Posle 15 sezona kotao curi. TERMOMONT 23KW. HITNO.Majstore napokju je -10. Puna kuca dece. Moze li se zakrpiti
centralno grejanje-uradi sam
Polako . Gde curi , kad ,šta , odakle ste ...?
Jutros dosao majstor, nije sve tako crno.
Našao sam.
U hodniku mali radijator a preko njega ukoso naslagane gips ploče pa nisam vidao da pušta na spoju. Na podu od biber crepa lokvica ( 2 crepa imaju mali nagib ka zidu te se tamo nakupljala voda , koju zid upije , pa se nije širila dalje).
Malo jače sam zategao alupex spojku i sad ne pada pritisak.
Hvala svima na savetima.
Pozdrav
Da li je pametno koristiti automatski dopunjac sistema kada kotao curi malo.
Kotao je tucani, curi negde izmedju glajdova, ne moze se detektovati gde tacno, ne vidi se kvasenje.
Pritisak na samom testiranju kotla kada nije povezan na sistem ppadne sa 1.5 na 0.5 bara tokom noci.
Da li biste u ovakvom slucaju koristili automasko dopunjavanje sitema ?
Kakva su iskustva ?
Postovanje svima,nov sam na forumu.Ako moze pomoc i savet,trebao bih u novoj kuci da radim grejanje e sad odlucio sam se za podno,kuca je 100m2 montazna je,zidovi 15cm mineralne vune,plafon 20cm isto a spolja 10 stiropor.Uradila mi je jedna drugarica gubitke 5,8kw za celu kucu.Sta predlazete pelet ili strujni kotao?
Neko predlaze kotao ili pec na pelet koja ce stajati u garazi tako da moze da greje i garazu a neko struju,sad nisam pametan ne znam ni sam a i ne razumem se?
U kombinaciji sa podnim grejanjem i propisnom izolacijom ubedljivo najbolje resenje je toplotna pumpa. 100 m2 mozes da grejes za manje od 500 eur po sezoni sa obicnom vazduh voda pumpom kapaciteta od 8 do 10 Kw
Za vecu povrsinu preporuka je voda voda toplotna pumpa zbog veceg COP a
Ne bih toplotnu pumpu to mi je skupa investicija u startu a nije neka celika kvadratura tako da mislim da se ne isplati ipak sam za varijantu struja ili pelet.Al hvala na savetu svakako.
Ako bih isao na struju stavio bih Vaillantov kotao od 9kw
Klasican kotao na struju kao npr taj vailant kosta manje od 500 eur u startu ali je neisplativ za objekte koji troše vise od 1600 Kwh el energije, ima koeficijent iskorišćenja COP = 1
Za kuću od 100 m2 sa propisnom izolacijom u najboljem slucaju treba približno 2500 Kwh za grejanje i potrošnju za domaćinstvo.
Sto znaci da za mesec dana treba da se plati 32000 din mesecno tj 270 eur x 6 meseci to je 1620 eur po sezoni u odnosu na 500 eur to je razlika od 1120 eur godišnje. Znaci za svega 3 godine se isplati prosečna toplotna pumpa vazduh voda. Skuplja Japanska pumpa se isplati za 4 godine.
Za 10 godina ušteda ili gubitak zavisno od toga šta se uzme je od 6600 do 7700 eur
Ako postoji mogućnost toplotna pumpa je best buy
Razmisljati o centralnom na srtuju u ovo vreme je pogresno klasicni kotlovi na srtuju trose mnogo a toplotne pumpe su cista lutrija ,xteli to ili ne da priznamo i one trose struju i neko je zadovoljan a neko proklinje dan kada ix je uzeo za objekat do 100m2 ako nepostoji mogucnost prikljucenja na gradski plin pelet je pravo resenje
Imam jedno jednostavno pitanje.
Kada se iskljuci grejanje i sistem ohladi, spojevi se skupe valjda i imam kapanje.
Dok radi i dok je sve vruce, ne kaplje nista.
Znaci spojka radi. Ne znam da li cu ista dobiti dotezanjem? Bojim se da ne pretegnem.
Vidljivo je da je loš spoj muški dio mesing u drugo tijelo, to treba riješiti. Kad su cijevi tople to se ne vidi, spoj bolje zatvara, toplina suši tu malu kap i tako malo po malo gubite vodu i može doći do većih problema.
Koliko sam ja uspeo da vidim, gubi se voda na tu poluspojku.
Koliko te spojke uopste traju, pre nego prokapaju?
Da li cu dobiti ista stavljanjem nove spojke?
To se sve može popraviti bez zamjene, promjeni se kudjelja i riješen problem.
Ta bijela masa izvana ne treba biti ako je spoj urađen kako treba sa kudjeljom.
Moguće da je unutra i neka brtva, to se zamjeni i riješen problem.
Pozdrav.
Planiram ugradnju dva akumulatora toplote od po 427 litara, posto uslovi objekta uslovljavaju velicinu. Pec je cm p 35kw na157m2,( 187-40 smanjio ove godine) m2 grejnog prostorora. Akumulatore mi je napravio prijatelj u ozbiljnoj firmi ali koja se ne bavi tom proizvodnjom. Isprobani su na 4 bara.
Prvo pitanje da li ici na otvoren sistem zbog oblika i mogucnosti deformisanja akumulatora?
Drugo pitanje hocu li imati potencijalnih problema posto visina peci mi je vrlo malo niza od visine akumulatora?
Reggbooster wrote:
kolika je debljina ploča od kojih su napravljena danca i da li postoje ''spregače'' unutar AT koje povezuju danca?
Prvo pitanje da li ici na otvoren sistem zbog oblika i mogucnosti deformisanja akumulatora?
Drugo pitanje hocu li imati potencijalnih problema posto visina peci mi je vrlo malo niza od visine akumulatora?
Cirkulaciju u kotlovskom krugu ionako poveravate pumpi tako da mala visinska razlika nema uticaja. Obezbedite samo alternativno napajanje pumpe i diferencijalnog termostata el.energijom i to je to.
Neznam. Onako odokativno 3mm.
Ja sam bio računao svojeveremeno i modelivao takva ravna danca i na kraju sam odustao. Membransko stanje napona je neuporedivo bolje i zato se svi sudovi pod pritiskom namerno oblikuju da se izbegne fleksija i koncentratori napona na oštrim prelomima Ja bih ipak isao na otvoren sistem
Otprilike i ja tako razmisljam. Preveliki su pritisci na uglove.
A sto se tice otvorenog sistema, visina od posude do pumpe bi bila oko 5-6metara. Sad ne znam da li bi mogla pumpa dotjerati vodu cijevima koje ukupne duzine 20-30 metara ( fi 25 pa 18) a zadnjiradijator na fi 15.
Bojim se hoce li pritisak 0.5 bara moci svladati toliki otpor u cijevima.
Javiće se valjda još neko da vas posavetuje za pritisak. Moguće je da bude problema...
evo još malo pitanja
sada imam ekspanzionu posudu od 35 litara. Ako dodam još jednu ekspanzionu posudu od 80 litara
koliko ekspanzije posjedujem? je li to 115 litara?
P.S. već godinu i po citam forume o grijanju.
Može se spojiti više ekspanzijskih posuda, u svim posudama treba biti isti tlak, za vaš slučaj najbolje na 1,5 bar, ukupna voda na hladno ( 10°C ) na 1,2-1,4 bara.
Ukupan volumen buduće instalacije sa spremnicima kod vas je oko 1000 litara, tih 115 litara je dovoljno za tu količinu vode.
Varijanta sa otvorenom posudom se ne preporučuje sa spremnicima, ako bi tako i radili treba dodati još jednu cijev ispod donje cijevi spremnika koja bi bila spojena na posudu. Povećanje tlaka u zatvorenom sistemu ima za rezultat brže i lakše širenje vode kroz radijator, to je velika prednost.
Odustajem od ovih ssm pufera.
Idem na CAS 1000.
Sad sam malo mjerio po kotlovnici( po ko zna koji put) a koja je poprilicno uska a nije ni nesto duga.(mala je a dimnjak u uglu).
Koliko moze biti duga dimnjaca tj udaljenost peci od dimnjaka. Po centrometalu je 300-600 mm? Ja kako izmjerim meni bi trebala biti oko1.2metra i izolovana dimnjaca vrlo blizu zastite pufera, mozds na 1centimetar.
Ili ta opcija ili da zaokrenem pec i da onda imam ispred peci 0.5 metara od rucke, po centrometalu minimum je 1.5 metar
Da dosolim malo na problem...
Ja sam se pre 5-6 godina (dok mi bafer nije procurio) grejao na bafer bez pritiska od 2500l. Dakle bio je zatvoren ali nije imao pritisak već je bio kao obična kanta koju sam grejao ili loženjem (pumpa iz peći gura u bafer toplu vodu ) ili nižom tarifom struje.
U taj bafer bez pritiska je uronjeno 120m Rehau cevi za podno grejanje (koje je pod pritiskom od 2 bara jer mi je grejanje u zatvorenom sistemu) i služilo kao izmenjivač.
Kuća ima 12kWh gubitaka na spoljnjih -20*C a razlika ulazne vode u bafer i izlazne (kad izmenjivač bude zagrejan toplom vodom iz "kante") je bila 4*C.
Ma ja sam kao svako ovdje gdje zivim napravio centralno grijanje a bez puno upoznavanja sa tim. I odmah je krenulo ludilo.
Pec predimezionirana kaplje kondenzat pozadi. Procitam uzolovati dimnjacu. Ona krene smoliti na donja prednja vrata. Stavim cetverokraki. Pa na prednjim vratima vise nema smole nego tecno agregatno stanje. Pec okrene kazaljku temperature u dva navrata pritisak bio 2.5 bara. Ja izbacim cetvetokraki iz funkcije i nabavim drva u aprilu uskladistena. Ponovo pustim cetvetokraki u funkciju sa drvima od prosle godine opet tecnost. Ja ga izbacim. Opet smola na donja prednja vrata. Da bi sad skontao da pec ne cistim pepeo nego da ga uvijek ima na dnu peci. Nema smole.
Inace pec cistim svakih 15 dana i bacim veliku luzaru.
Kad temperature skoce ja ocekujem asfaltiranje.
Kuca samo nabacena. Stolarija losa. Gornji sprat plafon izolovan
Jedna prostorija prozor otvoren dnevno (radi nikotinizacije).
A ako mislite da su mi gubuci veliki trebali bi vidjeti vecinu oko mene sto se griju na centralno. Tek su oni inaju brutalne gubitke.
Da ovdje su svi majstori pametni a uvode podno tako sto malo privrnu ventil na razvodu. Uzas opsti.
Stvar je jasna. Lose musterije a jos losiji majstori.
Tek sam po forumuma vidio sta mi je majstor radio od grijanja.
Ja mislim da nema dobrog segmenta.
Nešto mi pade na pamet. Da li termostatski trokraki mešni ventili ESBE VTC 512 i VTA serije zahtevaju neko održavanje? Tipa da se periodično izvadi patrona, očisti od nečistoće, prekontroliše, ili šta već. Malo mi je nelogično da se takvi ventili samo ugrade i ne pipaju više. Da li postoji neka preporuka u vezi ovog? Da li za vreme kada nije grejanje aktivno (preko leta) postoji potreba da se kod serija VTA povremeno pomeri položaj u kom je? Da ne "zapekne" patrona u jednom položaju...
@Histerezis
Na sva Vaša pitanja odgovori su potvrdni, DA, treba preko leta sve proveriti, razmontirati, očistiti, podmazati, eventualno zameniti i sve vratiti kako je bilo.
Recimo moderne automatike mešnih ventila imaju opciju da preko leta na svake dve nedelje uključe motor i okrenu mešni ventil do svojih limita levo i desno.
Svakako dopunjavanje na hladno . Trebalo bi skinuti i expanzionu posudu i sigurnosni ventil a otvore cepovati . Pa nagurati 3 bar iz mreze pa redom proveravati . Ako i tad padne a nema tragova. morace kotao da se raskaci pa da se posebno isproba
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw