Kondor v4 VS. Sika 1k

Погледајте текстове које је писао izotop, наћићете пуно информација на ту тему која вас занима.

Neće reći da ne moze strirodur preko Sika materijala , već da je problem lepljenje za kondor upravo zbog lepila . Ovde nema veze horizontala HI jer se termoizoluje samo temeljni zid dakle nebranjeni deo . Hidrozolacija ovde i nema neku ulogu osim da spreči isoljavanje temelja a onda probleme sa otpadanjem slojeva , menjanjem boje . E sad šta je autor posta uradio , ili ima nameru da uradi je već sasvim deseto pitanje . Potkopavanje temelja objekta , dovodjene atsmoferskih voda u zonu istih spada u da kazem umobolnije projekte . Na bar 80 % objekata je drenaza nepotrebna a pride i rizična . Ali svako radi po svojoj namisli . I nije kondor prevazidjen uopšte nego se radi o upotrebi/zlouptrebi materijala ...

Opet isti problemi. Neko napisa iznad da bi na ovoj sokli termoizolacija imala neznatan učinak ( takoreći bacanje para) !
U pitanju s početka naglašeno da je 1.2 m visina iznad nivoa tla a ukopano 30 cm...ukupno 1.5 m

Ne znam kako je i da li je urađena podna termoizolacija ali tolika površina "gole" sokle itekako ima uticaja na ukupni količnik termo zaštite pod uslovom da već postoji ili se planira termoizolacija objekta.

Ako je nekome lakše hidroizolovati kompletnu poziciju materijalom koji nije na bazi bitumena...samo proizvođača upitajte koji lepak preporučuje za montiranje stirodura preko njihovog proizvoda. Uslov " nema tiplanja" i problem rešen.

Ja sam shvatio da je cokla 1,2m, a temelj u zemlji 1,5m. Ukupno 2.7m.
Obe moje kuce u Srbiji i vikendicu grejem za 1,5e/m2 za sezonu. Do nedavno nigde nisam imao nikakvu izolaciju na cokli.
Na kuci od 180m2 godisnji troskovi grejanja su mi 270e. Izolacija cokle i zavrsni sloj su me kostali oko 2000e.
Moje pitanje je koliko treba da mi bude manji racun za grejanje da bi mi se investicija u izolaciju cokle isplatila posle nekog normalnog vremena?
Da izolacijom cokle stedim 5%, sto je previse, moja godisnja usteda je 10e. Znaci da ce mi se izolacija cokle isplatiti za 200 godina.
Ulozio sam 2000e u coklu, a da sam ulozio u neki posao taj posao bi mi za 2 godine doneo 10 godina besplatnog grejanja. Coklu sam odradio iz estetskih razloga. U svakom pogledu je neisplativo.
Zbog toga sam pitao da detaljnije opise njegov slucaj, da li zemljiste ima nagib, da li je kliziste, da li dolazi do spiranja zemljista, da li ima podrum...?

Ne ulazeći u raspravu da li je ili nije potrebna samo par napomena za izvođenje drenažu:
1. Pri izvođenju ojačanja odnosno dodatne zaštite temeljnih stopa i temeljnih zidova na dnu kanala obavezno izvesti rigolu/kanalete sa odgovarajućim padom. Svrha rigole je što manje zaprljanje drenažnog sistema
2. Uzeti najjeftiniju hidroizolaciju i premazati taj novi beton i rigolu.
3. Staviti u iskop čepastu foliju i poviti je u obliku latziničnog slova 'L'.
4. Preko folije staviti geotekstil, pričvrstiti ga bilo čim da stoji na ivicama iskopa i položiti drenažnu cev naravno pravilno okrenutu!
5. Preko drenažne cevi sipati drenažni kamen, zamotati u geotekstil.
6. Preko zamotanog geotekstila nasuti sloj od barem 10 cm rečnog peska jer je grubi filter koji najaviše sprečava zamuljivanje drenažnog sistema. Tek preko toga vraćati zemlju!
Posebno treba voditi računa da se spreče prekidi u drenaži odnosno da se ne stvore kritična mesta sa izlivom ka objektu. Loše izvedena drenaža pravi veću štetu nego objekat bez drenaže.

Zavisi šta kaže proračun ili se procenjuje prema lokalnim uslovima količina vode koja će da protiče drenažnim sistemom. Uvek se uzima najveći mogući priliv atmosferske vode u jedinici vremena - u našim krajevima se smatra da su maj i juni meseci sa najvećom količinom padavina mada ima izuzetaka kao npr. krajem avgusta 1975 u Kragujevcu kada je Lepenica prekrila sve mostove.
Drenaža ne treba da primi svu količinu površinskih voda već prvenstveno procedne vode koje bi inače prodrle u branjeni objekat. U tom smislu drenažni sistem treba zaštiti od bespotrebnog punjenja površinskim vodama jednim slojem zemlje.
Sve što bih rekao o dimenzijama, ovako na daljinu bez uvida u lokalne uslove, bilo bi nagađanje.

Svrha drenažnih sistema je odvođenje procednih voda od objekta da ne bi stalnim kvašenjem bitno umanjile nosivost tla ispod i oko objekta i da ne bi direktno prodirale u prostorije ispod površine tla. Kapilarna vlaga sa svim propratnim negativnim efektima ne može da se reši drenažom.
Ponavljam, drenaža je vrlo jednostavan sistem ali traži doslednost i preciznost u izvođenju. Ima jedna izreka: "Vodu ne treba sprečavati već joj samo pomoći da ode kuda je naumila" - upravo drenaža služi samo tome.