Ljudi, pomozite mi oko grejanja...

Pozdrav,
ovako citajuci tvoju temu tebi i treba kotao od 35KW, kondezacioni ili ne...sve jedno. Stvar je tvog izbora. Sto se tice bafera, 800l je po meni malo, ako vec ides na bafer minimalno 1500l za taj siste. Ali ako vec jednog dana planiras da radis toplotnu pumpu, onda ti se definitivno isplati da razliku para izmedju kondezacionog i klasicnog ulozis u bafer. Ja bi to malo drugacije resio, ja bih bafer grejao na maksimalnu temperaturu od oko 80C a elektro mesnim ventilima sa automatikom ogranicavao temperaturu ka fan coil uredjajima i podnom grejanju. Ka fen coil 50/40 a ka podnom 40/30. Uzmes bafer bez izmenjivaca...tada ti ne treba hidraulicka skretnica izmedju kotla i bafera, normalno samo odvajace necistoca i da se sve lepo odradi. Sto se tice podnog grejanja ne preteruj sa debljinom estriha. Nikako vise od 50 mm...sve preko toga ima kontra efekat. Sa razmakom od nekih 15-16 cm dobijas prioblizno 100w/m2 na temperaturu 45-35
Jednog dana kada dodje toplotna pumpa u sistem, bafer ce ti koristiti za akumulaciju tople/pothladjene vode. A to ces sve moci da radis kada je jeftina tarifa el energije, tako da ces imati dodatnu ustedu. Gas korisit kao alternativu.
Jos da napomenem, vodi racuna kako ces odraditi kondezacione vodove od fan coila jer se tu najcesce gresi.

Pa sa gasom i bafferom neces dobiti nekakvu ustedu u samoj potrosnji. A sa tih 80C ces dobiti konstantu temperaturu ka instalaciji, da li to bili fan coil ili podno. A sto se tice motornih ventila, ne oni se postavljaju u kotlarnici i regulisu temperaturu vode ka odredjenim delovima instalacije. Da li to bili fancoil. radijatori podno.... Sto se tice bafera, on nema izmenjivac...celokupna zapremina se zagrejava slojevito...normalno...u donjoj zoni je niza temperatura. Sto se tice mesnih ventila, potrebno je da u grejnim krugovima postoji konstantna cirkulacija, a mesni ventil ogranicava temperaturu polazne vode ka tim grejnim krugovima. Moze se to resiti jos i zonski, pa da el pogoni zatvaraju grugove po podesenoj temperaturu i prostoriji. Fan coil ima prosto resenje, kada se postigne temperatura u prostoru, gasi se ventilator i to je to.
Previse je ovo siroka tematika za pisanje ovako. Kod ovakvog sistema je najbolje angazovati inziznjera koji ce uraditi sve potrebne proracune. Prosto zato sto imas vise temperaturnih rezima...

U opste nije bitno da li ces ti koristiti fan coil ili klasican radijator. U pitanju je samo snaga grejnog tela. ne njegova zapremina. Sve to mozes grejati putem gasa i bez bafera. Bafer ce ti samo koristiti ako se budes grejao na struju, gde spada i toplotna pumpa, solarnu energiju, pirolizu ili pelet. Ima matematicka formula koja odredjuje zagrevanje na primer 80l vode sa 10 na 70C i potrebno je na primer 1h za 2KW energije. Ako ti stavis kotao koji je manje snage nego sto treba, on ce raditi mnogo duzi vremenski period nego kotao optimalne snage i sta onda?
Pitanje je samo za koliko vremena ce se podhladiti bafer od 800 ili od 1500l. Evo primera: objekat 280m2 od toga radijatorsko grejanje 180m2 (rezim 60/50) i 100m2 podnog grejanja (rezim 40/30). Ima elektro kotao, kotao na pelet, od leta ce biti i solarni sistem. Bafer je 1000l. Sa elektro kotlom na 12kw radi samo od 00-07h i temperatura je podesena na 85 Ca preko dana po potrebi odrzava temperaturu u baferu na 50C. Kotao na pelet radi na snazi od 14-20kW. I za tih 7 sati koliko radi na struju on bez problema zagreje bafer na tu temperaturu...problem nastaje sto se vec u 14h temperatura u baferu spusti na 40C a do 17h na 20C. Znaci nema dovoljno akomulirane toplote za ceo dan, pa kotao na pelet ili strujom moras dogrejavati bafer. Posto je sistem tako odradjen da mogu da zaobidjem sam bafer i da kotlovi preko bajpasa greju direktno sistem, ista kolicina energije je potrebna da se zagreje prostor, ali sistem radi u skupoj tarifi.
Kod gasa bi ja to resio prosto, tj upostio sistem. Bez bafera. Kotao preko hidraulicke skretnice salje vodu ka razdelniku, gde se grana na dve(ili vise) grana, za podno, fan coil, akomulacioni bojler potrosne tople vode itd. Automatikom i ventilima ogranicio temperaturu ka podnom (40C), ka fan coil (50-60), bojler tople vode (80C) i to je to.
Kazem ti, ako ides na pricu toplotne pumpe, onda ti je bafer toplo preporucujem. Na njega kasnije mozes preko izmenjivaca kaciti solarni sistem za podrsku sistemu grejanja i pripremu tople vode. A toplotnu pumpu koristiti u jeftinoj tarifi. Tu ces ustedeti.
I opet topla preporuka, sve sto ovde procitas je u neku ruku i nezahvalno. Jer ovde i mi majstori i obicni ljdi mogu da ti daju neke savete koji se ne daju na daljinu. Ako vec imas ozbiljne namere da se upustas u izradu sistema centralnog grejanja, angazuj ili pismenog majstora ili jos pismenijeg inzinjera. Jer ni svi majstori nisu isti kao ni izinjeri. Kod majstora je problem sto su krenuli svi da rade ovo prokleto grejanje, a kod iznjinjera sto dosta se lako zavrsava fax...a papir trpi sve.
Kroz ovu pricu, tvoj sistem nije komplikovan, ali treba neko da ti objasni kako sta funkcionise.

Nisam racunao potrosnju jer to je objekat gde sam ja radio grejanje. Pazi, elektro kotao je 24kW a kotao na pelet je 30kW. Kada radi na struju, na dva grejaca od po 6kw kotao se ne gasi skoro svih 7h koliko radi preko programatora. Sto se tice radijatorskog sistema, on nije komplet u funkciji jer su dosta radijatora zatvoreni, tj postavljeni na min temperaturu na termo glavama. Sto se tice kotla na gas imas verzije od 20 - 24 - 35kw. S tim sto se kod nekih proizvodjaca racuna nominalna snaga kotla. Realno, po ovome bi i moglo da greje tvoju kvadraturu 24kw, ali to zavisi od mnogo faktora, izolacija.... A i bafer od 1500l bi trebao da greje kotao od 24-25 KW, ako uzmemo formulu da je za 60l potrebno 1kw energije.

Fan coila, oni stede energiju u smislu da je to nizi temperaturni rezim i da moze da se koristi i za hladjenje. A za toplotnu pumpu su fenomenalni.

Sto se tice grejanja, posto ima dva brojila i namesteno je tako da nikad ne udje u crvenu zonu, sa baferom se vise isplati grejati nocu na struju a preko dana na pelet. Na pelet moze da greje bez problema sve...onih dana kada je bilo bas hladno...covek je trosio oko 80 kg peleta na 24h. Ova kombinacija sa strujom i peletom preko dana se pokazala najisplativija. Ne znam, taj sistem je uradjen u oktobru 2013, sad samo pratim kako ce se kretati cena grejanja za taj objekat. U ostalom, mene zanima da to dobro greje da sve perfektno funkcionise...a o ceni grejanja neka brine gazda koji je pravio toliku kucu

Ne znam namenu objekta, ali ja da se pitam ja bih sve tu isao podno, ili kombinacija podno zidno..

Sto se tice solarnioh koletkora, potrebno ti je oko 7 kolektora povrsine 2.5m2. Odmah racunaj bojler od min 500l, jer gde ces svu tu energiju koristiti u toku leta? Cena kolektora zavisi od proizvodjaca ali tu je negde u rasponu od 30 000 - 50 000 za plocaste, ili oko 700 - 1000 eura za vakumske.

Pare su tvoje, odluka je tvoja i svaki majstor će da uradi kako ti kažeš.
Ako ovde već pitaš, bilo bi lepo da razumeš odgovor a posebno namenu nekih uređaja.
Fan koili su smišljeni za niskotemperaturno grejanje i za hlađenje. Dakle za toplotnu pumpu (grejanje i hlađenje) ili samo grejanje uz bilo koji drugi niskotemperaturni kotao (toplotna pumpa, gas, struja). Lepi su, sami regulišu temperaturu u prostoriji i skupi su.
Ako njih staviš na režim 50/40 na kojem rade radijatori onda si njihovu glavnu namenu upropastio.
Kondenzacioni gasni kotao u režimu 50/40 nema nikakve prednosti u odnosu na običan kotao, samo si bacio pare jer je puno skuplji.
Nego, pogledaj ti šta piše proizvođač fan koila i proizvođač kotla za koju su temperaturu namenjeni i na kojoj temperaturi daju najbolju iskoristivost.
Ako ovako razgovaraš i sa majstorom kao na forumu, idealna si ovca za šišanje. I za svaki problem koji se kasnije pojavi majstor će sa punim pravom reći da si ti tako hteo.
Koliko ćeš da plaćaš grejanje zavisi od
1. gubitaka cele kuće (što bolja izolacija plaćaćeš manje)
2. izbora energenta (drvo, ugalj, toplotna pumpa, pelet, struja, gas). Otprilike je to redosled cena mesečnog računa. Početna investicija je različita i skoro da je visina investicije poređana istim redosledom.
Izborom režima 50/40 ti si se opredelio i za energent. Jedini automatski su struja i gas a tu su najveći računi.

ipak je strana 9

Molim da mi "Grejac" da informaciju posto sam na forumima vidio da ste strucna osoba po pitanju grijanja,posjedujm liveni kotao Solid plus od 5 clanaka i snage 35 kw.
Sa njim grijem nekih 80m2 od kojih je 60 m2 potkrovni stan cija visina plafona varira gdje je najvisa 230 cm a najniza 70 cm,dok je 20 m2 normalno i nalazi se sprat nize,gdje je visina oko 250 cm.
Za proslu grjenu sezonu sam potrosio 6 tona losijeg uglja i neznam koliko drva, mozda 4 m2 hrastovine.Pec se nazi u kotlovnici tacnije u prizemnom stanu u kuci.
Molim za savjet,da li mijenjati pec da bi se smanjila potrosnja ili sta vec?

@OtoLeoBenHaker
To za gas, upali ovih dana TV pa vidi kako ljudi kukaju: decembarski račun je duplo veći od novembarskog a prosečna temperatura niža 5*C. Ugurali rusi naš vojvođanski gas a distributeri prodali po ceni ruskog. Samo je problem što je naš gas sa skoro 30% manje energije...
Ako ja štedim oko 100evra mesečno, zašto bi ti štedeo manje? Realna ušteda na TP je oko 450-500evra po zimi u odnosu na gas i to za kuću sa oko 10kw gubitaka. Cela zima traži oko 20000kw energije za grejanje, što je 2100m3 gasa tj 115000din. I to ruskog gasa (ja sam prestao da se grejem na gas kada sam za istu kuću, sa istom izolacijom, istim kotlom potrošio 2600m3 gasa 2010., a počeo tu istu kuću da grejem sa 1800m3 gasa 1996. godine). U međuvremenu stavio demit fasadu i izolaciju 5-10cm.
Ja planiram da me zima ne košta više od 60000din. Kako je bilo za decembar, tako će i bti: prosečna zimska temperatura u decembru 2013. za NS je bila 3,5*C (mereno kod mene uz kuću, zvanični podaci su niži za oko 2*C), a višegodišnji prosek je preko 6,5*C za celu zimu.
Ako imaš podatke za radijatore za režim 90/70/20 onda je
60/50 u stvari 68% od snage koju ima u režimu 90/70
55/45 ima 62%
45/40 ima 50%
40/35 ima 40%
35/30 ima 30%
Ovo se može lepo koristiti za računanje.

Nisam baš previše pouzdan za ovo, ima tu upućenijih od mene...
Koliko znam, na pod lokala se mora staviti izolacija i to bar 5cm. Na pod sprata se uvek stavlja izolacija jer se onda zna koliko energije ulazi na sprat i nema problema ako se iz nekog razloga lokal ne greje.
Ja na plafon lokala ne bih stavljao stiropor jer to nije termički gubitak pošto se greju obe strane ploče. I drugi, možda važniji, razlog je što stiropor nema moć akomuliranja toplote. Za ugodnost u sobi je to vrlo važno. Sigurno znate da kada se kuća ne greje 4-5 dana u njoj bude hladno iako se žestoko loži i termometar pokazuje 25-26*C. Zidovi su hladni i zrače hladno. Tako je i kad se zagreju. Stiropor to nema.
Za plafon sprata 5cm je ništa. Bar 10cm i to odgore (na tavanu).
Ja sam od podnog odustao iz nekoliko razloga (mogao sam tako da rešim samo potkrovlje, navikao sam na parkete, tada je bila puno veća investicija, pločice su mi suviše sterilne, u dobro izolovanoj kući je suviše inertno itd). Zato treba pitati nekog ko to zna.
Ja na potkrovlju nisam hteo da stavljam čak ni betonsku ploču, već imam gipsane ploče i na njima 15cm mineralne vune. Time nisam kuću opteretio sa najmanje 30 tona (1m3 betona je težak 1.8t a na 100m2 ga ide 10-15m3, plus košuljica od najmanje 5cm, a za podno i 7cm, koja je još 10-14 tona). Mmineralna vuna od 5cm je oko 100din/m2. 100m2 pa 15cm izađe 300evra. Uz uslov da se tavan ne koristi. To je značajno jeftinje od ploče+izolacija+košuljica a daleko lakše (po težini), izolacija je daleko bolja a ukupna debljina manja od 20cm (kolike su mi grede koje drže krov). Ploča sa montom bi morala biti bar 35cm debela za isti efekat.

Kad je tako lep tavan, šteta ga je ne koristiti. Moj je iznad potkrovlja, pa je korisni trougao tavana u osnovi 3m a visine u vrhu 2,2m. Zato sam ga otpisao.
Ako izolacija mora odole, onda stavite sa donje strane plafona.
A tavan nema izolaciju? Ako nema, najjeftinije je između greda staviti mineralnu vunu debljine kolike su grede, pa to pokriti. A ako je to već urađeno, onda je pitanje da li treba uopšte stavljati izolaciju na plafon sprata. Na tavanu nikada neće biti toliko hladno, a kad se koristi mora se malo dogrejati. To bi trebalo izračunati.
Stirodur se koristi ako treba da izdrži pritisak i da se po njemu gazi. Bolji je izolator 10-15% od stiropora a duplo je skuplji.
Ja mislim da se stiropor nikada ne može tako dobro uklopiti da nema falš vazduha, čak ni onaj sa falcom. Jedino da se svaka ploča lepi širokim selotejpom jedna za drugu...
Sa mineralnom (ne staklenom) vunom nema takav problem. Ja sam po celom tavana stavio najlon (onaj deblji 20din/m2), na to stavio 15cm mineralne vune u rolni (5cm je 100din/m2) i preko toga još jedan najlon, polepio ivice i to tako stoji 10 godina. Debljina je tačno kolika je greda i kroz tavan se krećem po daskama koje su na gredama. Mogao bih i podaščati ali ne mislim da ga koristim.
Ja nemam podno grejanje, a regulacija je preko ormarića. Svaki grejni krug (najčešće soba) ima svoj ulazni i izlazni ventil sa regulatorom i meračem protoka pa se tu podešava.