minimalna debljina betonske ploce (usteda na visini)

Zar nije praktičnije i jeftinije prostor na tavanu uraditi kao kataravan, ako vec postoje grede, koje će pritom i ostati u konstrukciji. Da li statika, temelji i ostali parametri dozvoljavaju opterecenje izrade betonske ploče? Kuća je kamena, što verovatno znači da nema vertikalne serklaže i da je spoj na ćoškovima urađen preklapanjem kamena. Nesumnjam, da su temelji dobri jer težina kuće od kamena je veća od kuće izrađene opekom, tako da pretpostavljam da se prilikom izrade vodilo računa o temelju. Ostaje samo upit koliko opterećenje mogu izdržati postojeće grede na plafonu da bi se nanjima izradila ploča?

Cafedelmar, to što planirate da uradite je uobičajen postupak kojim se pojačavaju drvene tavanice. Vodite računa da primenite adekvatan način sprezanja postojećih drvenih greda i nove AB ploče. Poželjno da primenite neki atestiran tip sredstava za sprezanje a ako niste u prilici da nabavite onda koristite eksere naizmenično pod 45stepeni.
Minimalna debljina ploče je 6cm .
Primenjuje se jednostruko armiranje obično Q131.
Minimalna debljina estriha je 4cm.
Debljina stiropora ispod barem 3-4cm.
Nemajte brige za povećanje težine ono je malo u odnosu na povećanje nosivosti tavanice plus što dobijete krutu dijafragmu u nivou tavanice pa je i ponašanje za vreme zemljotresa neuporedivo bolje. Povećanje inercijalnih sila pri seizmičkom dejstvu je neznatno malo...
Okačite slika kako budete napredovali sa radovima značiće drugima...

Sve ovo sto je postavio histerezis gde umesto betona i armature idu stafle-grede i brodski pod je kataravan. Znaci umesto betona ide drvena obloga. Ako ste resili problem ojacanja drvenih greda, kako kazete, onda nema problema i sretan rad

Priložite neku sliku šta je rađeno jer ne mogu da Vas ispratim i razumem baš najbolje...

Koliko vidim na slikama 3 i 4 Vi uopšte niste sprezali drvene grede i AB ploču. Vi ste je AB ploču od 15cm samo izbetonirali preko. Zašto ste to uradili tako? To nema smisla jer je ploča predebela a sada je to balast, teret tj. samo dodatno opterećenje. Da ste je spregnuli onda bi i ona nosila. Nosi ona i ovako ali to na koji način ona nosi nije cilj kada se betonira preko drvene tavanice.
Ja sam Vam lepo rekao dovoljno je 6cm ali da se adekvatno spregnu postojeće drvene grede i AB ploča....
To što ste se ukopali 15cm u zidove je u redu ali se po obodu radi HS i on je u nadvišenju u odnosu na AB ploču (slika 2 u prilogu). Ukoliko se radi bez sprezanja sa drvenom konstrukcijom nego se dodaje AB ploča koja će sve sama da nosi opet mora da se naprave HS po obodu (treća slika). Taj serklaž se takođe uštemuje u širini od 15 do 20cm u zid. Potrebno je uraditi i AB trnove po obodu (zubove).

šta će biti iznad te druge ploče? Šta ćete da napravite od slojeva i čemu će te prostorije da služe? Pitam zbog opterećenja...

Ovaj način ojačanja ploča koji sam vam preporučio je idealno izvesti kad su postojeće drvene grede dobre i masivne. Tada nema potrebe da se zidovi štemaju jer se ploča uradi samo do ivice zidova. Poželjno je uraditi HS po obodu u svim varijantama ali se izbegava veliko slabljenje zidova za AB klinove jer se tada zidovii puno rastresu pogotovo ako su zidani kamenom i zato se primenjuje postupak sa utezanjem čeličnim profilom sa navojem na kraju i umetanjem širokih podložnih pločica. Za Vaš slučaj grede bi bile b/d=10/16cm na osovinskom razmaku od 60cm. Muka je što ove dimenzije nema na stovarištima i mora da se namenski reže. Spojna sredstva mogu i ekseri. Ekseri E55/160 ili E60/180 u paru po dva unakrsno orjentisani na razmaku od 15cm na krajnjim trećinama u srednjoj trećini raspona može u duplo ređi razmak, ekseri treba da vire oko 4cm..., rupe za eksere moraju da se buše!!! Ne sme sao da se kovu ekseri te veličine.
Ploča d=6cm i mreža jednostruka Q131. Drvene grede pre betoniranja nadvisiti za 1.5 do 2cm radi kompenzovanja elastičnog ugiba. Ako se ide na oplatu kao među sloj će pojačati efekat proklizavanja preseka pa bi zahtevalo eventualno delimičnu korekciju rešenja sprezanja. Ima tu još dosta podvarijanti i detalja ali sumnjam da možete sve ovo da ispoštujete i da napravite kako valja...

Sve ovo što sam savetovao shvatiti okvirno jer ima malo više posla da se sve potanko sračuna...

Mreža Q335 ne može da smeta. Slobodno je upotrebite.
Masivnija greda ne stvara probleme već pored estetske daje niz drugih prednosti. Time povećavate otpornost na požar, povećavate trajnost i pri lošijem održavanju, dodatno povećavate krutost tavanice (neće biti "krckanja") smanjiće se vibracije prilikom lupanja vratima, trčanja ili skakanja (mada ovo najvećim delom ublažava estrih). Takođe povećanje debljine ploče poboljšaće donekle zvičnu izolovanost tavanice,..
Ovo za oplatu i njeno proklizavanje sam mislio da li ide oplata samo između greda pa se posle vadi ili se kompet oplatom patoše površina pre betoniranja i ta oplata ostaje u sastavu tavanice (između greda i ploče).
Slučaj poslednje ploče je najpovoljniji jer se drvene grede upravo kako ste pretpostavili oslanjaju dublje u masu zida (do sredine zida) i zavlače u HS koji se sada pravi širi 30 do 40cm. HS sada nije iznad greda već su u istoj ravni. Iz estetskih razloga se na fasadi i na unutrašnjoj strani zida (između greda) nadalje ozida zid kamenom približnog izgleda uz oponašanje sloga a HS se izbetonira između u "izgubljenoj oplati".

Problem trajnosti nije toliko veliki jer ako je drvo u suvom a dobro je zaštićeno od insekata i plesni, inpregnirano od dejstva vlage ono je jako trajno. Podrazumeva se da na 5 do 10 godina povremeno zanovite zaštitu. A ako satruli neka drvena greda satruliće u zidu ili oslonačkoj zoni kao posledica pojave vlage usled fenomena građevinske fizike. Nekad se išlo na ventilisanje čela pravljenjem "kućica" u zidu (slika u prilogu je iz knjige Amir Čauševića i Nermana Rustempašića Rekonstrukcija zidanih objekata...) ili oslanjanjem van zida kao kod vas na onim prethodnim slikama se vidi. Danas se ide na kvalitetnu impregnaciju ili na oslanjanje drvenih greda na metalne papuče koje su van zida. To i nije baš primenljivo kod vas jer vidim da želite da zadržite autentičnost objekta tj. arhaičan izgled.

Zaboravih do sada da vam napomenem da uvek preko oplate ide građevinska folija da bi se sprečilo vlaženje drvenih greda vlagom iz betona. Šrafovi se zavrću preko folije (ili buše i kovu ekseri). Najveću pažnju posvetite sredstvima za sprezanje jer od njih iako se verovatno mnogima čini da su periferna stvar u najvećoj meri zavisi ukupna nosivost spregnute tavanice.

Okačite samo par fotografija kako je na kraju ispalo. Da bi i ostali posetioci foruma imali smernice u onome što oni rade. Svaki vid materijala će nekome biti od koristi...

Pozdrav!

U redu je to što planirate. Ali bi trebale "prva i četvrta greda i ta popreko" da se računski provere jer su u tom slučaju opterećenije (naročito "prva"). Mora da se sračunaju dimenzije greda ne mogu da vam kažem preseke napamet.

Ne bi smela veza popreko postavljene grede i prve i četvrete grede da bude ostvarena velikim zasecanjem ( da ih ne oslabite previše) jer je upitno koliko ćete korektno sve da izvedete i kakvog majstora imate. Bolje da se veza izvede spojnim sredstvima (zavrtnjima) i metalnim papučama ali to vam komplikuje izvođenje jer bi trebao neko da iskroji limove, zavari veze i odradi antikorozivnu zaštitu. Ali ima prednost jer možete visinski položaj poprečne grede da korigujete što je jako važno. Problem je da izvedete rektifikaciju stepeništa i poslednje gazište kako ste zamislili tj. ako planirate da sve grede budu u jednoj ravni. Ta popreko greda će da smeta poslednjem stepeniku. Razmislite da je malo spustite na dole pa da uspete da uklopite stepenište.

I meni je to odmah palo na pamet jer je najbolje i ima najmanje mogućnosti da se pogreši ali se setih da smo u početku teme raspravljali za prethodnu tavanicu a da je ova druga...

Cafedelmar je spomenuo u nekom od ranijih postova da namerno želi da zadrži autentičan izgled konobe u što većoj meri, koliko god može