Proracun grejne instalacije.

Ako zanemarimo padove pritiska zbog dužine (ako su dužine približne to se može), možeš uvek računati po preseku.
Npr za cev od 15mm računaš unutrašnji prečnik od 13mm, površina preseka je 176mm2, a na 1m dužine staje 0.177l vode. Ako napraviš cirkulaciju od 3m/s za 1 sat imaš 1900l protoka koji mogu da ponesu oko 5-6kw energije. Pošto se uvek teži da brzina vode bude dosta manja (da se ne bi čuo protok vode) onda je realna energija oko 3-4kw.
Ja imam baš tu Grundfos 25-4 pumpu za rezervoar i mislim da je preslaba za tebe. Pogledaj pumpu koja može da podrži visinu radijatora pa još iznad toga bar 3-5m (ako imaš sprat to je pumpa koja baca bar 7m) a ja ne bih išao manju od 25-6. Uostalom, ima brzine pa smanji na nižu brzinu ako je previše.
Nekada su se stavljale debele cevi da postoji u sistemu gravitaciona cirkulacija kada nema struje. Danas svi imaju pumpu i koji je smisao staviti 6/4 na kotao i onda sprovesti do pumpe koja je 25mm (ta npr 25-6)? Postoje i one 32-xx ali se ređe stavljaju u kuće.
Možda bi trebalo da ti neko (majstor koji radi?) to preračuna, ali ako je podno razvučeno po krugovima približne dužine (zato se u većim sobama rade 2 kruga) problema ne bi trebalo biti. Eventualno za snagu pumpe bi trebalo pitati, recimo, Grundfos predstavništvo, i oni će neku rado preporučiti (kritično je što ima 700+700m cevi, treba reći čije su i videti koliki otpor one prave). Možeš pitati i predstavnike proizvođača cevi koje koristiš isto to. I jedni i drugi imaju urađene stotine takvih objekata i (po mom iskustvu) rado će pomoći.

Ja bih pitao ono što sam preporučio.
Ja imam Grundfos snage 35/60/85w i radijatorsko grejanje na 3 etaže sa bakarnim razvodom. Dok nisam imao izmenjivač u rezervoaru (120m AlPex cevi za podno) grejao sam se na snazi 1. Čim sam to ugradio, morao sam preći na 2. brzinu. Ali i sada sa tih 120m plastike na dodir mi je primetna razlika temperature gornjeg i donjeg dela (panelnih) radijatora. Nema dovolno cirkuacije pa se voda u donjem delu skroz ohladi. Kad stavim na brzinu 3 razlika temperature gornjeg i donjeg dela radijatora je oko 5-7*C. Ti imaš 12 puta dužu instalaciju, tvoj otpor je veći.

sad cu jos malo da izigravam pametnjakovica

sema koju si nacrtao je ok- dobio si dva kruga razlicitih temperatura. ali samo ako su ti ti mesni ventili motorni i imaju svoje regulatore imace funkciju. senzor za temperaturu podnog nemoj stavljati u fluid vec u keramiku . temperatura poda je limitirana a ne fluida .hocu da kazem da u podno mozes poslati i onih 70 stepeni ali da ti nepredje temperatura plocica dozvoljenu .ono sto zapazam su ti snage ta dva izvora . mozes li reci kolika je ukupna grejna kvadratura objekta.imam utisak da imas malo snage za tu duzinu cevi a jos hoces i radijatore hm

ja sam ti vec rekao da je tih 200 w po kvadratu malo vise nego sto treba ali bolje je tako nego manje-ti pricas o 24 satnom radu odnosno samo o odrzavanju rezima( mada i u tom slucaju ove potrosnje sto pominjes su fantasticne)-heh 4kw na sat pa upali onda po dve sijalice u svakoj prostoriji i netrebati nikakvo grejanje-ako ti je ta potrosnja izolacija ti je vrh

Šema bi mogla biti ok, to je jedno od rešenja i tako će raditi. Samo treba paliti pumpu tek kad se kotao ugreje i onda otvoriti mešni ventil.
Veći problem će ti biti održavanje tako niske snage na kotlu. Ne znam kako misliš da kotao od 16kw duže vreme ložiš na 4kw. Jedino rešenje je rezervoar od oko 2.5 do 3m3. I to umesto Sime kotla i greješ se 3-4 puta jeftinije nego sada sa strujom.
Potrošnja je realna sa takvom izolacijom.

Ja mislim na spoljnju temperaturu od oko 0*C i veću (80% zime) gde ti treba oko 4-5kw/h. Kotlom od 16kw se to teško održava.
I drugi problem je podešavanje onog trokrakog ventila. Moraš posvetiti dosta pažnje na to inače će biti nekonforno.

Inace izolacija je 10cm stiropor radjen purpenom, + 25 cm zid + vazduh + rigips, prozori sa niskoemisionim staklima, plafoni sa 10 cm vune + krov 20 cm vune. Podovi 5cm tvrdopresovani stiropor.

Dali imaš projekat i koeficiente toplotne provodljivosti? Baš me interesuje koliki je
K= W/m2K Spoljašni zid : kod mene piše ovako: malter 2 cm + blok 25 + perlit izolacija 5 cm + grafitni stiropor Eos-f-go 8 cm + građevinski lepak 0,5 cm =40,50 cm
U STVARNOSTI JE ZID 45 CM! Ne znam kako je takva razlika i onda su mi izračunali da je K= 0,30 W/m2K Tako da neznam dali je to tačno.

K= STOLARIJA kod mene K=1,20 W/m2K PVC SCHUCO + Alu roletne

K= tavanica prosečno K= 0,27
Koji su to gibici Qv? Q su gubci SZ, UZ, UV vrata,zidovi unutrašnji vanjski, prozori ........ Q+Qv= Qu ukupno W

I tu se svašta dešava, meni je projekat grejaja radila firma Level iz Niša koja ima nekoliko inžinjera mašinsta i odradili su čist užas od instalacije, da sam angažovao priučenog nazovi majstora ne bi mogo gore da prođem, i sa funkcionalne i sa estetske strane.

Tihi2 svaka ti ko Njegoseva!

Ja nisam studirao masinstvo, ali je neko dokon mislio da treba da imamo konfuzan kurs iz termodinamike iz koje necemo nista nauciti , ali hajde da neki rektorov rodja ( inace masinac ) dobije posao u drzavnoj sluzbi

U svakom slucaju, ti si angazovao inzenjere jer si takodje znao da je stvar ozbiljna i nisi pogresio nego si imao peh sto bi trebalo da oni nadoknade ako je sve "na belo".
Svakako manja sansa za gresku nego da angazujes nekoga za koga ne znas ni da li je stvarno majstor, ima li iskustva ili nema...

Znam ja i za ljude koji su gradnju citave kuce poverili poznaniku iz kafane, ali ja to ne bih uradio ni pijan. Zato kod nas i postoji uverenje "Stan je bolji a oko kuce mora da se radi i popravlja".
Da si je uradio kako treba, imao bi skoro isto posla kao u stanu

Zgrada nije nista drugo nego velika kuca...ali radjena po projektu i kontrolisanog kvaliteta.