Koja fasada na "zemljanu" kucu?

Problem jeste odluciti se za fasadu ,ali nije neresiv .
Najbolje bi bilo da nam postavis koju sliku pa da ti konkretnije pomognemo .

Prvo treba utvrditi od cega je zidana kuca tj taj zemljani deo . Da li je u pitanju naboj ili cerpic . Posle toga treba utvrditi kakvi su temelji takvih zidova i prisutnost vlage .
Radovi na objekitma bez hidroizolacije su vrlo rizicni . U najvecem broju slucajeva bilo kakvi radovi kao sto su opsivanje ciglom , navlacenje lepka i mrezice , malterisanje i slicno dovode do toga da se pojacavu negativni efekti kapilarne vlage , a cesto dovodi i nabubrivanja i topljena zidova .
Zato treba biti vrlo oprezan prilikom odabira postupka i nacina izvodjenja sanacije fasade .

Tamo gde je zemlja ide rabic pletivo i dugački ekseri, posle toga malterisanje.

Malterisana povr[inase, naravno, obradjuje na uobičajeni način,fasadnim bojama, masama za fasede itd.

Zemljani zidovi ili zidovi od naboja su neuništivi, osim ako naidje voda.A kad se uradi priprema fasade na opisani način nema problema oko nanošenja boje jer je to podloga kao i za svaku drugu savremenu zgradu.

za te stare kuće samo tradicionalno renoviranje na starinski ili žica malter

a one ploče i ostalo je bacanje para zemlja proradi ispod toga

Saniram fasadu bondručare, konstrukcija je drvena :na vsakih 80 - 90 cm, postoje vertikalni stubovi visine 2,7 metara u podnožju kao i na vrhu kao "poklopac" greda i po sredini greda koja se ukršta sa svaki stubom. To gradi praktično drvenu rešetku. Prostor izmedju drvenih elemenata je ispunjen prepletom deljanih ljuski debljine 2 -3-4 santimetra, kako gde i sve je ispunjeno zemljom , žuta glina koja je "armirana" plevom,
Sve je rađeno u vreme Aleksa ndra Obrenoića 1893. godine. Urađen je blatni premaz i naravno bilo je okrečeno. Docnije je opet dodavan sloj glinenog premaza sa plevom preko krečene po vršine čak u dva tri navrata, veropvatno da bi se poboljšala izolacija.
Zbog dotrajalosti, ispiranja kišom koja naročito napada se vernu i severozapadnu stranu oljuštio sam slojeve koji su jako krti i došao do osnovnog sloja čija je površina u nivou sa površinom drvene konstrukcije.
Dobijena površina nije baš ravna, ima lokvi i ulegnuća ali sam eliminisao ispupčenja i viušak materijala .
Sve sam premazao jakim slojem prajmera "Etics primer" Isomatov proizvod i dobio prilično kompaktnu površinu koja pod rukom deluje kao da je malterisano, ima se osećaj čvrstine i rapavosti zbog kvarcnih čestica kojih ima u prajmeru.
Da bih dalje postigao bolje ravnaje površine i omogućio postavljanje izolacionog sloja hteo bih da nanesem LEPAK ZA STIROPOR ili možda malter.
Prvo pitanje je KOJU RABIC MREŽU da postavim, koje dimenzije otvora da budu i koja debljina žice? Ako bi otvori bili 18 x 18 mm a debljina žice 1.1 mm da li je to dobro ili 10 x10 mm i žica oko 0.6 ili 0,7mm šta je bolje?
Odmkomšije samdobio preporuku da koristim heksagonalnu pletenu pocimk žici koja je debljine maksimum 0,5 mm ali ja sam skeptuičan jer vidim da se lako isteže i deformiše na kavezima.Takođe sam dobio sugestiju da mrežu ušpricm cementnim mlekom( pesak i cement 2:1, umešano retko. Da li tako ili treba raditi drugačije . Kad se to urdikoji je sledeći korak?
Daklle. šta preporučuju iskusni majstori upornom amateru. Cilj je da napravim dobru osnovu za postavljanje stiropora. pokušavam da ispravim deformacije, nagibe i da "vratim" ulibelu i vinklu staru konstrukciju kuće koja je još u upotrebi . Dva strane sam uradio tako što sam oštećenja, otpale delove zemljane fasade sanirao isomatovim lepkom za stiropor, ubacivao sam plastičnu mrežicu gdeje nanos bio jači od 1cm debljine i upristojio sam zidove ali tek nameravam da sve to dovedem u red.
Ako imaideja i predloga, molim za pomoć