Smederevac

Ništa se tu kod smederevca izgleda nije promenilo.Ja sam svojevremeno popravljao ložište šamotnim brašnom i staklenom vodom.To drži i dan danas.Taj šporet je nekoliko puta založen, jer mi je na vikendici, ali je zato lim sav istrunuo, iako stoji šporet u suvom.Od tako "dobrog" materijala ga prave.Planiram na proleće da pokušam da zamenim zardjale i trule limene delove.A ukrasni delovi na šporetu su takođe propali, jer je i to niklovanje uradjeno ko da su ga deca pravila za ručni rad u osnovnoj školi.

Jednostavno se zamesi sa staklenom vodom, takodje se kupuje u kanti, i pripremi za rad.Treba da bude malo gušće da stoji na mestu gde se postavi.Toga ima u radnjama gde prodaju elemente za grejanje, kaljeve peći itd.

Pozdrav. Ne bih ponavljala da imam iste probleme koji se spominju u ovoj temi ("smederevac" sa jedva postojecim samotnim plocama, lim i ploca naceti rdjom, niklovani delovi nisu ukrasni odavno...), zanima me kada isamotiram loziste, koliko vremena treba da prodje do prvog lozenja? Na natu sam nalazila informacije tipa "od odmah do posle par dana", a na dvokomponentnoj smesi ne pise nista o tome... Hvala.

1. Vatrostalni ozid mora, jednostavno mora, da ima dilataciju (presek ina svakih npr.35-45 cm i razmak kod stranica koje su pod uglom i koje se medjusobno sastavlkjaju) i ne ocekivati da izveden vatrostalni ozid lici na omalterisanu sobu.
2. Sasvim je normalno i dobro da delovi vatrostalnog ozida kada se hladni imaju manje dimenzije nego sto bi maksimalno mogli da imaju na konkretnom mestu (znaci treba da deluju da imaju "lufta", "zazora" ... da "disu" ili vec ne znam koje izraze kako ko i koristi ...)
3. Ne pokusavtai ni slucajno da se u vatrostalni materijal ugradjuje armatuau (kao u gradjevinskom betonu jer ce to ispucati vec prilikom prvog zagrevanja - gvozdje se daleko vise siri od vatrostalnih materijala).
4. Vatrostalni materijali spadaju u nemetale odnosno u specificne gradjevinske materijale pa tako i tu vaze pravila o minimalnim debljinama (slicno kao i kod gradjevinskih materijala). Principijelno, minimalna debljina za samotne materijale sa hidraulicnim vezivima je 3 cm a kada su pitanju mesavine samotnog brasna sa silikatnim vezivom ne bi trebalo da bude ispod 5 mm. Opet, ima tu uticaja i granulometrijski sastav materijala, rezim rada termickog agregata gde je ugradjen vatrostalni ozid-da li je stalno zagrejan ili se greje i hladi i jos dosta faktora ...
5. Svaki vatrostalni materijal koji sadrzi povecanu kolicinu vlage u sebi ne treba grejati dok mu ne ispari vecina vlage a to znaci da mu kolicina vlage ne padne ispod 5 %. Ovo se zove tempovanje peci i vrlo je bitan detalj u pustanju u rad svakog termickog agregata - ako ostane zarobljena vlaga u unutrasnjosti ozida pri naglo povecanoj temperaturi moze doci do eksplozije i razbijanja ozida. U nekoj domacoj praksi to znaci ugraditi materijal i drzati ga prvo na sobnoj temperaturi dok ne postane suv spolja a onda polako mu dizati temepraturu do nekih priblizno 120 stepeni i tu ga bez daljeg grejanja zadrzavati barem 6-8 h da izadje tzv. gruba vlaga. Posle toga moze da se lagano podize temperatura do maksimuma i valja je zadrzati na maksimumu barem 24 h.