li bi i visina od 5 m bila dovoljna, zbog gubitaka. Svaki slucaj je specifican, i na raspolaganju su dve varijante – elementaran hidraulicni proracun i optimalni precnici ili uzeti sigurno vece precnike creva i biti siguran da su gubici minimalni.

U zavisnosti odakle se sistem za navodnjavanje snabdeva vodom, u vecini slucajeva je preporucljivo staviti filter, posto su sve vrste kapljaca prilicno osetljive na zacepljenja, pesak, suspendovane cestice. Cena plasticnih filtera od recimo 2” je do max 2000din, nije velika stavka, a produzava zivotni vek. Takodje, voda sa povisenim sadrzajem gvozdja nije preporucljiva za koriscenje u sistemima kap po kap.

Komentar na jedan od postova - cisterna dignuta na jedan metar daje pritisak od 0,1 bara na povrsini zemlje, a podignuta na 10m, daje pritisak od jednog bara, bez obzira na precnik. Naravno, ako iz cisterne izlazi mali precnik, a istice veca kolicina vode, i ako je crevo vece duzine, gubici ce biti znacajniji, te ce pritisak biti manji.
Takodje, sistem kap po kap je jedan od najboljih za navodnjavanje, obzirom da je iskoriscenost vode koja se da biljkama izmedju 70 i 90%. Neciji kometar da se to koristi samo na vikendicama je prilicno naivan, sistemi kap po kap se rade za moderne visokorodne vocnjake. Aquaduct je izgradio za delta agrar na mestu nekadasnjeg hmeljarnika u Celarevu sistem kap po kap za plantazu jabuka na 100ha.

Toliko od mene za sada, ako ima pitanja, odgovaram.

Pre ce biti da sistem zalivanja zavisi od tvrdoce vode, a ne obrnuto

Slazem se, definitivno od kvaliteta vode zavisi koji ce sistem da se primeni, kao i vek eksploatacije sistema...

Licno mislim da je na nasim prostorima najveci problem sa samozvanim majstorima bunardzijama, koji zaceve busotinu na brzinu, obecaju ogromne kolicine ciste vode i odu, a kada dodje do crpljenja, ispostavi se da je puna peska i da se da je nakon probnog navodnjavanja, sistem laterala neupotrebljiv, posto je napunjen peskom... Jedini spas je zamena komplet laterala, sto je preko 50-60% investicije. Naravno, vecina ljudi koji rade takve sisteme, zeli da ustedi i izbegne ugradnju filtera.

Navodnjavanjem neodgovarajucom vodom, sem pogubnosti za sistem, moze da ima za posledicu da se pokvare svojstva zemljista... Naravno, to se relativno retko desava, ali je moguce.

E, to je prava stvar.

Imam par dilema oko zalivanja , pa ako neko ima slično iskustvo ili bar mišljenje...
Bašta 20x10 m, u njoj razno povrće, svega po malo...Nije mi dilema u sistemu zalivanja jer sam na osnovu ranijih postova već odlučio kako, ali...
To je na placu vikendice gde odlazim nedeljno jednom - dva puta.
Dilema je kako da postavim automatiku zalivanja. Elektronika mi ne predstavlja problem, već tajming zalivanja.
1. Postavio bi elektronski modul programatora sa mogućnošću programiranja do 7 dana (20 E), koji bi komandovao elektroventilu koji pušta vodu u sistem zalivanja. Elektroventil bi trebao biti niskonaponski ( 12 ili 24 VDC), a mogao bi se i iskoristiti i visokonaponski (može i samovska varijanta elektroventila iz stare veš mašine), naravno uz sve mere opreza i zaštite od strujnog udara. Ova varijanta ima prednost jer je vrlo jednostavna i jeftina za izvođenje i ne traži neko preveliko znanje, ali i nedostatak što bi zalivala svaki dan u određeno vreme i ako je recimo u sredu pala kiša...
2. U zemlju bi ugradio senzor vlage koji bi (preko elektronskog modula koji nije nešto naročito komplikovan), uključivao elektroventil koji pušra vodu u sistem zalivanja, naravno i isključivao kad vlažnost dostigne meru u zemlji. Senzor se takođe može izvesti u samovskoj varijanti (od dve kašike za jelo). Ranije sam nešto slično već pravio kao zaštitu od curenja veš mašine (ako procuri mašina senzor koji je na podu ispod mašine, preko releja isključuje mašinu i trenutno zatvara dovod vode). Mana ovog sistema je nešto komplikovanija izvedba i postavljanje kablova do bašte udaljene 30-tak m od vikendice.
3. Da postavim na zid vikendice taster (kao za zvonce), koji bi preko tajmera (recimo od 30 minuta) uklučivao elekroventil...To bi mogao da mi odradi moj dobri komšija (koji tu stalno živi), kad već zaliva svoju baštu treba samo da pritisne taster - i zalije i moju ! Ovo je najednostavnije (na prvi pogled), ali komšija em što mnogo voli vinjak, em što ni svoju ne zaliva kad treba...

Šta bi Vi odabrali od ove tri varijante ? Ili možda neka četvrta, još bolja ?