Dozvola za Prosirenje Terase

Ako je projektant preminuo, nadležno je udruženje arhitekata ili već kako se zove njihova asocijacija da izdaju aneks projekta.Bar je takva situacija kad je izrada projekta oko termoizolacije u pitanju.To znam, jer su u komšiluku prošli taj put da bi dobili dozvolu za izvodjenje teroizolaterskih radova na zgradi.

Imam jedno konnkretno pitanje:

Kupio sam sprat kuće sa garažom i lokalom. Kuća je ovije gradnje, ali zahteva adaptaciju. Jedan nebitan ali postojeći problem je spoljna terasa koja se nalazi duž celog sprata na strani koja gleda u dvorište.

Problem sa terasom je što je ploča iskzana toliko da se vidi armatura .Terasa je široka 1 metar i hteo bih da je pri rekonstrukciji proširim za još metar ili metar i po. Da li je to itehnički vodljivo? Treba li mi dozvola za takco proširenje?

Radi se o terasi dužine oko 5m i širine 1m.Hteo bih da je proširim za još bar pola metra čitavom dužinom.

Histerazis, hvala na jasnom odgovoru. Možeš li mi u najkraćem opisati kako se proširuje terasa? Da li treba rušiti staru betonsku ploču, pa iznova šalovati? Imaš li neki koristan savet za ovaj posao?

Zbog obaveza sam gotovo pa zaboravio na ovaj sajt. Evo slika koje ste tražili i unapred vam se zahvaljujem na odgovoru. Ovo je ta terasa. Vidite da je pričično izlokana, ali i uska. Ja bih je proširio, bar još jedan metar. Ovo je dvojna kuća. Sprat je moj,a u prizemlju je komšija suvlasnik.

Mozda bi mogao da prodje i bez razbijanja ploce i dizanja podova ako bi mogao da uz kucu i uz ogradu postavi stubove i na njih grede i da promeni staticki sistem ploce? Sve bi mogao da uradi u celiku, a da nedostajucu armaturu u donjoj zoni, ako uopste fali, resi npr. pomocu karbonskih traka.

Imam slicnu terasu ili balkon kako vec.
Duzina je 4m sirina 0.9.
Plan je da je prosirim za jos 1.5m. Na krajevima bi postavio dva stuba na stope 0.8x0.8m. Stubovi su spojeni gredom 25x25.
U gornjem delu u visini terase stubove bi povezao za kucu u serklaz kuce ispod i sa strane postojece terase sa gredama tipa 20x25.
Sta mislite o ovakvom resenju.
U sustini bi imao dve konzole koje koje gledaju jedna u drugu i spajaju se, s tim da su uvezane i gredama sa strane . Armaturu iz stare sa postojecom terasom bi vario na preklop od 10cm, i po potrebi dodatno ankerisao .
Misljenja?

Evo slika, slikacu blize presek stare terase ako je potrebno sad nisam u mogucnosti...
U staroj ploci je armatura fi 10 glatka.
U stubove bi stavljao 4xfi12, u gredu 5x fi12, u bocne grede 4x fi10 ili kako vec...
Inace bocne grede koje spajaju stubove sa kucom bi delom isle sa strane a delom hvatale i ispod stari i novi deo ploce terase ... ako me razumete...

Milannis80, manje više to je rešenje koje je do sada puno puta primenjeno. Kad budem uz racunar i slobodan nacrtacu vam preporuke i detalje kako ovo uraditi...

Milane balkon vam je armiran samo osnovnom armaturom u gornjoj zoni. Inače se po pravilu armira i u donjoj armaturom koja se ne računa nego se usvaja 50% od gornje (zahtev propisa za izgradnju u seizmičkim područjima). Da ima te armature u donjoj zoni bilo bi mnogo jednostavnije da "dopravite" željeni deo. Jer kada se doda nov deo (onaj koji planirate) to sasvim menja način kako se ponaša ta ploča u statučkom smislu, kako se deformiše i kako prenosi opterećenje. Sada u postojećem stanju je klasična konzola (noseća armatura je u gornjoj zoni). Kada se doda nov deo to bi po pravilu trebalo da se sračuna kao druga faza rada konstrukcije i da se superponira sa prvom. U drugoj fazi ona prelazi u krstasto armiranu ploču koja nosi u oba pravca stim da je na tri strane slobodno oslonjena a da je na postojećoj elastično uklještena jer postojeća armatura samo delimično može da prihvati momenat savinja od punog opterećenja II faze. Na slici t3 sam skicirao šta ce u stvari desi (ovo je šema samo za deformaciju u jednom pravcu jer se zbog odnosa stranica ploče u fazi II ona savija i prenosi opterećenje u oba pravca). Mnog stvari vam verovatno od ovoga i ne znače ali pokušao sam da barem malo približim ljudima problem koji je naizgled dosta jednostavan. na slikama sam nacrtao gde se javljaju prssline tj. gde je potrebna računska armatura da bi ova ploča nopsila. Gotovo sigurno da je postojeća armatura u gornjoj zoni nedovoljna da prihvati i novi deo koji će se dobetonirati. Mora da se armira i dodatno donja zona postojećeg balkona i da se nastavi na novi deo (slika t4). Donju zonu uradite sa Q188. može da prođe i sa Q131 ali je bolje zbog prslina, zbog nastavljanja, lakšeje i da je usidrite (po potrebi i zavarite za trnove sa donje strane postojećeg balkona.
Na slici t1 imate predlog kako da usidrite ankere da na njih nastavite grede. Ovo je dobro za slučaj kada je beton visoke marke i onda možete da se oslonite na ankere (ankeri prenesu smicanje) ali kod vas to sigurno nije slučaj jer je loš beton pa je bolje da se uštemuje gnezdo i da se greda osloni tako da opterećenje prenese svojim celim presekom tj. i preko betona (slika t2).
Poželjno je da se i u nivou temelja urade grede koje će da povezuju temelje samce sa ostatkom kuće. Time se sprečava da se temelji međusobno razmaknu a i smanjuje se dužina izvijanja stubova.
Generalno dimenzije koje ste pretpostavili za stope, stubove i grede (ono što su savetovali majtori je to to) i armatura je otprilike ta. Prokomentarisao sam na t5 i šta od armature da stavite gde.
Povoljnije bi bilo da pomerite stubove i gredu ka kući ukoliko ne smeta funkcionalnosti (ometa prolaz smeta pogledu sa prozora ili nešto drugo,...). Prokomentarisao sam i to.
Svašta sam vam napisao pa ono što nije jasno pitajte...

Ако буду ове темељне греде на дубини 50-60cm вероватно ће бити у нивоу темељног зида на месту где није армиран. На месту где је само бетон јер то пре пар десетина година када вам је кућа зидана нико није армирао. Већ су само стављали арматуру у самој темељној траци и у круни темељног зида тј. завршавали га хорионталним серклажом. Генерално је боље сидрити у део бетонског елемента који је колико толико попречно утегнут узенгијама. Те греде су малих димензија и постављене су плитко тако да не могу да преносе оптерећење на тло. То им и није улога, него да повежу нове темљне стопе са остатком куће (зато су анкери који се сидре у темељни зид оптерећени на чупање). Да се спречи њихово померање по хоризонтали. Темељне стопе су велике за тако мало оптерећење и могу да буду знатно мање. Али понављам немојте да их смањујете јер специфчан је проблем. Са повећањем слегања те две стопе ви у ствари додатно оптерећујете постојећи балкон (вучете га на доле). Сад баш гледам увећано балкон и видим да је армиран са глатком ф12/20 ал што је најгоре распоред им је променљив (час гушће час ређе) питај Бога и у ком су положају те шипке на месту укљештења у хоризонтални серклаж плоче. На балкону није постојала хидроизолација и преко облога. Тај бетон је вероватно годинама мрзнуо а арматура кородирала... Ако сумњате да је балкон у лошем стању то се решава тако што се мало повећа нова арматура у доњој зони. Јер када постојећи балкон почне да попушта на месту укљештења имаће у пољу значајнију резерву арматуре да прихвати прерасподелу утицаја. Например уместо Q188 ставите Q257. Значи уместо меже 6/15 ставите 7/15. То му дође скупље 800динара. Све су то мале количине...
Да се вратим на темељне греде... нису оне неопходне у тој мери да ће због њих нешто да падне. Али су значајне јер повезује елементе и укрућују цео систем. Да ја на мојој кући додајем терасу ја би их (те темељне греде) обавезно урадио. Ако пролази црево за воду на њега навучите парче окитен цеви већег пречника (нпр. 6/4" тако да има луфт) и забетонирајте.
Како ћете да везујете за Х.С. кад сте гс затворили термоизолацијом. Једино да је ископате па да поправите накнадно. Направите трнове на 30-так центиметра размака у оба правца и заварите за арм.мрежу. Подразумева се да обијете површински слој бетона и да користите неко хемијско средство за везу старог за ново. Видите како се тај малтер којим је омалтерисан балкон одоздо лепо одваја. То не сме. Треба направити везу тако да се мрежа усидри у тој мери да кад би је са стране повукли довољно јаком силом да се она искида а да се не изчупа тј. да се не одвоји од балкона одоздо.
Да, одрадите заваривањем тако што ћете да додате парчад арматуре (ф8 или ф10 шта већ имате) дужине 40-так центиметра (претходно оба краја савијете под углом од 45 тако да буде арматура повијена из једне зоне у другу) као на четвртој слици из претходног поста. Проблем је једино што је растер мреже на 15cm a postojeća gornja zona je na 20cm. Тако да ћете морати мало да скалабуџите, да их повијате на страну,,, на тамо ...на овамо... Узенгија од глатке арматуре дебљинe 6мм на размаку од 20cm у пољу греде и размаку 10cm уз ослонац (усвојите 0.2L значи до 80cm). Код стубова прогустите узенгије на дужини од 1м од "чворова" тј. од изласка из темељне стопе и од места спајања са гредама. Димензије самих узенгија добијате када од попречног пресека одузмете заштитни слој (усвојите га 2.5цм) са свих страна.
Да, баш тако.
Слободно препустите плочу преко греде да пређе пар десетина центиметра биће само боље.

Ne gubi smisao ali je u svakom slučaju bolje da mrežu sidritre u HS. lakše i jednostavnije je za izvođenje da se buše rupe u horizontalnom položaju.
Tačno je nose i bočne grede. Kad se mašinski pod pritiskom nanese malter to dosta dobro drži posle. Kad ručno omalterišete naravno da nije to baš isto... Ako se odlučite da ruštite terasu onda je to najjednostavnija varijanta da napravite novu.

Eehlya, dobro došli na forum. Pravu temu u okviru foruma ste odabrali za vaš post.

Za takve građevinske zahvate biće vam potrebna građevinska dozvola, zbog izmena izgleda fasade trebaće vam i saglasnost skupštine stanara vaše zgrade. Najbolje se obratite arhitekti buduće da sada sva takva papirologija mora preko licenciranih lica da se podnosi elektronskim putem tako da nećete moći sami.

nemanja112, dobro došli na forum. Morate da se obratite nadležnim opštinskim organima. U poslednje vreme sve rigoroznije se gleda na svaki vid prepravke na zgradama.
Vidim od skora su čak počeli da traže arhitektonske projekte i za svetleće reklame iznad radnje + što pored arhitekte mora i el. inženjer da lupi licencu
Morate da angažujete nekog arhitektu da vam odradi dokumentaciju i da neko od građevinskih inženjera pogleda konstrukciju.