Hidroizolacija ili...?

Stvarno odlična ideja ,uraditi novu fasadu na soliteru od 11 spratova zato što na 9-tom spratu u jednom stanu probija vlaga.To će kućni savet odmah da usvoji i problem rešen.Bolje je da neko da konkretnu ideju da se čoveku pomogne.

Pa delimicno bih se slozio da ce fugovanje nesto pomoci . Ali beton ( neaditiviran ) kao materijal je vrlo nezgodan jer upija vlagu kao sundjer pa je posle ispusta mesecima . I opet da napomenem bez jedne opsezne i ozbiljne dijagnostike tesko da se ista moze uraditi . A nazalost i nova fasada je neophodna . Jer bi bez fasade to bio napola uradjen posao

Hidroizolacija se ne stavlja na nadzemne fasadne zidove, i kao takva je zabranjena po gradjevinskim propisima.
Tako da se bih se i ja slozio da prvo treba napraviti dijagnostiku problema, a s obzirom na stanje (ne) odrzavanja zgrada kod nas pogotovu solitera verovatnoca je da je s poljni zid zgrade zajedno sa fasadom odradio zivotni vek i treba generalni remont, rekonstrukcija.

To sto je soliter od 11 spratova ne menja sustinu, osim sto je veci obim radova i potreban trosak kao i saglasnost suvlasnika.

Nazalost jedino trajno resenje je sanacija kako treba, cele strukture spoljnog zida sa svim potrebnim slojevima kako struka zahteva.
A kako je to beton koji je sam po sebi vrlo los materijal za zidove i sanacija ce biti skuplja i zahtevnija.
Hidroizolacija se stavlja samo na temeljne zidove/ podrumske uz kombinaciju sa drenaznim sistemom.

Lokalne improvizacije na fugama ce mozda doneti neko kratkotrajno poboljsanje lokalno no sanacija cele zgrade je na kraju neminovna.

Ako se oteze duze sa sanacijom na kraju ce morati ceo soliter da se srusi, ili ce se sam srusiti od truljenja zidova.
to je siguran proces samo je pitanje vremena i u kom je stadijumu vec (naceta) zgrada.

Nisu lepe vesti ali realno nema mnogo izbora.

prvi korak je dijagnostika stanja zgrade i eventualno potrebna merenja vlaznosti unutra zidova.
Kod nas zgrade imaju prosecno oko 10-15 godina radni vek kada su jos u ispravnom stanju, do pojave prvih kvarova a i kada zatreba popravka odlaze se sve dok ne postane akutno i neizdrzljivo.
Tipican soliter je odraz takvog stanja kvaliteta gradnje i narocito nekvaliteta kasnijeg odrzavanja tokom niza godina.

Nemislim na ovaj kontkretan soliter vec generalno, zgrade su nam pred raspadom po pravilu a fasade otpadaju masovno.

Fasadni betonski elementi se mogu premazati bezbojnim fasadnim siloksanskim premazima kako ne bi upijali vodu. Takvi premazi umanjuju upijanje vode i do 98% i relativno su jeftini. Mogu se naneti prskanjem pa se samim tim ne moraju angazovati alpinisti (naravno ukoliko je fasada pristupacna).
Svi spojevi fasadnih elemenata se moraju popuniti trajnoelasticnim PU kitom koji je najtrajniji.
Inace, trajnoelasticni kitovi pod uticajem UV zracenja vremenom gube svoju elasticnost pa postaju slabe tacke na spojevima. Pretpostavljam da je neka ocekivana trajnost PU kitova oko 10-15 godina, nakon cega se moraju ponovo ugradjivati.
Ne vidim razlog zasto bi bilo zabranjeno raditi hidroizolaciju u nadzemnim objektima (fasade ili sl.), naravno premazima koji su paropropusni i ne narusavaju izgled fasade.

Najbitnije je u celoj prici ustanoviti na kom mestu voda ulazi; npr. veoma je cest slucaj da ulazi na nekom spoju na npr. 7. spratu, a pojavi se komsiji na 5. spratu.

Pozdrav.

Jasta da ide impregnacija . Ali pre toga idu neki pripremni radovi , skidanje ostataka boje , priprema zidova pa tek onda impregnacija .
Jer na losu podlogu nista ne "vata " . A tu dolazimo do srzi problema , fasade nisu odrzavane od momenta zavrsetka zgrade . A svi ti radovi debelo kostaju pre svega zbog radova na velikoj visini . Ali svaka zima ce sve vise i vise unistavati fasadu jel voda/vlaga +mraz , od toga puca i armiran beton

Fasada se moze uciniti vodonepropusnom ako se isprska PU sprejom
HEMI HYDRO.Treba se samo drzati uputstva proizvodjaca.

Pozdrav Maki

Mozes da uradis hidroizolaciju dvokomponentnim polimer-cementnim hidroizolacionim premazom pri cemu premaz nanosis u vidu vodonepropusne case sa postavljanjem zaptivnih traka na povrsini holkera. Beton treba da je bez prasine i slabo vezanih delova i bez ostataka lepka i dovoljno ga je samo blago nakvasiti pre premazivanja hidroizolacionim premazom.
Ukoliko kasnije zelis, laminat mozes da skines a preko izolacije uradis cementnu kosuljicu i postavis parket.

Recimo:
Isomat Aquamat-Elastic
Ceresit CR166
Sika Lastic 150
ili dr.

Pozdrav!

p.s.
Obavezno bih savetovao da premaz armiras staklenom mrezicom.

Kad je to moguće, sigurno je najbolje rešenje.

Drugo već više puta nalazim termin "mrtva ploča", da li to znači da postoje i žive?

Moze stirodur umesto kosuljice,mozda je cak i bolji stirodur jer ce bolje drzati toplotu. Naravno pod uslovom da je podloga ravna,ako je neravna jedno nivelisanje betonom ti ne gine zbog laminata.

Da mogu i te mase za nivelisanje ali su paprene cene

Ja kad sam radio kod mene u prizemlju,posto je beton bio prilicno gladak i ravan,samo sam naneo Sika 450 (dvokomponentni premaz) i preko toga stavio laminat,znaci nikakav beton,niti stirodur. Otad je proslo 5 godina ,i da kucnem u drvo sluzi,i premaz a i laminat

Pozdrav svima!
Imam slican problem sa vlagom-vetar nanosi kisu u pukotine i spojeve na betonu(fasada zgrade) i probija na zid kuhinje.
Cime da popunim te pukotine i spojeve(rec je o pukotini 5-10mm)? Molio bih vas za tacan i pun naziv sredstva,posto sam amater u ovim poslovima.
Hvala unapred!

Postoji sredstvo u metalnoj kutiji koje se zove vaserdiht i kupuje se u farbarama.NAmenjeno je upravo rešavanju takvih problema, a nanosi se na sve vrste materijala, čak i na mokru površinu.Ja bih to preporučio umesto silikona.

Ako je spoljni zid na neki nacin dostupan rucnom radu ima mineralnih jaki injekcionih masa za zaptivanje i krutih i elasticnih zavisno od problema. a potom ima hidrofobna impregnacija koja traje barem deset godina i za to vreme zid je potpuno suv tj ne upija vodu a time pojacava i termiku. Sve to je minimalni vek 10 godina.