Gradnja kuće – tip: Sendvič zid

*** Energetska Efikasnost - Elaborat - Zaptivenost

Provešću računicu gubitaka toplote kada budem imao konačne dimenzije, uzimajući u obzir sve vrste gubitaka prema Pravilniku, pa ću videti. Ako 10 cm izolacije ne zadovolji propise, onda je to nova komplikacija.

Malo sam upoznat sa zaptivenosti i izmeni vazduha. Bila je slučajnost da sam naišao gde je jedna ekipa merila zaptivenost objekta sa tim specijalnim vratima.
Sadašnji propisi ne traže da se ovo meri. Mislim da to nije potrebno, ali bi trebalo da inspekcija izvrši pregled kada su prozori postavljeni a pre malterisanja.
Ako prozori nisu dobro instalisani po najnovijim RAL preporukama, onda će se toplota gubiti okolo prozora.
Ugradnja prozora je kritična tačka u gradnji kuće. Prozor sam po sebi stvara velike toplotne gubitke, plus postoje dodatni gubici toplote ako je prozor loše ugradjen.

Sada se javlja jedan drugi problem. Kada smo dobro obukli kuću u izolacioni jorgan, i dobro zadihtovali prozore, onda kvalitet vazduha nije dobar, pa je potrebna ventilacija. A ventilacija stvara gubitke toplote, i to ulazi u proračun. Ja sam planirao prinudnu ventilaciju sa rekuperatorom. U prvoj fazi ću samo postaviti plastičnu cev Fi=200 mm od podruma pa u baštu dužine oko 30 m, ukopane na dubini dva do dva ipo metra. Tako će rekuperator usisavati vazduh kroz tu cev, a toplota zemlje će malo da predgreje vazduh pre nego što udje u rekuperator. Gradnja kuće je najveći projekat i najveća investivcija u životu.

Plavi Bor

*** Eleborat o energetskoj efikasnosti – broj izmena vazduha - ventilacioni gubici

Eleborat o energetskoj efikasnosti uključuje razne vrste toplotnih gubitak kod kuće. Nije lako postići energetski razred C.
Pregledao sam nekoliko elaborata koje sam ranije skinuo sa interneta, i obratio pažnju kako su predstavljeni gubici toplote u
funkciji zaptivenosti kuće. Video sam da svi uzimaju niže koeficiente i tako dobiju bolje rezultate za ovu vrstu toplotnih gubitaka, što u mnogim slučajevima nije baš realno. Tako se dešava kada se ne vrše merenja zaptivenosti.

Kritične tačke toplotnih gubitaka zbog lošije zaptivenosti su oko prozora. Zato instalaciji prozora po RAL preporukama treba
posvetiti veliku pažnju, ne samo zbog dobijanja dozvole i energetskog pasoša.

Kada se na kraju izračunaju gubitci prema Pravilniku, treba pomnožiti sa nekim faktorom da bi se dobile realnije energetske
potrebe objekta. Na primer, prema Pravilniku se računa unutrašnja temperatura 20 stepeni, a meni odgovara 21 stepen.
Pa dalje, prema Pravilniku ima spisak gradova sa statističkim temperaturama, ali to je neka srednja vrednost za taj grad.
Treba imati kotao za grejanje koji može da zagreje čak i ako je hladnije nego po statistici.

Plavi Bor

**## Betoniranje poda kod podruma velike površine

Video sam na internetu da se sada uveliko koriste helikopteri za ravnaaje betona.
Imam pitanja u vezi takvog načina.

Ima li preporuka za krupnoću agregata za rad sa helikopterom?
Kakve se preporuke za vlažnost betona?
Može li se sa helikopterom posle ravnanja uraditi glazura korišćenjem žitke mešavine cementa i peska?

Onda pitanje, treba li seći osušeni beton da bi se formirale dilatacione fuge koje se posle zapune sa nekim epoksi materijalom.
Čime se može zaštiti beton posle sušnja glazure?

Dajte malo ideja.
Neko može da savetuje kako izbetonirati pod recimao manjeg podruma ali da bude ravno i glatka glazura.
To isto se primeni na veliku površinu poda, i onda se razmotiri da li teba sečenje i fuge.
'Ajd forumaši, prolece je, dajte malo živosti i pozitivne energije.

Hvala

Plavi Bor

*** Topli pod iznad negrejanog podruma

Stirodur ima jedan parametar koji se zove pritisna čvrstoća za 2% deformacije stirodura po nekim opterećenjem.
Tako se može izračunati koliki teret na odredjenoj površini stirodur debljine 10 cm trpi pa se deformiše za 2 mm.

U Americi (Amerika i Kanada), se koriste plivajući podovi kada oni preradjuju podrum da se u njemu može boraviti.
Medjutim u Americi nema teških regala uz zid, već koriste plakare sa laganim kliznim vrataima.

Ja lično mislim da se plivajući pod od stirodura i dva sloja OSB može koristiti u sobama, dok u dnevnom boravku
koji je spojen sa kuhinjom gde su pločice, bezbednije je koristiti podkonstrukciju izradjenu od štafli i OSB ploča,
baš zbog pločica. Ovo je varijanta koji sada razmatram.

2D simulacija temperature i vlage za moju varijantu gradnje, pokazuje da se prva štafla do zida nalazi u zoni povećane
vlažnosti u odredjenim vremenskim uslovima, što je problem. Važno je da drvo ne dodje u vlagu 70 ili 80%
jer se tada stvara budj, i počinje truljenje drveta.

Problem se može rešiti ako se umesto štafle 5x10 cm koristi štafla 5x8 cm a ispod nje plastični podmetač visine 2 cm,
a štafla se impregnira firnajzom. Plastični podmetači bi bili razmaknuti svakih recimo 40 – 50 cm.
Jedino ostaje problem kapilarne vlage sa poda preko plastične podloške, ali impregnacija štafle pomaže u tom slučaju.
Parna brana je PE folija ispod OSB ploča odnosno na vrhu štafli.

Na velikoj dnevnoj sobi spojenoj sa kuhinjom imaju dve nezavisne drvene podkonstrukcije.
Jedna u dnevnom boravku gde je parket, a druga u kuhinji gde su pločice.

Pločice mogu da se lepe direktno na OSB ploče ili na sloj vlaknasto cementnih ploča koje se zalepljene i zašarafljene na OSB.
Može se doterati ista visina ova dva poda sa dodatnim slojevima OSB ili šper ploča odgovarajuće debljine.
Pločice se završavaju sa odgovarajućom metalnom lajsnom, dok se za pokrivanje spoja dva poda koristi
ukrasna pokrivna lajsna.

Na spoju dveju podkonstrukcija ima šaraf kroz dve štafle. Rupa za šaraf da bude komotna da omogući nesmetano
klizanje šarafa. Šaraf je duži za npr. 5mm da omogući temperaturno širenje dveju drvenih podkonstrukcija.

Plavi Bor

Da odgovorim na postavljeno pitanje.
Još uvek istražujem, mada sam u prethodni mesec veoma malo radio na tome.
Za mene je kritična statika, hidroizolacija, izolacija sendvič zidova, hladni mostovi oko cerklaža i prozora.
Kuća je najveća životna investicija.
Vidim da na forumu ima problema i sa novoizgradjenim kućama.
Bolje je da se unapred informišem što je više moguće. To je moj pristup.
Mnogo je teže kada se započne rad, pa se dodje do neke situacije gde treba u pola sata doneti odluku.
Znam da je nemoguće sve predvideti i da će biti grešaka i u projektovanju i u izvodjenju radova.
Važno je da te greške ne budu velike.
U planu je da se krene sa gradnjom iduće godine, a najranije što se može desiti je temelj u jesen ove godine.
---
Samo da dodam da ću uskoro imati rezultate 2D simulacije temperature i vlažnosti kod hladnih mostova.
Simulacija pomaže da se vide kritična mesta, i do koje mere je moguće smanjiti uticaj hladnih mostova.
Tako je lakše doneti odluku koliko je vredno dodatno uložiti u uzolacju nekih detalja i šta se time dobija
Postaviću slike. To će biti zanimljivo da forumaši vide.

S poštovanjem,

Plavi Bor

Hidroizolacija temelja ispod vertikalnih betonskih cerklaža (stubova)

@dgajic, hvala za primer iz prakse.
Penetrat je sredstvo na bazi cementa a koje se nanosi četkom na temelj gde dolazi stub.

Ja sam mislo da koristim aditive za vodonepropusnost koji se mešaju u beton zajedno sa agregatima.
To bi se moglo dodati samo u prostoru ispod stuba.

Može se uraditi kombinacija: aditiv u beton ispod stuba, a na beton ispod stuba da bude premazan penetrat.
Ovo bi bila dvostruka zaštita. Ali ne znam da li je iko tako radio. Ja se plašim vlage.

To što sam video primer na intenetu da je premazan bitumen ispod stuba, nije mi bilo logično zbog bočnih
sila na podrumske zidove, i zbog eventualno zemljotresa.

Slažem se sa mišljenjem da treba naći meru dokle ići, šta se time dobija, koliko gradnja postaje kompleksnija.
Sada sam uvideo na osnovu nekih računica i simulacije da u nekom momentu dobitak postaje mali
a rad i materijal postaju značajno skuplji.

Plavi Bor

*** Aditivi za beton u temelju

@tenzor

Hvala na komentaru i pojašnjenju za aditive za beton.
Kao što rekoste ima nekoliko značajnih prednosti, pa se time može opravdati dodatna investicija za aditive.
Sinoć sam čitao o aditivima.

Plavi Bor

*** Aditivi za beton

Koliko vidim, u gradjevini postoje stvari koje se mogu odraditi samo na jedan način, a postoji dosta stvari koje se mogu
odraditi na više načina, zavisnosti od raspoloživih materijala, projektanata, i finansija.
Ja volim da čujem razna mišljenja. Hvala.

Kao što rekoste, aditivi za beton ne rešavaju problem hidroizolacije. Takvi betoni su samo manje vodopropusni i otporniji
na mraz, lakše se ugradjuju, smanjuju V/C odnos, itd.

Koliko vidim, u slučaju hidroizolacije vertikalnih stubova, treba da cokla ispod stuba bude od betona sa aditivima,
a mesto gde se naslanja stub na coklu da bude premazano odgovarajućim plastifikatorom.
Ovim postupkom se ne postiže horizontalna hidroizolacija ispod stuba, ali se smanjuje kretanje vlage
od temelja/cokle pa naviše u stub.

Horizontalna hidroizolacija je potrebna da bude od kondora i da bude neprekidna ispod zidova i ispod ploče, i da se
vodi računa o preklopima.

Ja bih lično koristio aditive za beton. Neki kompromis se može napraviti u cilju smanjenja koštanja,
da se na primer koristi aditiv u cokli iznad zemlje, zatim u spoljašnjim temeljima,
a u pregradnim temeljima da se aditiv ne koristi. Ili da se u temeljima koristi do neke odredjene dubine.
Ovo je ideja došla na brzinu. Horizontalna izolacija sa kondorom se podrazumeva.

Mogu koristiti aditive za beton i to: za temelje, ploču, staze, plato ispred garaže, za spoljne stepenice i potporni zid.

*** Aditivi za malter.

Video sam da se reklamiraju aditivi za produžne maltere.
Mene zanima paropropustnost ovih maltera u koje su dodati aditivi.

Pogledaću još detaljnije, ali mi se čini da malteri sa aditivima nisu paropropusni.

Za obični produžni malter bez aditiva, postoji tabela za koeficient difuzije vodene pare (µ) u Pravilniku za energetsku
efikasnost.

@milan978,

Pogledajete, @vlado107 ima svoj blog na internetu, gde je veoma detalno opisao gradnju kuće.
http://gradnjakuce001.blogspot.ca/2014/03/temelji.html

Takodje pogledajte SSM temu,
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izgradnja-re...

Ima dosta drugih tema, i ja ih gledam, jer i ja učim.

Plavi Bor

*** Toplotna izolacija sendvič zida

Za toplotnu izolaciju sendvič zida se može koristiti staklena vuna, kamena vuna, stiropor ili trska.

Ja razmatram staklenu vunu, bez parne brane, jer je staklena vuna otpornija na vlagu unutar sendvič zida,
a zid bey parne brane može da diše. Video sam da se staklena vuna upotrebljava zadnjih desetak godina
kod pasivnih kuća koje imaju sendvič zid.
Pravilno postavljanje termoizolacije je veoma važno. Video sam da se koristi stirodur kod hladnog mosta,
jer u tom delu najviše dolazi do vlaženja izolacije. Stirodur se zaseče pod uglom, a preko njega se stavi
odgovarajuća PVC folija koja će da usmerava eventualni kondenz na dnu staklene vune prema napolje.
Preko kose PVC folije mogu da stavim stiropor u granulama u visini od nekoliko centimetara tako da on
popuni tu kosinu, i da kuglice stiropora bude na vrhu poravnate. Na uravnati zrnasti stiropor stavlja se
staklena vuna. Dno staklene vune je tada ravno. Zrnasti stiropor bi se mogao izbeći, ali bi tada trebalo zaseći
staklenu vunu pod istim uglom kako je zasečen stirodur koji je ispod. Medjutim, ja nešto mislim da bi kvašenjem
ćoška staklene vune moglo doći do njenog sleganja, pa sam došao na ideju da mogu korisiti zrnasti striopor koji bi
popunio tu kosinu, a stakenu vunu ne treba zasecati pod uglom.

Plavi Bor

*** Kondenzacija na zidu i pojava budji – Temperatura budji i Temperatura kondenzacije

Vodena para se stvara kuvanjem, kupanjem, pranjem, sušenjem i disanjem.
Budj, (alge i gljivice ), se razvija ako je relativna vlažnost 80 %.

Ako je vlaga u prostoriji recimo 50% ili 60%, i ako je površina zida tako hladna da generiše vlažnost 80%
u sloju vazduha koji je direktno do zida, stvoriće se uslovi za pojavu budji na tom zidu.
Temperatura površine zida kod koje dolazi do 80% vlažnosti se zove temperatura budji.

Ako je površina zida tako hladna, i ispod je neke kritične temperature, tada može doći i do vidljive kondenzacije na zidu.
Temperatura površine zida kod koje dolazi do kondenzacije, (vlažnost 100%), se zove temperatura kondenzacije.

Tabela 1).
Temperatura budji (80%) i temperatura kondenzacije (100%)
u funkciji unutrašnje temperature i vlage od 50% u prostoriji.

Temp. sobe...Vlaga u sobi 50%...Temp.budji ...Temp.kondenzacije

23°C.......50%.......15,5........12,0
22°C.......50%.......14,5........11,1
21°C.......50%.......13,6........10,2
20°C.......50%.......12,6..........9,3
19°C.......50%.......11,7..........8,3
18°C.......50%.......10,7..........7,4

Tabela 2).
Temperatura budji (80%) i temperatura kondenzacije (100%)
u funkciji unutrašnje temperature i vlage od 60% u prostoriji.

Temp. sobe...Vlaga u sobi 60%...Temp.budji ... Temp.kondenzacije

23°C.......60%.......18,3........14,8
22°C.......60%.......17,4........13,9
21°C.......60%.......16,4........12,9
20°C.......60%.......15,3........12,0
19°C.......60%.......14,5........11,1
18°C.......60%.......13,5........10,1

Iz druge tabele se vidi da ako je temperatura u prostoriji na primer 20 stepeni, a relativna vlažnost prostoriji 60%,
onda temperatura površine zida, ili parketa, prozorskog okvira, stakla, ili klupice,
mora da bude veća od 15,3 stepeni da ne bi došlo do pojave budji na tim površinama niti do kondenzacije.

Iz svega ovog se vidi koliko je važna temperatura površine zida da ne bi došlo do pojave budji ili kondenzacije.

Temperatura budji je veća od temperature kondenzacije.

Cilj je da se izolacijom i kontrolom vlažnosti u prostoriji ostvari temperatura površine zida,
koja će biti veća od temperature budji.

Zato je važno da se hladni mostovi što bolje utople a relativna vlažnost u prostoriji da bude pod kontrolom.

Način da se predvidi površinska temperatura zida je da se pre gradnje raznim softverskim programima uradi simulacija
temperature i vlažnosti kroz slojeve konstrukcije.
Simulacijom se može proveriti površinska temperatura svakog sloja konstrukcije.

Sledeći natpis biće slike 2D simulacije sendvič zida u okolini serklaža.

Plavi Bor