Treba da radim neke potporne zidove i treba mi pomoc majstora koji dobro znaju rad sa oplatom.
Zidovi su visine izmedju 2 i 2,5 metra, debljina je 20-25 cm. Radi se sa zutom oplatom. Kako da se ta oplata poveze, neko mi preporucuje sa zabicama a neko sa ziletima i kravatama. Koji je nacin bolji i jeftiniji? I ako moze da se ukratko objasni postupak i sta sve treba od tog sitnog materijala za povezivanje.
Hvala.
Oplata za potporni zid
- Login or register to post comments
- 400 prikaza
Za printanje
Suludo je koristiti žabice na žutoj oplati. Da bi se zuta oplata utegla žabicama morala bi da se probuši da bi protnuli šipku koju hvata žabica. Bušenjem se upropašćuju table oplate. Znači: žileti, kravate i kajle,...
Histerezis hvala. Posto je sirina oplate pola metra, moraju li kravate biti od pola metra ili mogu i od metar? Osim kravata, kajli i zileta treba li se jos nesto uzeti od tog pomocnog materijala za oplatu da bi se moglo raditi?
Zvukoljub nije odje rijec o statici i dimenzijama, samo o nacinu izvodjenja (majstorska posla), da to tokom betonaze ne pukne.
I metarska kravata ima rupu na sredini da se uhvati žilet. Generalno pored same žute oplate trebace vam i dosta drvene gradje da stabilišete oplatu. Na po metar, metar i nešto morate da postavite vertikalne drvene grede, pa njih da ukosničite i razuprete. Po horizontali isto jedna dole da drži pravac i jedna drvena greda vam treba da povežete vertiklane grede. Trebaju vam kolčevi ako je sa strane tlo, a ako je beton morate da bušite pa da ukucate metalne trnove da bi držali horizontalnu gredu o koju ćete da kosničite oplatu...
Mnogi kombinuju žutu oplatu tako što ide jedna tabla pa jedna daska da bi nju bušili jer je varijanta sa žabicama jeftinija. Ili razmaknu table žute oplate pa postave šipke za utezanje ali u zazore uđe beton pa je posle lice ružno. u visokogradnji se to kasnije premalteriše pa se ne vidi
Ako je maksimalna visina zida oko 2,75 metara je li previse da idu 3 reda kravata po duznom metru (rastojanje oko 30-35 cm)?
Gredice koje se koriste za ukrucivanje i stabilizaciju jesu li dovoljne da budu 10x10 cm? I kakve drvene oblike da kupim za ovo ankerisanje potpornih greda? I jos sam vidio na internetu neki uvodni U profil za zutu oplatu koji valjda ide na dno, prva daska se stavlja u nju. Je li to zaista potrebno, moze li se bez toga?
Izvinjavam se na ovolikim pitanjima ali uskoro treba da ovo radimo pa hocu da sve bude u redu.
Za tu visinu zida ide ti 5 oplata po visini. Kravate ti je najbolje jednu od metar ipo i jednu od metar. Stavljaj ih na svakih 25 cm. Prethodno ostavljaš žilete u svim redovima na istom odstojanju. Klinovima učvrstiš kravatu za žilete. Prije nego počneš šalovanje, ocrtaj konac na podu. Po njemu u pod utiplaj letvu 3x5. Na tu letvu ti dolaze oplate. Prije nego staviš oplate izviskaj grede i to tako da ti greda dodjem na sastavu oplata po širini. Bokove zatvori najbolje gredama, a možeš i peticom. Cijeli šalung po vertikali stabilizuje dužim kosnim daskama pod uglom između 45 i 60 stepeni. Iskoristi okolinu da sve stabilizuješ. Ako imaš negdje neki zid ili stub stavi podupirači između. Ako nalivaš beton ručno, šalung ne bi trebao da popusti skoro nikad jer se sporo radi, a beton brzo veže. Ako je pumpani beton, onda nalij sve prvo do metar ipo, pa malo pauzirajte, pa tek onda do vrha. U principu, šalovanje zidova oplatom je jako prosto i jednostavno. Majstori prave filozofiju od toga jer je jako skupo i jako plaćeno. Vjerovatno sada po kvadratu košta oko 50 € što je suludo jer jedan majstor i pomoćnik za dan lagano mogu da pripreme 20-30 m2 pa ti vidi koja je to zarada.
Tesarija ide super, nema problema.
Ali su mi armiraci prespori, u stalnom natezanju sam sa njima.
Ima li neka norma koliko dnevno armirac treba da ugradi armature?
I za mreze i ovako za sipke?
Čudno! Pozicija armiranja potpornog zida nije zahtevna po pitanju vremena i složenosti pogotovu kada se armira mrežama.
Histerezis, mreze idu relativno brzo. Ali su problem tkz. peovke koje idu sa svake strane i ucesljavanje mreza. Bas im to ide sporo.
Dajte neku sliku... Armatura potpornih zidova obicno ide retko tj.nije gusta i komplikovan. Armaturne mreze u kombinaciji sa П-ovkama se smatra za relativno jednostavno armrianje...
Није речено какви су то потпорни зидови, шта обезебеђују, какво је земљиште, да ли је косина итд. итд. Много је битније утемељење тих зидова него начин шаловања и које притиске треба да издрже ти зидови. То, без консултације са неким ко се бави статиком, мислим, да не треба радити.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..