Toplotna pumpa vazduh voda

U pravu si.......toplotne pumpe su skupe kao đavo.....a,garancija 2 godine. Uvoznici kažu da tu nema šta da se kvari,a garancija samo 2 godine. Jako čudno. Niko od inženjera uvoznika,na osnovu kuće,izolacije i ostalih faktora, neće da ti da maksimalnu potrošnju struje za grejnu sezonu. I,ako to uradi to neće nigde upisati,već samo usmeno saopštiti.

@histerezis i bez bunara , i ostalih troškova . A sve na ovom svetu mora da se servisira i održava a i to nije ukalkulisano u "bajku" ...

Pozdrav svima udeležencima na ovoj temi,
eto ja sam odlučio ove godine da montiram TČ . Imam Mitsubishi moči 13,5 kw. Kako je izgrađena hiša sam i opisao. Nabavio jer je bila ugodna cijena. Kako če se izkazati javiču/napišem. Kolika je potrošnja elektrike odnosno potrebne energije za ogrevanje prostorov kuče, je odvisno ot gubitaka prostorija. Tako se i potreoši količina elektrike.

Slična TČ je potrošila , kod prijatelja, lani ( 2018 decembra) 130 € elektrike na mijesac, januar (2019) 122 €, februar 93€ in tako je padla potrošnja do aprila ne 50 €. Kuča je 230 m3 za ogrevanje, ponekad se zapalio in kamin. Skupa je izračunalo, da se potrošilo manje elektrike nego za novaca potrošilo za pelete ( ugrađena peletna peč) na sezono prije ; peletov potrošeno 2,5 t.

markobr,
meni se čini, da moraš imati ti v obziru, da ti treba više energije za hlađenje hiše. Kolika če biti izolacija na hiši? Koliko na strijehi?
Predlažem, da imaš samo talno grijanje in talne konvektore slične ovima ( http://www.lindab.si/si/products/floor-convectors), koje nabaviš kod vas u ČG. Toplotna črpalka teba da bude revenziabilna, da može da izvodi i pohlađivanje.
Ako budeš imao radijatore, treba da budu jači ( večije površine) jer TČ radi na nizkotemperaturnom režimu grijanja.
Dali si razmišljajo , da za grijanje nabaviš Klimu napravu? Investitor u PH ima klimu in potrošnja elektrike je 280 € na godinu; kuča se ogrijeva 140m2; kupatilo elektro radijator. Pažnja: ima i instalaciju na plin ali radi samo za sanitarnu vodu; za kučo zadnjih 3-4 sezone nije upotrebio; stara instalacija za ogrijevanje.

Pišeš : ""Da li je toplotna pumpa zaista najbolje riješenje za ovo? "" Nije tako jednostavno odgovoriti. Kako češ u hladnim danima, brez sunca zagotoviti su toplu sanitarnu vodu?? Tu je rešenje sanitrani bojler, manjeg volumna -- ogrevanje vode na elektriku.
Solarni paneli trebaju veliki zalogovnik ta toplo/vrućo vodo. Tu je potrebno palagati pažnju na regulaciju , da ti ne zakuha voda od sunca u bojleru; potrošnja tople/vruče vode. Ja imam 10m2 kolektrora, zalogovnik 3600l in polijeti imam vodu ( svu) ogrijeto na 80-85°C. Pažnja!!! Elektronika krmiljenja in senzori/tipala stave u blokadu regulaciju ako se voda sanitarna segreje na više od 88°C!!! Onada Šta raditi!! Tu opozorim na poteškoče ili greške u projektiranju. Toplu vodo ona spustaš u kanalizacijo; na večer ti prisilno kolektori ohlajajo zalogovnik/bojler.
Ima još toga za komnetirat.
Pozdrav u Črnu Goru.

Pada više od linearnog.
Moraš naći podatke za neku temperaturu vode (35, 45, 55*C) i COP na različitim spoljnjim temperaturama (od +20 do -20*C).
Nešto ovako ali za tvoj model TP.
Ja nikada nisam dobio ovakve obećane COPove.

Može da bude ali i ne mora.
U principu kod povećanja izlazne temperature efikasnost TP uvek opada sve više kako se primičemo maksimalnoj T koju ta pumpa može da da ali to je samo jedan deo matematike. Na to sem zadate izlazne T utiču i spoljašnja temperatura vazduha i vlažnost kao i razlika temperature vode (ulazna i izlazna). Sve u svemu ne postoji univerzalna formula i teško da se isplati računanje. Najjednostavniji način je provera fabričkih podataka konkretne pumpe, prouzvođači uglavnom uvek daju kompletne tabele sa podacima o temperaturama i utrošku električne energije za maksimalnu snagu pa se može prilično tačno proceniti da li je konkretan model zadovoljavajući. Kod većine TP koje sam video na maksimalnoj deklarisanoj temperaturi COP zna da bude i manje od 2, ali to je opet bolje od običnog grejača.
Po meni većina TP voda-vazduh nisu baš najbolje rešenje za radijatorsko grejanje jer uglavnom imaju maksimalno moguću izlaznu temeperaturu vode do 50 stepeni, osim eventualno novijih visokotemperaturnih modela koji mogu da zagreju vodu i preko 80 ali ni njima taj režim nije namenjen za grejanje već za sanitarnu vodu.
Ja koristim jednu jaču daikin TP (50kW toplotne, 18kW električne snage) koja ima deklarisanu maksimalnu temperaturu vode 50, ali je kad su lošiji uslovi (velika vlažnost i temperatura vazduha ispod nule) vrlo često ni ne može da dostigne maksimum (srećom kod mene nije ni potrebno više od 40).
Ako baš želite da koristite TP sa radijatorima onda proračun treba bazirati na nižoj temperaturi vode nego što je deklarisana maksimalna za neku TP jer se ona u praksi često ne može da postigne.

tenzor,
malo detaljnije, imaju kontroler koji " ukaže" kada se upali električni grijač/i. Ti so u unatrašnji enoti. Jedino, ako nije monoblok. Da, upotreba elektro grejača mnogo poviša potrošnju elektrike za samo toplotnu črpalku.

Pozdrav ljudi,

Planiram izgraditi kuću od 200 do 220 kvadrata neto površine.
Kuća će biti gradjena Ytong blokom 37.5, na podu i plafonima će ići stiropor.
Spoljni prozori će biti pvc ili aluminijum sa duplim staklom i dodatnom izolacijom.
Krov će biti izoliran kamenom vunom.

Što se tiče grejanja, biće podno grejanje i dva radijatora fan coil.

Što se tiče izvora grejanja, vagam šta je najbolje. U početku sam bio za sistem voda-voda a onda sam se usmerio na sistem vazduh-voda pa mi palo nešto na pamet.

Svi znamo da kod sistema vazduh-voda, spoljna jedinica stoji normalno spolja, doprema vazduh do izmenjivača u pumpi i dalje ide topla voda.
Kažu kod ovog sistema mana kada temperatura ide u minus ali ja sam se dosetio kako da spoljna jedinica nikad ne zaštuca, naravno, ako je izvodljivo da funkcioniše.

Elem, u kotlarnici planiram da pregradim jedan deo gde će spoljna jedinica, umesto da bude spolja, biti unutra. U tom pregradjenom delu će biti najslabija inverter klima koja će bez problema grejati taj prostor na 15 stepena a spoljna jedinica će upravo taj vazduh koristiti. Klima bi bila paljena samo kad temperatura ode u minus.

Da li je ovo izvodljivo? Najviše me muči da li klima može da isporuči dovoljno vazduha za spoljnu jedinicu, da neće možda da se sistem guši? Nisam stručan pa zato molim inženjerce i majstore da mi kažu, da li je moguće ovo napraviti?

Što se tiče pumpe, još ne znam koja jačina mi treba. Uglavnom kuća će biti A+ pa verujem da mi neće trebati neko čudovište.

Šta mislite?

MilunSSM,
Imam par dobronamernih primedbi.

Prvo neće vam kuća biti A+. Bar ne po energetskom pasošu. Mi imamo kuću od Ytong 37,5 i za Srbiju to je solidna izolacija zidova. Za A+ trebate dodatno da izolujete sa bar još 20cm izolacije na tih 37,5, mnogo bolja stolarija (recimo dvostruki prozori sa duplim niskoemisionim staklima sa argonom i sve ugrađeno po RAL tehnologiji.
A+ znači pasivna kuća i tu vam ne treba grejanje uopšte.
Vama ne treba da bude bitno da tako visoko gađate energetski pasoš. Ovo što planirate za zidanje je sasvim dobro.

Što se tiče toplotne pumpe. Spoljna jedinica mora da bude spolja. Neophodan je što bolji protok vazuha kako bi mogla TP da preuzme toplotu iz vazduha. Svake sekunde spoljna jedinica ohladi vazuh koji pređe preko nje za koji stepen niže. Za taj stepen poveća tepmeraturu vode za grejanje. I tako u krug. Ako bi ste staviil spoljnu jedinicu u zatvorenu prostoriju, ubrzo bi u toj prostoriji napravili hladnjaču. Obična klima ne može da ugreje toliko koliko spoljna jedinica TP može da ohladi. TP je mnogo jača od klime (inače vam ni ne treba TP, nego bi ste mogli da se grejete na jednu klimu). Ukoliko uradite tako kako ste opisali računi za grejanje će vam se uvećati a smanjićete te vek i toplotnoj pumpi i klimi.

Nemojte brinuti da će TP vazduh-voda imati problema na niskim temperaturama. Ne znam gde se kuća nalazi i koje su vam najniže zimske temperature i koliko one traju. Ali ako se ne zaređa -15 nekoliko nedejla, ne morate puno da brinete. Kada je hladno TP će samo "povećati brzinu" i više struje trošiti. Nećete se smrzavati.

Ako ipak uradite kako ste opisali to bi bilo kao da kupite automobil (toplotna pumpa) a vučete ga dodatno sa motorciklom (klima) da ne bi automobil trošio puno goriva (ili da bi išao brže). Nema smisla.

Ako očekujete veoma često ekstremno niske temperature onda je bolji izbor TP voda-voda.

Raspitajte se za kombinaciju podnog i fancoil. Neko ko se više razume će znati da li vam trebaju različite temperature vode za jedno, ondnosno drugo. Mi svuda imamo podno i zadovoljni smo.

Možeš tako, ako ćeš držati meso u toj prostoriji gde je spoljna jedinica

Slažem se naravno sa tobom. Ne može se unapred odrediti jačina pumpe i kuća će se graditi legalno. Biće što bi se reklo 1/1 i to ću zadužiti inženjerca koji zna posao da bi posle kada dodje firma koja ugradjuje sistem vazduh-voda, da mi ne daju jaču pumpu i da mi naplate zbog toga skuplje nego ja njima lepo dokument/elaborat pa nek se češaju.

Želim što bolje da izolujem kuću, ako treba na ytong će da legne još 10 cm stiropora ili 5 cm kamene vune. Krov će takodje biti izoliran kamenom vunom, videću koja debljina će biti dobra. Što se tiče prozora i vrata, biće najverovatnije aluminijum ili pvc ukoliko bude troškovi malo veći.

Podovi i plafoni će biti takodje izolovani.

Skupa investicija ali vredi svaku paru. Na kraju krajeva, možda se odlučim i na kotao na pelet. Staviću računicu na sto i odlučiti .

Nešto što mi smeta kod toplovodnih pumpi, odnosno sistema, to je što daju garanciju samo 2 godine. Malo je to godina za pare koje se daju.

Ja pravim od nule. Imam dve spojene kuće koje grejem sa kotlom od 50 kw, ukupno troškovi za 380 neto površine oko 120000 dinara.

Prodajem ih kao celinu i od tih para ću izgraditi duplo manju kvadraturu i trenutno sa proračunima se uklapam. Mnogo me vade stvari koje ne morajem da kupujem pa ću tu uštedeti. Čak mislim da će možda imati para za solarnu elektranu od 5 kw. To bi taman refundiralo troškove što će napraviti TP pumpa.

Ušteda maksimalna ali početna ulaganja skupa.

Pelet je bezobrazno skup, kupuje se samo leti. Tad je najjeftiniji.

U početku kad uveden bio 12000 dinara, sada ga prodaju za duplo, duplo i po.

Ako bude novca za solarnu elektranu, ona će mi refundirati troškove koliko toliko za potrošnju koju napravi TP. Odlučio sam se da koristim struju umesto drugih energenata iako će grejati 200 metara neto ali neke prostorije neće biti nameštene da budu na 22 stepena nego niže.

Iskreno, ne želim više da se bakćem sa čvrstim gorivom. Lepo pritisnem na dugme, podesim temperaturu i sve četiri u vis. Nema cepanja drva, nema utovar uglja, nema zadimljena kosa, gospodska rabota.

Bacio sam pogled na par mesta, nisam nešto oduševljen.

Što se tiče kamene vune, već sam otprilike odlučio koga da unajmim.

Ovako. Idemo redom.

Izabrao sam Ytong jer je lakša gradnja, jeste skuplji blok kada se pogleda na prvi pogled ali kod Ytonga nema prevoženja peska, cementa, daski i trista još čuda tako da su troškovi slični.

Spoljni će biti 37.5 a unutrašnji 20 cm sa tim što me bruto površina ne zanima već neto. Na taj blok 37.5 ide još 8 cm kamene vune.

Živim u istočnoj Srbiji gde zna da bude drugačije vreme u odnosu na ostale delove Srbije. Prethodne dve zime uključujući ovu nisu bile strašne ali praviću prokekat po zakonu od -16 ili čak za minus -20. Plac je u gradu, oko 7 ara, ušuškan.

Prednji deo kuće će gledati na istok tako da će strane krova biti jug/zapad i to mi odgovara zbog solarne elektrane.

Imam mogućnost da idem na sistem voda-voda pošto postoji bunar već na placu, takodje mogu i zemlja-voda zbog površine placa.

Imaću novca tek kad prodam kuću, plus se nadam subvencijama. Teenutna kuća tj dve kuće imaju sertifikat A ali mnogo daljem novca na grejanje svake sezone. Još ako poskupe energenti drva i ugalj, ide na 150000.
Moji su pravili kuću za tri porodice. Ostali smo sami moji roditelji i decojka živi kod mene. Koriste se znači samo dve etaže, oko 120 kvadrata. Želimo da napravimo prizemlje+sprat+potkrovljee. Potrkovlje će služiti kada navrate brat ili sestra sa porodicom, da imaju gde sa spavaju.

Skupa investicija, možda na kraju odustanem jer ova situacija trenutno oko sukoba u Ukeajini može da nabije tropkove još više.

Histerezis, nisi citao gore. Koristimo dve etaze ukupne neto površine 120 kvadrata a ukupno imam 380 neto površine. Znaci 260 kvadrata uopšte ne koristimo a moramo da grejemo jer dzaba se isključi tj smanji grejanje u prostorijama koje ne koristimo kada jotao trazi ugalj normalno da bi zagrejao vodu.

Koliko sam razumeo radi se o troškovima za celu grejnu sezonu. Ako se radi o mesečnim troškovima onda jeste puno.