Дешавају се одређени хемијски процеси у бетону. У око 3 недеље, преко 90% од коначне снаге бетона је обично постигнут, иако може да настави да јача деценијама. Конверзија калцијум хидроксида у бетону у калцијум-карбонат уз апсорпцију ЦО2 снижава пХ раствор цемента а ова реакција се назива карбонизација.
Хидратације и стврдњавање бетона током прва три дана је критична. Ненормално брзо сушење и скупљања услед фактора као што су испаравање од ветра може довести до повећаних затезних сила у време када још увек није добио значајну снагу, што резултира већим пуцањем и скупљањем. Почетна чврстоћа бетона може бити повећана ако се одржава влажним на дужи период током процеса очвршћавања. Минимизирање стреса пре стврднјаванја смањује пуцање. У пракси, ово се постиже прскањем бетонске површине водом. Посебна пажња мора се предузети да се избегне смрзавање, или прегрејавања услед егзотермних реакција цемента (грејанје услед хем. процеса).
28 dana sušenja betona prije opločavanja-zašto ?
Peca Peca...pa kud čirilicom crni Peca ?! :nes2 Al eto sad san nakon tebe i tenzora neki dan makar posta stručnjak za čirilicu, bolje mi sad bre ide nego latinica ! 
Nemogu reć da san potpuno zadovoljan tvojin odgovoron, djelon si odgovoria, al to šta si pisa o snazi betona još nije odgovor na pitanje zašto se na njega ne može stavljat estrih ili odmah obloga prije prolaska ta tri-četri tjedna, ko mu brani da jača i dok je obloga na njemu ?
Također nisi odgovoria na pitanje dali je jednako vrime sazrivanja i izlivene ploče i tanjeg sloja betona ( 6-8 cm) u dvorištu ? Meni se čini da je logično da nije jer se u ploču izliva deblji i rijeđi sloj nego kad se nabaci malo betona u dvorište.
Beton za svoje hemijske procese zahteva veoma malo vode, alio je tada teže ugradjivati takvu mešavinu, zato ljudi dodaju malo više vode, da im bude lakši rad pri obradi betonskih profila, to za posledicu ima lošiji kvalitet betona, jer deo vode ispari i na mesto nje ostaju šupljine, da ne govorim o segregaciji cementa.Danas se za bolju ugradivost betona koriste razni aditivi koji mu poboljšavaju plstičnost, lakšu ugradnju, skraćuju ili produžavaju vreme vezivanja ili omogućuju ugradjivanje pri niskim temepraturama.Što se pločica i betona tiče potrebno je sačekati potrebno vreme vezivanja betona jer dilatacije betonske mase i keramike nijsu iste, pa bi došlo do pucanja pločica kasnije.Vreme od 28 dana proizvodjači preporučuju da bi se ogradili od eventualne odgovrnosti za nastale štete, e tu sad dolazi iskustvo iz prakse do izražaja pa iskusan majstor kaže može i kraće u konkretnom slučaju, gde se zna marka betona, podloga , temperatura itd.Ima niz faktora koji su bitni.
Eto makar si obnovio ćirilicu, da nije bilo nas možda bi je i zaboravio skroz na skroz! Odgovore ti jesam dao jer sam pisao o ''suvoj'' teoriji a kad znaš teoriju lako je kasnije u praksi primeniti to znanje.
Svaki beton se steže 28 dana jer toliko traju hemijski procesi u njemu i za to vreme ne treba raditi ništa na njemu takođe treba izbegavati naprezanje istog (npr. prelaziti vozilom preko njega, itd.) a i sam beton se malo greje iz njega isparava voda a on iz vazduha uzima co2 tako da beton treba da diše. E sad ako je tebi to mnogo da čekaš možeš da dodaš neke aditive koji ubrzavaju vezivanje ili da rizikuješ i požuriš sa daljim radovima te nastaviš i posle dve nedelje al' nemoj posle nas da kriviš kad ti se odlepe sve pločice jer lepak nije lepo uhvatio na sirov beton.
Pardon tek mi se sad upalila lampica, :tup ako je obloga na njemu onda nema pristupa CO2 koji je ključan za taj proces u betonu jel da ?
A i ta para iz betona može znači stvorit veliku kondenzaciju ispod pločice ili kamene ploče i odlipit je. P.s. lampica mi se u vezi CO2 bila upalila prije tvoje druge poruke al si me preduhitria 
Sad sam službeno zabrinut, već san teti najavia da ću prvo betonirat pa onda odma popločavat, šta sad ? 
Možeš raditi kako se nekad radilo, polaganje pločica u cementnom mleku, na taj način ćeš značajno skratiti vreme.U tom slučaju zaboravi na bilo koji lepak.
Eto preteče me Zvukoljub, to ti je rešenje ili da radiš one staze sa lomljenim mermerom (ako ti se sviđa taj izgled).
Najveći problem je što lepak neće moći da veže za sirov beton jer je on u procesu hemijske promene i nije stabilna površina, a isparenja, vlaga i kondenzacija će napraviti dodatni problem i mogu i dovesti do fizičkoog razdvajanja dva sloja. Ako hoćeš da odradiš kako valja sačekaj, a obiđi bolje snabdevena stovarišta građ. materjala i raspitaj se kod njih o ponudi aditiva za beton, ima ih i u manjoj ambalaži i nisu nešto skupi, oni ti mogu pomoći i skratiti vreme čekanja i za nedelju dve.
Ma nisu u pitanju pločice nego kamene ploče, pa nisi valjda tako brzo zaboravia temu koju ste jučer zbog espacea zaključali. Al nije mi ipak jasno ovo: svaki će meštar koji oblaže kuću u kamen stavljat na kamen mokri beton i stavljat kamen na grezi malter (špruc) na kući. To san i ja radia u dva navrata na dvi kuće uz glavnog meštra, pa na ovin djelovima uz prozore i vrata gdje se može vidit sloj betona, i nakon mjesec i više dana vidiš da je beton lipo suh i da nije ispuca. Opet mi je zbunjoza ?? :?
Kamene ploče mogu ići sa cementinim mlekom ili cementnim malterom, ali kao što rekoh tu lepak onda nema šta da traži.
Da skratimo priču, evo ovako, ajde mi molin te Zvukoljube ili Peco il Tenzore napišite kako bi vi rješili to dvorište. To je dvorište(terasa) u sklopu stana na prvom katu u zgradi(čudno al istinito), ono je zemljano, sa dosta dubokin slojen dobro utabane zemlje. Dogovor je da se stave ploče od lomljenog kamena. Mislia san ovako:prvo naravno sloj od par cenata krupnog pjeska, pa betonirat jedno 6-8 cm u omjeru 3:1 sa onon skroz tankon armaturon za estrih pa odma sutradan stavljat kamene ploče sa jedno dva-tri centimetra cementnog maltera tj.opet betona omjera 2:1. Mislia san u oba betona ulit pri mješanju SN-veze da bi beton bia elastičniji, al neznan baš točno koliko decilitara SN-veze ide na mješalicu Kako bi ste i sa kojin počekon na sušenje betona vi radili ?
I zanima me i opcija sa cementnim mlikon isto, jeli dakle taj beton ne treba čekat toliko dugo ako se na njega stavlja cementno mliko ili cementni malter ? Koliko onda ?
To kako si namerio da radiš nećeš pogrešiti, mislim sa korišćenjem cementog maltera, a što se aditiva tiče pogledaj na specifikaciji proizvodjača, ne znam na pamet.Svako od proizvoda ima svoja pravila.
Treba iskopati rupu, saliti beton u nju (kao neki anker da drži stub). Koliko dugo čekati ovde na rad betona, pre nego što se zatrpa betonom?
Pošto je zemlja vlažna, nije vrućina napolju, nema potrebe za polivanjem i slično, da li mu smeta ako se zatrpa odmah po stvrdnjavanju?
Ja sam prošlo ljeto,po onim tropskim vrućinama betonirao stupove.Zbog vrućine sam radio predvečer,zalio rupu vodom da mi zemlja ne vuče vlagu iz betona,betonirao i ujutro zatrpao zemljom koju sam zatim opet zalio vodom da se slegne i da drži vlagu dok beton ne odradi svoje.Pošto je tebi zemlja već vlažna ne bi trebalo biti problema.
У земљаном тлу је грешка бетонски стуб засути бетоном.То углавном не држи никако јер се временом структура земље мења у зависносто од мраза, влаге, суше итд. Најбоље је то урадити ситним песком (дунавац) и лепо залити водом да се песак добро споји са бетонским стубом.Песак ће увек остати активан око бетона и увек ће остваривати добар контакт између земље и бетонског стуба.Осим тога у случају потребе бетонски стуб ће при вађењу опет бити ко нов и може се употребити на другој локацији.Ово сам видео од искусних људи, грађевинаца, а и сам сам применио тај систем за виноградаске стубове и све стоји савршено.
Slažem se,jer ne drži beton stup nego dovoljno duboka rupa i dobro nabijena zemlja oko njega,tako da je beton samo trošak.Osipanje pijeska će zatvoriti pukotine ako se pojave.U mom slučaju se radi o željeznim stupovima,pa sam morao koristiti beton da mi ne trunu u zemlji.
Ма у Далмацији је вероватно и другачија ситуација јер је доста камена у земљи, а сем тога и нема тако ситног песка као код мене у мом окружењу. Тако да се свако прилагођава окружењу и користи оно што има у изобиљу, а и што је традиција прихватила.
Gledao sam na internetu kako ručno bušite bunare,za ne povjerovati kako je tlo mekano.A kod mene kamen na centimetar dubine!
NIje stub za ogradu nego za plastenik, čelični od cola.
Plastenik mi po težinom tone u zemlju (od snega prošle nedelje, to je bila kao neka generalna proba). I sad hoću da spojim sve stubove horizontanlo armaturom fi10, i onda zalijem svaki stub betonom, tako da je armatura gledano s vrha oko 5cm u betonu. To bi trebalo da drži da ne tonu.
Uradio tako, evo sad ce 6g, plastenik nije utonuo ni cm.
Tema o razlozima sa za zrenje beotna od 28 dana je suvise opsirna za jedna forum . Ukratko receno za taj period se zavrsavaju svi fizicko hemijski procesi u samom betonu i onda postaje stabilan za ugradnju drugih materijala , kod betona na koje ide recimo parket treba i vise vremena od tih 28 dana . Kod tebe u Splitu bi to vreme bilo cak i manje recimo 21 dan .
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw