Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Osnove Termoizolacije

44 poruka / 0 new
Poslednja poruka
Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Ovaj tekst govori o osnovama i principima za proračun i izvođenje termoizolacije građevinskih objekata. U njemu nisu prikazani detalji proračuna, niti pokrivene sve situacije koje se mogu susresti u praksi i stoga bi njegov sadržaj trebalo koristi samo kao smernice. Preporučujem vam da poslednju reč u vezi sa projektovanjem i izvođenjem termoizolacije vašeg objekta ima stručno lice - arhitekta.
U članku se detaljnije govori o fizičkim zakonima o prenošenju toplote, kondenzaciji vodene pare i toplotnoj stabilnosti materijala, jer su oni osnov za pravilno termoizolovanje objekata. Nemojte preskočiti ove stranice jer se na njima nalazi nekoliko pravila koja bezuslovno morate ispoštovati pri ugradnji termoizolacionog sloja.
U građevinskoj struci i ovom članku zidovi, međuspratne konstrukcije sa plafonima i podovima ili bez njih, krovovi, podovi na zemlji i sve ostale tvorevine koje razdvajaju prostorije ili unutrašnjost od spoljašnjosti objekta se nazivaju pregradama. Malim slovom i je označena unutrašnjost, a malim slovom e spoljašnjost. Kada je u tekstu navedeno da se neki materijal u pregradi nalazi ispred termoizolacionog sloja, to znači da se nalazi sa njegove toplije strane u zimskom periodu i obrnuto.
Pravilno proračunata i izvedena termoizolacija:
1. Drastično smanjuje preterano hlađenje prostorija zimi i njihovo pregrevanje leti, a sa time i količinu novca potrošenog na grejanje i klimatizaciju tako da se uloženi novac posle izvesnog vremena vraća.
2. Omogućava lako održavanje prijatne temperature i vlažnosti vazduha u prostoriji.
3. Štiti elemente zgrade od unutrašnjeg naprezanja izazvanog promenama njihove temperature.
4. Sprečava pojavu vlage i plesni na površini pregrada i pojavu vlage unutar njih koja može da izazove građevinsku štetu i nepovoljno utiče na komfor ljudi u zgradi.
5. Termoizolacioni materijali doprinose i izolaciji od zvuka.

Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Prenošenje toplote
Toplota je energija koju vazduh ili neka druga supstanca sadrži u sebi. Temperatura je termin koji označava količinu te energije, odnosno osećaj koji doživimo pri dodiru supstance. Stvari više temperature u sebi sadrže više toplote od hladnijih i obrnuto. Po fizičkim zakonima toplota uvek teče od toplijih ka hladnijim stvarima i to na jedan ili više od sledećih načina istovremeno:
Provođenjem (kondukcijom) - ako zagrevate jedan kraj metalne igle toplota će se brzo kroz iglu proširiti i na njen negrejani kraj. Provođenje je glavni način kretanja toplote kroz čvrsta tela. Ovako toplota prolazi kroz zidove, podove, ploče, krovove itd.
Strujanjem (konvekcijom) - topao vazduh oko grejnog tela će se strujanjem pomešati sa ostalim vazduhom i tako će se zagrejati cela prostorija. Strujanje je glavni način provođenja topote kroz tečnosti i gasove. Ovako se toplota zimi gubi, a leti dobija kroz proreze između krila i okvira prozora i vrata.
Zračenjem (radijacijom) - sva zagrejana tela sa svoje površine emituju vidljive i nevidljive talase (zrake) u okolni prostor. Zraci na svom putu udaraju u druge predmete i tako ih zagrevaju. Na ovom principu funkcionišu pojedini modeli grejalica koje zračenjem greju zidove, a zidovi onda zagrevaju vazduh u prostoriji. Ovako dobijamo i toplotu od Sunca, jer je ovo jedini način prenošenja toplote kroz vakuum.

Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Termoizolacioni materijali u građevinarstvu
Različiti materijali različitom brzinom provode toplotu tako da svaki građevinski materijal ima svoj koeficijent toplotne provodljivosti, označen slovom λ (lambda) i vrlo često odštampan na deklaraciji materijala.
Koeficijent toplotne provodljivosti označava koliko toplote za 1 sekund prođe kroz 1 m2 materijala debljine 1 m pri temperaturnoj razlici od 1 stepena. Jedinica u kojoj se ova vrednost izražava je W/mK.

Poznavanje definicije koeficijenta λ nije neophodno, samo zapamtite da što je on manji to je materijal bolji toplotni izolator i obrnuto. Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegove vrste i gustine, tako će od dva istovrsna materijala veći koeficijent toplotne provodljivosti imati materijal veće gustine, a samim tim će bolje provoditi toplotu. Prosečni koeficijenti λ za najprimenjivanije građevinske materijale su dati u sledećoj tabeli. Brojevi u zagradama označavaju debljinu sloja od datog materijala koji je po termoizolacionoj moći ekvivalentan sloju prosečnog termoizolacionog građevinskog materijala (λ=0,04 W/mK) debljine 1 cm.

Materijal Prosečni koeficijent toplotne provodljivosti
Beton 2,04 W/mK (51 cm)

Cementni malter 1,40 W/mK (35 cm)

Keramika 1,07 W/mK (27 cm)

Produžni malter 0,87 W/mK (22 cm)

Beton sa lakim agregatom 0,58 W/mK (14 cm)

Gips 0,58 W/mK (14 cm)

Šuplja opeka i blokovi 0,57 W/mK (14 cm)

Gas-betoni i penobetoni 0,30 W/mK (7 cm)

Drvo 0,18 W/mK (4 cm)

Mineralne vune 0,04 W/mK (1 cm)

Proizvodi od polistirena 0,038 W/mK (0,9 cm)

Poliuretani 0,035 W/mK (0,9 cm)

Materijali za toplotnu izolaciju imaju mnogo niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti od ostalih materijala i njihovim ugrađivanjem u pregradu se značajno smanjuje prolazak toplote kroz nju.

Svi termoizolacioni materijali funkcionišu tako što u sebi sadrže mnogo malih mehurića zarobljenog vazduha. Upravo je taj vazduh ono što se suprotstavlja prolasku toplote kroz materijal. U nekoliko sledećih paragrafa data su svojstva materijala za toplotnu izolaciju koje možete pronaći na našem tržištu.

Ekspandirani polistiren je mnogo poznatiji po svojim komercijalnim imenima - stiropor, EPS i dr. Ovaj materijal se sastoji od granula ispunjenih vazduhom. Bele je boje, ne upija vodu, teško propušta vodenu paru što otežava pojavu vlage u njemu. Zbog ovih osobina i lakoće ugradnje, ovaj materijal je dugi niz godina bio najprimenjivaniji za toplotnu zaštitu objekata.
Nedostaci su mu zapaljivost i slaba čvrstoća na pritisak, tako da ga ne treba upotrebljavati tamo gde će biti opterećen nekakvim teretom ili gde postoji povećani rizik od izbijanja požara.
Na tržištu se prodaje u tablama ravno isečenih ivica dimenzija 100 x 50 cm, i stepenasto isečenih ivica (falcovane table) dimenzija 101,5 x 55 cm. Debljina tabli iznosi 1,2,3...20 cm i više.

Ekstrudirani polistiren ili XPS, stirodur, tvrdo presovani stiropor i sl. je materijal po termoizolacionim svojstvima vrlo sličan prethodnom materijalu, s tim što je potpuno paronepropusan i može da podnese veliko opterećenje (po podacima proizvođača i 70 tona po kvadratnom metru).
Najčešće se upotrebljava za izolaciju podova, zidova i međuspratnih konstrukcija u zemlji, ravnih krovova, i tamo gde se želi izbeći pojava vlage unutar pregrade.
Prodaje se u tablama dimenzija 125 x 60 cm, debljine 2,3...20 cm i više, sa ravno ili stepenasto isečenim ivicama. Spada u materijale koji mogu da gore.

Ekspandirani polistiren sa ugljenikom ima iste osobine kao i običan ekspandirani polistiren, izuzev što je zbog dodatka ugljenika sive boje i za oko 20% bolji termoizolator od njega. Ovo je relativno nov materijal koji se sve više upotrebljava za termoizolaciju objekata.

Mineralna vuna se sastoji od vlakana presovanih u ploče standardnih dimenzija 100 x 60 cm, debljine od 2 do 20 centimetara. Pored termoizolacionih, ovaj materijal poseduje i dobra svojstva izolacije od zvuka. Potpuno je paropropustan (otpor koji pruža prolasku vodene pare kroz sebe je najmanji mogući), može se reciklirati, otporan je na vlagu i nezapaljiv, pa se, između ostalog, koritsti tamo gde je povećana opasnost od požara.
Ploče mineralne vune se proizvode u različitim gustinama prema njihovoj nameni, od 30 do 200 kg/m3. Ploče gustine 30 kg/m3 su namenjene za zvučnu izolaciju, gustine 60-75 kg/m3 za izolaciju potkrovlja ispod kosih krovova. Za izolaciju zidova koriste se ploče gustine 100 kg/m3 i više, za podove od 150 kg/m3, dok ploče gustine 200 kg/m3 svoju primenu nalaze kao termoizolacioni slojevi u ravnim krovovima.

Poliuretan je tvrd penast materijal za termoizolaciju. Žute je boje, unutrašnja struktura mu veoma nalikuje strukturi sunđera. Poput proizvoda od polistirena, prodaje se u tablama. Poliuretan se uglavnom koristi za izolaciju komora hladnjača zbog osobine da je posebno dobar termoizolator na veoma niskim temperaturama. Ređe se upotrebljava u objektima za stanovanje.
Kombinovani materijali su kombinacije nekog materijala za termoizolaciju i drugog koji ispravlja njegove nedostatke. To su najčešće kombinacije termoizolatora i folije koja se ponaša kao parna brana ili termoizolatora sa obe strane obloženog drvenom strugotinom (tarolit ploče) kako bi se na njega lakše naneli lepkovi i malteri.

Termoizolacioni malteri nisu pravi termoizolacioni materijali. Iako poseduju određenu termoizolacionu moć, ne mogu biti zamena za izrazite termoizolatore, već samo doprinose smanjenju provodljivosti toplote tamo gde su ugrađeni. Proizvode se od perlita - šupljikavog mineralnog šljunka, pa se nazivaju i perlitni malteri.

Keramičke vune se odlikuju izuzetnom otpornošću na visoke temperature i upotrebljavaju se za izolaciju kotlova i peći. Retko se upotrebljavaju u objektima za stanovanje.
O detaljnim svojstvima materijala za toplotnu termoizolaciju je najbolje informisati se kod njihovih proizvođača.
Proračun termoizolacije se sastoji iz sledećih delova:
1. Prvi deo je određivanje minimalne debljine termoizolacionog materijala koji će smanjiti toplotnu provodljivost pregrade u koju je ugrađen, do toplotne provodljivosti propisane standardom.
2. Drugi deo je analiza difuzije vodene pare kroz pregradu kako bi se osiguralo da neće doći do njene kondenzacije, oštećenja materijala, smanjenja izolacione moći, pojave buđi i sličnih problema, o čemu će biti više reči na sledećoj stranici.
3. Treći deo je provera da pregrada ima dovoljnu toplotnu stabilnost kako bi se izbeglo pregrejavanje prostorije leti, što je takođe objašnjeno na jednoj od stranica koje slede

Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Kondenzacija vodene pare
Nakon određivanja debljine termoizolacionog sloja iz uslova maksimalne toplotne provodljivosti pregrade vrši se provera da u zimskom periodu neće doći do štetne kondenzacije vodene pare na njenoj površini ili unutrašnjosti.
Atmosferski vazduh uvek u sebi ima bar malo vodene pare. Apsloutna vlažnost vazduha je masa vodene pare u jednom kubnom metru vazduha. Sam vazduh ne može primiti u sebe neograničenu količinu vodene pare, već samo do granice koja se naziva granica zasićenja. Ova granica zavisi od temperature vazduha - topliji vazduh može primiti više vodene pare od hladnijeg. Masa vodene pare u vazduhu kada je dostignuta granica zasićenja se naziva maksimalna vlažnost vazduha. Relativna vlažnost vazduha je odnos njegove apsolutne i maksimalne vlažnosti.
Kao i svaki drugi gas, vodena para u vazduhu ima svoj pritisak koji se naziva parcijalni pritisak vodene pare. Pošto je u zimskom periodu pritisak pare unutar prostorije veći od pritiska pare u vazduhu napolju, para teži da iz prostorije izađe napolje i to čini kroz pore u pregradama, između krila i okvira prozora, kanalima za ventilaciju itd.
Do kondenzacije vodene pare dolazi pri maksimalnoj vlažnosti vazduha, što se može postići na tri načina:
1. Stalnim ispuštanjem pare u vazduh.
2. Snižavanjem temperature vazduha ili bilo koje druge materije u kojoj se nalazi vodena para. Ovo je slučaj koji se dešava u građevinarstvu.
3. Kombinacijom prva dva načina.
Jedan obavezan deo termičkog proračuna je analiza toka vodene pare kroz pregrade, kako bi se izbegle obe od sledećih vrsti kondenzacije:
Kondenzovanje vodene pare na površini pregrade je posledica nedovoljne termoizolacije i nastaje kada vodena para iz prostorije dođe u dodir sa suviše hladnom površinom pregrade, pretvori se u vlagu i ostane na pregradi. Ova vrsta kondenzacije se obično javlja na staklenim površinama vrata i prozora, u uglovima zidova, iznad niša i otvora, blizu plafona i poda i iza nameštaja. Štetne posledice ovakve kondenzacije su: pojava buđi, curenje, nezdrava mikroklima u prostoriji, neprijatan miris, estetski i zdravstveni problemi, rđa.
Kondenzovanje vodene pare unutar pregrade kao posledica nestručno izvedene termoizolacije je opasnije. Ova vrsta kondenzacije nastaje kada para prolazeći kroz pregradu na svom putu naiđe na prehladan sloj materijala i kondenzuje se u njemu.
Pošto u pregradi bez termoizolacije svi materijali imaju sličnu provodljivost toplote, kroz ovakvu pregradu temperatura prilično ravnomerno opada, tako da nema rizičnih mesta za pojavu kondenzacije. Sa druge strane, ako pregrada sadrži i termoizolacioni materijal, pad temperature kroz njega je mnogo izrazitiji nego kroz druge materijale, što znači da u pregradi postoji potencijalno opasno mesto za pojavu vlage. Vlaga smanjuje izolacionu moć pregrade, a u najgorem slučaju može doći do ozbiljnih građevinskih šteta izazvanih ledom.
Po propisima iz JUS-a dozvoljeno je da se unutar pregrade kondenzuje najviše onoliko vode koliko se može isušiti u letnjem periodu i koliko neće oštetiti građevinski materijal. Bez obzira na to, trebalo bi težiti takvom projektovanju termoizolacije gde će što manje biti kondenzacije, ili je neće biti uopšte.
Ono što je presudno za pojavu kondenzacije unutar pregrade su slojevi materijala koji se nalaze iza (sa hladnije strane) termoizolacije. Ako ovi slojevi ne pružaju veliki otpor prolasku vodene pare kroz njih - do štetne kondenzacije neće doći. Ovo je glavni razlog što kod prostora koji se stalno greju termoizolaciju valja postaviti sa hladnije strane.
Postavljanje termoizolacionog sloja sa toplije strane je svrsishodnije samo kod prostora koji se povremeno i kratkotrajno greju.
Postavljanje termoizolacionog sloja sa toplije strane kod prostora koji se stalno greju skoro redovno ima za posledicu pojavu kondenzacije vodene pare unutar pregrada, na spoju termoizolacije i ostalih materijala. Ako ste kojim slučajem prinuđeni na ovakvo rešenje, znajte da je onda potrebno primeniti mere opisane u tački 3 sledećeg pasusa.
Ukoliko se proračunom dokaže da će biti previše kondenzacije u pregradi, taj nedostatak je moguće popraviti na sledeće načine:
1. Povećanjem debljine termoizolacionog sloja, ako je on sa hladnije strane.
2. Uvođenjem sloja za provetravanje odmah iza termoizolacije, ako je termoizolacija spolja. Provetren sloj je prostor između termoizolacije i spoljašnje obloge pregrade kroz koji vazduh usled razlike u temperaturama može da cirkuliše sa sobom odnosi vodenu paru. U pregradama koje sadrže ovaj sloj nikada ne dolazi do kondenzacije. Projektovanje ovog sloja je obavezno tamo gde se iza termoizolacije nalazi staklo, lim, polimeri ili bilo koji drugi paronepropusni materijal.
3. Nezavisno od položaja termoizolacionog sloja, kondenzaciju možete sprečiti izborom paronepropusnog termoizolacionog materijala ili ugradnjom parne brane sa njegove toplije strane. Parne brane su slojevi koji kroz sebe ne dozvoljavaju difuziju vodene pare, najčešće su to aluminijumske ili PVC folije sa obe strane obložene nekim materijalom za izolaciju od vlage, a mogu biti i izolacioni bezbojni premazi koji se nanose na unutrašnju površinu pregrade. Međutim, ovom merom se potpuno onemogućava "disanje" pregrade i zbog toga se ona preporučuje samo kao nužno zlo.

Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Toplotna stabilnost pregrada
Toplotna stabilnost je svojstvo pregrade da u što dužem vremenskom periodu održi konstantnu temperaturu svoje unutrašnje površine. Budući da temperatura vazduha u prostoriji uglavnom zavisi od temperature unutrašnjih površina njenih pregrada, ako pregrade imaju dovoljnu toplotnu stabilnost neće doći do naglih promena temperature unutar prostorije.
Svojstvo toplotne stabilnosti pregrada omogućava da zimi prostorija ostane topla i neko vreme po prestanku grejanja tako što zidovi, plafon i podovi tada u prostoriju "vraćaju" toplotu koju su akumulirali kada je grejanje radilo. Što su ove pregrade toplotno stabilnije - to će duže vraćati toplotu i prostorija će duže ostati topla, najbolje do početka grejanja narednog dana.
Iako od nje imamo koristi zimi, toplotna stabilnost pregrada je mnogo značajnija u letnjem periodu, kada se iskazuje preko dve osobine - faktor prigušenja amplitude oscilacija temperature i kašnjenje oscilacija temperature.
Pravilnim projektovanjem i dimenzionisanjem termoizolacionog sloja se mora postići da tokom letnjih dana unutrašnje površine pregrada budu što hladnije, jer će jedino tako u prostorijama vladati prijatna atmosfera.
Faktor prigušenja amplitude oscilacija temperature pokazjuje koliko je puta amplituda oscilacija temperature spoljašnje površine pregrade veća od amplitude oscilacija temperature njene unutrašnje površine. U leto, odmah po izlasku, Sunce počinje direktno ili indirektno da zagreva spoljašnju površinu pregrade tako da njena temperatura počinja da raste i dostiže svoj maksimum negde oko 15 sati. Nakon toga, uticaj Sunca slabi i temperatura spoljašnje površine pregrade počinje da opada do svog minimuma pre izlaska Sunca, kada ovaj ciklus počinje iz početka. U letnjem periodu toplota se prednosi od spolja ka unutra i promene temperature spoljašnjih površina pregrada se sa prigušenjem prenose na njihove unutrašnje površine, tako da i one imaju ciklične promene temperature, ali sa manjim amplitudama.
Kašnjenje oscilacija temperature je vreme koje protekne od trenutka promene temperature spoljašnje površine pregrade do trenutka kada se, usled te promene, promeni temperatura unutrašnje površine iste pregrade. U praksi treba težiti da ovaj period bude od 10 do 12 časova, jer to znači da bi temperatura unutrašnje površine pregrade dostigla svoj maksimum u doba dana kada je spoljašnji vazduh najhladniji, i da onda možemo rashladiti prostoriju otvaranjem prozora.
Ako pregrade imaju dovoljnu toplotnu stabilnost, njihove unutrašnje površine se neće preterano zagrejavati tokom letnjih dana tako da ni u prostoriji neće biti prevruće, a to je ono što želimo postići. Minimalni faktor prigušenja amplituda oscilacija i minimalni period kašnjenja oscilacija su propisani JUS-om. Proračun toplotne stabilnosti jedne pregrade se svodi na proveru da li su te dve njene osobine veće od propisanih i eventualno korigovanje debljine termoizolacionog materijala koji ulazi u njen sastav.
Toplotna stabilnost pregrada zavisi od svojstava akumulativnosti i provodljivosti toplotne energije materijala u njenom sastavu i od načina na koji materijali predaju toplotu jedan drugome. Sa stanovišta kriterijuma toplotne stabilnosti pogodnije je da se materijali veće gustine (a samim tim sa sposobnošću da u sebe akumuliraju više toplote) nađu bliže unutrašnjosti pregrade. Ovo je još jedan razlog zbog čega valja termoizolacioni sloj postaviti sa spoljašnje strane. Uslov toplotne stabilnosti je dominantan kod određivanja debljine termoizolacije u lakim građevinskim konstrukcijama kao što su krovovi i pregradni nenoseći zidovi.

Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Termoizolacija građevinskih objekata
1. Termoizolacija doma je posao koji se radi jednom u životu i zato ga uradite kako treba ili ga nemojte raditi uopšte. Ako zelite stručni savet - stručna lica za proračun i projektovanje termoizolacije građevinskih objekata su arhitekte, ne majstori.
2. Dobro proračunata i pravilno izvedena termoizolacija smanjuje gubljenje toplote zimi i preterano zagrevanje prostorija leti, štiti konstrukciju zgrade, sprečava nastajanje vlage i buđi, obezbeđuje prijatan toplotni komfor u enterijeru, smanjuje količinu novca za grejanje i klimatizaciju pa se tako uloženi novac vraća.
3. Proračun termoizolacije se sastoji iz tri dela: proračun debljine termoizolacionog sloja iz uslova maksimalne provodljivosti toplote, proračun difuzije vodene pare, i proračun toplotne stabilnosti. Nijedan od ovih delova ne sme biti zanemaren.
4. Termoizolacioni sloj kod prostora koji se stalno greju uvek treba postavljati sa spoljašnje strane jer je to povoljnije za sprečavanje kondenzacije vodene pare na i u pregradi, i sa stanovišta toplotne stabilnosti pregrade. Samo kod prostora koji se kratkotrajno i povremeno greju je bolje termoizolacioni sloj postaviti iznutra.
5. Prozori i vrata su mesta gde toplota izlazi zimi, a ulazi leti. Da biste smanjili ovaj njihov nepovoljan uticaj možete uraditi nekoliko stvari. Ako ne želite da ugradite nove prozore i vrata od savremenih profila koji usled kvalitetnije izrade smanjuju protok vazduha između okvira i krila, sličan efekat će se postići i dihtovanjem njihovih krila sunđerom, gumom ili metalnim lajsnama. Prolaz toplote kroz staklo će biti smanjen ako budete ugradili termoizolaciono staklo tj. dva stakla na međusobnom rastojanju od desetak milimetara koje se ispunjava suvim vazduhom ili kod boljih prozora - argonom. Ovakav par stakala se često u narodu pogrešno naziva duplo staklo ili vakuumirano staklo.
Smanjenje sunčevih zraka koji leti ulaze u prostoriju možete postići korišćenjem posebnih stakala(folijama) koji pružaju otpor njihovom prolasku, ili korišćenjem zavesa, roletni, venecijanera itd.

emira
emira's picture
Offline
Registrovan dana: 18/09/2009
Poruke:

Bane !
Svaka čast na ovim postovima !

mladen82
mladen82's picture
Offline
Registrovan dana: 03/01/2010
Poruke:

Stvarno tekstovi su za svaku pohvalu!

Imam pitanja u vezi sa citiranim radi jos boljeg razumijevanja:

Bane wrote:

5. Prozori i vrata su mesta gde toplota izlazi zimi, a ulazi leti. Da biste smanjili ovaj njihov nepovoljan uticaj možete uraditi nekoliko stvari. Ako ne želite da ugradite nove prozore i vrata od savremenih profila koji usled kvalitetnije izrade smanjuju protok vazduha između okvira i krila, sličan efekat će se postići i dihtovanjem njihovih krila sunđerom, gumom ili metalnim lajsnama. Prolaz toplote kroz staklo će biti smanjen ako budete ugradili termoizolaciono staklo tj. dva stakla na međusobnom rastojanju od desetak milimetara koje se ispunjava suvim vazduhom ili kod boljih prozora - argonom. Ovakav par stakala se često u narodu pogrešno naziva duplo staklo ili vakuumirano staklo.
Smanjenje sunčevih zraka koji leti ulaze u prostoriju možete postići korišćenjem posebnih stakala(folijama) koji pružaju otpor njihovom prolasku, ili korišćenjem zavesa, roletni, venecijanera itd.

Recimo da, kao sto se kaze, ne zelim da ugradim novu stolariju vec da zadrzim staru drvenu. Stara je skoro 30 godina, proizvodjac iz Slovenije Jelovica. Prozori su sa duplim staklima odnosno krilima, dakle mogu da se razdvoje.
Izuzev prozora u kuhinji i kupatilu ostali su u veoma dobrom stanju iako nikada nisu odrzavani.
Ipak evidentno je da nemaju dobru izolaciju sto zbog stakla sto zbog loseg dihtovanja.
Pitaje je da li se zaista na postojecim moze zamijeniti staklo niskoemisionim i koliko je uspjesno dihtovanje postavljanjem guma na mjestima kuda struji vazduh?
Na kraju postavlja se i pitanje isplativosti?

OLUJA
OLUJA's picture
Offline
Registrovan dana: 01/11/2010
Poruke:

LJUDI TERBA MI POMOC HITAN!!!ZA KOJI DAN TREBA DA RADIM IZOLACIJU,ANISAM SE ODLUCIJO KOJI STIROPOR DA STAVIM DALI 10 17GRAMA ILI 5 30GRAMA.TREBA MI STRUCNO MISLJENJE STA JE BOLJE ZA TERMOIZOLACIJU!!!!!!!

gasa
gasa's picture
Offline
Registrovan dana: 06/03/2009
Poruke:

u svakom slicaju uvek bi stavio debljinu stiropora u odnosu na tezinu (gustinu). po mom misljenju a i misljenju mnogih tehnologa sa kojima sam razgovarao uvek je bolje staviti deblji stiropor, pa i ako je laksi. stiropor 10cm-17g je pravi izbor za izolaciju! pozdrav

OLUJA
OLUJA's picture
Offline
Registrovan dana: 01/11/2010
Poruke:

HVALA!!!

mile85
mile85's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2010
Poruke:

Molim za mislenje.
Hteo bih uraditi izolaciju za kucu od 250m2 zidana je ciglom i izmalterena je spolja i iznutra.Uradio bih to sa Austrotermovim paletom proizvoda.
Pitanja:
1.interesuje me optimalna debljina stiropora(sivog)
2.optimalna debljina stirodura coklo(roze)
3.optimalna debljina stirodura za izolaciju horizontalnih cerklaza.greda iznad prozora i vrata(da li je potrebno lupati malter pa postaviti roze stiropor pa preko njega sivi-ako je potrebno u kojoj sirini terba obiti maltrer oko cerklaza prozora i vrata) Hvala u napred.Pozz

peca
peca's picture
Offline
Registrovan dana: 17/01/2008
Poruke:

Šta mislite o ovom proizvodu, po opisu sa sajda deluje isuviše dobro da bi bilo istinito, na žalost obično i bude tako
http://www.termodom.rs/tedelit.html

Srkula
Srkula's picture
Offline
Registrovan dana: 01/07/2011
Poruke:

Mala je razlika u termoizoalcionim karakteristikama za različitu gramažu stiropora u odnosu na njegovu cenu. Bitna je debljina, za spoljni zid je sasvim dovoljan 17g stiropor jer nema opterećenja.

Danga
Danga's picture
Offline
Registrovan dana: 02/09/2011
Poruke:

Molim za pomoc,prije dvije godine sam kupio kucu sredio struju ,vodu omalterisao i kad sam krenuo da stavim glazuru primjeti sam na jednom djelu mrtve ploce da je debljine oko 5 cm i da nema mrezu u sebi kad sam obio jedno metar primjetio sam da se zemlja slegla nekih 5 cm ispod ploce i da postoji vazdusni prostor izmedju ploce i zemlje,e sad temelji su dignuti iznad zemlje oko 60 cm pa radjena kuca,primjetio sam da se u kuci na dva mjesta na sred prostorije napravi malo vlage 5x5 cm kad su jake kise ali to sam primjetio samo jednom za 2 godine ali bolje da sad napravim kako treba nego kasnije.E sad moj plan je bio da stavim kondor 4mm preko njega stirodur 3 cm pa 5-8cm glazure pa laminat ali ne znam jeli to dovoljno da nedodje kasnije do pojave vlage ili tako nesto.Cuo sam da ima nesto sto se nanosi prije kondora da odbija podzemne vode i vlagu.Unaprijed zahvalan za savjet.

stslava
stslava's picture
Offline
Registrovan dana: 16/09/2011
Poruke:

Muka coveka na sve natera. Tako i ja u pokusaju da dodjem do brzog i lakog odgovora (kazu da to omogucava internet !!!!????) uleteh u ovaj forum i posle sat vremena provedenih na njemu pitam se STA MI JE TO TREBALO. Naime, kuce, stanovi... su se oduvek gradili na nacin sa materijalima, sredtvima i znanjima sa kojima se u tom trenutku raspolagalo. Kazu iso tako da niko ije napravio kucu a da nakon toga nije shvatio koliko je sve gresaka ucinio (u gradnji, estetici i funkcionalnosti). Pitanje je kako grese uciniti prihvatljivim sa sredstvima sa kojima se raspolaze. Za svaku pohvalu je vecina komentara jer je jasno prepoznatljiva zelja da se pomogne ljudima da isprave(ako je moguce) greske ili da ne cine nove.
Cini mi se da, iz procitanog, nazirem ali nisam sasvim siguran u razloge problema koji imam. Naime u mom slucaju radi se o "kuci za odmor", kako se to sada zove a radi se zapravo o glupoj investiciji koja je bila posledica komunisticke proslosti a koja se zvala "vikendica". Kuca je zidana pre 30 godina , znaci betonski temelj, tri sloja ter- papira i onda zidanje ciglom na 25cm preko koga ide unutra malter (krec) a spolja (beomal). Koristi sei 20tak dana godisnje i to uglavnom u toku leta dok se jos par puta koristi po par dana u toku godine. Pre par godina poceo je da otpada malter sa donjeg dela unutrasnjih zidova u delu kuce koji je blizi ulaznim vratima. Shvatio sam da se verovatno radi o vodi koja se tu kondezuje (ne verujem da se kapilarno penje ako je postavljen prekid od ter papira (mada je i to velik pitanje) i nakom mrznjenja u toku zime narusava postojece veze u malteru. Ako sam u pravu dolazi sledece i najvaznije pitanje- kako to sanirati (maskirati) odnosno spreciti dalje pogorsavalje stanja i na ostali deo kuce. Cini mi se da je prica oko ventilacije interesantna i razmisljao sam da bi bilo mozda pametno da nadjem nacina da je u kuci stalna "promaja"kada niko u njoj ne zivi.
veliki pozdrav uz zahvalnost za eventualne komentare. StSlava

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Ako malter otpada blizu vrata to ukazuje na loše dihtovanje vrata, što za posledicu ima prolaz vlažnog vazduha, evenualno zakišnjavanje tog donjeg dela zida i mraz posle odradi svoje.Čini mi se da to nije neki veliki problem koje se da jednostavno rešiti.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

alexandar16
alexandar16's picture
Offline
Registrovan dana: 17/12/2011
Poruke:

Jel moze neko da m ida specifikaciju stiropora 5cm 17g i specifikaciju stirodura 2cm?

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Bane wrote:
Toplotna stabilnost pregrada
Toplotna stabilnost pregrada zavisi od svojstava akumulativnosti i provodljivosti toplotne energije materijala u njenom sastavu i od načina na koji materijali predaju toplotu jedan drugome. Sa stanovišta kriterijuma toplotne stabilnosti pogodnije je da se materijali veće gustine (a samim tim sa sposobnošću da u sebe akumuliraju više toplote) nađu bliže unutrašnjosti pregrade. Ovo je još jedan razlog zbog čega valja termoizolacioni sloj postaviti sa spoljašnje strane. Uslov toplotne stabilnosti je dominantan kod određivanja debljine termoizolacije u lakim građevinskim konstrukcijama kao što su krovovi i pregradni nenoseći zidovi.

Godinama skoro redovno čitam forum SSM i konačno sam došao u situaciju da postavim i konkretno pitanje:
Da li je u redu (s obzirom na citat) da kod izolacije krova stambenog potkrovlja gdje su rogovi debljine 16cm prvo stavim npr. 5 ili 10cm staklene vune (manje gustine) pa zatim 10 ili 5cm kamene vune (veće gustine)? Da li bi time bio ispoštovan navedeni citat i da li je to uopšte dobro rješenje za termo i zvučnu izolaciju?

Hvala

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Koriscenjem odnosno kombinovanjem izolacione vune /kamene ili staklene/ razlicitih gustina nece se postici toplotna stabilnost i toplotna inertnost zidova potkrovlja /pa i drugih zidova u tzv. montaznoj gradnji/. Tu su potrebni materijali koji imaju znacajno vece tezine po kv. metru povrsine /cigla, malter, beton, kamen.../ koji u sebe akumuliraju odredjenu kolicinu toplote i onda kada se zatvore prozori i vrata tu toplotu vracaju u prostor - leti da bi rashladili spoljasnji vruc vazduh a zimi da bi zagrejali hladan vazduh. Npr. Knauf i kod nas i u inostranstvu cak preporucuje da se kamena vuna stavlja do crepa a staklena do unutrasnjosti prostora.
Po meni je pravo resenje koriscenje nekih materijala kojima se povecava masa povrsine koja je okrenuta ka prostoriji. Predstoji mi upravo sredjivanje jednog porttkrovlja i pokusavam da pronadjem iskustva sa koriscenjem tarolit /heraklith, drvolit, novolit.../ ploca i klasicnim malterisanjem preko njih. Koriscenjem tarolita i njegovim malterisanjem bi se postigla minimalno neophodna masa /cca. 100 kg/kv metru/ za toplotnu inerciju i akumulativnost i oko toga nema dileme.
Samo ne znam kako bi bilo sa stabilnoscu maltera na tarolitu - da li bi imalo pukotina na spojevima. E sada, obzirom odakle si ti i ako znamo da su svi objekti za potrebe ZOI 1984 bili izolovani upravo tarolitom mozda bi upravo pregledom tih objekata /ako su ostali u zivotu posle rata/ mogao reci kako su izdrzali zub vremena...

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Astrea wrote:
Samo ne znam kako bi bilo sa stabilnoscu maltera na tarolitu - da li bi imalo pukotina na spojevima.

Hvala na odgovoru ali ne bih da baš ja budem taj koji će eksperimentisati Smile
Ima li neko više iskustva sa tarolitom/novolitom/drvolitom?
Šta bih postigao ako bih umjesto rigipsa radio stiropor - mrežicu - malter - glet?

OVDJE

pecko057
pecko057's picture
Offline
Registrovan dana: 10/06/2011
Poruke:

Astrea wrote:
Samo ne znam kako bi bilo sa stabilnoscu maltera na tarolitu - da li bi imalo pukotina na spojevima.

Hvala na odgovoru ali ne bih da baš ja budem taj koji će eksperimentisati Smile
Ima li neko više iskustva sa tarolitom/novolitom/drvolitom?
Šta bih postigao ako bih umjesto rigipsa radio stiropor - mrežicu - malter - glet?

Ovdje sam postavio svoj konkretan problem.

ZMitov
ZMitov's picture
Offline
Registrovan dana: 13/10/2011
Poruke:

Poslednja ploca u potkrovlju.
Koji tip izolacije je najbolji, mislim materijali, debljina i sl.?
Naravno i raspored, gledajuci odozdo.

Da li kombinacija odogovara, betonska ploca, paropropusna folija, Knauf mineralna vuna 2x5 cm [dva sloja od po 5 cm], drvene grede 12 cm bih postavio po duzini a izmedju stiropor 10 cm visine, moze da prodje?
Da li je obavezna paropropusna folija?
Iznad je samo krov, sa standardnim crepom, koji ima neki ventilaciju vazduha.

milanx
milanx's picture
Offline
Registrovan dana: 28/01/2011
Poruke:

Molim za mišljenje.
Planiram izolaciju ploče na tavanu prema negrejanom prostoru ali imam nedoumicu oko izbora mineralne vune. Površina je 80m2, na koju bi postavio prvo parnu branu, mineralnu vunu u rolnama debljine 20cm i preko paropropusnu vodonepropusnu foliju, gledano odzdo na gore. Koji kvalitet vune odabrati prema koeficijentu toplotne provodljivosti:
λ=0,035W/mK
λ=0,038W/mK
λ=0,039W/mK
λ=0,042W/mK
Moj plan je kupovina vune sa koeficijentom toplotne provodljivosti λ=0,035W/mK. Razlika u ceni izmedju nje i jeftinije λ=0,042W/mK je više od duplo po m2. Da li je ova stvarno toliko bolja od vune sa manjim koeficijentom toplotne provodljivosti i koliko? Ili umesto 20 cm λ=0,035W/mK staviti 30cm λ=0,042W/mK.
Hvala!

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Što se pravilnika za EE tiče, 10cm vune sa 0,042W/mK ti je sasvim dovoljno. Ako stavljaš veću debljinu, nije problem, samo je pitanje vremena za povrat uloženog novca.
Inače vuna od 0,035W/mK ima za 20% veći otpor provođenju toplote od one sa 0,042, za istu debljinu. Ako se gleda ceo sistem (svi slojevi u tavanici, ne samo izolacija) onda se stavljanjem vune sa 0,035W/mK ne dobija ni 20% veći otpor prolazu toplote.

Po meni ova sa 0,042W/mK ima bolji odnos uloženo/dobijeno.

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Ne bih rekao da je po pravilniku dovoljno 10cm. Za stare zgrade Umax mora biti 20 a za nove 15 W/m²K. To znaci za stari objekat mora da ide 20cm a za nove 25cm te najlosije mineralne vune. Za spoljni zid starog objekta je dovoljno 10cm. Nisu iste dozvoljene vrednosti koeficijenata prolaze toplota za zid i plafon.

peter12
peter12's picture
Offline
Registrovan dana: 07/06/2015
Poruke:

Imam jedno pitanje oko stiropola,naime prije nekoliko godina sam stavio stirpol 5 cm na više od pola kuće,ostalo mi je nekih 100 kvadrata.Sada bih dovršio cijelu kuću.
Tada kada sam stavljao stirpol ljudi su u 95 % slucajeva radili 5cm.Nitko nije ni spominjao 10-15 cm .
Zanima me ako ja sada na jedan zid stavim 8 ili 10 cm striopola a na drugom vanjskom imam 5 cm.Dali na ovom zidu koji ima tanju izolaciju ja gubim toplinu.Pa mi tako na ovom zidu ništa ne znači 10 cm.

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Toplotu kroz sve zidove gubis svakako samo sto ces tamo gde ti je 5cm gubiti vise nego gde hoces da stavis 10cm ali ce gubitci ukupno biti drasticno smanjeni.
Obrati paznju da su gubitci kroz zid manji u odnosu na gubitke kroz plafon i prozore pa su i ustede srazmerno manje.
Ljudi cesto stave izolaciju na fasadu a tavanicu ne izoluju iako su tu najveci gubitci i prozori im produvavaju.

peter12
peter12's picture
Offline
Registrovan dana: 07/06/2015
Poruke:

Imam 5 cm na tavanu i plasticne prozore Njemacke marke Thysen.

archy
archy's picture
Offline
Registrovan dana: 05/01/2016
Poruke:

imam strahovitih problema sa vlagom u malom stanu od 40-ak kvadrata I ni sam ne znam kako to da riješim , naročito u ovom zimskom period .
Prije nego što počnem sa obrazlaganjem ovog problema , želio bih mišljenje stručnog lica ili specijaliste za ovu oblast . Uz objašnjenje bih napravio nekoliko fotografija sa primjerima obilne vlage iz unutrašnjosti stana , a I fotografije stanja fasade na kritičnim mjestima , odakle , pretpostavljam , da je veliki izvor vlage .

faradej
faradej's picture
Offline
Registrovan dana: 17/05/2016
Poruke:

Imam jedno pitanje vezano za zimski period: imam kuću, čiji je tavan urađen od brodskog poda, debljina dasaka je jedan col, pa preko ide folija, pa preko folije ide trska, debljine oko 30cm. Trska nije ničim prekrivena, nego je samo pospuštana na tavanu. Pitam, da li bih popravio sebi performanse zagrevanja, ako bih na tavanu, na trske spustio aluminijumsku foliju, nešto poput zatvaranja rerne šporeta? Da li bih time u zimskom periodu popravio toplotno stanje u kući i da li bi se slučajno moglo desiti da mi se u kući tada pojavi vlaga? Folije ne bih lepio ničim, nego bi ih spustio samo, pa preko leta bi ih sklapao nazad. Naravno, kuća bi bila redovno provetravana.

Hvala unapred na odgovorima!