@bokachooo
Predlog mi se dopada više od polazne verzije. Prostor je bolje iskorišćen i ostaje više prostora za dnevnu svetlost u dnevnom boravku.
Veliko hvala na trudu i vremenu koje ste izdvojili za ovaj predlog!
Vizuelni doživljaj je mnogo jasniji sa ovim slikama. Lakše će i ukućani, sadašnji i budući, stvoriti osećaj u prostoru.
Rekonstrukcija, podizanje sprata na kući od opeke sa karatavanom
Očekujem dolazak majstora za krov na upoznavanje sa situacijom na kući pa bih hteo da se pripremim i proverim kako sam shvatio savete i mišljenja čitajući po forumu (čini mi se da neće biti podaščavanja karatavana i krova između rogova i folije).
Krov
Što se krova tiče ovako sam mislio: rogovi, folija, kontraletve, letve, crep. Između crepa i folije bi bilo 5- 8 cm prostora za ventilaciju (1 cm po dužnom metru roga ili malo više). Vršac je poznat i po jačem vetru i košavi.
Karatavan
Za karatavan sam mislio da ide nepropusna folija tj. najlon preko karatavana pa izolacija od mineralne vune. Na vunu bi postavio paropropusnu foliju. Postavio bih neku dasku za slučaj potrebe da se izađe na tavan.
Pročitao sam ranije i kopirao sebi ali bez autora (mislim da je zvukoljub) sledeći redosled izolacije tavanice:
„Редослед слојева посматрано из просторије према горе:
1. ГК плоча (гипс картонска плоча)
2.Паронепропусна фолија
3.Подконструкција за ГК плочу
4.Термоизолациони слој
5.Постојећи каратаван
Паронепропусна фолија мора бити пажљиво постављена, тако да нема нигде могућности да ваздух улази у термоизолациони слој. Спојеви морају бити лепљени тракама.“
Visina od poda do plafona je 265 cm, na tavanu nije predviđeno da bude stambenog prostora niti odlaganja stvari.
Molim za mišljenje i savet u vezi sa krovom, izborom redosleda izolacije karatavana. Svaka preporuka oko izbora vrste i slaganja crepa kao i ostalog materijala je dobrodošla. Koliko sam pročitao biber crep ne bih stavljao zbog veće težine i cene po m*2.
S obzirom na situaciju , daleko ste vi od resavanja krova. Ima tu mnogo vecih problema od krova i pre krova...
Ako imate da preporučite majstore pošaljite pp. Da podsetim lokacija je Vršac.
Potrebni su razni profili:
električar - prelazak na trofaznu struju i izrada nove instalacije...;
zidar - izgradnja 25 m*2, rekonstrukcija, sanacija ...;
majstor za krov - rekonstrukcija 290 m*2, izgradnja 40 m*2 krova;
fasader, moler - izolacija...
keramičar - totalna rekonstrukcija kuptali, kuhinje...;
vodoinstalater - nova voda, kanalizacija...;
stolar - izrada kuhinje i nameštaja, restauracija nameštaja...
...
Biće posla za svakoga 
Takođe, ako ima zainteresovanih za otkup starog nameštaja (u kompletu drvena polica za tv i drvena komoda...), drvene stolarije (prozori, vrata) može pp pa da pošaljem slike.
Prethodne dane provodio sam sa majstorima. Uzrok vlage na spoljnim zidovima je taj što je temelj više potonuo od okolne staze pa se stvorio pad prema zidu. Voda je nailazila na zid iznad hidro izolacije… Na jednom mestu iza kuće vlaga je od komšijskog krova jer mu je oluk otpao u tom delu.
Potrebna su mi vaša mišljenja.
1. Plafon; majstori su spominjali dve opcije: minimalno spuštanje rigipsom i stavljanje mrežice lepkom i posle gletovanje. Lično mi se ne sviđa rigips pa sam za drugu varijantu. Da li je ona uslovno rečeno trajno rešenje? Da li ima još neko predlog za plafon?
2. Izolacija; spoljni zidovi su debeli 45 cm a negde i više. Da li i koju debljinu izolacije preporučujete? Čitajući po internetu i dosta po ovom forumu uzeo bih prozore sa tri stakla i stavio izolaciju na karatavan.
3. Da li crep na slici ima smisla zadržavati? On pokriva 130 od 195 m*2 bruto osnove. Uštedeo bih grubo na crepu (130 m*2 x 1,5 x 13 crep/m*2 x 0,5 e/kom.crepa x gubici 15%) oko 1100 evra ako mi je račun dobar. Jedan majstor kaže da ima smisla a drugi da može da ostane ali da bi ih on zamenio novim. Postojeći crep bi se skinuo očistio i vratio na rekonstruisan krov (gubici crepa bi bili 10 – 15 %).
Imam sledeći problem u kuhinji / trpezariji. Pod je od betona i u ravni je sa podom u dnevnoj sobi. Prolaz između dnevne i trpezarije je visine 200 a praga je 5 cm od nivoa poda.
Razmišljao sa da stavim pločice po čitavoj trpezariji sa podnim grejanjem. Ali koliko vidim tu mi treba oko 10 cm materijala na postojeći beton što je previsoko za prolaz ili stepenik posle prolaza. Imam 5 cm fore za pod.
Došao sam na ideju da pored i ispod kuhinjskih delova budu pločice i ispod njih cevi za radijator. Između pločica i dnevne sobe bio bi parket. To mi deluje šareno - od 3,2m 1,5 bi bile pločice a 1,7 parket. U dnevnoj sobi je postojeći parket.
Čini mi se da bi najbolje bilo da cela površina bude od jednog materijala. Šta mislite da li su pločice hladne? Nije mi problem hladnoća oko kuh. elemenata već oko stola gde se sedi. Koja je alternativa za pločice da ima slično održavanje i otpornost a bolju termoizolaciju?
zopro,
na sliki broj 9 se vidi, da su ti i letve u vrlo lošem stanju. Dali češ i nosivo leseno konstrukcijo popravljati? Letve bi priporučio da zamjeniš.
Staru ciglu bi upotrebiom ako je stvarno takva kako kažeš. Ako nešto nedostaje kod ponovnog prekrivanja, izvedeš novi crep na novom predijeu dozidka. Paziti je potrebno kod kontrole crepa, dali je porozan ili puknut.
Gledam slike tvoga tavana: Šta je po patusu ugrađeno? Jeli kakva izolacija ili samo "liješ" ili pesak......? U kakvom su stanju nosivi tramovi?
Tu bi pitao : Ne razumem šta znači " karatavana" ta riječenica?
Каратаван се прави тако што се дрвени трупци дебљине до 10 цм намотају блатом и плевом па кад се осуше ређају се преко греда. Са горње стране се затим насипа земља, а са доње стране се куцају летве преко њих долази трска и све се премазује блатом у коме је додата плева. Тако се некад радило кад су се правиле куће од набоја, од земље.
Dobro da je Zvukoljub objasnio. Da sam ja objasnio majstori bi pali u nesvest od smeha
Čini mi se da je između gornje i donje strane grede prazan prostor.
Letve se svuda menjaju, a rogovi će se popravljati / menjati gde bude bilo potrebe, Evo još slika sa tavana.
Јесте празан простор за дебљину греде, то је између виклова и штукатура. Виклови су оне мотке умотане блатом, а штукатур (трска) је куцан са доње стране греде. Тај ваздушни међупростор је уједно и термоизолациони слој. Нисмо ми данас измислили термоизолацију.
Мајсторима који су ти констатовали проблеме са влагом , само се захвали ... Иначе ће те глава болети ускоро.....
@ tenzor
Da li možeš da pojasniš to sa vlagom u ovom slučaju, šta misliš da je uzrok? Da ne bude kada se završi rekonstrukcija da mi nisi kazao ili da nema mane Čitao sam kako se sanira kapilarna vlaga i to mi je jasno (umetanjem hidroizolacije u sečeni zid).
Inače vlage kao posledica podzemnih voda u ovom delu varošice nema. Opet, možda je ima baš kod mene.
Ako su uzrok vodovod i kanalizacija to će se srediti. Cevi za vodu kod roditelja idu ispod ove kuće, jednom se razbijao pod da bi se sanirala napukla cev. Sada će se voda za njih izmestiti i ići će oko kuće. U mom delu kuće će se uraditi nov vodovod i kanalizacija.
Na kritičnim mestima će se olupati malter i ako ima potrebe "sondirati" zid.
Šta mislite za pod u kuhinji?
zopro,
Najprije bi pitao, kakv je teren gdje stoji kuča? Ili je prod (kamen) ili je ilovica? Dali je vodo propustiv ili zadržava vodu?
Ja bi ti predložio, da se odstrani stari beton (tretuar - slika br. 28-27) i izkopaš do dna temelja; ugradiš cementnu žbuku po cijelij visini temelja; ako se voda ne zadržava ne trbaš drenažne cijevi; kad se žbuka osuši, izdadiš novi hidroizolaciju ( naprije hladan bitumenski premaz + bitumenska traka T ili P oznaka) i prišvasaš (privariš) na staru izolaciju, koju je potrebno popraviti; izradiš zaštitu od 3-5 cm XPS-a; može i čepasta folija i zasiplješ sa šljunkom (granulacije 8-32 okrugli).
I na ostalima slikama se vidi pa vlago vuče po stijeni navzgore.
Napiši kakav je teren kod temelja.
Kad budeš radio fasadu je potrebno sav stari i loš omjet skinuti potpuno do cigle i izraditi poravnavu sa ostalim dobrim omjetom.
@som16, hvala na pomoći.
Teren je zemlja, kada pada kiša ili pljusak voda se nikada ne tadržava nego odlazi u zemlju ili sa betoniranog dvorišta na ulicu.
Ove značajne savete koje si dao napisaću onako kako sam shvatio a ti ili neko drugi neka me ispravi ako grešim.
citat: "Ja bi ti predložio, da se odstrani stari beton (tretuar - slika br. 28-27)" da li misliš na stazu - trotoar? Trošnu betonsku stazu sam mislio da razbijem i da uradim novu koja bi bila par cm niža od trenutne hidroizolacije kuće.
Posle toga kada sklonim stazu iskopa se duboko do početka temelja. Zatim "omalterišem" temelj i preko maltera stavim hidroizolaciju (prvo premaz pa posle traku preko premaza). Stara izolazija jedva viri pored temelja i zida, kada se obije malter do cigle verovatno će ostati dovoljno mesta za spoj stare i nove izolacije. Kako da se privare tj. spoje stara i nova izolacija i kako se popravlja stara izolacija?
Za XPS slika u prilogi je xps a tekst je:
1 Vanjski zid podruma
2 Hidroizolacija
3 XPS
4 Temeljna ploča
5 Razdvajajući sloj
6 XPS
7 Podložni beton
Pitanje: XPS (ili čepasta folija) bi išao od dna temelja pa do koje visine?
Na postojećoj fasad bi se zamenio sav malter koji ne valja.
Ispod kuće (slike su u prilogu) baš gde su slike koje si naveo 27 i 28 prolazi prazna cev koja je verovatno zamišljena kao neki odvod. Kraj koji je kod slika 27 i 28 je prav i u ravni sa stazom, zemljom. Drugi kraj je iza kuće savijen prema nebu i iznad zemlje oko 15 cm. Kada bi npr. voda kao kišnica iza kuće ušla u cev trebalo bi da prođe kroz cev ispod kuće i izađe u zemllju na kraju staze na 1 metar od kuće. Zašto je to tako zamišljeno a uz to još i ne radi ne znam. Ja kada vidim tu cev ustvari vidim problem. Tu cev bi popunio sa nečim da više ništa ne može da uđe u nju.
zopro,
da, drži, ciljao sam na "Trošnu betonsku stazu".
Da, dobro si razumele, glede do izrade iskopa; sada, sam stik stare i nove hidroizolacije: Kada skineš staru žbuku sa stijene, je potrebno doči do same izolacije ispod stijene; ako je moguče uzmeš fleks ( kotna brusilica) i zarežeš pod kutom stare cigle , poštemaš /odstraniš krš, tako da dobiješ bar 3-5 cm stare izolacije; to počostiš od praha i prljavštine. Od tu dalje nemam pravog materiala, koga bi ti preporučio, da se izradi stik/spoj sa izolacijom, koju ugradiš po vetikali/po temelju. Nadam se da če "tenzor i zvukoljub" pomoči (sa ili bez švasih slova) , da pokomentarišu gdje da nađemo primejeran material.
Sam ču ti priljepiti povezavu na material, koji trebaš potražiti kod vas; to je Tesnilna masa Coltogum (http://1x1.si/coltogum-1); ili opcija den Braven : DEBIT AS (to je osnovni0 primer) a kasnije DEBIT DN , več izolacija; nanosiš je dva(2) puta zaredom; najprije jedan sloj, kad se ta osuši drugi. (http://www.ferk.si/31-hidroizolacije).
Kad imaš to gotovo i temelj saniran , namažeš hladni bitumenski prijemaz i na njega hidroizolaciju (bitumanska traka sa oznakom P ili T); kad budeš vario, pazi da ne zapališ premaz na sastavu na "trokutu" koji si posanirao ranije (Den Braven).
Onda ugradiš XPS, preko njega pa čepkastu foliju.(http://www.descon.co.rs/zastitne_folije.html) Slika br.1 za tvoj primjer. čepkastu foliju ugradiš do dna temelja.
Mislim, da je problem, na koji je "tenzor" opozorio tebe nekoliko prispevkova ranije.
Glede cijevi: Pitaj roditelje zašto je bila namjenjena. Ake se ne upotrebljava, jo zabij ili zapuni. Da opozorim, možda če ti poslužiti za dobar namjen, ako trebaš kakvu "zaštitnu cijev" za primjer bilo kakve instalacijke povjezave sa zadnjom stranom kuče (elektrika, voda, strojne instalacije...)
zopro, kako je sa vlagom unutra kuče? Dali češ i patos/pod u predjelu, gdje češ renovirat, odstraniti beton/patos, da posaniraš tlakove?
Pišeš : ""Na postojećoj fasad bi se zamenio sav malter koji ne valja."" koji tip fasade češ nanesti onda?
Hvala na detaljnom objašnjenju.
Roditelji ne znaju za šta je urađena ta cev.
Unutar kuće vlage ima na tri mesta, sve u istoj sobi. Na prvoj slici koja se zove "vlaga" označio sam mesta za slike 20, 21, 361 i još neke detalje.
1. mesto, slika 20: na uglu plafona i zida verovatno kao kondenzacija ili od prokišnjavanja, majstori kažu da nije ništa strašno.
2. mesto, slika 21: na zidu blizu poda. Ovo je na pravcu kupatila ka jami. Znaće se više kada se skine malter i dođe do cigli.
3. mesto označeno na slici "vlaga" ima jedva malo vlage. Moguće je da i tu postoji neka kanalizacija ka jami a u blizini je vodovodna cev koja sada prolazi ispod kuće a biće izmeštena.
Deo kuće levo od šahte za vodu je naknadno zidan, 20 godina posle prvog dela kuće, tako da deo vodovodnih cevi ide ispod poda. Posle rekonstrukcije ništa od vodovoda i kanalizacije neće ići ispod kuće.
Takođe, pre oko dve godine pukla je vodovodna cev za stariji deo kuće (do ulice) u zemlji tik pored betonske staze (slika 361) tako da sigurno vodovodna cev ide ispod kuće i kao da ima trasu u smeru gde se pojavljuje vlaga blizu poda, tačke 2. i 3.
Parket u sobama je u dobrom stanju, nigde ne živi tako da bih ga samo osvežio. Pod u kupatilu se razbija zbog nove kanalizacije, u hodniku se takođe menja podloga na podu. U kuhunji je linoleum preko debelog betona i staviću nešto ali još uvek ne znam šta: pločice ili neko drvo.
Za fasadu nisam siguran. Najbliži sam opciji (zbog finasija) da ne uradim spoljnu izolaciju jer su zidovi debljine od 45 do 50 cm od pune cigle i bez stubova kao hladnih mostova. Ugradio bih prozore sa boljom termoizolacijom i izolovao bih tavan. Kada prođe sledeća zima sabrao bih utiske i ako treba uradio izolaciju na spoljnim zidovima. Za sada bih verovatno omalterisao gde treba i okrečio. Da li imaš neki predlog za fasadu?
zopro,
dali češ izvesti sanaciju hidroizolacije i sa unutrašnje strane?
Ako budeš razbijao kupatoli i hodnik, pazi kako čete odstarnjivati beton (patos) ako je ugrađena hidroizolacija (bitumenska traka) Pazi posebno kod stijena, da se može priljepiti nova . Za samo kupatilo predlažem da i po izrađenim estrihima ugradiš dvokomponentnu hidruizolciju.
Fasada: da, najprije vse ošteđeno poskidaj dole, napravi novo žbuko. Za tvoj tip kuče bi predložio "Tervol" odnosno "Kameno vuno - zelena boja" za izolacijo.
Tvoj zid , sada ima lambdu 1,25 W/m2K. Kondenz nastaje na sastavu/ivici vanjske žbuke in cigla; Sad zamisli, kako če biti ako ugradiš kvalitetne prozore i sa time češ preprečiti provetravanje preko naravnog načina kakkav je sada! Kada još posaniraš tavan, biče još.............
Ako staviš 10 cm kamene vune, je 0,30 W/m2K. I nema kondenzacije u stijeni.
Sa stiroporom ide za " mišji k.....c" da nema kondenza.
Za kupatilo sam i ja mislio tako. Hidroizolaciju ću uraditi i u hodniku ako treba.
Ne verujem da je kondenz zbog razlike u temperaturi unutra / spolja jer se ovde dugo nije grejalo a i tavan je iznad. Nigde drugde u celoj kući, negde se greje negde ne, nema vlage kod plafona. Najverovatnije je prokišnjavalo pa je došlo buđi na plafonu.
Slažem se kada se odrade prozori i tavan da će biti manje prirodnog provetravanja.
Moram da proverim koliko košta izolacija od kamene vune u odnosu na ostale i dobro izvagam odnos cena / kvalitet.
Iako sam sve majstore zvao po preporuci cene su dosta šarolike za ruke. Za isti posao, od petorice majstora imam 4 različite ravnomerno raspoređenje ponude u rasponu od najniže N evra do najskuplje 1,75 x N evra. Čekam još dve bitne ponude pa da izvagam i dobro preciziram šta je uključeno u cenu. I ovde moram da vidim odnos cena/kvalitet mada je merenje kvaliteta otežano. Kod kamene vune se lakše izračunava
@ som16: "da li češ izvesti sanaciju hidroizolacije i sa unutrašnje strane?" - Nisam planirao da radim unutrašnju hidroizolaciju soba, već kuhinje, kupatila i eventualno hodnika.
Нажалост играмо се глувих телефона...
Капиларна влага се појављује као последица непостојања или оштећења хоризонталне хидро изолације.
У конкретном случају би требало ослободити постојећу хи целом дужином и унутар и споља. Па видети који су проблеми. А врло је често да испод бетонираним подова уопште и нема хи ....
zopro,
da, to sam htio upitat.
Tamo gdje budeš štemao pod, je mudro, da se to popravi i napravi na novo.
Koliko si označio na slikama, najviše problema imaš u dnevnoj sobi. Kako je "bokachooo" napravio predlog dozidadovanja kuče, imaš mnogo lakše za izradiš sanaciju poda u dnevni sobi. Kod gradnje češ morat izkopat za temelj i možeš pregledat , kako kaže "tenzor".
Tako je potrebno uraditi sa kontrolom kod zida ljetne kuhinje. Dali je tu sa unutrašnje strane kakav znak vlage na stijeni?
Na skici je obeleženo svuda gde postoji vlaga sa unutrašnje strane. Vlaga ja blizu poda.
moram da pitam, zar ti nije indikativno što se vlaga javlja isključivo na zidovima oba kupatila? jesi li siguran da ti ne vlaži na spojevima ili fitinzima? viđao sam kuće gde je otpao malter spolja na kupatilu a gazde tvrde da ne pušta nigde. da li je baš tako? i ja imam dva kupatila ali ni na jednom zidu nema vlage ni posle, evo, 25 godina. da je suprotno već bih lupao pločice i tražio mesto gde vlaži. kod komšije sam našao pocinkovano koleno koje je bilo porozno, nije ni piškilo, na svakih desetak sekundi po kap na sred kolena... puta minuti, sati, dani.... godine, i eto vlage do zavrat. samo pitam.
Jeste i mislim da je do cevi koje su u zidovima kada je u pitanju levo kupatilo na skici. Kupatila su rađena pre 30 i 40 godina. Verujem da su cevi porozne ili sl. Levo kupatilo se skroz rekonstruiše i za njega ne brinem toliko.
Kod senog kupatila na skici moraće da se traga da bi se našlo gde curka. Pre nekoliko godina je ovde postojala voda ispod pločica koje je bila od odvoda wc šolje. Tada su majstori u postojeći otvor (čini mise da sam video samo betonski odvod bez neke cevi ali nisam siguran) stavili pvc cev. Voda u podu ispod pločica je nestala. Moguće da to nije kompletno sanirano nego samo zalečeno. A možda je i nešto drugo.
U svakom slučaju eto neplaniranog troška.
a da li u desnom kupatilu imaš neku pocinkovanu cev u zidu koja je ispod nivoa vrha kade, tipa topla ili hladna voda, možda obe? sa skice ne vidim gde je bojler.
čime si ušao u levo kupatilo, metalom ili okitenom i gde je mesto ulaza u kuću? da li je ulaz vode u onom kratkom zidu dnevne sobe između vrata i prozora što je obeleženo crvenom bojom?
Nemam dovoljno informacija ali pokušaću da odgovorim što preciznije.
Desno kupatilo
U desnom kupatilu su cevi u zidu. Ispod bojlera postoje dve sjajne srebrne cevi koje izlaze iz bojlera Junkers i ulaze u zid. U zidu do dnevne sobe postoji česma za veš mašinu, česma za umivaonik i i odvod za isti. Odvod za veš mašinu je u kadi. Nema odvoda na podu kupatila. Voda dolazi sa zadnje strane ne znam tačno gde ulazi i ne ide dalje, tj. služi samo za to kupatilo. Isto je i sa kanalizacijom.
Levo kupatilo
Cevi su uzidu, wc šolja nema vodokotlić već ima nešto kao česmu na pritisak u zidu do dnevne sobe, na tom zidu je i umivaonik. Ovo kupatilo je povezanu na jamu u dvorištu, ne znam tačnu trasu. Dolaz vode je iza ovog kupatila za celu kuću.
Kvar cevi
Na slici je iznačeno mesto kvara cevi koja napaja vodom kuhinju kod roditelja. Nisam siguran da li dolaz vode iz šahte iza levog kupatila ide oko kuće ili ispod kuće. Ono što znam je da je deo kuće koje se nalazi levo od levog kupatila zidan 20 godine posle desnog dela u odnosu na to kupatilo. E sad da li je voda ostala ispod ovog novijeg dela ili je izvučena oko njega znaće tačno kada se bude otkopalo.
jednačina sa toliko nepoznatih se rešava na način na koji će biti rešeno i levo kupatilo.
Postavljen je krov i neposredno posle prve kiše otišao sam da proverim situaciju na tavanu. Skoro sav crep sa donje strane je bio vlažan. Dobio je tamniju boju tu gde nije preklopljen sa drugim crepom. Crep koji je ostao neiskorišćen u dvorištu isto je promenio boju tj. upio vodu. Da li je ovo uobičajeno? Slikao sam postavljen crep na tavanu, veći deo je vlažan, dok je pri vrhu suv.
То је онда јако лош цреп, ако упија воду шта ће бити кад дођу мразеви?
Evo jedan predlog kao sto sam obecao. Ako neko ima zamerku molim da kaze i predlozi ispravku.
Pozdrav