Buđ i kondenzacija

Problem sa kondenzaciojom na zidovima nikad nije jednoznačan, ne zavisi samood termoizolacije niti od paropropusnosti, već od njihove kombinacije i još nekoliko veoma promenljivih faktora.
Ako na kući koja nije imala vlagu ni kondenzaciju promenite samo stolariju, a posle toga se počne pojavljuje buđ na zidovima odgovor je jasan - ta promena je dovela do problema. Međutim nije sve tako jednostavno, promena je popravila termoizolaciju ali je zbog promenjenog toka vazduha u prostoru balans vlažnosti izbačen iz ravnoteže.
Suština je da se svako ko radi određeni deo pola na kući bavi samo svojim segmentom i ne obraća se pažnja na celinu, a da bi jedna kuća bila topla i bez vlage moraju svi uticani faktori da se uzmu u obzir. Recimo, pri promeni stolarije na već postojećem objektu, mora da se uzme u obzir kakve će SVE posledice to da izazove, a ne samo da ćemo time da rešimo deo toplotnih gubitaka. Zbog parcijalnog pristupa onda posle dolazi do drugih problema kojih nije bilo pre - kondenzacija na hladnim mestima. Nesporno je da će se kondenzacija pojaviti na najhladnijim mestima na zidu ali na to ne utiče samo izolacija već više faktora - relativna i apsolutna vlažnost vazduha u prostoru i temperatura površine zidova. Da ne bi bilo kondenzacije temperatura zidova mora da bude uvek veća od temperature tačke rose za trenutnu relativnu vlažnost u prostoru. To se može dašavati i kad je relativna vlažnost niska ako su zidovi hladni (nema izolacije) ali može se dešavati i na visokoj vlažnosti (pogledati molijerov dijagram radi razumevanja odnosa ili psihometrijski koji je u stvari invertovani molijerov za drugu namenu).
Suština je da pri optimalnim uslovima komfora u prostoru (na psihopmetrijsko dijagramu se to zove zona komfora) koji su definisani opsegom relativne vlažnosti, temperature i brzine strujanja vazduha imamo postignuto ponašanje sistema koje neće narušavati te uslove - znači da temperatura zidova bude ispod temperature tačke rose pri izmeni jedne polovine zapremine vazduha na sat uz održavnje temperature vazduha sa odstupanjem ne većim od 1 stepena celzijusa.
Znači ako u kući postavite bolju stolariju koja mnogo bolje dihtuje morate da dodate - imate drugi način provetravanja radi održavanja vlage u granicama da ne dođe do kondenzacije na zidovima ili da pojačate termoizolacju da bi se povećala temperatura površine zidova, pomenute rupice na prozorima tu praktično i nemaju uticaja, to je više marketing nego praktična korist sem u nekim retkim izuzecima koji nisu nimalo jeftini.
Ovo bi bilo prilično uprošćeno radi razumevanja, u stvarnosti zahteva prilično ozbiljnih proračuna i / ili merenja za dobijanje dobrog rezultata u skladu sa očekivanjima.

Ako kuća nema sistem za ventilaciju neće nigde, ostaće tu i kad se skupi dovoljna količina, pre ili kasnije, počeće da se kondenzuje na najhladnijim mestima na zidu - podu - plafonu.

Sta se podrazumeva pod sistemom ventilacije,aspirator u kuhinji, redovno provetravanje prostorija, drzanje prozora na kant veci deo dana ili nesto drugo?

S obzirom da se kondenzacija kreću odozdo upravo je ovo što ste naveli razlog. To što ste stavili ispod estrih stirodur nije termoizolacija mada delimično vrši i tu ulogu već je njegova uloga da smanji udarnu buku od hodanja. Po pravilu TI ste trebali da stavite sa hladne strane tj. po plafonu garaže. Ali bi opet ostao termički most na delu HS ako su zidovi garaže od EB ili od betonskih blokova onda će termički most biti još izraženiji.
trenutno možete da budete samo još rigorozniji što se tiče ventiliranja prostora i sprečite sve izvore vlage (kuvanje bez aspiratora, sušenje veša u sobi, peglanje pod parom, kupanje u kupatilu bez prirodne ili prinudne ventilacije, kupanje male dece po sobama,...)

Samo delimično bi rešio jer bi ostao topli most na mestu HS koji su od betona i kondenzovalo bi se i dalje ali u znatno manjoj meri. Prozori bi trebalo da se poprave izlomljena stakla zamene, garažna vrata ako su od metala da se zamene novim kvalitetnijim u termičkom smislu pa da to u zbiru da efekat povećanja temperature garaže i umanji gubitak toplote kroz zidove i HS.

Pa ne mora da se u potpunosti termički odvoji. Dovoljno je da donja etaža bude zatvorena tj. da nije na spoljašnjoj temperaturi. Mali gubici koji se javljaju kroz zidove održavaće neku neznatno višu temperaturu prostora u garaži.
Evo na primer kako izgleda presek kroz individualni stambeni objekat sa negrejanom garažom.
https://drive.google.com/file/d/1lBSCaEBYatdc9otir_yaROku3dQjFlcW/view?u...

Hvala na odgovorima. U planu je bila izolacija plafona garaza i spoljasnjih zidova garaza i pre (razlog je bio da smanjim toplotne gubitke, a sada je prevashodni razlog vlaga) Zidovi garaže su od EB, a vrata metalna tako da i o vratima moram da razmislim mada mi je to velika investicija. Najviše me dovodi u zabunu da li ću izolacijom rešiti problem u toj meri da ću smeti da uzglavlje kreveta vratim na 5-10 cm od zida, a da za kratko vreme ponovo ne bukne buđ i slivanje vode na parket jer nemam želju da krevet potpuno propade i da se u krajnjem slučaju podigne parket. Krevet sam sada odmakao 20-25 cm i za sada vlage ima manje. Druga soba je dečija pa kada deca odrastu treba nabaviti dva kreveta i ormar i ako bih sve to morao da odvajam 20-25 cm od zida zaista bi bilo malo prostora (soba je 3,5x3m).

Mislim da je to nemoguće izbeći u potpunosti bez uklanjanja tzv toplotnih mostova.
Jednostavno jedan deo zida je dovoljno hladan da sobni vazduh sudarom sa njim se naglo ohladi i ostavi na njemu deo vlage koju nosi, jer hlađenjem gubi kapacitet za nošenje vlage.

Provetravanjem možeš da sniziš vlagu u prostoriji, ali šta ako je napolju veća vlaga nego u prostoriji?

U međuvremenu je uletela prethodna poruka pa da dodam da ja imam isti problem, a pri tom najbliži stiropor mi je kod komšije na kući

U prevodu šta god da uradim problem neće biti rešen, tako da kada budem sređivao dečiju sobu moraću da biram da ili da stavim krevete i ormare na 5-10 cm od zida što je po meni normalno i da rizikujem njihovo propadanje i podizanje parketa ili da sve udaljim od zida 30 cm i da u sobi ne može da se okrene, a da deca mogu da igraju žmurke iza ormara.

Ako ćemo da teramo mak na konac ni ova tvrdnja nije tačna, odnosno samo je uslovno tačna. Smanjivanjem relativne vlažnosti možemo biti sigurni da kondenzacije neće biti jedino ako je dovedemo do nule što je praktično nemoguće postići.
Za pojavu kondenzacije nije bitna samo temperatura vazduha u prostoriji i relativna i apsolutna vlažnost, presudna je temperatura površine zida gde se problem javlja,a koja može biti drastično različita od vazduha u sredini prostorije. Evidentno je da je ta temperatura ovde vrlo niska što u kombinaciji sa vrlo visokom vlažnošću u sobi mora da rezultuje kondenzacijom,a tome još negativno doprinosi i niža cirkulacija vazduha u ćoškovima iza nameštaja.
Nažalost u ovakvim slučajevima nema pomoći bez prekidanja ili barem smanjivanja toplotnih mostova na prihvatljiv nivo i koliko god da se na prvi pogled čini skupo, termoizolacija je ovde najjeftiniji način popravljanja situacije jer su sva druga (aktivna kontrola vlage, prinudna ventilacajia) parcijalna i dugoročno skuplja. Dodatna komplikacija je praktično potpuna paronepropusnost prostora (to je ona folija ispod gipsanih ploča) zbog čega je i relativna vlažnost u tom prostoru u normalnim uslovima dosta viša od uobičajene pa to zahteva mnogo češće provetravanje.

Iako smo već zaključili da je svaka izolacija bolja nego nikakva nisam siguran koliko bi to uspelo da pomogne ali što reče pokojni Lane ne može da škodi.

Danas bio kod mojih, radjen renoviranjne prizemlja, uradjena hidrizolacija, kuca nema termo prekid izmedju temelja i zidova u dnevnoj sobi u samom uglu gde se istocni i juzni zid spajaju, lagano se pojavljuje zutilo i na podu ima malo vode. Taj deo zida je leden i mokar, nema izolacije spolja, zidovi su od pune pecene cigle plus beton i to je negde oko 50cm. Greju se na CG na pelet, temperatura u sobi je oko 25C.
Pretpostavljam da ce se pojava kondenazcije resiti izolacijom.
Pitanje da li bi pomoglo da je mreza CG uvedena tako da ide celim istocnim zidom ili je samo izolacija resenjne?
U spavacoj sobi se isto pojavljuje zutilo na severnom zidu iako je na tom zidu mreza CG prosla duzinom celog zida.

Na mojoj kuci imam budj sada u dva ugla kuce, jedan ugao je na spoljnom zidu koji je zajednicki sa komsijom i sa te strane je on stavio drvene grede i malo me buni kako se tu javlja budj ako ima 10cm drveta i taj deo komsijinog objekta nije zatvoren. Tu se javlja veoma malo budji, to je dnevna soba i temperatura u njoj je 24-24C.
Drugi ugao je opet na spoju dva zida koji se dele sa komsijom,spavaca soba gde je tempe 21-22c, on je moju betinsku gredu iskoristio da ankerise drvenu za krov, napravio nov krov, podascao ga. Tto je prostorija medjutim nije zatvoro krov tj. nema kaplame, objekat se ne greje ali je tu fleka od budji dosta veca u samom uglu, na tom zidu tj. grede prosle godine budj je isla i do 2.5m duzine grede. Komsija prica da ce taj objekat da opremi za koriscenjne stavice knauf i fasadu i nadam se da ce tada da resi i meni problem. Budlj sam prosle godine resavao sa Savojem, naprskao jednom i resio problem.
Budj koju sam imao prosle godine po kuci resena je izolacijom ostala su ta dva zida prema komsiji za koje ja nemam nikakv uticaj

Klime mogu da isuše.
Samo nisam siguran da isušivanje radi kada je hladno napolju.

Prihvatljivo za sta? Ako pricamo o unutrasnjosti, a mislim da se na ovoj temi bas o tome i o stvaranju budji prica, onda 70% nije nikako prihvatljivo. Na 60% vec biva kriticno za strvaranje budji.. Dakle sve ispod 60, ili jos bolje 50% vlage u vazduhu i nema sekriacije oko budji. A na 70% mozes da gajis pecurke

@milosina Brkas dva pojma. Jedan pojam je zona komfora i boleeve je dao link i kao sto vidis da je sasvim ok ono sto sam rekao.
Zona komfora nema veze sa pojavom budji i obrnuto. Zona komfora je veza temperature i vlaznosti vazduha kada se covek oseca prijatno i ne oseca neke tegobe kao sto je otezano disanje. Ti mozes biti u zoni komfora i da ti se pojavi budj na zidu, a opet mozes da nemas budji ali da si van zone komfora i da imas zdravstvenih tegoba.
Oba uslova moraju biti ispunjena za prijatan boravak u prostoriji.
Pojava kondenza pored temperature vazduha i vlaznosti zahteva jos jedan parametar, a to je temperatura povrsine koja ce da rosi i kasnije se pojavi budj.
To je ova tabela: https://5geo.ru/wp-content/uploads/2018/02/image823cc030.jpg
Kazes da ako smanjis vlaznost na 50% da si se resio sekiracije oko budji. To je delimicno tacno i pod uslovom da su ti zidovi topliji od 11*C ako ti je u kuci 22*C.
Po ovim tabelama mozes uzeti primer ako ti je u kuci 22*C i vlaznost 80% tebi je u prostoriji prijatno, a budj ti se nece sigurno pojaviti ako su ti povrsine toplije od 18.4*C. Eto ti primer da cak i 80% relatne vlaznosti ne mora biti lose.
Ako ti je u kuci 60% vlaznosti, a tempertura vazduha 25*C vec izlazi iz komfora i jos ako ti je neki zid hladan 16*C onda ces sigurno imati budj.
Za komfor i budj treba uzeti vise parametara i zadovoljiti parametre iz obe tabele.