kako armirati betonsku ploču?

Poštovani Rako, kada odete kod lekara i on Vas detaljno pregleda dvadesetak minuta i prepiše Vam injekciju penicilina od 1600000 ij. Odete zatim na intervencije kod medicinske sestre da primite tu injekciju i ona letimično pogleda nalog i kaže Vam: "Ma ovo je mnogo i totalno nepotrebno...". Koga ćete poslušati???

Ali često se dešava da odete kod lekara, kraj smene on umoran, mrzovoljan što mu je mala plata, radi prekovremeno a ne plaćaju mu, loši uslovi rada i neprestano mu se po glavi mota: "Ja za ovo što radim, u Nemačkoj bi mi platili pet puta više". Užme pogleda Vam grlo za sekund i prepiše onih 1600000ij. i ako je možda samo virus. Odete zatim kod sestre....

"nepotrebna armatura po mišljenju nekih majstora"
Ovo je jako česta pojava, raširena je viralno i to odavno. To u betonskim konstrukcijama bez problema prolazi (mislim na smanjenje armature) jer su koeficijenti sigurnosti poprilični kako za dejstva tako i za materijal. To na kraju rezultira samo smanjenim koeficijentom sigurnosti i na tome se završava. Konstrukcije pored nosivosti dimenzionišu se i na upotrebljivost tj. prema deformacijama (ugibi) i prema prslinama. Uglavnom se u individualnim stambenim objektima preseci dimenzionišu lomom po armaturi tako da se eventualni manjak armature manifestuje u početku kroz povećan broj i gustinu prslina kao i kroz prirast ugiba tokom vremena (tečenjem armature). To se odvija polako pa se na vreme interveniše tj. nedozvoljava se da dođe do loma. Zato se malo objekata sruši od gravitacionog opterećenja. Što se tiče uticaja od seizmike ovde je nisam spominjao i za to važi sasvim nešto drugo i mnogo je složenije....
Zapitajte se zašto malo majstora (goto niko ne radi) u čeliku iole ozbiljnije objekte (da nije garaža ili nadstrešnica za automobil na koju se popne vinova loza ili kivi da pravi ladovinu.
Zato što je čelik "plemenitiji materijal" od betona, mnogo nosi, izotropan, idealno elastičan al puno košta i najvažnije koeficijenti sigurnosti su mali! I ne može da se radi po principu video sam na četri pet objekta kako se radi šesti već znam šta, kako i koliko treba!

Poštovani Rako, žao mi je što se ljutite. Sve što sam Vam napisao je krajnje dobronamerno i to nisam napisao samo zbog Vas već i zbog drugih forumaša.
I najiskrenije želim da Vam pomognem. Ali ne možete da očekujete da Vam neko samo na osnovu izgleda osnove objekta da površine armature i to na dve decimale.

Poštovani Rako, ukoliko bi radili sa monolitnom pločom d=12cm, i da ne oslanjate krov ni na jednom mestu na ploču nego isključivo na zidove (krov je malo teze da rešite bez oslanjanja na ploču a da je krov od drveta osim da pravite sistem vešaljke, rešetkaste nosače ili betonske stolice) i da Vam ostane mogućnost da nekada nadogradite još jednu etažu (opteretite slojevima poda ali bez pregradnih zidova) ili da koristite tavan za skladštenje nepotrebnih stvari. Armaturu možete da smanjite ali ne nešto epohalno. U donjoj zoni umesto Q335 moglo bi Q295, Nad osloncima umesto R636 (nad podužnim zidom) R503, (nad poprečnim zidom) R335. Prsline su u redu. Trajni ugib (za t=00) je problem u polju 4x9m i bio bi oko 20mm tu bi trebalo dodatno pokrivanje sa Q131 i obavezno da radite u klasi betona C25/30 koju teško da možete da postignete na mešalici pa čak i da uzmete gotov agregat opran, separisan po frakcijama pa napravljena mešavina po recepturi bez obzira na količinu upotrebljenog cementa+aditivi. To znači da bi morali da kupite gotov beton ili ako nemate uslove za to da radite sa C16/20 ali da napravite nadvišenje u spornom polju za oko 1cm. To inače nije loše da uradite u svakoj varijanti da kompenzujete elastični ugib. Da se nebi kasnije ljutili na majstore koji će da malterišu što je malo kriv plafon. Ako oplatu radite blažuljkama odmah je bandažirajte da bi posle samo gletovali i vodite računa da ne nagomilavate grklan creva od el.instalacija na jednom mestu uz oslonce. Ukoliko posedujete vibrator ne preterujte sa vibriranjem nad zidovima da nebi proceđivali cem.mleko kroz vertikalne šupljine blokova (ako je zidano opekom onda nema uticaja). Majstore jurite da obavezno ivične mreže raspunktuju za jedno oko i da ga uguravaju u HS ovo je jako teško ili dodajte prave šipke fi8 u donjoj zoni a mreže samo spustite preko oplate. Obodne oslonce u gornjoj zoni armirajte nekom minimalnom armaturom po pravilu bi trebalo 50% od one iz polja.
Ukoliko bi u budućnosti nadzidali i u poljima pravili pregradne zidove sveli bi se na prvobitne vrednosti armature.

Evo i detalja armiranja. Otišlo bi oko 15kg/m2.
Format slika je malo veći jer nikako ne mogu da "attachment" uradim u pdf formatu a da je aktivan i vidljiv.

Prekidi betoniranja ploča.
Inače fert i puna ploča mogu da se kombinuju ali ne svugde i ne na svakoj poziciji! Dobro je za kupatila u višespratnim zgradama jer tada se pune ploče rade male debljine 10-tak santimetra.
Do kote poda u ostalom delu stana imate razliku oko 22cm. Svaka etaža nosi svoju kanalizacionu instalaciju i svako kupatilo ima svoju H.I. kadu a cevi u nju ulaze bočno tako da ako nešto procuri ili se menja od instalacije komšije ispod su mirne.

Треба рачунати и на могуће потресе земљишта или нешто слично, е онда долази до изражаја тај сигурносни фактор око пресека арматуре. Док је све мирно и стабилно нема проблема, али.........

Rako, lepo ste odradili, pedantno i za svaku pohvalu. Oplata vam je odlična a za armaturu ste u pravu! Na oko se vidi da je otišlo puno. Koliko je otišlo kilograma armature po kvadratu na ploči prizemlja (ukupno) ? Bolje što niste vibrirali napravili biste lošije nego ovako jer su vam krupni otvori na blokovima i samo bi procedili cem pastu. Što se tiče armature fali Vam obrada otvora za stepenište. Otvori a pogotovu veći se uvek oiviče i paralelno sa otvorom i dijagonalno. Obavezno ide uzengija za deblje ploče ili П ukosnica za tanje (kao kod Vas). Ja uvek HS sidrim kukom nikada pravo (mnogi rade i pravo). VS se nikada ne armiraju kukom tako da ste to dobro uradili i dužina sidrenja u VS je više nego dobra. Kolenasta ploča se na prelomu malo drugačije armira ali ništa strašno. Sve u svemu ovo je jako dobro.

Čudo niste dimnjak i ploču dilatirali to se obavezno radi Astrea ima da Vam se zameri! Preporuka je da dilatacija bude 3cm ja sam nekad bio računao i za termičku dilataciju plašta je dovoljno i par milimetra samo ali je dobro zbog zemljpotresa da bude dilatiran (tako je dimnjak u znatnoj meri pošteđen). To dobro znaju po Kraljevu! Obično se ne stavljaju kanalizacione instalacije u zid. Ja bar to do sada nisam video možda i može. Ne bi bilo loše da prokomentariše neko od vodoinstalatera. Po zgradama se obavezno oblože mekom kamenom vunom, uvežu žicom i zazidaju. da ne di šuštali stanari jedni drugima. Ne znam kako se ponaša kada je u zidu. Ne daj Bože da sutra treba nešto da intervenišete biće Vam problematično da to lomite. Mada je ovako estetski bolje. Ja sam u zadnje vreme uvideo tendenciju da ljudi i u privatnim kućama naprave instalacioni koridor i kroz njeda provedu: vodu, kanalizaciju, usponske vodovve od grejanja, spuste cevi od kolektora sa krova,... Ali to ne može baš u svakoj kući. Mora osnova da se prilagodi pa da to ima smisla.

Poštovani forumaši, potrebno mi je Vaše mišljenje.
Planiram da napravim šupu iznad prelivne septičke, tj kanala. Kanal je dubine 2 mt, ima konusan oblik, gornja širina 120cm a donja širina 30 cm, zemljište je crna zemlja. Dimenzija šupe bi bila 2,5 x 6 i celom dužinom bi išla preko kanala. Trenutno je taj kanal prekriven sa salonit pločama. Težina koju bi trpio beton je 500 kg metalne konstrukcije sa sve ondulin pločama na krovu i na zidu,u šupi bi bio manji zamrzivač i drvene police sa običnim alatima (ručni i električni); uglavnom nikakva teška mašina. Lokacija je u uglu placa i nikakva vozila ne mogu tamo prilaziti. Ono što me zanima je sledeće:
1. Da li je potrebno iskopati temelj za ove 2 duže strane i kojih dimenzija;
2. Koju debljinu betona ugraditi u ploču i koju armaturnu mrežu ugraditi i
3. S obzirom da ću plastifikator svakako koristiti razmišljam i o fiber vlaknima, da li ima smisla i koliko?