Izolacija poda prema negrejanom prostoru - komentari?

I meni je ova tema aktuelna, pa ću postaviti i jedno dodatno pitanje:

Pošto se pre izrade ovakvih podova radi i kanalizaciona instalacija, na koji način se vrši polaganje kanalizacionih cevi i njihov prolaz kroz gore navedene podne slojeve, naročito cevi za podne slivnike i WC šolju?

Prvo da pozdravim sve učesnike foruma, ja sam novajlija. Potreban mi je savet: živim u stanu, u zgradi staroj 35 godina, u prizemlju na uglu zgrade. Ispod mene je podrum i zimi mi je pod mnogo hladan. Planiram da radim izolaciju i dvoumim se: da li postavljati stiropor na plafon podruma, komšije bi dozvolile da i njihove podrume pokrijem stiroporom ili da dižem parket i radim ispod parketa izolaciju?

Ne bih da otvaram novu temu kad imam slican problem kao i mali buda. Ispod mene je podrum i podovi su malo hladniji. Ne znam sta je tacno ispod kosuljice ali sam mislio da dignem laminat i da postavim stirodur 2-3 cm pa da vratim laminat. Koliko bih dobio na toplini ako bih samo to uradio? Drugi problem koji imam je u kupatilu. Kad je kupatilo renovirano skinut je jedan sloj kosuljice pa je uradjena hirdoizolacija i plocice. Sad je tu nizi nivo poda u odnosu na kupatilo nekih 5 cm. Da li bih i tu mogao da postavim stirodur pa da radim nov sloj plocica? Hteo bih da uizbegnem pravljenje nove kosuljice ako je nekako moguce? Takodje ne znam Da li je nekako moguce nastaviti centralni slivnik ili bih tu morao da rusim pod pa da ponovo uradim slivnik. Za sada me najvise zanima ovo oko termoizolacije poda, kupatilo je samo nesto o cenu dodatno razmisljam.

SrEbRnI,
ako možeš , napiši kakv je taj podrum? Jeli ogrevan, ali na nižju temperaturo ili je potpuno neogrevan?
Do sada si napisao , da je satav (od zgoraj) : Laminat - košuljica - ............i ništa više. Da se može napraviti kontrola kondenza , je treba više podatkova.
Kakva je tvoja ploča, gdje je " košuljica"?
Za kupatilo: ako možeš, ugradi 1-2 m2 električnog grijanja. Ugradiš izolacijske plošče ( da ne griješ na dole; http://www.ferk.si/elektricno-talno-ogrevanje/292-prevlecene-izolacijske... - sličnih karakteristika ) sa prevlekom, preko položiš E takno i pločice. Poažnja na ljepilo , fuge i detalj same ugradnje ploščica.

Prvi put sam na ovom forumu, nemojte zameriti ako možda postavljam pitanje na pogrešnom mestu, naleteh na ovu temu. Skoro sam kupio stan, stara kvalitetna zgrada od fasadne cigle, problem imamo samo mi na 1. spratu jer je prizemlje uvučeno oko 2m pa mi 3 prostorije 'vise' u vazduhu. Računi za grejanje su po 3-4 puta veći u odnosu na stanare na višim spratovima. Zamenio sam stolariju, stavio sedmokomorne troslojne shucco okove, ali je i dalje pod kao led hladan i veliki računi. Prethodni vlasnik je stavio oko 5cm stiropor ispod tih površina koje su u vazduhu. Međutim, problem nije rešen, čak je rađena i unutrašnja izolacija. Problem sa tim stiroporom odozdo po rečima jednog čoveka je što je greda izbačenija u odnosu na taj deo preko koga je stavljen stiropor i što praktično ne može preko nje da se stavi ništa zbog spoljašnjeg izgleda zgrade. Da li postoji rešnje, po mogućstvu da se izbegnu unutrašnji radovi, jer je to naučna fantastika sa zamenjenim balkoncem i dizanjem parketa itd...?

Na ovim crveno označenim poljima je postavljen stiropor debljine oko 5 cm. Svaka od 3 sobe visi po oko 2m. Ispod dnevnog boravka ostatak poda je iznad plafona od ulaza gde je takođe stavljen stiropor, a ispod soba je neki bife koji se ne greje preterano. Sad, ja ipak mislim da je glavni problem ovo što visi, pa me zanima da li postoji način da se reši spolja. još jedna otežavajuća okolnost je što je ovaj ćošak okrenut ka severo-zapadu.

Ови снимци зграде су идеалан пример да није довољно завршити факултет и добити диплому, јер будала остаје будала. Само некоме коме глава само за шишање служи може пасти на памет да конструише стамбени простор са оваквим термичким мостовима.

Komšija (po tablicama vozila sa slika pretpostavljam da si iz Čačka), u konkretnom primeru pre bih se opredelio za spoljnu izolaciju.

Да сам на вашем месту ја бих покушао са оним најпростијим грејним фолијама које се стављају испод тепиха. Трошак за њих је стотинак евра или мањи у зависности колико вам таквих фолија треба, а ефекат је тренутни јер би вам било топло под ногама. Верујем и да би рачуни за струју били мањи или макар исти али би вам било неупоредиво комфорније. Ако би вам се то решење показало као одговарајуће, тада би могли да размишљате о уградњи грејних фолија које су предвиђене за постављање испод ламината као о трајном решењу.

I ja sam najpre za spoljašnju, ali zar neće da provlači hladnoća kroz deo koji je pored mog stana, bojim se da ne uradim, a ne postignem mnogo?

Цењени колега модераторе, без жеље да буде увредљиво али ипак је мој предходни коментар био на месту, јер и ово ваше објашњење о нектитичком преузимању туђих пројеката то потврђује. Па коме уопште падне напамет да наручује, карикирам, апостолке из Египта за крајеве где пада снег зими и буде минус 20.
Сличан случај је и са равним крововима код нас, па данас људи имају велике проблеме да то санирају, јер се показало да композитни материјали који се постављају у оквиру изолације равног крова нису у стању да издрже темературне осцилације од минус 20 па до плус 60 или више степени.
Иначе само да вам наведем један пример једног грађевинског инжењера, иначе мог пријатеља. Док је студирао за време праксе је боравио све време на градилишту где је био распоређен и стигао је на свако место. Његови другови са факултета су му се смејали и тврдили да је будала што остаје све време тамо кад може добити потпис шефа градилишта и остало време лепо провести негде у кафићу или са девојком. Данас је то изузетно успешан малди инжењер који брзо напредује у каријери и поверавају му се озбиљни инжењерски задаци, јер су послодавци видели да имају посла са стручњаком који зна посао и воли да ради, а сем тога му ради "кликер" и увек даје најбоља решења у датој ситуацији.
Зато је на вама у просвети велика одговорност да створите квалитетне стручњаке који ће бити посвећени послу, а не да излазе из школа људи који су само добро репродуковали знање стечено на предавању или из скрипти које је било потребно да се добије прелазна оцена за следећи семестар. Све ово сам имао у виду приликом мог предходног коменатара.
О трендовима да се могу и купити дипломе, не желим ни да причам јер то је посао за неке друге службе које треба да заштите друштво од таквог криминала.

Zvukoljube, ovo za studente ne staj mi na muku!
Što se tiče izolacije rešava se jednostavno i na velikom broju zgrada je to urađeno kako treba još odmah prilikom izgradnje. Samo je trebalo da neko o tome misli na vreme iako mu propisi nisu to zahtevali... Bio je jedan inženjer, zvao se Karl Moric i još pre pola veka napisao knjigu "Richtigg und Falsch" (Pravilno i pogrešno kod toplotne zaštite, zaštite od vlage,...) kod nas prevedena relativno brzo i štampana u više izdanja. Od tada do danas ta tema je obrađivana nebrojano puta al slabo ko od inženjera čitao. Pa tek sad kad norma zahteva da mora da se vodi računa sad malo popravljamo situaciju...

Kod nas a da ja znam najbolje knijge o termoizolacijama je napisao profesor Bogner sa mašinskog fakulteta BU .
@histerezis jel može neki link za tu knjigu

Ja kao laik, da pitam još nešto, pošto vidim da ste vrlo stručni. Pošto sam na osnovu vaših preporuka odlučio da radim spoljašnju izolaciju, da li imate preporuku. Koji materijal, koja debljina? Ili smatrate da to treba da vidim sa majstorima? Pretpostvljam da sve ove grede treba da izolujem sa svih strana