pitanje za majstore:
da li spajati kablove uvrtanjem zica ili rednim stezaljkama?
teorija i standardi nedozvoljavaju uvrtanje ali u praksi je naravno uvek drugacije
voleo bih da cujem misljenja za i protiv
i kakve stezaljke treba koristiti da bi se zadovoljili standardi?
Za printanje
Kad sam ja sebi radio instalacije u radionici, sve sam kablove uvrtao, pa onda taj spoj lemio.
Naravno to sam radio sebi, kad radim drugima, najcesce samo uvrcem ili koristim stezaljke kao na slici (ispod).
da li moze ova varijanta: uvrnuti staviti kablovsku stopicu pa onda stopicu u stezaljku?
Kao sto rece covek...uvrtanje i savijanje je najsigurnije...ne kazem da su drugi nacini losi ali kod stezaljki i klema postoji prelazni otpor koji greje kontakte,javljaju se oksidi,provodnici propadaju....
Nekada nadzorni organ radova moze da trazi raznorazne stegi ili sta ja znam...i mora covek da se povinuje....ali ostaje gornja tvrdnja....
ja isklucivo radim uvrtanje
jedino ako je u pitanju spajanje stare alumijumske inatalacije i nove bakarne tada koristim stezaljke
Kontaktna površina provodnika je daleko veća kod uvrtanja,pa je samim tim i otpor manji.Kad dobro uvrneš žice i to sve presaviješ varničenje je skoro nemoguće.Čuo sam od nekih nadzora teoriju da se uvrtanjem menja struktura bakra pa su mu neka svojstva poremećena,ali sam takođe nailazio na spojeve koji su poprilično stari i koji nose poprilično opterećenje, a izgledaju kao da nikad nisu pušteni pod napon.Lično,stezaljke koristim kod montaže rasvete.
Uvrtanje sa presavijanjem i miran si 100 godina... heheee:)
pozzzz
Da , slazem se sa kolegama , jos kada se to zalemi , kontakt je 1000% 
, inace ovako kada imam bas puno da spajam koristim spojke kao gore sa slike, inace za lemljenje takvih stvari odlicna je ona mala plinska lemilica i ne treba koristiti agresivne paste
pozdrav
Marko
Marko, mi izgleda pratimo jedan drugog po forumima... :hh
ES, elektronika.ba, fanzo, pa sad i ovdje 
Što se tice spajanja i raznih spojeva kroz posao kojim se bavim a to je elektro istalacije koristimo kroz praksu da kod punog preseka do 2.5 kvadrata uvrćemo žicu ali kod švaba ili na zapadu koriste stezaljke ili kleme.
Sve preko 2.5 kristimo škaro kleme i dr.
Što se tiče pf kablova ili licnastih na krajevima stavljamo hilzne ili stopice sve zavisi zašta pa spojeve u klemu ili...
Moj sin sad ide u Elektrotehničku školu i sad ih uče kako se spajaju provodnici uvrtanjem.Prema tome da je to napušten način onda ne bi danas to učili decu.
Marko, mi izgleda pratimo jedan drugog po forumima... :hh
ES, elektronika.ba, fanzo, pa sad i ovdje
izgleda da je tako
inace da na zapadu sam radio instalacije i gledao po industrijama kako se radi i obicno mecu spojke, u starim halama pre jos dok se radili video sam da su koristili obicno luster kleme, i nisam video da oni uvrcu zice verovatno nisu tako uceni , a kada se radi sa fleksibnim kablom naravno na kraju je obavezno kvecovati ili kalajisati stopicu
pozdrav
Marko
malo sa zakasnjenjem.... tacno je ono sto onaj nadzor rece da se uvrtanjem (deformacijom) menja struktura bakra (jbg, sta da mu radim kad mu je kristal toliko mekan), ali me zivo interesuje kakve veze ima ta mehanicka promena strukture sa provodnoscu? a kako se rade bakarni kontakti i provodnici u milion aplikacija, metodom hipnoze ili plasticnom deformacijom? 
btw, za industrijske instalacije je pozeljno koriscenje spojki iz razloga koji imaju veze sa odrzavanjem, otkrivanjem kvarova, zamenom... ali to je potpuno druga sfera od standardnih kucnih instalacija. licno volim spojke da guram gde stignem (makar obicne luster kleme) jer mi semiranje na kraju izgleda bolje (i lakse mi je posto uvek pravim nekakve prepravke), a uvrtanje izbegavam samo zbog toga sto bih radije naglavljivao izolacione kapice koje nisam video nigde kod nas da mogu da se nabave, od 'bandaziranja invalida' izolir trakom. uvrtanju ne fali nista osim sto ide sa pretpostavkom da takav spoj vise ne treba nikad da se dira (a u tom slucaju, za vlastite potrebe, lepo lezi kad se 'zabiberi' lemom).
Ovo sa lemljenjem u energetici nisam baš siguran da je dobrio jer kod vršnih opterećenja provodnici se i greju, ili bolje rečeno kod preopterećenja, a kalaj se topi na relativno niskoj temperaturi:samo se glasno pitam da li je to baš dobro???
ispravno dimenzionisanje provodnika se podrazumeva. na temperaturama topljenja legura mekog lema je izolacija provodnika odavno vec otisla do djavola, tako je eventualno topljenje lema tada najmanji problem. na samim spojevima se javlja zagrejavanje usled prelaznih otpora, a to lem eliminise na na nivo sopstvenog otpora (otpor spoja Cu-SnPb), tako da je prakticno u funkciji smanjenja zagrejavanja. naravno, ne pricamo ovde o magistralnim energetskim kablovima, vec o kucnim razvodnim kutijama. iskreno se nadam da neko nece pogresno protumaciti pricu ovde i primeniti je tamo gde ni u snu ne bi trebalo.
Da, taman posla da pocne lem da se topi onda je gotovo kabal izgoreo odavno Da bi se kalaj poco topi treba da dodje do priblizno 200 stepeni obicno negde oko 180, pri toj temperaturi bi se izolacija kabla odavno istopila da sa spojkama instalacija se mnogo lakse ispituje , dole na spojkama ima mali otvor da se pipne ili glinericom ili duspolom
pozdrav
Marko
Ok izvinite samo sam pitao jer nigde nisam video lemljene spojeve u razvodnim kutijama.Video sam uvrnute žice izolovane i ovako i onako i razne klemne i spojnice ali kalaj nisam.Nemam baš neko ogromno iskustvo u tim poslovima, ali s obzirom na obrazovanje elektotehnika mi nije nepoznat teren.
ma, zvukoljube, sestro slatka, nisi ti vid'o sta sve tek 'majstori' elektrotehnike mogu da izvedu . recimo divljak radio stanica koja gura 300W u antenu (AM, a modulacija plitka kao planinski potok u sred leta)... antentski kabl masala preseka vezan preko adapter ploce od bakarnog lima 2 mm... normalno sve zaliveno lemom... koji u sred emitovanja pocne lepo da 'igra' u ritmu narodnjaka :D
Moze li mi neko objasniti kako je najbolje spojiti tri ili vise zica u jedan spoj u razvodnoj kutiji? Imam dovod faze do kutije i treba se dovesti do dve uticnice?
I kako da rijesim problem spoja i razvoda kablova ako trebam rasporediti na jednom zidu u jednom nizu 7 zidnih lampi na medjusobnom rastojanju od 80cm a pale se jednim prekidacem? Da li se moze spajati od prekidaca na prvu pa od prve na drugu itd?
Isto kao dve, samo što povezuješ tri
Kao što je već pisano, možeš da ih uvijaš, u tom slučaju izoluj po 3cm recimo svake žice i upleti ih. Dobijenu vezu presavi na pola i dobro izoluj trakom.
Lakši, brži način je da koristiš spojnice koje je neko ovde dao na slici. Opet izoluješ žice u dužini par mm kraćoj od dubine spojnice, uguraš žice, "zaheftaš" dobro i to je to.
I prvo i drugo su jednako dobra rešenja.
Za lampe preporučujem spojnice. Dve od po osam spojeva i voziš do svake lampe posebno. Sa jedne na drugu teoretski možeš (sve može) ali praktično iz više razloga nije preporučljivo (pad napona, upali se prva otišle sve itd.). Dakle (po meni) ne.
Možeš da vučeš PP/R i tanka rebrasta creva, iznad prekidača kutija 100x100...
p.s. Šteta 7 lampi da moraju sve od jednom da se pale...
Pozdrav Mijat!
- Malo sale, u razvodnoj kutiji pored faze, za uticnice ti treba jos i nula, pa i uzemljenje.
- Za rasvjetu, ne bi bilo lose da ubacis dupli prekidac, ili kako se vec zove. Tako bi imao opciju da upalis neke lampe ili sve.
- Mozes spojiti paralelno lampe, tj s jedne na drugu, sto znaci da i + i - prenosis s jedne lampe na drugu.
- Kao sto rece Mijat, ako ides s jednom zicom, tj redno ili serijski, moze ti se desiti (a desice se sigurno) da jedna sijalica pregori, onda ti ni ostale sijalice nece raditi.
Pominjete da vezuje sijalice na red, to tako ne moze, bez obzira sto se misli da moze. Sta se desava sa strujom usled pada napona?
Samo sijalice vezuj paralelno i nikako drugacije
Poz
*izmena 1310*
A da se kladimo da može?
Pa protiče manja struja. Inače ako je ko moj post protumačio pogrešno ja nisam mislio da ih veže redno već da vuče fazu i nulu sa fasunga na fasung, što je i on mislio da radi. Ali ako se upali neki spoj a biće ih koliko i sijalica prekida strujno kolo...
Ne znam da li je bilo retoričko pitanje ali kad padne napon kroz otpornik protiče srazmerno manja struja...
A sta povlaci manja struja uz manji napon?
Manja snaga, sto znaci da ce svaka sledeca sijalica sijati manjim intezitetom
Samo paralelna veza
Poz
Pa to sam i ja napisao, drago mi je da se slažeš
p.s. I što si potvrdio da može (ne valja, ali može)
mana rednog povezivanja sijalica je kad crkne jedna ne rade ostale
a prilikom rednog povezivanja potrošača struja ostaje ista
Ne, to nije tačno. U/(R1+R2+R3) << U/R1 + U/R2 + U/R3
Verovatno nisi dobro shvatio ovu rubriku Jačina Struje kod redne veze na slici.
Pozdrav Mijat!
Pa to sam i ja napisao, drago mi je da se slažeš
p.s. I što si potvrdio da može (ne valja, ali može)
Pa ja znam da moze da se veze na red i sta se desava kad se tako uradi, ali sam coveku koji se verovatno slabo snalazi sa svim ovim (jer da je upoznat sa ovim ne bi ni pitao )jednostavno rekao da NE MOZE, da ne bi pokusavao, pa posle da se javi sa vrlo mogucim pitanjem, a zasto mi svaka sledeca sijalica sija manji intezitetom
U poslednjim postovima smo sve razjasnili kako i sta, tako da sad i oni koji su manje upoznati, bice im jasnije
Poz
Kad sam ja sebi radio instalacije u radionici, sve sam kablove uvrtao, pa onda taj spoj lemio.
Naravno to sam radio sebi, kad radim drugima, najcesce samo uvrcem ili koristim stezaljke kao na slici (ispod).
Kod ovih spojnica se zica samo ogoli i ugura u rupu? Nema dodatnih stezanja spojeva? Uzeo sam sebi ove sa 8 kontakata pa planiram danas povezati neke kablove... Na njima piše 24A, 400V. Da li je to dovoljno opterećenje koje mogu da podnesu?
Da li je potrebno reći da na zapadu ne prihvataju spojeve ukoliko nisu ostvareni spojnicama?
Do 2,5kvadrata punog preseka, OBO Beterman spojnice i nema glava da boli. Ako sumnjaš, javi im se da ti izdaju tipski sertifikat za te spojnice.
Malo pogledaj po novim poslovnim objektima u toku izvođenja, svi rade sa tim spojnicama - kvalitetan spoj, brzo povezivanje i štedi i vreme i pare na ukupnom poslu.
Šteta pa se kod nas ovde najmanje ceni rad majstora, ali takve stvari postaju standard, pa će ti ostati više vremena za druge poslove kad povezuješ instalaciju.
Da ne pobegnem mnogo od teme, slično rešenje su i tropolni bakarni češljevi za automatske osigurače kojima se brzo i jednostavn sve povezuje, a tabla izgleda kao sa slike...
Topla preporuka - kupi spojnice i batali se uvrtanja, sve kontaktne površine u spojnicama su presvučene zaštitnim slojem tako da nema oksidacije, i imaju odličan pritisak na provodnik tako da je i mali otpor zagarantovan.
POzdrav.
Moj savjet je uvrtanje sa presavijanjem,ako ko sumnja nek sa dobrim instrumentom izmjeri otpore jednog i drugog spoja.