Fotonaponski sistemi služe za pretvaranje solarnog zračenja u električnu energiju. Oni se mogu grupisati u dve kategorije: samostalne fotonaponske sisteme i fotonaponske sisteme povezane sa elektrodistributivnom mrežom (mrežno-povezani fotonaponski sistemi).
Osnovni element fotonaponskih sistema su fotonaponske ćelije. Fotonaponske ćelije su poluprovodnički elementi koji sunčevu svetlost direktno pretvaraju u jednosmernu električnu struju.
Fotonaponske ćelije se najčešće izrađuju od silicijum. Na osnovu tipa silicijumskog materijala najčešće razlikujemo monokristalne, polikristalne i amorfne fotonaponske ćelije.
Fotonaponski paneli se tradicionalno postavljaju na specijalne potporne strukture, ali mogu se postaviti i na građevine, ili mogu da postanu integralni delovi zgrada obrazujući prirodan lokalni spoj ponude i potražnje električne energije. Upotreba fotonaponskih sistema može značajno da smanji potrošnju električne energije iz elektrana. Zgrade mogu čak da se pretvore u male proizvođače i distributere električne energije, što može da bude od opšte koristi.
Sa arhitektonskog, tehničkog i finansijskog aspekta, fotonaponski sistemi integrisani u građevinske elemente imaju sledeće karakteristike:
ne zahtevaju dodatno zemljište i mogu se koristitu u gusto naseljenim urbanim sredinama,
ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije,
obezbeđuju električnu energiju u toku najveće potražnje (pikovi) i na taj način smanjuju opterećenje električne mreže,
mogu da smanje gubitke tokom prenosa i distribucije električne energije,
mogu u potpunosti ili delimično da obezbede električnu energiju za odgovarajuću zgradu,
mogu da zamene konvencionalne građevinske materijale i na taj način obezbede dvostruku ulogu koja može višestruko da se isplati,
pružaju nove estetske mogućnosti na inovativan način,
mogu se povezati sa održavanjem, kontrolom i funkcionisanjem drugih instalacija i sistema u zgradi,
mogu da obezbede smanjenje planiranih troškova.
[5]
Energija sunčeve radijacije više je nego dovoljna da zadovolji sve veće energetske zahteve u svetu. U toku jedne godine, sunčeva energija koja dospeva na zemlju 10.000 puta je veća od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije naše planete.
Energija sunčeve radijacije dovoljna je da proizvede prosečno 1,700 kWh električne energije godišnje na svakom kvadratnom metru tla, a što je radijacija veća na nekoj lokaciji, veća je i generisana energija. Tropski regioni su u tom pogledu povoljniji od ostalih regiona sa umerenijom klimom.
Na teritoriji Srbije broj sunčanih dana je znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama (između 1500 i 2200 časova godišnje). Prosečna vrednost energije globalnog zračenja se kreće u rasponu od 1200 kWh/m²/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1550 kWh/m²/godišnje u jugoistočnoj Srbiji, sa prosečnom vrednosti od oko 1400 kWh/m²/godišnje. U poređenju, vrednost energije globalnog zračenja u Nemačkoj, koja je vodeća zemlja u iskorištenju sunčeve energije, iznosi 1040 kWh/m²/godišnje.
Svakog dana sunčeva energija, koja nam besplatno stiže na Zemlju, može slobodno da se koristiti zahvaljujući tehnologiji fotonaponske konverzije sunčeve energije u električnu i termalne konverzije sunčeve energije.
Citat www.ekokuce.com [3]